Скрыть
45:2
45:3
Церковнославянский (рус)
Сло́во, е́же глаго́ла Иеремі́а проро́къ къ Вару́ху сы́ну нирі́еву, егда́ вписа́ словеса́ сiя́ въ кни́гу от­ у́стъ иеремі́иныхъ, въ четве́ртое лѣ́то Иоаки́ма, сы́на Иосі́ина, царя́ Иу́дина, глаго́ля:
та́ко глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель о тебѣ́, Вару́ше:
я́ко ре́клъ еси́: о, лю́тѣ мнѣ́! о, лю́тѣ мнѣ́! я́ко при­­ложи́ Госпо́дь тру́дъ къ болѣ́зни мо­е́й, успо́хъ со стена́нiемъ, поко́я не обрѣто́хъ.
Рцы́ ему́, си́це глаго́летъ Госпо́дь: се́, я́же а́зъ согради́хъ, а́зъ разорю́: и я́же насади́хъ а́зъ, исто́ргну, и всю́ зе́млю мою́.
И ты́ ли взы́щеши себѣ́ вели́кихъ? не ищи́: я́ко се́, а́зъ наведу́ зла́я на вся́ку пло́ть, глаго́летъ Госпо́дь, и да́мъ ду́шу твою́ въ коры́сть во вся́цѣмъ мѣ́стѣ, а́може а́ще по́йдеши.
Еврейский
הַדָּבָר, אֲשֶׁר דִּבֶּר יִרְמְיָהוּ הַנָּבִיא, אֶל־בָּרוּךְ בֶּן־נֵרִיָּה; בְּכָתְבוֹ אֶת־הַדְּבָרִים הָאֵלֶּה עַל־סֵפֶר מִפִּי יִרְמְיָהוּ, בַּשָּׁנָה הָרְבִעִית, לִיהוֹיָקִים בֶּן־יֹאשִׁיָּהוּ מֶלֶךְ יְהוּדָה לֵאמֹר׃ ס
כֹּה־אָמַר יְהוָה אֱלֹהֵי יִשְׂרָאֵל; עָלֶיךָ בָּרוּךְ׃
אָמַרְתָּ אוֹי־נָא לִי, כִּי־יָסַף יְהוָה יָגוֹן עַל־מַכְאֹבִי; יָגַעְתִּי בְּאַנְחָתִי, וּמְנוּחָה לֹא מָצָאתִי׃ ס
כֹּה תֹּאמַר אֵלָיו, כֹּה אָמַר יְהוָה, הִנֵּה אֲשֶׁר־בָּנִיתִי אֲנִי הֹרֵס, וְאֵת אֲשֶׁר־נָטַעְתִּי אֲנִי נֹתֵשׁ; וְאֶת־כָּל־הָאָרֶץ הִיא׃
וְאַתָּה תְּבַקֶּשׁ־לְךָ גְדֹלוֹת אַל־תְּבַקֵּשׁ; כִּי הִנְנִי מֵבִיא רָעָה עַל־כָּל־בָּשָׂר נְאֻם־יְהוָה, וְנָתַתִּי לְךָ אֶת־נַפְשְׁךָ לְשָׁלָל, עַל כָּל־הַמְּקֹמוֹת אֲשֶׁר תֵּלֶךְ־שָׁם׃ ס
Латинский (Nova Vulgata)
Verbum, quod locutus est Ieremias propheta ad Baruch filium Neriae, cum scriberet verba haec in libro ex ore Ieremiae, anno quarto Ioachim filii Iosiae regis Iudae, dicens:
«Haec dicit Dominus, Deus Israel, super te, Baruch.
Dixisti: "Vae misero mihi, quoniam addidit Dominus dolorem maerori meo; laboravi in gemitu meo et requiem non inveni".
Haec dices ad eum: Sic dicit Dominus: Ecce, quod aedificavi, ego destruo et, quod plantavi, ego evello, universam terram hanc;
et tu quaeris tibi grandia? Noli quaerere, quia ecce ego adducam malum super omnem carnem, ait Dominus, et dabo tibi animam tuam quasi spolium in omnibus locis, ad quaecumque perrexeris».
КАЛОМЕ ки Ирмиёи набӣ ба Борух ибни Нериё гуфт, вақте ки ӯ ин суханонро аз даҳони Ирмиё дар соли чоруми Еҳӯёқим ибни Йӯшиё подшоҳи Яҳудо дар тӯмори китобат менавишт:
«Парвардигор, Худои Исроил дар ҳаққи ту, эй Борух, чунин мегӯяд:
Ту гуфтаӣ: ́Вой бар ман! Зеро ки Парвардигор бар дарди ман андӯҳе зам кардааст; аз оҳу воҳи худ лакот шудаам, ва оромӣ наёфтаам́.
Ба ӯ чунин бигӯй: Парвардигор чунин мегӯяд: инак, он чи бино кардаам, Ман хароб менамоям, ва он чи мисли ниҳол шинондаам, Ман решакан мекунам, – ва тамоми замин чунин хоҳад шуд.
Ва оё ту барои худ чизҳои бузург талаб мекунӣ? Талаб накун; зеро инак, Ман бар тамоми башар мусибат хоҳам овард, – мегӯяд Парвардигор, – вале ҷони туро дар ҳар маконе ки биравӣ, барои ту ғанимат хоҳам гузошт».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible