Кни̑ги Ве́тхагѡ Завѣ́та:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
2Езд.
Неем.
Тов.
Иудиф.
Есф.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
3Ездр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Є҆ѵⷢ҇лїе ѿ І҆ѡа́нна, Глава 1
Толкования
Толкования главы
- Феофилакт Болгарский, блж.
- Толковая Библия А.П. Лопухина
- Евфимий Зигабен
- Григорий Великий, Двоеслов, свт.
- Кирилл Александрийский, свт.
- Никифор (Феотокис), архиеп.
- Михаил (Лузин), еп.
- "Иисус Христос. Жизнь и учение"
- Георгий Константинович Властов
- Александр Прокопчук, протоиерей
- Филарет (Гумилевский), свт.
1:2
1:4
1:7
1:8
1:10
1:21
1:22
1:24
1:25
1:26
1:27
1:28
1:30
1:33
1:34
1:35
1:36
1:37
1:38
1:39
1:40
1:41
1:43
1:44
1:46
1:47
1:48
1:49
1:50
[Заⷱ҇ 1] Въ нача́лѣ бѣ̀ сло́во, и҆ сло́во бѣ̀ къ бг҃ꙋ {ᲂу҆ бг҃а}, и҆ бг҃ъ бѣ̀ сло́во.
Се́й бѣ̀ и҆сконѝ къ бг҃ꙋ {ᲂу҆ бг҃а}:
всѧ̑ тѣ́мъ бы́ша, и҆ без̾ негѡ̀ ничто́же бы́сть, є҆́же бы́сть.
Въ то́мъ живо́тъ бѣ̀, и҆ живо́тъ бѣ̀ свѣ́тъ человѣ́кѡмъ:
и҆ свѣ́тъ во тьмѣ̀ свѣ́титсѧ, и҆ тьма̀ є҆гѡ̀ не ѡ҆б̾ѧ́тъ.
Бы́сть человѣ́къ по́сланъ ѿ бг҃а, и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆ѡа́ннъ:
се́й прїи́де во свидѣ́тельство, да свидѣ́тельствꙋетъ ѡ҆ свѣ́тѣ, да всѝ вѣ́рꙋ и҆́мꙋтъ є҆мꙋ̀ {да всѝ ᲂу҆вѣ́рꙋютъ чрез̾ него̀}.
Не бѣ̀ то́й свѣ́тъ, но да свидѣ́тельствꙋетъ ѡ҆ свѣ́тѣ:
бѣ̀ свѣ́тъ и҆́стинный, и҆́же просвѣща́етъ всѧ́каго человѣ́ка грѧдꙋ́щаго въ мі́ръ:
въ мі́рѣ бѣ̀, и҆ мі́ръ тѣ́мъ бы́сть, и҆ мі́ръ є҆го̀ не позна̀:
во своѧ̑ прїи́де, и҆ своѝ є҆гѡ̀ не прїѧ́ша.
Є҆ли́цы же прїѧ́ша є҆го̀, дадѐ и҆̀мъ ѡ҆́бласть ча́дѡмъ бж҃їимъ бы́ти, вѣ́рꙋющымъ во и҆́мѧ є҆гѡ̀,
и҆̀же не ѿ кро́вѣ, ни ѿ по́хоти плотскі́ѧ, ни ѿ по́хоти мꙋ́жескїѧ, но ѿ бг҃а роди́шасѧ.
И҆ сло́во пл҃ть бы́сть и҆ всели́сѧ въ ны̀, и҆ ви́дѣхомъ сла́вꙋ є҆гѡ̀, сла́вꙋ ꙗ҆́кѡ є҆диноро́днагѡ ѿ ѻ҆ц҃а̀, и҆спо́лнь блгⷣти и҆ и҆́стины.
І҆ѡа́ннъ свидѣ́тельствꙋетъ ѡ҆ не́мъ и҆ воззва̀ глаго́лѧ: се́й бѣ̀, є҆го́же рѣ́хъ, и҆́же по мнѣ̀ грѧды́й, предо мно́ю бы́сть, ꙗ҆́кѡ пе́рвѣе менє̀ бѣ̀.
И҆ ѿ и҆сполне́нїѧ є҆гѡ̀ мы̀ всѝ прїѧ́хомъ и҆ блгⷣть воз̾ блгⷣть:
ꙗ҆́кѡ зако́нъ мѡѷсе́омъ да́нъ бы́сть, блгⷣть (же) и҆ и҆́стина і҆и҃съ хрⷭ҇то́мъ бы́сть.
