Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
44:2
44:7
44:8
44:9
44:10
44:18
см.:4Цар.6:25:33;
44:20
44:21
44:23
44:24
44:25
44:28
44:29
Сло́во бы́вшее ко иеремі́и [от Го́спода] и ко всѣ́мъ Иуде́емъ су́щымъ въ земли́ Еги́петстѣй и сѣдя́щымъ во Магда́лѣ и во тафна́сѣ, и во мемфи́сѣ и въ земли́ паѳу́рстѣ, глаго́ля:
та́ко глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: вы́ ви́дѣсте вся́ зла́я, я́же наведо́хъ на Иерусали́мъ и на гра́ды Иу́дины: и се́, пу́сти су́ть ны́нѣ от живу́щихъ,
от лица́ зло́бы и́хъ, ю́же сотвори́ша разгнѣ́вати мя́, ходя́ще кади́ти бого́мъ чужди́мъ, и́хже не вѣ́дѣсте вы́ са́ми и отцы́ ва́ши.
И посла́хъ къ ва́мъ о́троки моя́ проро́ки зау́тра, и посыла́хъ я́, глаго́ля: не твори́те дѣ́ла оскверне́нiя сего́, его́же возненави́дѣхъ.
И не послу́шаша мене́, ни приклони́ша у́ха своего́ обрати́тися от зло́бъ свои́хъ, е́же не кади́ти бого́мъ инѣ́мъ.
И вска́па я́рость моя́ и гнѣ́въ мо́й и разгорѣ́ся во вратѣ́хъ Иу́диныхъ и внѣ́ Иерусали́ма: и бы́ша во опустѣ́нiе и въ непроходи́мую до сего́ дне́.
И ны́нѣ си́це рече́ Госпо́дь Вседержи́тель, Бо́гъ Изра́илевъ: вску́ю вы́ творите́ зло́бы вели́ки на ду́шы своя́, е́же изсѣщи́ ва́мъ му́жы и жены́, младе́нца и ссу́щаго от среды́ Иу́ды, да не оста́нется ни еди́нъ от ва́съ,
разгнѣ́вати мя́ въ дѣ́лѣхъ ру́къ ва́шихъ, кади́ти бого́мъ инѣ́мъ въ земли́ Еги́петстѣй, въ ню́же прiидо́сте жи́ти та́мо, да изсѣ́чени бу́дете и въ прокля́тiе да бу́дете и на укори́зну во всѣ́хъ язы́цѣхъ земли́?
еда́ забы́сте зло́бы оте́цъ ва́шихъ и зло́бы царе́й Иу́диныхъ, и зло́бы князе́й ва́шихъ и зло́бы ва́шя, и зло́бы же́нъ ва́шихъ, я́же сотвори́ша въ земли́ Иу́динѣ и внѣ́ Иерусали́ма?
И не преста́ша да́же до сего́ дне́ и не убоя́шася, и не держа́хуся зако́новъ мои́хъ и повелѣ́нiй мои́хъ, я́же да́хъ предъ лице́мъ ва́шимъ и предъ очи́ма оте́цъ ва́шихъ.
Того́ ра́ди та́ко глаго́летъ Госпо́дь си́лъ, Бо́гъ Изра́илевъ: се́, а́зъ приста́влю лице́ мое́ на вы́ во зло́, е́же погуби́ти вся́ лю́ди Иу́дины:
и возму́ оста́нки Иу́дины, и́же поста́виша ли́ца своя́, е́же вни́ти въ зе́млю Еги́петску и жи́ти та́мо, и исче́знутъ вси́ въ земли́ Еги́петстѣй, и паду́тъ мече́мъ и гла́домъ, и исче́знутъ от ма́ла да́же до вели́ка: и бу́дутъ на укори́зну и въ па́губу и въ прокля́тiе:
и посѣщу́ на сѣдя́щихъ въ земли́ Еги́петстѣй, я́коже посѣти́хъ на Иерусали́мъ, мече́мъ и гла́домъ и сме́ртiю,
и не бу́детъ уцѣлѣ́вша ни еди́наго же от оста́вшихъ Иу́диныхъ, обита́ющихъ въ земли́ Еги́петстѣй, е́же возврати́тися на зе́млю Иу́дину, къ не́йже ті́и надѣ́ются душа́ми свои́ми возврати́тися та́мо: не возвратя́тся, ра́звѣ избѣ́гшiи.
