Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
47:2
см.:Откр.17:15;
47:5
47:6
47:7
Сло́во Госпо́дне, е́же бы́сть ко иеремі́и проро́ку на иноплеме́нники, пре́жде не́жели порази́ фарао́нъ Га́зу.
Та́ко глаго́летъ Госпо́дь: се́, во́ды восхо́дятъ от сѣ́вера и бу́дутъ я́ко пото́къ наводня́яй, и пото́пятъ зе́млю и исполне́нiе ея́, гра́дъ и живу́щыя въ не́мъ: и возопiю́тъ лю́дiе и воспла́чутся вси́ живу́щiи на земли́,
от шу́ма устремле́нiя его́, от ору́жiя но́гъ его́ и от гремѣ́нiя колесни́цъ его́ и от зву́ка коле́съ его́: не обрати́шася отцы́ ко сыно́мъ свои́мъ, опусти́вше ру́цѣ свои́,
въ де́нь находя́щь, е́же погуби́ти вся́ иноплеме́нники: и разорю́ ти́ръ и Сидо́нъ со всѣ́ми про́чими помо́щники и́хъ, я́ко истреби́тъ Госпо́дь Филисти́ны, оста́нки острово́въ каппадокі́йскихъ.
Прiи́де плѣ́шь на Га́зу, отве́рженъ бы́сть Аскало́нъ и оста́нцы енаки́мли.
Доко́лѣ сѣщи́ бу́деши, о, мечу́ Бо́жiй! доко́лѣ не упоко́ишися? вни́ди въ ножны́ твоя́, почі́й и вознеси́ся.
Ка́ко упоко́ится? поне́же Госпо́дь заповѣ́да ему́ на Аскало́на и на су́щыя при мо́ри, на про́чыя воста́ти.
La parole de l'Éternel qui fut adressée à Jérémie, le prophète, sur les Philistins, avant que Pharaon frappât Gaza.
Ainsi parle l'Éternel: Voici, des eaux s'élèvent du septentrion, Elles sont comme un torrent qui déborde; Elles inondent le pays et ce qu'il contient, Les villes et leurs habitants. Les hommes poussent des cris, Tous les habitants du pays se lamentent,
A cause du retentissement des sabots de ses puissants chevaux, Du bruit de ses chars et du fracas des roues; Les pères ne se tournent pas vers leurs enfants, Tant les mains sont affaiblies,
Parce que le jour arrive où seront détruits tous les Philistins, Exterminés tous ceux qui servaient encore d'auxiliaires à Tyr et à Sidon; Car l'Éternel va détruire les Philistins, Les restes de l'île de Caphtor.
Gaza est devenue chauve, Askalon est dans le silence, le reste de leur plaine aussi. Jusques à quand te feras-tu des incisions? -
Ah! épée de l'Éternel, quand te reposeras-tu? Rentre dans ton fourreau, Arrête, et sois tranquille! -
Comment te reposerais-tu? L'Éternel lui donne ses ordres, C'est contre Askalon et la côte de la mer qu'il la dirige.
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
КАЛОМИ Парвардигор дар бораи фалиштиён, ки бар Ирмиёи набӣ нозил шуд, пеш аз он ки фиръавн Ғаззаро мағлуб намояд.
Парвардигор чунин мегӯяд: «Инак, обҳо аз шимол баланд шуда, мисли наҳре обхез мешавад, ва заминро бо ҳар чизе ки дар он аст, ва шаҳр ва сокинони онро зер мекунад, ва одамон фарёд мезананд, ва ҳамаи сокинони замин навҳа мекунанд.
Аз садои сумҳои аспони пурзӯраш, аз тараққо-туруқи аробаҳояш ва ғулғулаи чархҳояш падарон ба фарзандони худ назар намекунанд, чунки дастҳошон суст шудааст,
Ба сабаби рӯзе ки фаро мерасад, то ҳамаи фалиштиён ба толону тороҷ дучор гардида, Сӯр ва Сидӯн аз ҳар гуна ёрмандӣ маҳрум шаванд, зеро Парвардигор фалиштиёнро, ки бақияи ҷазираи Кафтӯр мебошанд, хонавайрон хоҳад кард.
Мардуми Ғазза мӯйсар тарошида мотам гирифтаанд, Ашқалӯн ва бақияи водии онҳо талаф шудаанд; то ба кай бадани худро харошида маҷрӯҳ хоҳӣ кард?
Эй шамшери Парвардигор, то ба кай ором нахоҳӣ шуд? Ба ғилофи худ баргашта, бозъист ва ором шав.
Аммо чӣ гуна вай ором шавад, дар сурате ки Парвардигор ба вай бар зидди Ашқалӯн ва бар зидди соҳили баҳр амр фармудааст? Вайро Ӯ ба он ҷо равона кардааст».