[Заⷱ҇ 2] Бг҃а никто́же ви́дѣ нигдѣ́же: є҆диноро́дный сн҃ъ, сы́й въ ло́нѣ ѻ҆́ч҃и, то́й и҆сповѣ́да.
И҆ сїѐ є҆́сть свидѣ́тельство і҆ѡа́нново, є҆гда̀ посла́ша жи́дове ѿ і҆ерⷭ҇ли́ма і҆ере́євъ и҆ леѵі́тѡвъ, да вопро́сѧтъ є҆го̀: ты̀ кто̀ є҆сѝ;
И҆ и҆сповѣ́да и҆ не ѿве́ржесѧ: и҆ и҆сповѣ́да, ꙗ҆́кѡ нѣ́смь а҆́зъ хрⷭ҇то́съ.
И҆ вопроси́ша є҆го̀: что̀ ᲂу҆̀бо; и҆лїа́ ли є҆сѝ ты̀; И҆ глаго́ла: нѣ́смь. Прⷪ҇ро́къ ли є҆сѝ; И҆ ѿвѣща̀: нѝ.
Рѣ́ша же є҆мꙋ̀: кто̀ є҆сѝ; да ѿвѣ́тъ да́мы посла́вшымъ ны̀: что̀ глаго́леши ѡ҆ тебѣ̀ самѣ́мъ;
Речѐ: а҆́зъ гла́съ вопїю́щагѡ въ пꙋсты́ни: и҆спра́вите пꙋ́ть гдⷭень, ꙗ҆́коже речѐ и҆са́їа прⷪ҇ро́къ.
И҆ по́сланнїи бѣ́хꙋ ѿ фарїсє́й:
и҆ вопроси́ша є҆го̀ и҆ рѣ́ша є҆мꙋ̀: что̀ ᲂу҆̀бо креща́еши, а҆́ще ты̀ нѣ́си хрⷭто́съ, ни и҆лїа̀, ни прⷪ҇ро́къ;
Ѿвѣща̀ и҆̀мъ і҆ѡа́ннъ, глаго́лѧ: а҆́зъ креща́ю водо́ю: посредѣ́ же ва́съ стои́тъ, є҆гѡ́же вы̀ не вѣ́сте:
то́й є҆́сть грѧды́й по мнѣ̀, и҆́же предо мно́ю бы́сть, є҆мꙋ́же нѣ́смь а҆́зъ досто́инъ, да ѿрѣшꙋ̀ реме́нь сапогꙋ̀ є҆гѡ̀.
Сїѧ̑ въ виѳава́рѣ бы́ша ѡ҆б̾ ѡ҆́нъ по́лъ і҆ѻрда́на, и҆дѣ́же бѣ̀ і҆ѡа́ннъ крестѧ̀.
[Заⷱ҇ 3] Во ᲂу҆́трїй (же) ви́дѣ і҆ѡа́ннъ і҆и҃са грѧдꙋ́ща къ себѣ̀ и҆ глаго́ла: сѐ, а҆́гнецъ бж҃їй, взе́млѧй грѣхѝ мі́ра:
се́й є҆́сть, ѡ҆ не́мже а҆́зъ рѣ́хъ: по мнѣ̀ грѧде́тъ мꙋ́жъ, и҆́же предо мно́ю бы́сть, ꙗ҆́кѡ пе́рвѣе менє̀ бѣ̀:
и҆ а҆́зъ не вѣ́дѣхъ є҆гѡ̀: но да ꙗ҆ви́тсѧ і҆и҃леви, сегѡ̀ ра́ди прїидо́хъ а҆́зъ водо́ю крестѧ̀.
И҆ свидѣ́тельствова і҆ѡа́ннъ, глаго́лѧ, ꙗ҆́кѡ ви́дѣхъ дх҃а сходѧ́ща ꙗ҆́кѡ го́лꙋбѧ съ небесѐ, и҆ пребы́сть на не́мъ:
и҆ а҆́зъ не вѣ́дѣхъ є҆гѡ̀: но посла́вый мѧ̀ крести́ти водо́ю, то́й мнѣ̀ речѐ: над̾ него́же ᲂу҆́зриши дх҃а сходѧ́ща и҆ пребыва́юща на не́мъ, то́й є҆́сть крⷭ҇тѧ́й дх҃омъ ст҃ы́мъ:
и҆ а҆́зъ ви́дѣхъ и҆ свидѣ́тельствовахъ, ꙗ҆́кѡ се́й є҆́сть сн҃ъ бж҃їй.