И отвѣща́ша иеремі́и вси́ му́жiе разумѣ́ющiи, я́ко кадя́тъ жены́ и́хъ бого́мъ ины́мъ, и вся́ жены́ собо́ръ вели́къ, и вси́ лю́дiе сѣдя́щiи въ земли́ Еги́петстѣй, въ земли́ паѳу́рстѣ, глаго́люще:
сло́во, е́же глаго́лалъ еси́ къ на́мъ во и́мя Госпо́дне, не послу́шаемъ тебе́,
я́ко творя́ще сотвори́мъ вся́кое сло́во, е́же изы́детъ изъ у́стъ на́шихъ, кади́ти цари́цѣ небе́снѣй и возлива́ти е́й возлiя́нiя, я́коже сотвори́хомъ мы́ и отцы́ на́ши, и ца́рiе на́ши и кня́зи на́ши во градѣ́хъ Иу́диныхъ и внѣ́ Иерусали́ма: и насы́тихомся хлѣ́бовъ, и бла́го на́мъ бы́сть, и зла́ не ви́дѣхомъ.
И егда́ преста́хомъ кади́ти цари́цѣ небе́снѣй и возлива́ти возлiя́нiя, оскудѣ́хомъ хлѣ́бы вси́ мы́, и мече́мъ и гла́домъ сконча́хомся.
И егда́ кади́хомъ мы́ цари́цѣ небе́снѣй и возлива́хомъ е́й возлiя́нiя, еда́ безъ муже́й на́шихъ твори́хомъ е́й опрѣсно́ки и возлива́хомъ е́й возлiя́нiя?
И рече́ Иеремі́а всѣ́мъ лю́демъ си́льнымъ и всѣ́мъ жена́мъ и всѣ́мъ лю́демъ отвѣща́вшымъ ему́ словеса́, глаго́ля:
не кажде́нiе ли, е́же кади́сте во градѣ́хъ Иу́диныхъ и внѣу́ду Иерусали́ма вы́ и отцы́ ва́ши, и ца́рiе ва́ши и кня́зи ва́ши и лю́дiе земли́, помяну́ Госпо́дь, и взы́де на се́рдце его́?
И не можа́ше Госпо́дь терпѣ́ти ктому́ от лица́ зло́бы дѣя́нiй ва́шихъ и от гну́сностей, я́же сотвори́сте: и бы́сть земля́ ва́ша во опустѣ́нiе и въ непрохожде́нiе и въ кля́тву, е́же не бы́ти живу́щымъ, я́коже е́сть де́нь се́й,
от лица́ си́хъ, и́мже кади́сте [и́доломъ] и и́миже согрѣши́сте Го́сподеви: и не послу́шасте гла́са Госпо́дня, и въ повелѣ́нiихъ его́ и въ зако́нѣ и во свидѣ́нiихъ его́ не ходи́сте, и пости́гнуша вы́ зла́я сiя́, я́коже де́нь се́й.
И рече́ Иеремі́а лю́демъ и жена́мъ: слы́шите сло́во Госпо́дне, ве́сь Иу́да, и́же есте́ въ земли́ Еги́петстѣй:
та́ко рече́ Госпо́дь Вседержи́тель, Бо́гъ Изра́илевъ, глаго́ля: вы́ и жены́ ва́шя усты́ ва́шими соглаго́ласте и рука́ми ва́шими испо́лнисте, глаго́люще: творя́ще сотвори́мъ исповѣ́данiя на́ша, я́же обѣща́хомъ кади́ти цари́цѣ небе́снѣй и возлива́ти возлiя́нiя е́й: пребыва́юще пребы́сте во обѣ́тѣхъ ва́шихъ и творя́ще сотвори́сте я́.
Того́ ра́ди слы́шите сло́во Госпо́дне: ве́сь Иу́да, сѣдя́щiи въ земли́ Еги́петстѣй: се́, кля́хся и́менемъ мои́мъ вели́кимъ, рече́ Госпо́дь, а́ще бу́детъ ктому́ и́мя мое́ во устѣ́хъ всего́ Иу́ды, е́же рещи́, жи́въ Госпо́дь Бо́гъ, во все́й земли́ Еги́петстѣй.
