Скрыть
8:1
8:2
8:3
8:4
8:6
8:7
8:8
8:9
8:10
8:11
8:13
8:14
8:15
8:16
8:19
8:20
8:22
8:24
8:25
8:26
8:27
8:29
8:30
8:31
8:33
8:36
8:37
8:38
8:40
8:41
8:42
8:43
8:45
8:46
8:48
8:49
8:50
8:51
8:52
8:53
8:55
8:57
8:58
8:59
Глава 9 
9:1
9:2
9:3
9:8
9:9
9:10
9:11
9:12
9:13
9:14
9:15
9:18
9:19
9:20
9:21
9:23
9:24
9:25
9:26
9:27
9:28
9:30
9:33
9:34
9:35
9:36
9:37
9:38
9:40
Глава 10 
10:1
10:2
10:3
10:4
10:5
10:6
10:7
10:10
10:12
10:13
10:15
10:19
10:21
10:23
10:24
10:27
10:28
10:30
10:32
10:33
10:35
10:37
10:39
10:42
Глава 11 
11:1
11:3
11:5
11:6
11:7
11:11
11:12
11:13
11:14
11:15
11:16
11:17
11:18
11:19
11:20
11:21
11:22
11:23
11:25
11:28
11:29
11:30
11:31
11:32
11:33
11:34
11:35
11:36
11:38
11:39
11:40
11:41
11:42
11:43
11:44
11:45
11:46
11:48
11:49
11:51
11:54
11:56
11:57
Глава 12 
12:3
12:4
12:5
12:7
12:9
12:10
12:11
12:12
12:14
12:16
12:17
12:18
12:19
12:20
12:21
12:22
12:23
12:24
12:28
12:29
12:30
12:33
12:35
12:36
12:37
12:39
12:41
12:42
12:44
12:45
12:50
Глава 13 
13:2
13:5
13:6
13:7
13:8
13:9
13:11
13:12
13:14
13:15
13:17
13:22
13:24
13:25
13:26
13:27
13:28
13:29
13:30
13:32
13:35
13:36
13:37
Глава 14 
14:1
14:2
14:4
14:5
14:7
14:8
14:9
14:10
14:11
14:12
14:14
14:15
14:16
14:18
14:20
14:21
14:22
14:25
14:28
14:29
Глава 15 
15:1
15:4
15:8
15:9
15:10
15:11
15:13
15:14
15:17
15:19
15:22
15:23
15:24
Глава 16 
16:1
16:2
16:6
16:8
16:9
16:10
16:12
16:14
16:16
16:17
16:18
16:19
16:20
16:21
16:24
16:25
16:28
16:29
16:30
16:31
Глава 17 
17:4
17:7
17:9
17:13
17:15
17:16
17:20
17:22
17:23
17:25
Глава 18 
18:2
18:4
18:5
18:6
18:7
18:8
18:11
18:12
18:15
18:16
18:18
18:19
18:20
18:21
18:22
18:23
18:25
18:26
18:27
18:29
18:30
18:31
18:34
18:35
18:38
Глава 19 
19:2
19:3
19:5
19:8
19:10
19:12
19:13
19:14
19:15
19:16
19:18
19:20
19:21
19:22
19:26
19:27
19:29
19:30
19:32
19:33
19:34
19:35
19:40
19:41
19:42
Глава 20 
20:2
20:3
20:4
20:5
20:7
20:8
20:10
20:12
20:13
20:15
20:16
20:18
20:22
20:24
20:26
20:27
20:28
Глава 21 
21:2
21:3
21:5
21:6
21:7
21:8
21:9
21:10
21:11
21:12
21:14
21:15
21:17
21:19
21:21
21:22
21:23
Церковнославянский (рус)
Иису́съ же и́де въ го́ру Елео́нску.
Зау́тра же па́ки прiи́де въ це́рковь, и вси́ лю́дiе идя́ху къ Нему́: и сѣ́дъ уча́­ше и́хъ.
[Зач. 28.] Приведо́ша же кни́жницы и фарисе́е къ Нему́ жену́ въ прелюбо­дѣя́нiи я́ту, и поста́вив­ше ю́ посредѣ́,
глаго́лаша Ему́: Учи́телю, сiя́ жена́ я́та е́сть ны́нѣ въ прелюбо­дѣя́нiи:
въ зако́нѣ же на́мъ Моисе́й повелѣ́ таковы́я ка́менiемъ побива́ти: Ты́ же что́ глаго́леши?
Сiе́ же рѣ́ша искуша́юще Его́, да бы́ша имѣ́ли что́ глаго́лати На́нь. Иису́съ же до́лу прекло́нься, пе́рстомъ писа́­ше на земли́, не слага́я [и́мъ].
Я́коже при­­лѣжа́ху вопроша́юще Его́, воскло́нься рече́ къ ни́мъ: и́же е́сть безъ грѣха́ въ ва́съ, пре́жде {пе́рвый} ве́рзи ка́мень на ню́.
И па́ки до́лу прекло́нься, писа́­ше на земли́.
Они́ же слы́шав­ше и со́вѣстiю облича́еми, исхожда́ху еди́нъ по еди́ному, наче́нше от­ ста́рецъ до послѣ́днихъ: и оста́ еди́нъ Иису́съ, и жена́ посредѣ́ су́щи.
Воскло́нься же Иису́съ, и ни еди́наго ви́дѣвъ, то́чiю жену́, рече́ е́й: же́но, гдѣ́ су́ть, и́же важда́ху на тя́? Никі́йже ли тебе́ осуди́?
Она́ же рече́: никто́же, Го́споди. Рече́ же е́й Иису́съ: ни А́зъ тебе́ осужда́ю: иди́, и от­се́лѣ ктому́ не согрѣша́й.
[Зач. 29.] Па́ки же и́мъ Иису́съ рече́, глаго́ля: А́зъ е́смь свѣ́тъ мíру: ходя́й по Мнѣ́ не и́мать ходи́ти во тмѣ́, но и́мать свѣ́тъ живо́тный.
Рѣ́ша у́бо ему́ фарисе́е: Ты́ о Себѣ́ Са́мъ свидѣ́тел­ст­вуеши: свидѣ́тел­ст­во Твое́ нѣ́сть и́стин­но.
Отвѣща́ Иису́съ и рече́ и́мъ: а́ще А́зъ свидѣ́тел­ст­вую о Себѣ́, и́стин­но е́сть свидѣ́тел­ст­во Мое́: я́ко вѣ́мъ, от­ку́ду прiидо́хъ и ка́мо иду́: вы́ же не вѣ́сте, от­ку́ду при­­хожду́ и ка́мо гряду́:
вы́ по пло́ти су́дите, А́зъ не сужду́ никому́же:
и а́ще сужду́ А́зъ, су́дъ Мо́й и́стиненъ е́сть: я́ко еди́нъ нѣ́смь, но А́зъ и посла́вый Мя́ Оте́цъ:
и въ зако́нѣ же ва́­шемъ пи́сано е́сть, я́ко двою́ человѣ́ку свидѣ́тел­ст­во и́стин­но е́сть:
А́зъ е́смь свидѣ́тел­ст­вуяй о Мнѣ́ Само́мъ, и свидѣ́тел­ст­вуетъ о Мнѣ́ посла́вый Мя́ Оте́цъ.
Глаго́лаху же Ему́: гдѣ́ е́сть Оте́цъ Тво́й? Отвѣща́ Иису́съ: ни Мене́ вѣ́сте, ни Отца́ Мо­его́: а́ще Мя́ бы́сте вѣ́дали, и Отца́ Мо­его́ вѣ́дали бы́сте.
Сiя́ глаго́лы глаго́ла Иису́съ въ газофилакі́и, учя́ въ це́ркви: и никто́же я́тъ Его́, я́ко не у́ бѣ́ при­­ше́лъ ча́съ Его́.
[Зач. 30.] Рече́ же и́мъ па́ки Иису́съ: А́зъ иду́, и взы́щете Мене́, и во грѣсѣ́ ва́­шемъ у́мрете: а́може А́зъ иду́, вы́ не мо́жете прiити́.
Глаго́лаху у́бо Иуде́е: еда́ Ся́ Са́мъ убiе́тъ, я́ко глаго́летъ: а́може А́зъ иду́, вы́ не мо́жете прiити́?
И рече́ и́мъ: вы́ от­ ни́жнихъ есте́, А́зъ от­ вы́шнихъ е́смь: вы́ от­ мíра сего́ есте́, А́зъ нѣ́смь от­ мíра сего́:
рѣ́хъ у́бо ва́мъ, я́ко у́мрете во грѣсѣ́хъ ва́шихъ: а́ще бо не и́мете вѣ́ры, я́ко А́зъ е́смь, у́мрете во грѣсѣ́хъ ва́шихъ.
Глаго́лаху у́бо Ему́: Ты́ кто́ еси́? И рече́ и́мъ Иису́съ: Нача́токъ, я́ко и глаго́лю ва́мъ:
мно́га и́мамъ о ва́съ глаго́лати и суди́ти: но Посла́вый Мя́ и́стиненъ е́сть, и А́зъ я́же слы́шахъ от­ Него́, сiя́ глаго́лю въ мíрѣ.
Не разумѣ́ша [у́бо], я́ко Отца́ и́мъ глаго́лаше.
Рече́ же и́мъ Иису́съ: егда́ воз­несе́те Сы́на Человѣ́ческаго, тогда́ уразумѣ́ете, я́ко А́зъ е́смь, и о Себѣ́ ничесо́же творю́, но, я́коже научи́ Мя Оте́цъ Мо́й, сiя́ глаго́лю:
и Посла́вый Мя́ со Мно́ю е́сть: не оста́ви Мене́ еди́наго Оте́цъ, я́ко А́зъ уго́дная Ему́ всегда́ творю́.
Сiя́ Ему́ глаго́лющу, мно́зи вѣ́роваша въ Него́.
[Зач. 31.] Глаго́лаше у́бо Иису́съ къ вѣ́ровав­шымъ Ему́ Иуде́омъ: а́ще вы́ пребу́дете во словеси́ Мо­е́мъ, во­и́стин­ну ученицы́ Мо­и́ бу́дете:
и уразумѣ́ете и́стину, и и́стина свободи́тъ вы́.
Отвѣща́ша [и рѣ́ша] Ему́: сѣ́мя Авраа́мле есмы́, и никому́же рабо́тахомъ николи́же: ка́ко Ты́ глаго́леши, я́ко свобо́дни бу́дете?
Отвѣща́ и́мъ Иису́съ: ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко вся́къ творя́й грѣ́хъ ра́бъ е́сть грѣха́:
ра́бъ же не пребыва́етъ въ дому́ во вѣ́къ: сы́нъ пребыва́етъ во вѣ́къ:
а́ще у́бо Сы́нъ вы́ свободи́тъ, во­и́стин­ну свобо́дни бу́дете:
вѣ́мъ, я́ко сѣ́мя Авраа́мле есте́: но и́щете Мене́ уби́ти, я́ко сло́во Мое́ не вмѣща́ет­ся въ вы́:
А́зъ, е́же ви́дѣхъ у Отца́ Мо­его́, глаго́лю: и вы́ у́бо, е́же ви́дѣсте у отца́ ва́­шего, творите́.
Отвѣща́ша и рѣ́ша Ему́: оте́цъ на́шъ Авраа́мъ е́сть. Глаго́ла и́мъ Иису́съ: а́ще ча́да Авраа́мля бы́сте бы́ли, дѣла́ Авраа́мля бы́сте твори́ли:
ны́нѣ же и́щете Мене́ уби́ти, Человѣ́ка, и́же и́стину ва́мъ глаго́лахъ, ю́же слы́шахъ от­ Бо́га: сего́ Авраа́мъ нѣ́сть сотвори́лъ:
вы́ творите́ дѣла́ отца́ ва́­шего. Рѣ́ша же Ему́: мы́ от­ любо­дѣя́нiя нѣ́смы рожде́ни: еди́наго Отца́ и́мамы, Бо́га.
[Зач. 32.] Рече́ же и́мъ Иису́съ: а́ще Бо́гъ Оте́цъ ва́шъ [бы] бы́лъ, люби́ли бы́сте [у́бо] Мене́: А́зъ бо от­ Бо́га изыдо́хъ и прiидо́хъ: не о Себѣ́ бо прiидо́хъ, но То́й Мя́ посла́:
почто́ бесѣ́ды Мо­ея́ не разумѣ́ете? Я́ко не мо́жете слы́шати словесе́ Мо­его́:
вы́ отца́ [ва́­шего] дiа́вола есте́, и по́хоти отца́ ва́­шего хо́щете твори́ти: о́нъ человѣко­убі́йца бѣ́ искони́, и во и́стинѣ не сто­и́тъ, я́ко нѣ́сть и́стины въ не́мъ: егда́ глаго́летъ лжу́, от­ сво­и́хъ глаго́летъ: я́ко ло́жь е́сть и оте́цъ лжи́:
А́зъ же зане́ и́стину глаго́лю, не вѣ́руете Мнѣ́:
кто́ от­ ва́съ облича́етъ Мя́ о грѣсѣ́? А́ще ли и́стину глаго́лю, почто́ вы́ не вѣ́руете Мнѣ́?
И́же е́сть от­ Бо́га, глаго́ловъ Бо́жiихъ послу́шаетъ: сего́ ра́ди вы́ не послу́шаете, я́ко от­ Бо́га нѣ́сте.
Отвѣща́ша у́бо Иуде́е и рѣ́ша Ему́: не до́брѣ ли мы́ глаго́лемъ, я́ко Самаряни́нъ еси́ Ты́ и бѣ́са и́маши?
Отвѣща́ Иису́съ: А́зъ бѣ́са не и́мамъ, но чту́ Отца́ Мо­его́, и вы́ не чте́те Мене́:
А́зъ же не ищу́ сла́вы Мо­ея́: е́сть Ищя́ и Судя́:
[Зач. 33.] ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ: а́ще кто́ сло́во Мое́ соблюде́тъ, сме́рти не и́мать ви́дѣти во вѣ́ки.
Рѣ́ша у́бо Ему́ Жи́дове: ны́нѣ разумѣ́хомъ, я́ко бѣ́са и́маши: Авраа́мъ у́мре и проро́цы, и Ты́ глаго́леши: а́ще кто́ сло́во Мое́ соблюде́тъ, сме́рти не и́мать вкуси́ти во вѣ́ки:
еда́ Ты́ бо́лiй еси́ отца́ на́­шего Авраа́ма, и́же у́мре? И проро́цы умро́ша: кого́ Себе́ Са́мъ Ты́ твори́ши?
Отвѣща́ Иису́съ: а́ще А́зъ сла́влюся Са́мъ, сла́ва Моя́ ничесо́же е́сть: е́сть Оте́цъ Мо́й сла́вяй Мя́, Его́же вы́ глаго́лете, я́ко Бо́гъ ва́шъ е́сть:
и не позна́сте Его́, А́зъ же вѣ́мъ Его́: и а́ще реку́, я́ко не вѣ́мъ Его́, бу́ду подо́бенъ ва́мъ ло́жь: но вѣ́мъ Его́, и сло́во Его́ соблюда́ю:
Авраа́мъ оте́цъ ва́шъ ра́дъ бы бы́лъ, да бы́ ви́дѣлъ де́нь Мо́й: и ви́дѣ, и воз­ра́довася.
Рѣ́ша у́бо Иуде́е къ Нему́: пяти́десятъ лѣ́тъ не у́ и́маши, и Авраа́ма ли́ еси́ ви́дѣлъ?
Рече́ [же] и́мъ Иису́съ: ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ: пре́жде да́же Авраа́мъ не бы́сть, А́зъ е́смь.
Взя́ша у́бо ка́менiе, да ве́ргутъ На́нь: Иису́съ же скры́ся, и изы́де изъ це́ркве, проше́дъ посредѣ́ и́хъ: и мимохожда́­ше та́ко.
[Зач. 34.] И мимо­иды́й ви́дѣ человѣ́ка слѣ́па от­ рожде­ст­ва́.
И вопроси́ша Его́ ученицы́ Его́, глаго́люще: Равви́, кто́ согрѣши́, се́й ли, или́ роди́теля его́, я́ко слѣ́пъ роди́ся?
Отвѣща́ Иису́съ: ни се́й согрѣши́, ни роди́теля его́, но да явя́т­ся дѣла́ Бо́жiя на не́мъ:
Мнѣ́ подоба́етъ дѣ́лати дѣла́ Посла́в­шаго Мя́, до́ндеже де́нь е́сть: прiи́детъ но́щь, егда́ никто́же мо́жетъ дѣ́лати:
егда́ въ мíрѣ е́смь, свѣ́тъ е́смь мíру.
Сiя́ ре́къ, плю́ну на зе́млю, и сотвори́ бре́нiе от­ плюнове́нiя, и пома́за о́чи бре́нiемъ слѣпо́му,
и рече́ ему́: иди́, умы́йся въ купѣ́ли Силоа́мстѣ, е́же сказа́ет­ся, по́сланъ. И́де у́бо, и умы́ся, и прiи́де ви́дя.
Сосѣ́ди же и и́же бя́ху ви́дѣли его́ пре́жде, я́ко слѣ́пъ бѣ́, глаго́лаху: не се́й ли́ е́сть сѣдя́й и прося́й?
О́вiи глаго́лаху, я́ко се́й е́сть: ині́и же глаго́лаху, я́ко подо́бенъ ему́ е́сть. О́нъ [же] глаго́лаше, я́ко а́зъ е́смь.
Глаго́лаху же ему́: ка́ко ти́ от­верзо́стѣся о́чи?
Отвѣща́ о́нъ и рече́: Человѣ́къ нарица́емый Иису́съ бре́нiе сотвори́, и пома́за о́чи мо­и́, и рече́ ми: иди́ въ купѣ́ль Силоа́млю и умы́йся. Ше́дъ же и умы́вся, прозрѣ́хъ.
Рѣ́ша у́бо ему́: кто́ {гдѣ́} То́й е́сть? Глаго́ла: не вѣ́мъ.
Ведо́ша [же] его́ къ фарисе́омъ, и́же бѣ́ иногда́ слѣ́пъ.
Бѣ́ же суббо́та, егда́ сотвори́ бре́нiе Иису́съ и от­ве́рзе ему́ о́чи.
Па́ки же вопроша́ху его́ и фарисе́е, ка́ко прозрѣ́. О́нъ же рече́ и́мъ: бре́нiе положи́ мнѣ́ на о́чи, и умы́хся, и ви́жу.
Глаго́лаху у́бо от­ фарисе́и нѣ́цыи: нѣ́сть Се́й от­ Бо́га Человѣ́къ, я́ко суббо́ту не храни́тъ. О́вiи глаго́лаху: ка́ко мо́жетъ человѣ́къ грѣ́шенъ сицева́ зна́менiя твори́ти? И ра́спря бѣ́ въ ни́хъ.
Глаго́лаху [у́бо] слѣпцу́ па́ки: ты́ что́ глаго́леши о Не́мъ, я́ко от­ве́рзе о́чи тво­и́? О́нъ же рече́, я́ко проро́къ е́сть.
Не я́ша у́бо вѣ́ры Иуде́е о не́мъ, я́ко слѣ́пъ бѣ́ и прозрѣ́, до́ндеже воз­гласи́ша роди́теля того́ прозрѣ́в­шаго
и вопроси́ша я́, глаго́люще: се́й ли е́сть сы́нъ ва́ю, его́же вы́ глаго́лете, я́ко слѣ́пъ роди́ся? ка́ко у́бо ны́нѣ ви́дитъ?
Отвѣща́ста [же] и́мъ роди́теля его́ и рѣ́ста: вѣ́мы, я́ко се́й е́сть сы́нъ на́ю и я́ко слѣ́пъ роди́ся:
ка́ко же ны́нѣ ви́дитъ, не вѣ́мы: или́ кто́ от­ве́рзе ему́ о́чи, мы́ не вѣ́мы: са́мъ во́зрастъ и́мать, самого́ вопроси́те, са́мъ о себѣ́ да глаго́летъ.
Сiя́ реко́ста роди́теля его́, я́ко боя́стася Жидо́въ: уже́ бо бя́ху сложи́лися Жи́дове, да, а́ще кто́ Его́ исповѣ́сть Христа́, от­луче́нъ от­ со́нмища бу́детъ:
сего́ ра́ди роди́теля его́ реко́ста, я́ко во́зрастъ и́мать, самого́ вопроси́те.
Возгласи́ша же втори́цею человѣ́ка, и́же бѣ́ слѣ́пъ, и рѣ́ша ему́: да́ждь сла́ву Бо́гу: мы́ вѣ́мы, я́ко Человѣ́къ Се́й грѣ́шенъ е́сть.
Отвѣща́ у́бо о́нъ и рече́: а́ще грѣ́шенъ е́сть, не вѣ́мъ: еди́но вѣ́мъ, я́ко слѣ́пъ бѣ́хъ, ны́нѣ же ви́жу.
Рѣ́ша же ему́ па́ки: что́ сотвори́ тебѣ́? Ка́ко от­ве́рзе о́чи тво­и́?
Отвѣща́ и́мъ: реко́хъ ва́мъ уже́, и не слы́шасте: что́ па́ки хо́щете слы́шати? Еда́ и вы́ ученицы́ Его́ хо́щете бы́ти?
Они́ же укори́ша его́ и рѣ́ша ему́: ты́ учени́къ еси́ Того́: мы́ же Моисе́овы есмы́ ученицы́:
мы́ вѣ́мы, я́ко Моисе́ови глаго́ла Бо́гъ: Сего́ же не вѣ́мы, от­ку́ду е́сть.
Отвѣща́ человѣ́къ и рече́ и́мъ: о се́мъ бо ди́вно е́сть, я́ко вы́ не вѣ́сте, от­ку́ду е́сть, и от­ве́рзе о́чи мо­и́:
вѣ́мы же, я́ко грѣ́шники Бо́гъ не послу́шаетъ: но а́ще кто́ Богочте́цъ е́сть и во́лю Его́ твори́тъ, того́ послу́шаетъ:
от­ вѣ́ка нѣ́сть слы́шано, я́ко кто́ от­ве́рзе о́чи слѣ́пу рожде́ну:
а́ще не бы́ бы́лъ Се́й от­ Бо́га, не мо́глъ бы твори́ти ничесо́же.
Отвѣща́ша и рѣ́ша ему́: во грѣсѣ́хъ ты́ роди́л­ся еси́ ве́сь, и ты́ ли ны́ у́чиши? И изгна́ша его́ во́нъ.
Услы́ша Иису́съ, я́ко изгна́ша его́ во́нъ: и обрѣ́тъ его́, рече́ ему́: ты́ вѣ́руеши ли въ Сы́на Бо́жiя?
Отвѣща́ о́нъ и рече́: и кто́ е́сть, Го́споди, да вѣ́рую въ Него́?
Рече́ же ему́ Иису́съ: и ви́дѣлъ еси́ Его́, и глаго́ляй съ тобо́ю То́й е́сть.
О́нъ же рече́: вѣ́рую, Го́споди. И поклони́ся Ему́.
[Зач. 35.] И рече́ Иису́съ: на су́дъ А́зъ въ мíръ се́й прiидо́хъ, да неви́дящiи ви́дятъ, и ви́дящiи слѣ́пи бу́дутъ.
И слы́шаша от­ фарисе́й сiя́ су́щiи съ Ни́мъ, и рѣ́ша Ему́: еда́ и мы́ слѣ́пи есмы́?
Рече́ и́мъ Иису́съ: а́ще бы́сте слѣ́пи бы́ли, не бы́сте имѣ́ли грѣха́: ны́нѣ же глаго́лете, я́ко ви́димъ: грѣ́хъ у́бо ва́шъ пребыва́етъ.
Ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ: не входя́й две́рьми во дво́ръ о́вчiй, но прела́зя и́нудѣ, то́й та́ть е́сть и разбо́йникъ:
а входя́й две́рьми па́стырь е́сть овца́мъ:
сему́ две́рникъ от­верза́етъ, и о́вцы гла́съ его́ слы́шатъ, и своя́ о́вцы глаша́етъ по и́мени, и изго́нитъ и́хъ:
и егда́ своя́ о́вцы иждене́тъ, предъ ни́ми хо́дитъ: и о́вцы по не́мъ и́дутъ, я́ко вѣ́дятъ гла́съ его́:
по чужде́мъ же не и́дутъ, но бѣжа́тъ от­ него́, я́ко не зна́ютъ чужда́го гла́са.
Сiю́ при́тчу рече́ и́мъ Иису́съ: они́ же не разумѣ́ша, что́ бя́ше, я́же глаго́лаше и́мъ.
Рече́ же па́ки и́мъ Иису́съ: ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко А́зъ е́смь две́рь овца́мъ.
Вси́, ели́ко [и́хъ] прiи́де пре́жде Мене́, та́тiе су́ть и разбо́йницы: но не послу́шаша и́хъ о́вцы.
[Зач. 36.] А́зъ е́смь две́рь: Мно́ю а́ще кто́ вни́детъ, спасе́т­ся: и вни́детъ и изы́детъ, и па́жить обря́щетъ.
Та́ть не при­­хо́дитъ, ра́звѣ да укра́детъ и убiе́тъ и погуби́тъ: А́зъ прiидо́хъ, да живо́тъ и́мутъ и ли́шше и́мутъ.
А́зъ е́смь па́стырь до́брый: па́стырь до́брый ду́шу свою́ полага́етъ за о́вцы:
а нае́мникъ, и́же нѣ́сть па́стырь, ему́же не су́ть о́вцы своя́, ви́дитъ во́лка гряду́ща, и оставля́етъ о́вцы, и бѣ́гаетъ: и во́лкъ расхи́титъ и́хъ, и распу́дитъ о́вцы:
а нае́мникъ бѣжи́тъ, я́ко нае́мникъ е́сть, и неради́тъ о овца́хъ.
А́зъ е́смь па́стырь до́брый: и зна́ю Моя́, и зна́ютъ Мя́ Моя́:
я́коже зна́етъ Мя́ Оте́цъ, и А́зъ зна́ю Отца́: и ду́шу Мою́ полага́ю за о́вцы.
И и́ны о́вцы и́мамъ, я́же не су́ть от­ двора́ сего́: и ты́я Ми́ подоба́етъ при­­вести́, и гла́съ Мо́й услы́шатъ: и бу́детъ еди́но ста́до и еди́нъ Па́стырь.
[Зач. 37.] Сего́ ра́ди Мя́ Оте́цъ лю́битъ, я́ко А́зъ ду́шу Мою́ полага́ю, да па́ки прiиму́ ю́:
никто́же во́зметъ ю́ от­ Мене́, но А́зъ полага́ю ю́ о Себѣ́: о́бласть и́мамъ положи́ти ю́, и о́бласть и́мамъ па́ки прiя́ти ю́. Сiю́ за́повѣдь прiя́хъ от­ Отца́ Мо­его́.
Ра́спря же па́ки бы́сть во Иуде́ехъ за словеса́ сiя́.
Глаго́лаху же мно́зи от­ ни́хъ: бѣ́са и́мать и неи́стовъ е́сть: что́ Его́ послу́шаете?
Ині́и глаго́лаху: Сiи́ глаго́ли не су́ть бѣсну́ющагося: еда́ мо́жетъ бѣ́съ слѣпы́мъ о́чи от­ве́рсти?
Бы́ша же [тогда́] обновле́нiя во Иерусали́мѣхъ, и зима́ бѣ́.
И хожда́­ше Иису́съ въ це́ркви, въ при­­тво́рѣ Соломо́ни.
Обыдо́ша же Его́ Иуде́е, и глаго́лаху Ему́: доко́лѣ ду́шы на́шя взе́млеши, а́ще Ты́ еси́ Христо́съ, рцы́ на́мъ не обину́яся.
Отвѣща́ и́мъ Иису́съ: рѣ́хъ ва́мъ, и не вѣ́руете: дѣла́, я́же А́зъ творю́ о и́мени Отца́ Мо­его́, та́ свидѣ́тел­ст­вуютъ о Мнѣ́:
но вы́ не вѣ́руете: нѣ́сте бо от­ ове́цъ Мо­и́хъ, я́коже рѣ́хъ ва́мъ:
[Зач. 38.] о́вцы Моя́ гла́са Мо­его́ слу́шаютъ, и А́зъ зна́ю и́хъ, и по Мнѣ́ гряду́тъ:
и А́зъ живо́тъ вѣ́чный да́мъ и́мъ, и не поги́бнутъ во вѣ́ки, и не восхи́титъ и́хъ никто́же от­ руки́ Мо­ея́:
Оте́цъ Мо́й, И́же даде́ Мнѣ́, бо́лiй всѣ́хъ е́сть: и никто́же мо́жетъ восхи́тити и́хъ от­ руки́ Отца́ Мо­его́:
А́зъ и Оте́цъ еди́но есма́.
Взя́ша же ка́менiе па́ки Иуде́е, да побiю́тъ Его́.
Отвѣща́ и́мъ Иису́съ: мно́га добра́ дѣла́ яви́хъ ва́мъ от­ Отца́ Мо­его́: за ко́е и́хъ дѣ́ло ка́менiе ме́щете на Мя́?
Отвѣща́ша Ему́ Иуде́е, глаго́люще: о добрѣ́ дѣ́лѣ ка́менiе не ме́щемъ на Тя́, но о хулѣ́, я́ко Ты́, человѣ́къ сы́й, твори́ши Себе́ Бо́га.
Отвѣща́ и́мъ Иису́съ: нѣ́сть ли пи́сано въ зако́нѣ ва́­шемъ: А́зъ рѣ́хъ: бо́зи есте́?
А́ще о́ныхъ рече́ бого́въ, къ ни́мже сло́во Бо́жiе бы́сть, и не мо́жетъ разори́тися Писа́нiе:
Его́же Оте́цъ святи́ и посла́ въ мíръ, вы́ глаго́лете, я́ко хулу́ глаго́леши, зане́ рѣ́хъ: Сы́нъ Бо́жiй е́смь.
А́ще не творю́ дѣла́ Отца́ Мо­его́, не ими́те Ми́ вѣ́ры:
а́ще ли творю́, а́ще и Мнѣ́ не вѣ́руете, дѣло́мъ [Мо­и́мъ] вѣ́руйте: да разумѣ́ете и вѣ́руете, я́ко во Мнѣ́ Оте́цъ, и А́зъ въ Не́мъ.
Иска́ху у́бо па́ки я́ти Его́: и изы́де от­ ру́къ и́хъ,
и и́де па́ки на о́нъ по́лъ Иорда́на, на мѣ́сто, идѣ́же бѣ́ Иоа́н­нъ пре́жде крестя́: и пребы́сть ту́.
И мно́зи прiидо́ша къ Нему́, и глаго́лаху, я́ко Иоа́н­нъ у́бо зна́менiя не сотвори́ ни еди́наго: вся́ же, ели́ка рече́ Иоа́н­нъ о Се́мъ, и́стин­на бя́ху.
И мно́зи вѣ́роваша въ Него́ ту́.
[Зач. 39.] Бѣ́ же нѣ́кто боля́ Ла́зарь от­ Виѳа́нiи, от­ ве́си Марі́ины и Ма́рѳы сестры́ ея́.
Бѣ́ же Марі́а пома́зав­шая Го́спода ми́ромъ и оте́ршая но́зѣ Его́ власы́ сво­и́ми, ея́же бра́тъ Ла́зарь боля́ше.
Посла́стѣ у́бо сестрѣ́ къ Нему́, глаго́лющѣ: Го́споди, се́, его́же лю́биши, боли́тъ.
Слы́шавъ же Иису́съ рече́: сiя́ болѣ́знь нѣ́сть къ сме́рти, но о сла́вѣ Бо́жiи, да просла́вит­ся Сы́нъ Бо́жiй ея́ ра́ди.
Любля́ше же Иису́съ Ма́рѳу и сестру́ ея́ и Ла́заря.
Егда́ же услы́ша, я́ко боли́тъ, тогда́ пребы́сть на не́мже бѣ́ мѣ́стѣ два́ дни́.
Пото́мъ же глаго́ла ученико́мъ: и́демъ во Иуде́ю па́ки.
Глаго́лаша Ему́ ученицы́: Равви́, ны́нѣ иска́ху Тебе́ ка́менiемъ поби́ти Иуде́е, и па́ки ли и́деши та́мо?
Отвѣща́ Иису́съ: не два́ ли ­на́­де­ся­те часа́ еста́ во дни́? А́ще кто́ хо́дитъ во дни́, не по́ткнет­ся, я́ко свѣ́тъ мíра сего́ ви́дитъ:
а́ще же кто́ хо́дитъ въ нощи́, по́ткнет­ся, я́ко нѣ́сть свѣ́та въ не́мъ.
Сiя́ рече́, и посе́мъ глаго́ла и́мъ: Ла́зарь дру́гъ на́шъ у́спе: но иду́, да воз­бужу́ его́.
Рѣ́ша у́бо ученицы́ Его́: Го́споди, а́ще у́спе, спасе́нъ бу́детъ.
Рече́ же Иису́съ о сме́рти его́: они́ же мнѣ́ша, я́ко о успе́нiи сна́ глаго́летъ.
Тогда́ рече́ и́мъ Иису́съ не обину́яся: Ла́зарь у́мре:
и ра́дуюся ва́съ ра́ди, да вѣ́руете, я́ко не бѣ́хъ та́мо: но и́демъ къ нему́.
Рече́ же Ѳома́, глаго́лемый Близне́цъ, ученико́мъ: и́демъ и мы́, да у́мремъ съ ни́мъ.
Прише́дъ же Иису́съ, обрѣ́те его́ четы́ри дни́ уже́ иму́ща во гро́бѣ.
Бѣ́ же Виѳа́нiа бли́зъ Иерусали́ма я́ко ста́дiй пять­на́­де­сять,
и мно́зи от­ Иуде́й бя́ху при­­шли́ къ Ма́рѳѣ и Марі́и, да утѣ́шатъ и́хъ о бра́тѣ ею́.
Ма́рѳа у́бо егда́ услы́ша, я́ко Иису́съ гряде́тъ, срѣ́те Его́: Марі́а же до́ма сѣдя́ше.
Рече́ же Ма́рѳа ко Иису́су: Го́споди, а́ще бы еси́ здѣ́ бы́лъ, не бы́ бра́тъ мо́й у́мерлъ:
но и ны́нѣ вѣ́мъ, я́ко ели́ка а́ще про́сиши от­ Бо́га, да́стъ Тебѣ́ Бо́гъ.
Глаго́ла е́й Иису́съ: воскре́снетъ бра́тъ тво́й.
Глаго́ла Ему́ Ма́рѳа: вѣ́мъ, я́ко воскре́снетъ въ воскреше́нiе, въ послѣ́днiй де́нь.
Рече́ [же] е́й Иису́съ: А́зъ е́смь воскреше́нiе и живо́тъ: вѣ́руяй въ Мя́, а́ще и у́мретъ, оживе́тъ:
и вся́къ живы́й и вѣ́руяй въ Мя́ не у́мретъ во вѣ́ки. Е́млеши ли вѣ́ру сему́?
Глаго́ла Ему́: е́й, Го́споди: а́зъ вѣ́ровахъ, я́ко Ты́ еси́ Христо́съ Сы́нъ Бо́жiй, и́же въ мíръ гряды́й.
И сiя́ ре́кши, и́де и при­­гласи́ Марі́ю сестру́ свою́ та́й, ре́кши: Учи́тель при­­ше́лъ е́сть, и глаша́етъ тя́.
Она́ [же] я́ко услы́ша, воста́ ско́ро и и́де къ Нему́.
Не уже́ бо бѣ́ при­­ше́лъ Иису́съ въ ве́сь, но бѣ́ на мѣ́стѣ, идѣ́же срѣ́те Его́ Ма́рѳа.
Иуде́е [же] у́бо су́щiи съ не́ю въ дому́ и утѣша́юще ю́, ви́дѣв­ше Марі́ю, я́ко ско́ро воста́ и изы́де, по не́й идо́ша, глаго́люще, я́ко и́детъ на гро́бъ, да пла́четъ та́мо.
Марі́а же я́ко прiи́де, идѣ́же бѣ́ Иису́съ, ви́дѣв­ши Его́, паде́ Ему́ на ногу́, глаго́лющи Ему́: Го́споди, а́ще бы еси́ бы́лъ здѣ́, не бы́ у́мерлъ мо́й бра́тъ.
Иису́съ у́бо, я́ко ви́дѣ ю́ пла́чущуся и при­­ше́дшыя съ не́ю Иуде́и пла́чущя, запрети́ ду́ху, и воз­мути́ся Са́мъ,
и рече́: гдѣ́ положи́сте его́? Глаго́лаша Ему́: Го́споди, прiиди́ и ви́ждь.
Прослези́ся Иису́съ.
Глаго́лаху у́бо Жи́дове: ви́ждь, ка́ко любля́ше его́.
Нѣ́цыи же от­ ни́хъ рѣ́ша: не можа́­ше ли Се́й, от­ве́рзый о́чи слѣпо́му, сотвори́ти, да и се́й не у́мретъ?
Иису́съ же па́ки претя́ въ себѣ́, прiи́де ко гро́бу. Бѣ́ же пеще́ра, и ка́мень лежа́­ше на не́й.