[Заⷱ҇ 4] Во ᲂу҆́трїй (же) па́ки стоѧ́ше і҆ѡа́ннъ, и҆ ѿ ᲂу҆чени̑къ є҆гѡ̀ два̀.
И҆ ᲂу҆зрѣ́въ і҆и҃са грѧдꙋ́ща, глаго́ла: сѐ, а҆́гнецъ бж҃їй.
И҆ слы́шаста є҆го̀ ѻ҆́ба ᲂу҆ченика̑ глаго́лющаго, и҆ по і҆и҃сѣ и҆до́ста.
Ѡ҆бра́щьсѧ же і҆и҃съ и҆ ви́дѣвъ ѧ҆̀ по себѣ̀ и҆дꙋ̑ща, гл҃а и҆́ма: чесѡ̀ и҆́щета; Ѡ҆́на же рѣ́ста є҆мꙋ̀: равві̀, є҆́же глаго́летсѧ сказа́емо ᲂу҆чт҃лю, гдѣ̀ живе́ши;
(И҆) гл҃а и҆́ма: прїиди́та и҆ ви́дита. Прїидо́ста и҆ ви́дѣста, гдѣ̀ живѧ́ше, и҆ ᲂу҆ негѡ̀ пребы́ста де́нь то́й. Бѣ́ же ча́съ ꙗ҆́кѡ десѧ́тый.
Бѣ́ (же) а҆ндре́й, бра́тъ сі́мѡна петра̀, є҆ди́нъ ѿ ѻ҆бою̀ слы́шавшєю ѿ і҆ѡа́нна и҆ по не́мъ ше́дшєю.
Ѡ҆брѣ́те се́й пре́жде бра́та своего̀ сі́мѡна и҆ глаго́ла є҆мꙋ̀: ѡ҆брѣто́хомъ мессі́ю, є҆́же є҆́сть сказа́емо хрⷭ҇то́съ.
И҆ приведѐ є҆го̀ ко і҆и҃сови. Воззрѣ́въ же на́нь і҆и҃съ речѐ: ты̀ є҆сѝ сі́мѡнъ сы́нъ і҆ѡ́нинъ: ты̀ нарече́шисѧ ки́фа, є҆́же сказа́етсѧ пе́тръ.
[Заⷱ҇ 5] Во ᲂу҆́трїй (же) восхотѣ̀ и҆зы́ти въ галїле́ю: и҆ ѡ҆брѣ́те фїлі́ппа и҆ гл҃а є҆мꙋ̀: грѧдѝ по мнѣ̀.
Бѣ́ (же) фїлі́ппъ ѿ виѳсаі́ды, ѿ гра́да а҆ндре́ова и҆ петро́ва.
Ѡ҆брѣ́те фїлі́ппъ наѳана́ила и҆ глаго́ла є҆мꙋ̀: є҆го́же писа̀ мѡѷсе́й въ зако́нѣ и҆ прⷪ҇ро́цы, ѡ҆брѣто́хомъ і҆и҃са сн҃а і҆ѡ́сифова, и҆́же ѿ назаре́та.
И҆ глаго́ла є҆мꙋ̀ наѳана́илъ: ѿ назаре́та мо́жетъ ли что̀ добро̀ бы́ти; Глаго́ла є҆мꙋ̀ фїлі́ппъ: прїидѝ и҆ ви́ждь.
Ви́дѣ (же) і҆и҃съ наѳана́ила грѧдꙋ́ща къ себѣ̀ и҆ гл҃а ѡ҆ не́мъ: сѐ, вои́стиннꙋ і҆и҃льтѧнинъ, въ не́мже льстѝ нѣ́сть.
Глаго́ла є҆мꙋ̀ наѳана́илъ: ка́кѡ мѧ̀ зна́еши; Ѿвѣща̀ і҆и҃съ и҆ речѐ є҆мꙋ̀: пре́жде да́же не возгласѝ тебѐ фїлі́ппъ, сꙋ́ща под̾ смоко́вницею ви́дѣхъ тѧ̀.