Я́ко се́, а́зъ возбуди́хся на ня́ озло́бити и́хъ, а не благосотвори́ти, и исче́знутъ ве́сь Иу́да живу́щiи въ земли́ Еги́петстѣй мече́мъ и гла́домъ, до́ндеже сконча́ются.
И уцѣлѣ́вшiи от меча́ возвратя́тся на зе́млю Иу́дину ма́лымъ число́мъ: и увѣ́дятъ оста́вшiи Иу́дины, пресели́вшiися въ зе́млю Еги́петску обита́ти та́мо, сло́во чiе́ пребу́детъ, мое́, или́ и́хъ?
И сiе́ ва́мъ зна́менiе, глаго́летъ Госпо́дь, я́ко посѣщу́ а́зъ на вы́ на мѣ́стѣ се́мъ, да увѣ́дите, я́ко вои́стинну испо́лнятся словеса́ моя́ на ва́съ во зла́я.
Та́ко рече́ Госпо́дь: се́, а́зъ предаю́ фарао́на вафрі́а царя́ Еги́петска въ ру́цѣ врага́ его́ и въ ру́цѣ и́щущихъ души́ его́, я́коже да́хъ седекі́ю царя́ Иу́дина въ ру́цѣ Навуходоно́сора царя́ Вавило́нска врага́ его́ и и́щущаго души́ его́.
51:1ὁ λόγος ὁ γενόμενος πρὸς Ιερεμιαν ἅπασιν τοῖς Ιουδαίοις τοῖς κατοικοῦσιν ἐν γῇ Αἰγύπτῳ καὶ τοῖς καθημένοις ἐν Μαγδώλῳ καὶ ἐν Ταφνας καὶ ἐν γῇ Пαθουρης λέγων
51:2οὕτως εἶπεν κύριος ὁ θεὸς Ισραηλ ὑμεῖς ἑωράκατε πάντα τὰ κακά ἃ ἐπήγαγον ἐπὶ Ιερουσαλημ καὶ ἐπὶ τὰς πόλεις Ιουδα καὶ ἰδού εἰσιν ἔρημοι ἀπὸ ἐνοίκων
51:3ἀπὸ προσώπου πονηρίας αὐτῶν ἧς ἐποίησαν παραπικρᾶναί με πορευθέντες θυμιᾶν θεοῖς ἑτέροις οἷς οὐκ ἔγνωτε
51:4καὶ ἀπέστειλα πρὸς ὑμᾶς τοὺς παῖδάς μου τοὺς προφήτας ὄρθρου καὶ ἀπέστειλα λέγων μὴ ποιήσητε τὸ πρᾶγμα τῆς μολύνσεως ταύτης ἧς ἐμίσησα
51:5καὶ οὐκ ἤκουσάν μου καὶ οὐκ ἔκλιναν τὸ οὖς αὐτῶν ἀποστρέψαι ἀπὸ τῶν κακῶν αὐτῶν πρὸς τὸ μὴ θυμιᾶν θεοῖς ἑτέροις
51:6καὶ ἔσταξεν ἡ ὀργή μου καὶ ὁ θυμός μου καὶ ἐξεκαύθη ἐν πόλεσιν Ιουδα καὶ ἔξωθεν Ιερουσαλημ καὶ ἐγενήθησαν εἰς ἐρήμωσιν καὶ εἰς ἄβατον ὡς ἡ ἡμέρα αὕτη
51:7καὶ νῦν οὕτως εἶπεν κύριος παντοκράτωρ ἵνα τί ὑμεῖς ποιεῖτε κακὰ μεγάλα ἐπὶ ψυχαῖς ὑμῶν ἐκκόψαι ὑμῶν ἄνθρωπον καὶ γυναῖκα νήπιον καὶ θηλάζοντα ἐκ μέσου Ιουδα πρὸς τὸ μὴ καταλειφθῆναι ὑμῶν μηδένα
51:8παραπικρᾶναί με ἐν τοῖς ἔργοις τῶν χειρῶν ὑμῶν θυμιᾶν θεοῖς ἑτέροις ἐν γῇ Αἰγύπτῳ εἰς ἣν εἰσήλθατε ἐνοικεῖν ἐκεῖ ἵνα ἐκκοπῆτε καὶ ἵνα γένησθε εἰς κατάραν καὶ εἰς ὀνειδισμὸν ἐν πᾶσιν τοῖς ἔθνεσιν τῆς γῆς
51:9μὴ ἐπιλέλησθε ὑμεῖς τῶν κακῶν τῶν πατέρων ὑμῶν καὶ τῶν κακῶν τῶν βασιλέων Ιουδα καὶ τῶν κακῶν τῶν ἀρχόντων ὑμῶν καὶ τῶν κακῶν τῶν γυναικῶν ὑμῶν ὧν ἐποίησαν ἐν γῇ Ιουδα καὶ ἔξωθεν Ιερουσαλημ