Глаго́ла Иису́съ: воз­ми́те ка́мень. Глаго́ла Ему́ сестра́ уме́ршаго Ма́рѳа: Го́споди, уже́ смерди́тъ: четверодне́венъ бо е́сть.
Глаго́ла е́й Иису́съ: не рѣ́хъ ли ти́, я́ко а́ще вѣ́руеши, у́зриши сла́ву Бо́жiю?
Взя́ша у́бо ка́мень, идѣ́же бѣ́ уме́рый лежя́. Иису́съ же воз­веде́ о́чи горѣ́ и рече́: О́тче, хвалу́ Тебѣ́ воз­даю́, я́ко услы́шалъ еси́ Мя́:
А́зъ же вѣ́дѣхъ, я́ко всегда́ Мя́ послу́шаеши: но наро́да ра́ди стоя́щаго о́крестъ рѣ́хъ, да вѣ́ру и́мутъ, я́ко Ты́ Мя́ посла́лъ еси́.
И сiя́ ре́къ, гла́сомъ вели́кимъ воз­зва́: Ла́заре, гряди́ во́нъ.
И изы́де уме́рый, обя́занъ рука́ма и нога́ма укро́­емъ, и лице́ его́ убру́сомъ обя́зано. Глаго́ла и́мъ Иису́съ: разрѣши́те его́, и оста́вите ити́.
Мно́зи у́бо от­ Иуде́й при­­ше́дшiи къ Марі́и и ви́дѣв­ше, я́же сотвори́ Иису́съ, вѣ́роваша въ Него́:
нѣ́цыи же от­ ни́хъ идо́ша къ фарисе́омъ и реко́ша и́мъ, я́же сотвори́ Иису́съ.
[Зач. 40.] Собра́ша у́бо архiере́е и фарисе́е со́нмъ, и глаго́лаху: что́ сотвори́мъ? Я́ко Человѣ́къ Се́й мно́га зна́менiя твори́тъ:
а́ще оста́вимъ Его́ та́ко, вси́ увѣ́руютъ въ Него́: и прiи́дутъ Ри́мляне, и во́змутъ мѣ́сто и язы́къ на́шъ.
Еди́нъ же нѣ́кто от­ ни́хъ Каiа́фа, архiере́й сы́й лѣ́ту тому́, рече́ и́мъ: вы́ не вѣ́сте ничесо́же,
ни помышля́ете, я́ко у́не е́сть на́мъ, да еди́нъ человѣ́къ у́мретъ за лю́ди, а не ве́сь язы́къ поги́бнетъ.
Сего́ же о себѣ́ не рече́: но архiере́й сы́й лѣ́ту тому́, прорече́, я́ко хотя́ше Иису́съ умре́ти за лю́ди,
и не то́кмо за лю́ди, но да и ча́да Бо́жiя расточе́ная собере́тъ во еди́но.
От того́ у́бо дне́ совѣща́ша, да убiю́тъ Его́.
Иису́съ же ктому́ не я́вѣ хожда́­ше во Иуде́ехъ, но и́де от­ту́ду во страну́ бли́зъ пусты́ни, во Ефре́мъ нарица́емый гра́дъ, и ту́ хожда́­ше со ученики́ Сво­и́ми.
Бѣ́ же бли́зъ Па́сха Иуде́йска, и взыдо́ша мно́зи во Иерусали́мъ от­ стра́нъ пре́жде Па́схи, да очи́стят­ся.
Иска́ху у́бо Иису́са, и глаго́лаху къ себѣ́, въ це́ркви стоя́ще: что́ мни́т­ся ва́мъ, я́ко не и́мать ли прiити́ въ пра́здникъ?
Да́ша же архiере́е и фарисе́е за́повѣдь, да а́ще кто́ ощути́тъ [Его́], гдѣ́ бу́детъ, повѣ́сть, я́ко да и́мутъ Его́.
[Зач. 41.] Иису́съ же пре́жде шести́ дні́й Па́схи прiи́де въ Виѳа́нiю, идѣ́же бѣ́ Ла́зарь уме́рый, его́же воскреси́ от­ ме́ртвыхъ.
Сотвори́ша же Ему́ ве́черю ту́, и Ма́рѳа служа́­ше: Ла́зарь же еди́нъ бѣ́ от­ воз­лежа́щихъ съ Ни́мъ.
Марі́а же прiе́мши ли́тру ми́ра на́рда писти́ка многоцѣ́н­на, пома́за но́зѣ Иису́совѣ, и отре́ власы́ сво­и́ми но́зѣ Его́: хра́мина же испо́лнися от­ вони́ ма́сти [благово́н­ныя].
Глаго́ла же еди́нъ от­ учени́къ Его́, Иу́да Си́моновъ Искарiо́тскiй, и́же хотя́ше Его́ преда́ти:
чесо́ ра́ди ми́ро сiе́ не про́дано бы́сть на трiе́хъ стѣ́хъ пѣ́нязь и дано́ ни́щымъ?
Сiе́ же рече́, не я́ко о ни́щихъ печа́­шеся, но я́ко та́ть бѣ́, и ковче́жецъ имѣ́яше, и вмета́емая ноша́­ше.
Рече́ же Иису́съ: не дѣ́йте ея́, да въ де́нь погребе́нiя Мо­его́ соблюде́тъ е́:
ни́щыя бо всегда́ и́мате съ собо́ю, Мене́ же не всегда́ и́мате.
Разумѣ́ же наро́дъ мно́гъ от­ Иуде́й, я́ко ту́ е́сть: и прiидо́ша не Иису́са ра́ди то́кмо, но да и Ла́заря ви́дятъ, его́же воскреси́ от­ ме́ртвыхъ.
Совѣща́ша же архiере́е, да и Ла́заря убiю́тъ,
я́ко мно́зи его́ ра́ди идя́ху от­ Иуде́й и вѣ́роваху во Иису́са.
Во у́трiй [же] де́нь наро́дъ мно́гъ при­­ше́дый въ пра́здникъ, слы́шав­ше, я́ко Иису́съ гряде́тъ во Иерусали́мъ,
прiя́ша ва́iа от­ фи́никъ, и изыдо́ша въ срѣ́тенiе Ему́, и зва́ху [глаго́люще]: оса́н­на, благослове́нъ гряды́й во и́мя Госпо́дне, Ца́рь Изра́илевъ.
Обрѣ́тъ же Иису́съ осля́, всѣ́де на не́, я́коже е́сть пи́сано:
не бо́йся, дщи́ Сiо́ня: се́ Ца́рь тво́й гряде́тъ, сѣдя́ на жребя́ти о́сли.
Си́хъ же не разумѣ́ша ученицы́ Его́ пре́жде: но егда́ просла́вися Иису́съ, тогда́ помяну́ша, я́ко сiя́ бы́ша о Не́мъ пи́сана, и сiя́ сотвори́ша Ему́.
Свидѣ́тел­ст­воваше у́бо наро́дъ, и́же бѣ́ [пре́жде] съ Ни́мъ, егда́ Ла́заря воз­гласи́ от­ гро́ба и воскреси́ его́ от­ ме́ртвыхъ:
сего́ ра́ди и срѣ́те Его́ наро́дъ, я́ко слы́шаша Его́ сiе́ сотво́рша зна́менiе.
[Зач. 42.] Фарисе́е у́бо рѣ́ша къ себѣ́: ви́дите, я́ко ника́яже по́льза е́сть? Се́ мíръ по Не́мъ и́детъ.
Бя́ху же нѣ́цыи Е́ллини от­ при­­ше́дшихъ, да покло́нят­ся въ пра́здникъ:
сі́и у́бо при­­ступи́ша къ Фили́ппу, и́же бѣ́ от­ Виѳсаи́ды Галиле́йскiя, и моля́ху его́, глаго́люще: го́споди, хо́щемъ Иису́са ви́дѣти.
Прiи́де Фили́ппъ и глаго́ла Андре́ови: и па́ки Андре́й и Фили́ппъ глаго́ласта Иису́сови.
Иису́съ же от­вѣща́ и́ма, глаго́ля: прiи́де ча́съ, да просла́вит­ся Сы́нъ Человѣ́ческiй:
ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ: а́ще зе́рно пшени́чно па́дъ на земли́ не у́мретъ, то́ еди́но пребыва́етъ: а́ще же у́мретъ, мно́гъ пло́дъ сотвори́тъ:
любя́й ду́шу свою́, погуби́тъ ю́: и ненави́дяй души́ сво­ея́ въ мíрѣ се́мъ, въ живо́тъ вѣ́чный сохрани́тъ ю́:
а́ще кто́ Мнѣ́ слу́житъ, Мнѣ́ да послѣ́д­ст­вуетъ: и идѣ́же е́смь А́зъ, ту́ и слуга́ Мо́й бу́детъ: и а́ще кто́ Мнѣ́ слу́житъ, почти́тъ его́ Оте́цъ Мо́й:
ны́нѣ душа́ Моя́ воз­мути́ся и что́ реку́? О́тче, спаси́ Мя от­ часа́ сего́: но сего́ ра́ди прiидо́хъ на ча́съ се́й:
[Зач..] О́тче, просла́ви и́мя Твое́. Прiи́де же гла́съ съ небесе́: и просла́вихъ, и па́ки просла́влю.
Наро́дъ же стоя́й и слы́шавъ, глаго́лаху: гро́мъ бы́сть. Ині́и глаго́лаху: А́нгелъ глаго́ла Ему́.