Ѿвѣща̀ наѳана́илъ и҆ глаго́ла є҆мꙋ̀: равві̀, ты̀ є҆сѝ сн҃ъ бж҃їй, ты̀ є҆сѝ цр҃ь і҆и҃левъ.
Ѿвѣща̀ і҆и҃съ и҆ речѐ є҆мꙋ̀: занѐ рѣ́хъ тѝ, ꙗ҆́кѡ ви́дѣхъ тѧ̀ под̾ смоко́вницею, вѣ́рꙋеши: бѡ́льша си́хъ ᲂу҆́зриши.
И҆ гл҃а є҆мꙋ̀: а҆ми́нь, а҆ми́нь гл҃ю ва́мъ, ѿсе́лѣ ᲂу҆́зрите не́бо ѿве́рсто и҆ а҆́гг҃лы бж҃їѧ восходѧ́щыѧ и҆ низходѧ́щыѧ над̾ сн҃а чл҃вѣ́ческаго.
У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.
Он бјеше у почетку у Бога.
Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.
У њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима.
И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.
Би човјек послан од Бога, по имену Јован.
Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њега.
Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости.
Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет.
У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна.
Својима дође, и своји га не примише.
А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име његово;
Који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.
И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.
Јован свједочи о њему и виче говорећи: Ово је онај за кога рекох: који за мном долази испред мене је, јер прије мене бјеше.
И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.
Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.
Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави,
И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јудејци из Јерусалима свештенике и левите да га запитају: Ко си ти?
И признаде и не порече; и признаде: Ја нисам Христос.
И упиташе га: (та дакле? Јеси ли ти Илија? И рече: Нисам. Јеси ли ти пророк? И одговори: Не.
А они му рекоше: Ко си? Да одговор дамо онима који нас послаше: (та кажеш о себи самом?
Рече: Ја сам глас вапијућег у пустињи: Поравните пут Господњи, као што каза Исаија пророк.
А изасланици бијаху од фарисеја.
И запиташе га и рекоше му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк?
Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате.
То је Онај што долази за мном, који преда мном би, коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој.
Ово се догоди у Витанији с оне стране Јордана гдје Јован крштаваше.
А сутрадан видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета!
Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше.
И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом.
И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему.
И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на ње-му то је онај који крштава Духом Светим.
И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији.
Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његових.
И угледавши Исуса гдје иде, рече: Гле, Јагње Божије!
И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
А Исус обазревши се и видјевши их, гдје иду за њим, рече им: (та тражите? А они му рекоше: Рави, што преведено значи: учитељу, гдје станујеш?
Рече им: Дођите и видите! И отидоше, и видјеше гдје станује; и остадоше код њега онај дан. А бијаше око десетога часа.
А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бијаше Андреј, брат Симона Петра.
Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос.
И доведе га Исусу. И Исус погледавши на њега рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар.
Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном!
А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.
И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види!
А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом.
Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Бо-жији, ти си цар Израиљев.
Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога.
И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.
1 «В начале было Слово»... 6 Свидетельство Иоанна Крестителя об истинном Свете. 19 Иоанн указывает на Иисуса, как на Агнца Божия. 35 Призвание первых Апостолов.
[Зач. 1.] В начале было Слово, и Слово было у Бога, и Слово было Бог.
Оно было в начале у Бога.
Все чрез Него на́чало быть, и без Него ничто не на́чало быть, что на́чало быть.
В Нем была жизнь, и жизнь была свет человеков.
И свет во тьме светит, и тьма не объяла его.
Был человек, посланный от Бога; имя ему Иоанн.
Он пришел для свидетельства, чтобы свидетельствовать о Свете, дабы все уверовали чрез него.
Он не был свет, но был послан, чтобы свидетельствовать о Свете.
Был Свет истинный, Который просвещает всякого человека, приходящего в мир.
В мире был, и мир чрез Него на́чал быть, и мир Его не познал.
Пришел к своим, и свои Его не приняли.
А тем, которые приняли Его, верующим во имя Его, дал власть быть чадами Божиими,
которые ни от крови, ни от хотения плоти, ни от хотения мужа, но от Бога родились.
И Слово стало плотию, и обитало с нами, полное благодати и истины; и мы видели славу Его, славу, как Единородного от Отца.
Иоанн свидетельствует о Нем и, восклицая, говорит: Сей был Тот, о Котором я сказал, что Идущий за мною стал впереди меня, потому что был прежде меня.