51:10καὶ οὐκ ἐπαύσαντο ἕως τῆς ἡμέρας ταύτης καὶ οὐκ ἀντείχοντο τῶν προσταγμάτων μου ὧν ἔδωκα κατὰ πρόσωπον τῶν πατέρων αὐτῶν
51:11διὰ τοῦτο οὕτως εἶπεν κύριος ἰδοὺ ἐγὼ ἐφίστημι τὸ πρόσωπόν μου
51:12τοῦ ἀπολέσαι πάντας τοὺς καταλοίπους τοὺς ἐν Αἰγύπτῳ καὶ πεσοῦνται ἐν ῥομφαίᾳ καὶ ἐν λιμῷ ἐκλείψουσιν ἀπὸ μικροῦ ἕως μεγάλου καὶ ἔσονται εἰς ὀνειδισμὸν καὶ εἰς ἀπώλειαν καὶ εἰς κατάραν
51:13καὶ ἐπισκέψομαι ἐπὶ τοὺς καθημένους ἐν γῇ Αἰγύπτῳ ὡς ἐπεσκεψάμην ἐπὶ Ιερουσαλημ ἐν ῥομφαίᾳ καὶ ἐν λιμῷ καὶ ἐν θανάτῳ
51:14καὶ οὐκ ἔσται σεσῳσμένος οὐθεὶς τῶν ἐπιλοίπων Ιουδα τῶν παροικούντων ἐν γῇ Αἰγύπτῳ τοῦ ἐπιστρέψαι εἰς γῆν Ιουδα ἐφ᾿ ἣν αὐτοὶ ἐλπίζουσιν ταῖς ψυχαῖς αὐτῶν τοῦ ἐπιστρέψαι ἐκεῖ οὐ μὴ ἐπιστρέψωσιν ἀλλ᾿ ἢ ἀνασεσῳσμένοι
51:15καὶ ἀπεκρίθησαν τῷ Ιερεμια πάντες οἱ ἄνδρες οἱ γνόντες ὅτι θυμιῶσιν αἱ γυναῖκες αὐτῶν θεοῖς ἑτέροις καὶ πᾶσαι αἱ γυναῖκες συναγωγὴ μεγάλη καὶ πᾶς ὁ λαὸς οἱ καθήμενοι ἐν γῇ Αἰγύπτῳ ἐν Пαθουρη λέγοντες
51:16ὁ λόγος ὃν ἐλάλησας πρὸς ἡμᾶς τῷ ὀνόματι κυρίου οὐκ ἀκούσομέν σου
51:17ὅτι ποιοῦντες ποιήσομεν πάντα τὸν λόγον ὃς ἐξελεύσεται ἐκ τοῦ στόματος ἡμῶν θυμιᾶν τῇ βασιλίσσῃ τοῦ οὐρανοῦ καὶ σπένδειν αὐτῇ σπονδάς καθὰ ἐποιήσαμεν ἡμεῖς καὶ οἱ πατέρες ἡμῶν καὶ οἱ βασιλεῖς ἡμῶν καὶ οἱ ἄρχοντες ἡμῶν ἐν πόλεσιν Ιουδα καὶ ἔξωθεν Ιερουσαλημ καὶ ἐπλήσθημεν ἄρτων καὶ ἐγενόμεθα χρηστοὶ καὶ κακὰ οὐκ εἴδομεν
51:18καὶ ὡς διελίπομεν θυμιῶντες τῇ βασιλίσσῃ τοῦ οὐρανοῦ ἠλαττώθημεν πάντες καὶ ἐν ῥομφαίᾳ καὶ ἐν λιμῷ ἐξελίπομεν
51:19καὶ ὅτι ἡμεῖς θυμιῶμεν τῇ βασιλίσσῃ τοῦ οὐρανοῦ καὶ ἐσπείσαμεν αὐτῇ σπονδάς μὴ ἄνευ τῶν ἀνδρῶν ἡμῶν ἐποιήσαμεν αὐτῇ χαυῶνας καὶ ἐσπείσαμεν σπονδὰς αὐτῇ
51:20καὶ εἶπεν Ιερεμιας παντὶ τῷ λαῷ τοῖς δυνατοῖς καὶ ταῖς γυναιξὶν καὶ παντὶ τῷ λαῷ τοῖς ἀποκριθεῖσιν αὐτῷ λόγους λέγων
51:21οὐχὶ τοῦ θυμιάματος οὗ ἐθυμιάσατε ἐν ταῖς πόλεσιν Ιουδα καὶ ἔξωθεν Ιερουσαλημ ὑμεῖς καὶ οἱ πατέρες ὑμῶν καὶ οἱ βασιλεῖς ὑμῶν καὶ οἱ ἄρχοντες ὑμῶν καὶ ὁ λαὸς τῆς γῆς ἐμνήσθη κύριος καὶ ἀνέβη ἐπὶ τὴν καρδίαν αὐτοῦ
51:22καὶ οὐκ ἠδύνατο κύριος ἔτι φέρειν ἀπὸ προσώπου πονηρίας πραγμάτων ὑμῶν ἀπὸ τῶν βδελυγμάτων ὧν ἐποιήσατε καὶ ἐγενήθη ἡ γῆ ὑμῶν εἰς ἐρήμωσιν καὶ εἰς ἄβατον καὶ εἰς ἀρὰν ὡς ἐν τῇ ἡμέρᾳ ταύτῃ
51:23ἀπὸ προσώπου ὧν ἐθυμιᾶτε καὶ ὧν ἡμάρτετε τῷ κυρίῳ καὶ οὐκ ἠκούσατε τῆς φωνῆς κυρίου καὶ ἐν τοῖς προστάγμασιν αὐτοῦ καὶ ἐν τῷ νόμῳ αὐτοῦ καὶ ἐν τοῖς μαρτυρίοις αὐτοῦ οὐκ ἐπορεύθητε καὶ ἐπελάβετο ὑμῶν τὰ κακὰ ταῦτα