Отвѣща́ Иису́съ и рече́: не Мене́ ра́ди гла́съ се́й бы́сть, но наро́да ра́ди:
ны́нѣ су́дъ е́сть мíру сему́: ны́нѣ кня́зь мíра сего́ изгна́нъ бу́детъ во́нъ:
и а́ще А́зъ воз­несе́нъ бу́ду от­ земли́, вся́ при­­влеку́ къ Себѣ́.
Сiе́ же глаго́лаше, назна́менуя, ко́­ею сме́ртiю хотя́ше умре́ти.
Отвѣща́ Ему́ наро́дъ: мы́ слы́шахомъ от­ зако́на, я́ко Христо́съ пребыва́етъ во вѣ́ки: ка́ко Ты́ глаго́леши: воз­нести́ся подоба́етъ Сы́ну Человѣ́ческому? Кто́ е́сть Се́й Сы́нъ Человѣ́ческiй?
Рече́ же и́мъ Иису́съ: еще́ ма́ло вре́мя свѣ́тъ въ ва́съ е́сть: ходи́те, до́ндеже свѣ́тъ и́мате, да тма́ ва́съ не и́метъ: и ходя́й во тмѣ́ не вѣ́сть, ка́мо и́детъ:
[Зач. 43.] до́ндеже свѣ́тъ и́мате, вѣ́руйте во свѣ́тъ, да сы́нове свѣ́та бу́дете. Сiя́ глаго́ла Иису́съ, и от­ше́дъ скры́ся от­ ни́хъ.
Толи́ка [же] зна́менiя сотво́ршу Ему́ предъ ни́ми, не вѣ́роваху въ Него́,
да сбу́дет­ся сло́во Иса́iи проро́ка, е́же рече́: Го́споди, кто́ вѣ́рова слу́ху на́­шему? И мы́шца Госпо́дня кому́ от­кры́ся?
Сего́ ра́ди не можа́ху вѣ́ровати, я́ко па́ки рече́ Иса́iа:
ослѣпи́ о́чи и́хъ, и ока́менилъ е́сть сердца́ и́хъ, да не ви́дятъ очи́ма, ни разумѣ́ютъ се́рдцемъ, и обратя́т­ся, и исцѣлю́ и́хъ.
Сiя́ рече́ Иса́iа, егда́ ви́дѣ сла́ву Его́ и глаго́ла о Не́мъ.
Оба́че у́бо и от­ кня́зь мно́зи вѣ́роваша въ Него́: но фарисе́й ра́ди не исповѣ́доваху, да не изъ со́нмищъ изгна́ни бу́дутъ:
воз­люби́ша бо па́че сла́ву человѣ́ческую, не́же сла́ву Бо́жiю.
Иису́съ же воз­зва́ и рече́: вѣ́руяй въ Мя́ не вѣ́руетъ въ Мя́, но въ Посла́в­шаго Мя́:
и ви́дяй Мя́ ви́дитъ Посла́в­шаго Мя́:
А́зъ свѣ́тъ въ мíръ прiидо́хъ, да вся́къ вѣ́руяй въ Мя́ во тмѣ́ не пребу́детъ:
и а́ще кто́ услы́шитъ глаго́лы Моя́ и не вѣ́руетъ, А́зъ не сужду́ ему́: не прiидо́хъ бо, да сужду́ мíрови, но да спасу́ мíръ:
от­мета́яйся Мене́ и не прiе́мляй глаго́лъ Мо­и́хъ и́мать судя́щаго ему́: сло́во, е́же глаго́лахъ, то́ су́дитъ ему́ въ послѣ́днiй де́нь:
я́ко А́зъ от­ Себе́ не глаго́лахъ: но посла́вый Мя́ Оте́цъ, То́й Мнѣ́ за́повѣдь даде́, что́ реку́ и что́ воз­глаго́лю:
и вѣ́мъ, я́ко за́повѣдь Его́ живо́тъ вѣ́чный е́сть: я́же у́бо А́зъ глаго́лю, я́коже рече́ Мнѣ́ Оте́цъ, та́ко глаго́лю.
[Зач. 44.] Пре́жде же пра́здника Па́схи, вѣ́дый Иису́съ, я́ко прiи́де Ему́ ча́съ, да пре́йдетъ от­ мíра сего́ ко Отцу́, воз­лю́бль Своя́ су́щыя въ мíрѣ, до конца́ воз­люби́ и́хъ.
И ве́чери бы́в­шей, дiа́волу уже́ вложи́в­шу въ се́рдце Иу́дѣ Си́монову Искарiо́тскому, да Его́ преда́стъ,
вѣ́дый Иису́съ, я́ко вся́ даде́ Ему́ Оте́цъ въ ру́цѣ, и я́ко от­ Бо́га изы́де и къ Бо́гу гряде́тъ:
воста́ от­ ве́чери, и положи́ ри́зы, и прiе́мъ ле́нтiонъ, препоя́сася:
пото́мъ влiя́ во́ду во умыва́лницу, и нача́тъ умыва́ти но́ги ученико́мъ и отира́ти ле́нтiемъ, и́мже бѣ́ препоя́санъ.
Прiи́де же къ Си́мону Петру́, и глаго́ла Ему́ то́й: Го́споди, Ты́ ли мо­и́ умы́еши но́зѣ?
Отвѣща́ Иису́съ и рече́ ему́: е́же А́зъ творю́, ты́ не вѣ́си ны́нѣ, уразумѣ́еши же по си́хъ.
Глаго́ла Ему́ Пе́тръ: не умы́еши но́гу мое́ю во вѣ́ки. Отвѣща́ ему́ Иису́съ: а́ще не умы́ю тебе́, не и́маши ча́сти со Мно́ю.
Глаго́ла Ему́ Си́монъ Пе́тръ: Го́споди, не но́зѣ мо­и́ то́кмо, но и ру́цѣ и главу́.
Глаго́ла ему́ Иису́съ: измове́н­ный не тре́буетъ, то́кмо но́зѣ умы́ти, е́сть бо ве́сь чи́стъ: и вы́ чи́сти есте́, но не вси́.
Вѣ́дяше бо предаю́щаго Его́: се́го ра́ди рече́, я́ко не вси́ чи́сти есте́.
[Зач. 45.] Егда́ же умы́ но́ги и́хъ, прiя́тъ ри́зы Своя́, воз­ле́гъ па́ки, рече́ и́мъ: вѣ́сте ли, что́ сотвори́хъ ва́мъ?
Вы́ глаша́ете Мя́ Учи́теля и Го́спода: и до́брѣ глаго́лете, е́смь бо.
А́ще у́бо А́зъ умы́хъ ва́ши но́зѣ, Госпо́дь и Учи́тель, и вы́ до́лжни есте́ дру́гъ дру́гу умыва́ти но́зѣ:
о́бразъ бо да́хъ ва́мъ, да, я́коже А́зъ сотвори́хъ ва́мъ, и вы́ твори́те.
Ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ: нѣ́сть ра́бъ бо́лiй го́спода сво­его́, ни посла́н­никъ бо́лiй посла́в­шаго его́.
А́ще сiя́ вѣ́сте, блаже́ни есте́, а́ще творите́ я́.
Не о всѣ́хъ ва́съ глаго́лю: А́зъ [бо] вѣ́мъ, и́хже избра́хъ: но да Писа́нiе сбу́дет­ся: яды́й со Мно́ю хлѣ́бъ воз­дви́же на Мя́ пя́ту свою́.
Отсе́лѣ глаго́лю ва́мъ, пре́жде да́же не бу́детъ, да, егда́ бу́детъ, вѣ́ру и́мете, я́ко А́зъ е́смь.
Ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ: прiе́мляй, а́ще кого́ послю́, Мене́ прiе́млетъ: а прiе́мляй Мене́ прiе́млетъ Посла́в­шаго Мя́.
Сiя́ ре́къ Иису́съ воз­мути́ся ду́хомъ и свидѣ́тел­ст­вова и рече́: ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко еди́нъ от­ ва́съ преда́стъ Мя́.
Сзира́хуся у́бо между́ собо́ю ученицы́, недо­умѣ́ющеся, о ко́мъ глаго́летъ.
Бѣ́ же еди́нъ от­ учени́къ Его́ воз­лежя́ на ло́нѣ Иису́совѣ, его́же любля́ше Иису́съ:
поману́ же сему́ Си́монъ Пе́тръ вопроси́ти, кто́ бы бы́лъ, о не́мже глаго́летъ.
Напа́дъ же то́й на пе́рси Иису́совы, глаго́ла Ему́: Го́споди, кто́ е́сть?
Отвѣща́ Иису́съ: то́й е́сть, ему́же А́зъ омочи́въ хлѣ́бъ пода́мъ. И омо́чь хлѣ́бъ, даде́ Иу́дѣ Си́монову Искарiо́тскому.
И по хлѣ́бѣ тогда́ вни́де въ о́нь сатана́. Глаго́ла у́бо ему́ Иису́съ: е́же твори́ши, сотвори́ ско́ро.
Се́го же никто́же разумѣ́ от­ воз­лежа́щихъ, къ чесому́ рече́ ему́.
Нѣ́цыи же мня́ху, поне́же ковче́жецъ имя́ше Иу́да, я́ко глаго́летъ ему́ Иису́съ: купи́, е́же тре́буемъ на пра́здникъ: или́ ни́щымъ да нѣ́что да́стъ.