И от полноты Его все мы приняли и благодать на благодать,
ибо закон дан чрез Моисея; благодать же и истина произошли чрез Иисуса Христа.
[Зач. 2.] Бога не видел никто никогда; Единородный Сын, сущий в недре Отчем, Он явил.
И вот свидетельство Иоанна, когда Иудеи прислали из Иерусалима священников и левитов спросить его: кто ты?
Он объявил, и не отрекся, и объявил, что я не Христос.
И спросили его: что же? ты Илия? Он сказал: нет. Пророк? Он отвечал: нет.
Сказали ему: кто же ты? чтобы нам дать ответ пославшим нас: что ты скажешь о себе самом?
Он сказал: я глас вопиющего в пустыне: исправьте путь Господу, как сказал пророк Исаия.
А посланные были из фарисеев;
И они спросили его: что же ты крестишь, если ты ни Христос, ни Илия, ни пророк?
Иоанн сказал им в ответ: я крещу в воде; но стоит среди вас Некто, Которого вы не знаете.
Он-то Идущий за мною, но Который стал впереди меня. Я недостоин развязать ремень у обуви Его.
Это происходило в Вифаваре при Иордане, где крестил Иоанн.
[Зач. 3.] На другой день видит Иоанн идущего к нему Иисуса и говорит: вот Агнец Божий, Который берет на Себя грех мира.
Сей есть, о Котором я сказал: за мною идет Муж, Который стал впереди меня, потому что Он был прежде меня.
Я не знал Его; но для того пришел крестить в воде, чтобы Он явлен был Израилю.
И свидетельствовал Иоанн, говоря: я видел Духа, сходящего с неба, как голубя, и пребывающего на Нем.
Я не знал Его; но Пославший меня крестить в воде сказал мне: на Кого увидишь Духа сходящего и пребывающего на Нем, Тот есть крестящий Духом Святым.
И я видел и засвидетельствовал, что Сей есть Сын Божий.
[Зач. 4.] На другой день опять стоял Иоанн и двое из учеников его.
И, увидев идущего Иисуса, сказал: вот Агнец Божий.
Услышав от него сии слова, оба ученика пошли за Иисусом.
Иисус же, обратившись и увидев их идущих, говорит им: что вам надобно? Они сказали Ему: Равви́, – что значит: Учитель, – где живешь?
Говорит им: пойдите и увидите. Они пошли и увидели, где Он живет; и пробыли у Него день тот. Было около десятого часа.
Один из двух, слышавших от Иоанна об Иисусе и последовавших за Ним, был Андрей, брат Симона Петра.
Он первый находит брата своего Симона и говорит ему: мы нашли Мессию, что значит: Христос;
и привел его к Иисусу. Иисус же, взглянув на него, сказал: ты – Симон, сын Ионин; ты наречешься Кифа, что значит: камень (Петр).
[Зач. 5.] На другой день Иисус восхотел идти в Галилею, и находит Филиппа и говорит ему: иди за Мною.
Филипп же был из Вифсаиды, из одного города с Андреем и Петром.
Филипп находит Нафанаила и говорит ему: мы нашли Того, о Котором писали Моисей в законе и пророки, Иисуса, сына Иосифова, из Назарета.
Но Нафанаил сказал ему: из Назарета может ли быть что доброе? Филипп говорит ему: пойди и посмотри.
Иисус, увидев идущего к Нему Нафанаила, говорит о нем: вот подлинно Израильтянин, в котором нет лукавства.
Нафанаил говорит Ему: почему Ты знаешь меня? Иисус сказал ему в ответ: прежде нежели позвал тебя Филипп, когда ты был под смоковницею, Я видел тебя.
Нафанаил отвечал Ему: Равви́! Ты Сын Божий, Ты Царь Израилев.
Иисус сказал ему в ответ: ты веришь, потому что Я тебе сказал: Я видел тебя под смоковницею; увидишь больше сего.
И говорит ему: истинно, истинно говорю вам: отныне будете видеть небо отверстым и Ангелов Божиих восходящих и нисходящих к Сыну Человеческому.
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. дореф.)
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- German (Elberfelder [2006])
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Icelandic
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kazakh
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Maltese
- Norwegian (Bokmål [1930])
- Polish
- Romanian
- Portuguese
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Syriac Bible
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
Она беше у почетку у Бога.
Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
Посла Бог човека по имену Јована.
Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
К својима дође, и своји Га не примише.
А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
И беху посланици од фарисеја,
И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