51:24καὶ εἶπεν Ιερεμιας τῷ λαῷ καὶ ταῖς γυναιξίν ἀκούσατε τὸν λόγον κυρίου
51:25οὕτως εἶπεν κύριος ὁ θεὸς Ισραηλ ὑμεῖς γυναῖκες τῷ στόματι ὑμῶν ἐλαλήσατε καὶ ταῖς χερσὶν ὑμῶν ἐπληρώσατε λέγουσαι ποιοῦσαι ποιήσομεν τὰς ὁμολογίας ἡμῶν ἃς ὡμολογήσαμεν θυμιᾶν τῇ βασιλίσσῃ τοῦ οὐρανοῦ καὶ σπένδειν αὐτῇ σπονδάς ἐμμείνασαι ἐνεμείνατε ταῖς ὁμολογίαις ὑμῶν καὶ ποιοῦσαι ἐποιήσατε
51:26διὰ τοῦτο ἀκούσατε λόγον κυρίου πᾶς Ιουδα οἱ καθήμενοι ἐν γῇ Αἰγύπτῳ ἰδοὺ ὤμοσα τῷ ὀνόματί μου τῷ μεγάλῳ εἶπεν κύριος ἐὰν γένηται ἔτι ὄνομά μου ἐν τῷ στόματι παντὸς Ιουδα εἰπεῖν ζῇ κύριος κύριος ἐπὶ πάσῃ γῇ Αἰγύπτῳ
51:27ὅτι ἰδοὺ ἐγὼ ἐγρήγορα ἐπ᾿ αὐτοὺς τοῦ κακῶσαι αὐτοὺς καὶ οὐκ ἀγαθῶσαι καὶ ἐκλείψουσιν πᾶς Ιουδα οἱ κατοικοῦντες ἐν γῇ Αἰγύπτῳ ἐν ῥομφαίᾳ καὶ ἐν λιμῷ ἕως ἂν ἐκλίπωσιν
51:28καὶ οἱ σεσῳσμένοι ἀπὸ ῥομφαίας ἐπιστρέψουσιν εἰς γῆν Ιουδα ὀλίγοι ἀριθμῷ καὶ γνώσονται οἱ κατάλοιποι Ιουδα οἱ καταστάντες ἐν γῇ Αἰγύπτῳ κατοικῆσαι ἐκεῖ λόγος τίνος ἐμμενεῖ
51:29καὶ τοῦτο ὑμῖν τὸ σημεῖον ὅτι ἐπισκέψομαι ἐγὼ ἐφ᾿ ὑμᾶς εἰς πονηρά
51:30οὕτως εἶπεν κύριος ἰδοὺ ἐγὼ δίδωμι τὸν Ουαφρη βασιλέα Αἰγύπτου εἰς χεῖρας ἐχθροῦ αὐτοῦ καὶ εἰς χεῖρας ζητούντων τὴν ψυχὴν αὐτοῦ καθὰ ἔδωκα τὸν Σεδεκιαν βασιλέα Ιουδα εἰς χεῖρας Ναβουχοδονοσορ βασιλέως Βαβυλῶνος ἐχθροῦ αὐτοῦ καὶ ζητοῦντος τὴν ψυχὴν αὐτοῦ
Verbum, quod factum est per Ieremiam ad omnes Iudaeos, qui habitabant in terra Aegypti, habitantes in Magdolo et in Taphnis et in Memphi et in terra Phatures, dicens:
«Haec dicit Dominus exercituum, Deus Israel: Vos vidistis omne malum istud, quod adduxi super Ierusalem et super omnes urbes Iudae; et ecce desertae sunt hodie, et non est in eis habitator
propter malitiam, quam fecerunt, ut me ad iracundiam provocarent et irent, ut sacrificarent et colerent deos alienos, quos nesciebant et illi et vos et patres vestri.
Et misi ad vos omnes servos meos prophetas, de nocte consurgens mittensque et dicens: Nolite facere verbum abominationis huiuscemodi, quam odivi.
Et non audierunt nec inclinaverunt aurem suam, ut converterentur a malis suis et non sacrificarent diis alienis;
et effusa est indignatio mea et furor meus et succensa est in civitatibus Iudae et in plateis Ierusalem, et versae sunt in solitudinem et vastitatem secundum diem hanc.