Прiи́мъ же о́нъ хлѣ́бъ, а́бiе изы́де: бѣ́ же но́щь. Егда́ изы́де,
глаго́ла Иису́съ: [Зач. 46.] ны́нѣ просла́вися Сы́нъ Человѣ́ческiй, и Бо́гъ просла́вися о Не́мъ:
а́ще Бо́гъ просла́вися о Не́мъ, и Бо́гъ просла́витъ Его́ въ Себѣ́, и а́бiе просла́витъ Его́.
Ча́дца, еще́ съ ва́ми ма́ло е́смь: взы́щете Мене́, и я́коже рѣ́хъ Иуде́омъ, я́ко а́може А́зъ иду́, вы́ не мо́жете прiити́: и ва́мъ глаго́лю ны́нѣ.
За́повѣдь но́вую даю́ ва́мъ, да лю́бите дру́гъ дру́га: я́коже воз­люби́хъ вы́, да и вы́ лю́бите себе́:
о се́мъ разумѣ́ютъ вси́, я́ко Мо­и́ ученицы́ есте́, а́ще любо­́вь и́мате между́ собо́ю.
Глаго́ла Ему́ Си́монъ Пе́тръ: Го́споди, ка́мо и́деши? Отвѣща́ ему́ Иису́съ: а́може [А́зъ] иду́, не мо́жеши ны́нѣ по Мнѣ́ ити́: послѣди́ же по Мнѣ́ и́деши.
Глаго́ла Ему́ Пе́тръ: Го́споди, почто́ не могу́ ны́нѣ по Тебѣ́ ити́? Ны́нѣ ду́шу мою́ за Тя́ положу́.
Отвѣща́ ему́ Иису́съ: ду́шу ли твою́ за Мя́ положи́ши? Ами́нь, ами́нь глаго́лю тебѣ́: не воз­гласи́тъ але́кторъ, до́ндеже от­ве́ржешися Мене́ три́щи.
[Зач. 47.] Да не смуща́ет­ся се́рдце ва́­ше: вѣ́руйте въ Бо́га, и въ Мя́ вѣ́руйте:
въ дому́ Отца́ Мо­его́ оби́тели мно́ги су́ть: а́ще ли же ни́, ре́клъ бы́хъ ва́мъ: иду́ угото́вати мѣ́сто ва́мъ:
и а́ще {а́ще пойду́ и} угото́влю мѣ́сто ва́мъ, па́ки прiиду́ и по­иму́ вы́ къ Себѣ́, да, идѣ́же е́смь А́зъ и вы́ бу́дете:
и а́може А́зъ иду́, вѣ́сте, и пу́ть вѣ́сте.
Глаго́ла Ему́ Ѳома́: Го́споди, не вѣ́мы, ка́мо и́деши: и ка́ко мо́жемъ пу́ть вѣ́дѣти?
Глаго́ла ему́ Иису́съ: А́зъ е́смь пу́ть и и́стина и живо́тъ: никто́же прiи́детъ ко Отцу́, то́кмо Мно́ю:
а́ще Мя́ бы́сте зна́ли, и Отца́ Мо­его́ зна́ли бы́сте [у́бо]: и от­се́лѣ позна́сте Его́, и ви́дѣсте Его́.
Глаго́ла Ему́ Фили́ппъ: Го́споди, покажи́ на́мъ Отца́, и довлѣ́етъ на́мъ.
Глаго́ла ему́ Иису́съ: толи́ко вре́мя съ ва́ми е́смь, и не позна́лъ еси́ Мене́, Фили́ппе? Ви́дѣвый Мене́ ви́дѣ Отца́: и ка́ко ты́ глаго́леши: покажи́ на́мъ Отца́?
Не вѣ́руеши ли, я́ко А́зъ во Отцѣ́, и Оте́цъ во Мнѣ́ е́сть? [Зач. 48.] Глаго́лы, я́же А́зъ глаго́лю ва́мъ, о Себѣ́ не глаго́лю: Оте́цъ же во Мнѣ́ пребыва́яй, То́й твори́тъ дѣла́:
вѣ́руйте Мнѣ́, я́ко А́зъ во Отцѣ́, и Оте́цъ во Мнѣ́: а́ще ли же ни́, за та́ дѣла́ вѣ́ру ими́те Ми́.
Ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ: вѣ́руяй въ Мя́, дѣла́, я́же А́зъ творю́, и то́й сотвори́тъ, и бо́лша си́хъ сотвори́тъ: я́ко А́зъ ко Отцу́ Мо­ему́ гряду́:
и е́же а́ще что́ про́сите [от­ Отца́] во и́мя Мое́, то́ сотворю́, да просла́вит­ся Оте́цъ въ Сы́нѣ:
[и] а́ще чесо́ про́сите во и́мя Мое́, А́зъ сотворю́.
А́ще лю́бите Мя́, за́повѣди Моя́ соблюди́те,
и А́зъ умолю́ Отца́, и ино́го Утѣ́шителя да́стъ ва́мъ, да бу́детъ съ ва́ми въ вѣ́къ,
Ду́хъ и́стины, Его́же мíръ не мо́жетъ прiя́ти, я́ко не ви́дитъ Его́, ниже́ зна́етъ Его́: вы́ же зна́ете Его́, я́ко въ ва́съ пребыва́етъ и въ ва́съ бу́детъ.
Не оста́влю ва́съ си́ры: прiиду́ къ ва́мъ:
еще́ ма́ло, и мíръ ктому́ не уви́дитъ Мене́, вы́ же уви́дите Мя́, я́ко А́зъ живу́, и вы́ жи́ви бу́дете:
въ то́й де́нь уразумѣ́ете вы́, я́ко А́зъ во Отцѣ́ Мо­е́мъ, и вы́ во Мнѣ́, и А́зъ въ ва́съ.
[Зач..] Имѣ́яй за́повѣди Моя́ и соблюда́яй и́хъ, то́й е́сть любя́й Мя́: а любя́й Мя́ воз­лю́бленъ бу́детъ Отце́мъ Мо­и́мъ, и А́зъ воз­люблю́ его́, и явлю́ся ему́ Са́мъ.
Глаго́ла Ему́ Иу́да не Искарiо́тскiй: Го́споди, и что́ бы́сть, я́ко на́мъ хо́щеши яви́тися, а не мíрови?
Отвѣща́ Иису́съ и рече́ ему́: а́ще кто́ лю́битъ Мя́, сло́во Мое́ соблюде́тъ: и Оте́цъ Мо́й воз­лю́битъ его́, и къ нему́ прiи́дема, и оби́тель у него́ сотвори́ма:
не любя́й Мя́ слове́съ Мо­и́хъ не соблюда́етъ: и сло́во, е́же слы́шасте, нѣ́сть Мое́, но посла́в­шаго Мя́ Отца́.
Сiя́ глаго́лахъ ва́мъ въ ва́съ сы́й:
Утѣ́шитель же, Ду́хъ Святы́й, Его́же по́слетъ Оте́цъ во и́мя Мое́, то́й вы́ научи́тъ всему́, и воспомяне́тъ ва́мъ вся́, я́же рѣ́хъ ва́мъ.
Ми́ръ оставля́ю ва́мъ, ми́ръ Мо́й даю́ ва́мъ: не я́коже мíръ дае́тъ, А́зъ даю́ ва́мъ. [Зач. 49.] Да не смуща́ет­ся се́рдце ва́­ше, ни устраша́етъ.
Слы́шасте, я́ко А́зъ рѣ́хъ ва́мъ: иду́ и прiиду́ къ ва́мъ. А́ще бы́сте люби́ли Мя́, воз­ра́довалися бы́сте [у́бо], я́ко рѣ́хъ: иду́ ко Отцу́: я́ко Оте́цъ Мо́й бо́лiй Мене́ е́сть.
И ны́нѣ рѣ́хъ ва́мъ, пре́жде да́же не бу́детъ, да, егда́ бу́детъ, вѣ́ру и́мете.
Ктому́ не мно́го глаго́лю съ ва́ми: гряде́тъ бо сего́ мíра кня́зь, и во Мнѣ́ не и́мать ничесо́же.
Но да разумѣ́етъ мíръ, я́ко люблю́ Отца́, и я́коже заповѣ́да Мнѣ́ Оте́цъ, та́ко творю́: воста́ните, и́демъ от­сю́ду.
[Зач. 50.] А́зъ е́смь лоза́ и́стин­ная, и Оте́цъ Мо́й дѣ́латель е́сть:
вся́ку ро́згу о Мнѣ́ не творя́щую плода́, и́зметъ ю́: и вся́ку творя́щую пло́дъ, отреби́тъ ю́, да мно́жайшiй пло́дъ при­­несе́тъ.
Уже́ вы́ чи́сти есте́ за сло́во, е́же глаго́лахъ ва́мъ.
Бу́дите во Мнѣ́, и А́зъ въ ва́съ. Я́коже розга́ не мо́жетъ плода́ сотвори́ти о себѣ́, а́ще не бу́детъ на лозѣ́, та́ко и вы́, а́ще во Мнѣ́ не пребу́дете.
А́зъ е́смь лоза́, вы́ [же] ро́ждiе: [и] и́же бу́детъ во Мнѣ́, и А́зъ въ не́мъ, то́й сотвори́тъ пло́дъ мно́гъ, я́ко безъ Мене́ не мо́жете твори́ти ничесо́же:
а́ще кто́ во Мнѣ́ не пребу́детъ, изве́ржет­ся во́нъ, я́коже розга́, и изсы́шетъ: и собира́ютъ ю́ и во о́гнь влага́ютъ, и сгара́етъ:
а́ще пребу́дете во Мнѣ́ и глаго́лы Мо­и́ въ ва́съ пребу́дутъ, его́же а́ще хо́щете, проси́те, и бу́детъ ва́мъ:
о се́мъ просла́вися Оте́цъ Мо́й, да пло́дъ мно́гъ сотворите́, и бу́дете Мо­и́ ученицы́.