Et nunc haec dicit Dominus exercituum, Deus Israel: Quare vos facitis malum grande contra animas vestras, ut intereat ex vobis vir et mulier, parvulus et lactans de medio Iudae, nec relinquatur vobis quidquam residuum,
provocantes me in operibus manuum vestrarum, sacrificando diis alienis in terra Aegypti, in quam ingressi estis, ut ibi peregrinemini, et dissipet vos, et sitis in maledictionem et in opprobrium cunctis gentibus terrae?
Numquid obliti estis mala patrum vestrorum et mala regum Iudae et mala uxorum eius et mala vestra et mala uxorum vestrarum, quae fecerunt in terra Iudae et in plateis Ierusalem?
Non sunt contriti usque ad diem hanc et non timuerunt et non ambulaverunt in lege mea et in praeceptis meis, quae dedi coram vobis et coram patribus vestris.
Ideo haec dicit Dominus exercituum, Deus Israel: Ecce ego ponam faciem meam in vobis in malum et disperdam omnem Iudam.
Et assumam reliquias Iudae, qui posuerunt facies suas, ut ingrederentur terram Aegypti et peregrinarentur ibi, et consumentur omnes in terra Aegypti: cadent in gladio et in fame et consumentur a minimo usque ad maximum, in gladio et in fame morientur; et erunt in exsecrationem et in stuporem et in maledictionem et in opprobrium.
Et visitabo super habitatores terrae Aegypti, sicut visitavi super Ierusalem, in gladio et in fame et in peste:
et non erit qui effugiat et sit residuus de reliquiis Iudaeorum, qui venerunt, ut peregrinarentur in terra Aegypti et reverterentur in terram Iudae, ad quam ipsi elevant animas suas, ut revertantur et habitent ibi; non revertentur, nisi qui fugerint».
Responderunt autem Ieremiae omnes viri, scientes quod sacrificarent uxores eorum diis alienis, et universae mulieres, quarum stabat multitudo grandis, et omnis populus habitantium in terra Aegypti in Phatures, dicentes:
«Sermonem, quem locutus es ad nos in nomine Domini, non audiemus ex te,
sed facientes faciemus omne verbum, quod egressum est de ore nostro, ut sacrificemus reginae caeli et libemus ei libamina, sicut fecimus nos et patres nostri, reges nostri et principes nostri in urbibus Iudae et in plateis Ierusalem, et saturati sumus panibus et bene nobis erat malumque non vidimus.
Ex eo autem tempore, quo cessavimus sacrificare reginae caeli et libare ei libamina, indigemus omnibus et gladio et fame consumpti sumus.
Quod si nos sacrificamus reginae caeli et libamus ei libamina, numquid sine viris nostris fecimus ei placentas ad effingendum eam et libandum ei libamina?».
Et dixit Ieremias ad omnem populum, adversum viros et adversum mulieres et adversum universam plebem, qui responderant ei verbum, dicens:
«Numquid non sacrificium, quod sacrificastis in civitatibus Iudae et in plateis Ierusalem, vos et patres vestri, reges vestri et principes vestri et populus terrae, horum recordatus est Dominus, et ascendit super cor eius?
Et non poterat Dominus ultra portare propter malitiam operum vestrorum et propter abominationes, quas fecistis; et facta est terra vestra in desolationem et in stuporem et in maledictum, eo quod non sit habitator, sicut est dies haec.
Propterea quod sacrificaveritis et peccaveritis Domino et non audieritis vocem Domini et in lege et in praeceptis et in testimoniis eius non ambulaveritis, idcirco evenerunt vobis mala haec, sicut est dies haec».
Dixit autem Ieremias ad omnem populum et ad universas mulieres: «Audite verbum Domini, omnis Iuda, qui estis in terra Aegypti.
Haec dicit Dominus exercituum, Deus Israel, dicens: Vos et uxores vestrae locuti estis ore vestro et manibus vestris implestis dicentes: "Faciamus vota nostra, quae vovimus, ut sacrificemus reginae caeli et libemus ei libamina". Implete vota vestra et opere perpetrate ea.
Ideo audite verbum Domini, omnis Iuda, qui habitatis in terra Aegypti: Ecce ego iuravi in nomine meo magno, ait Dominus, quia nequaquam ultra vocabitur nomen meum ex ore omnis viri Iudae dicentis: "Vivit Dominus Deus", in omni terra Aegypti.
Ecce ego vigilabo super eos in malum et non in bonum, et consumentur omnes viri Iudae, qui sunt in terra Aegypti, gladio et fame, donec penitus consumantur.
Et, qui fugerint gladium, revertentur de terra Aegypti in terram Iudae, viri pauci, et scient omnes reliquiae Iudae, quae ingressae sunt terram Aegypti, ut peregrinarentur ibi, cuius sermo compleatur, meus an illorum.
Et hoc vobis signum, ait Dominus, quod visitem ego super vos in loco isto, ut sciatis quia vere complebuntur sermones mei contra vos in malum.
Haec dicit Dominus: Ecce ego tradam pharaonem Ophree, regem Aegypti, in manu inimicorum eius et in manu quaerentium animam illius, sicut tradidi Sedeciam regem Iudae in manu Nabuchodonosor regis Babylonis inimici sui et quaerentis animam eius».
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
1 Иеремия объявляет о гневе Господнем на Иудеев в Египте и их поклонение иным богам. 15 Они оправдывают свое поклонение «богине неба». 20 Иеремия предупреждает, что все в Египте будут истреблены мечом и голодом, кроме малого числа избежавших.
Слово, которое было к Иеремии о всех Иудеях, живущих в земле Египетской, поселившихся в Магдоле и Тафнисе, и в Нофе, и в земле Пафрос:
так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: вы видели все бедствие, какое Я навел на Иерусалим и на все города Иудейские; вот, они теперь пусты, и никто не живет в них,
за нечестие их, которое они делали, прогневляя Меня, ходя кадить и служить иным богам, которых не знали ни они, ни вы, ни отцы ваши.
Я посылал к вам всех рабов Моих, пророков, посылал с раннего утра, чтобы сказать: «не делайте этого мерзкого дела, которое Я ненавижу».
Но они не слушали и не приклонили уха своего, чтобы обратиться от своего нечестия, не кадить иным богам.
И излилась ярость Моя и гнев Мой и разгорелась в городах Иудеи и на улицах Иерусалима; и они сделались развалинами и пустынею, как видите ныне.
И ныне так говорит Господь Бог Саваоф, Бог Израилев: зачем вы делаете это великое зло душам вашим, истребляя у себя мужей и жен, взрослых детей и младенцев из среды Иудеи, чтобы не оставить у себя остатка,
прогневляя Меня изделием рук своих, каждением иным богам в земле Египетской, куда вы пришли жить, чтобы погубить себя и сделаться проклятием и поношением у всех народов земли?
Разве вы забыли нечестие отцов ваших и нечестие царей Иудейских, ваше собственное нечестие и нечестие жен ваших, какое они делали в земле Иудейской и на улицах Иерусалима?
Не смирились они и до сего дня, и не боятся и не поступают по закону Моему и по уставам Моим, которые Я дал вам и отцам вашим.
Посему так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: вот, Я обращу против вас лице Мое на погибель и на истребление всей Иудеи
и возьму оставшихся Иудеев, которые обратили лице свое, чтобы идти в землю Египетскую и жить там, и все они будут истреблены, падут в земле Египетской; мечом и голодом будут истреблены; от малого и до большого умрут от меча и голода, и будут проклятием и ужасом, поруганием и поношением.
Посещу живущих в земле Египетской, как Я посетил Иерусалим, мечом, голодом и моровою язвою,
и никто не избежит и не уцелеет из остатка Иудеев, пришедших в землю Египетскую, чтобы пожить там и потом возвратиться в землю Иудейскую, куда они всею душею желают возвратиться, чтобы жить там; никто не возвратится, кроме тех, которые убегут оттуда.
И отвечали Иеремии все мужья, знавшие, что жены их кадят иным богам, и все жены, стоявшие там в большом множестве, и весь народ, живший в земле Египетской, в Пафросе, и сказали:
сло́ва, которое ты говорил нам именем Господа, мы не слушаем от тебя;
но непременно будем делать все то, что вышло из уст наших, чтобы кадить богине неба и возливать ей возлияния, как мы делали, мы и отцы наши, цари наши и князья наши, в городах Иудеи и на улицах Иерусалима, потому что тогда мы были сыты и счастливы и беды не видели.
А с того времени, как перестали мы кадить богине неба и возливать ей возлияния, терпим во всем недостаток и гибнем от меча и голода.
И когда мы кадили богине неба и возливали ей возлияния, то разве без ведома мужей наших делали мы ей пирожки с изображением ее и возливали ей возлияния?
Тогда сказал Иеремия всему народу, мужьям и женам, и всему народу, который так отвечал ему:
не это ли каждение, которое совершали вы в городах Иудейских и на улицах Иерусалима, вы и отцы ваши, цари ваши и князья ваши, и народ страны, воспомянул Господь? И не оно ли взошло Ему на сердце?
Господь не мог более терпеть злых дел ваших и мерзостей, какие вы делали; поэтому и сделалась земля ваша пустынею и ужасом, и проклятием, без жителей, как видите ныне.
Так как вы, совершая то курение, грешили пред Господом и не слушали гласа Господа, и не поступали по закону Его и по установлениям Его, и по повелениям Его, то и постигло вас это бедствие, как видите ныне.
И сказал Иеремия всему народу и всем женам: слушайте слово Господне, все Иудеи, которые в земле Египетской:
так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: вы и жены ваши, что устами своими говорили, то и руками своими делали; вы говорите: «станем выполнять обеты наши, какие мы обещали, чтобы кадить богине неба и возливать ей возлияние», – твердо держитесь обетов ваших и в точности исполняйте обеты ваши.
За то выслушайте слово Господне, все Иудеи, живущие в земле Египетской: вот, Я поклялся великим именем Моим, говорит Господь, что не будет уже на всей земле Египетской произносимо имя Мое устами какого-либо Иудея, говорящего: «жив Господь Бог!»
Вот, Я буду наблюдать над вами к погибели, а не к добру; и все Иудеи, которые в земле Египетской, будут погибать от меча и голода, доколе совсем не истребятся.
Только малое число избежавших от меча возвратится из земли Египетской в землю Иудейскую, и узнают все оставшиеся Иудеи, которые пришли в землю Египетскую, чтобы пожить там, чье слово сбудется: Мое или их.
И вот вам знамение, говорит Господь, что Я посещу вас на сем месте, чтобы вы знали, что сбудутся слова Мои о вас на погибель вам.
Так говорит Господь: вот, Я отдам фараона Вафрия, царя Египетского, в руки врагов его и в руки ищущих души его, как отдал Седекию, царя Иудейского, в руки Навуходоносора, царя Вавилонского, врага его и искавшего души его.