[Зач. 51.] Я́коже воз­люби́ Мя Оте́цъ, и А́зъ воз­люби́хъ ва́съ: бу́дите въ любви́ Мо­е́й:
а́ще за́повѣди Моя́ соблюде́те, пребу́дете въ любви́ Мо­е́й, я́коже А́зъ за́повѣди Отца́ Мо­его́ соблюдо́хъ, и пребыва́ю въ Его́ любви́.
Сiя́ глаго́лахъ ва́мъ, да ра́дость Моя́ въ ва́съ бу́детъ и ра́дость ва́ша испо́лнит­ся.
Сiя́ е́сть за́повѣдь Моя́, да лю́бите дру́гъ дру́га, я́коже воз­люби́хъ вы́:
бо́лши сея́ любве́ никто́же и́мать, да кто́ ду́шу свою́ положи́тъ за дру́ги своя́.
Вы́ дру́зи Мо­и́ есте́, а́ще творите́, ели́ка А́зъ заповѣ́даю ва́мъ:
не ктому́ ва́съ глаго́лю рабы́, я́ко ра́бъ не вѣ́сть, что́ твори́тъ госпо́дь его́: ва́съ же реко́хъ дру́ги, я́ко вся́, я́же слы́шахъ от­ Отца́ Мо­его́, сказа́хъ ва́мъ.
Не вы́ Мене́ избра́сте, но А́зъ избра́хъ ва́съ, и положи́хъ ва́съ, да вы́ и́дете и пло́дъ при­­несе́те, и пло́дъ ва́шъ пребу́детъ, да, его́же а́ще про́сите от­ Отца́ во и́мя Мое́, да́стъ ва́мъ.
[Зач. 52.] Сiя́ заповѣ́даю ва́мъ, да лю́бите дру́гъ дру́га.
А́ще мíръ ва́съ ненави́дитъ, вѣ́дите, я́ко Мене́ пре́жде ва́съ воз­ненави́дѣ:
а́ще от­ мíра бы́сте бы́ли, мíръ у́бо свое́ люби́лъ бы́: я́коже от­ мíра нѣ́сте, но А́зъ избра́хъ вы́ от­ мíра, сего́ ра́ди ненави́дитъ ва́съ мíръ.
Помина́йте сло́во, е́же А́зъ рѣ́хъ ва́мъ: нѣ́сть ра́бъ бо́лiй го́спода сво­его́: а́ще Мене́ изгна́ша, и ва́съ изжену́тъ: а́ще сло́во Мое́ соблюдо́ша, и ва́­ше соблюду́тъ:
но сiя́ вся́ творя́тъ ва́мъ за и́мя Мое́, я́ко не вѣ́дятъ Посла́в­шаго Мя́.
А́ще не бы́хъ при­­ше́лъ и глаго́лалъ и́мъ, грѣха́ не бы́ша имѣ́ли: ны́нѣ же вины́ {извине́нiя} не и́мутъ о грѣсѣ́ сво­е́мъ:
ненави́дяй Мене́, и Отца́ Мо­его́ ненави́дитъ:
а́ще дѣ́лъ не бы́хъ сотвори́лъ въ ни́хъ, и́хже и́нъ никто́же сотвори́, грѣха́ не бы́ша имѣ́ли: ны́нѣ же и ви́дѣша, и воз­ненави́дѣша Мене́ и Отца́ Мо­его́:
но да сбу́дет­ся сло́во, пи́сан­ное въ зако́нѣ и́хъ, я́ко воз­ненави́дѣша Мя́ ту́не.
Егда́ же прiи́детъ Утѣ́шитель, Его́же А́зъ послю́ ва́мъ от­ Отца́, Ду́хъ и́стины, И́же от­ Отца́ исхо́дитъ, То́й свидѣ́тел­ст­вуетъ о Мнѣ́:
и вы́ же свидѣ́тел­ст­вуете, я́ко искони́ со Мно́ю есте́.
Сiя́ глаго́лахъ ва́мъ, да не соблазни́теся.
От со́нмищъ иждену́тъ вы́: [Зач. 53.] но прiи́детъ ча́съ, да вся́къ, и́же убiе́тъ вы́, воз­мни́т­ся слу́жбу при­­носи́ти Бо́гу:
и сiя́ сотворя́тъ, я́ко не позна́ша Отца́, ни Мене́.
Но сiя́ глаго́лахъ ва́мъ, да, егда́ прiи́детъ ча́съ, воспомя́нете сiя́, я́ко А́зъ рѣ́хъ ва́мъ: си́хъ же ва́мъ испе́рва не рѣ́хъ, я́ко съ ва́ми бѣ́хъ.
Ны́нѣ же иду́ къ Посла́в­шему Мя́, и никто́же от­ ва́съ вопроша́етъ Мене́: ка́мо и́деши?
Но я́ко сiя́ глаго́лахъ ва́мъ, ско́рби испо́лнихъ сердца́ ва́ша.
Но А́зъ и́стину ва́мъ глаго́лю: у́не е́сть ва́мъ, да А́зъ иду́: а́ще бо не иду́ А́зъ, Утѣ́шитель не прiи́детъ къ ва́мъ: а́ще [ли] же иду́, послю́ Его́ къ ва́мъ,
и при­­ше́дъ О́нъ обличи́тъ мíръ о грѣсѣ́ и о пра́вдѣ и о судѣ́:
о грѣсѣ́ у́бо, я́ко не вѣ́руютъ въ Мя́:
о пра́вдѣ же, я́ко ко Отцу́ Мо­ему́ иду́, и ктому́ не ви́дите Мене́:
о судѣ́ же, я́ко кня́зь мíра сего́ осужде́нъ бы́сть.
Еще́ мно́го и́мамъ глаго́лати ва́мъ, но не мо́жете носи́ти ны́нѣ:
егда́ же прiи́детъ О́нъ, Ду́хъ и́стины, наста́витъ вы́ на вся́ку и́стину: не от­ Себе́ бо глаго́лати и́мать, но ели́ка а́ще услы́шитъ, глаго́лати и́мать, и гряду́щая воз­вѣсти́тъ ва́мъ:
О́нъ Мя́ просла́витъ, я́ко от­ Мо­его́ прiи́метъ и воз­вѣсти́тъ ва́мъ.
[Зач. 54.] Вся́, ели́ка и́мать Оте́цъ, Моя́ су́ть: сего́ ра́ди рѣ́хъ, я́ко от­ Мо­его́ прiи́метъ и воз­вѣсти́тъ ва́мъ.
Вма́лѣ, и [ктому́] не ви́дите Мене́: и па́ки вма́лѣ, и у́зрите Мя́, я́ко иду́ ко Отцу́.
Рѣ́ша же от­ учени́къ Его́ къ себѣ́: что́ е́сть сiе́, е́же глаго́летъ на́мъ: вма́лѣ, и не ви́дите Мене́: и па́ки вма́лѣ, и у́зрите Мя́: и: я́ко А́зъ иду́ ко Отцу́?
Глаго́лаху у́бо: что́ сiе́ е́сть, е́же глаго́летъ: вма́лѣ, не вѣ́мы, что́ глаго́летъ.
Разумѣ́ же Иису́съ, я́ко хотя́ху Его́ вопроша́ти, и рече́ и́мъ: о се́мъ ли стяза́етеся между́ собо́ю, я́ко рѣ́хъ: вма́лѣ, и не ви́дите Мене́: и па́ки вма́лѣ, и у́зрите Мя́?
Ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко воспла́четеся и воз­рыда́ете вы́, а мíръ воз­ра́дует­ся: вы́ же печа́льни бу́дете, но печа́ль ва́ша въ ра́дость бу́детъ:
жена́ егда́ ражда́етъ, ско́рбь и́мать, я́ко прiи́де го́дъ ея́: егда́ же роди́тъ отроча́, ктому́ не по́мнитъ ско́рби за ра́дость, я́ко роди́ся человѣ́къ въ мíръ:
и вы́ же печа́ль и́мате у́бо ны́нѣ: па́ки же узрю́ вы, и воз­ра́дует­ся се́рдце ва́­ше, и ра́дости ва́­шея никто́же во́зметъ от­ ва́съ:
и въ то́й де́нь Мене́ не воспро́сите ничесо́же. [Зач. 55.] Ами́нь, ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко ели́ка а́ще [чесо́] про́сите от­ Отца́ во и́мя Мое́, да́стъ ва́мъ:
досе́лѣ не проси́сте ничесо́же во и́мя Мое́: проси́те, и прiи́мете, да ра́дость ва́ша испо́лнена бу́детъ.
Сiя́ въ при́тчахъ глаго́лахъ ва́мъ: но прiи́детъ ча́съ, егда́ ктому́ въ при́тчахъ не глаго́лю ва́мъ, но я́вѣ о Отцѣ́ воз­вѣщу́ ва́мъ.
Въ то́й де́нь во и́мя Мое́ воспро́сите, и не глаго́лю ва́мъ, я́ко А́зъ умолю́ Отца́ о ва́съ:
Са́мъ бо Оте́цъ лю́битъ вы́, я́ко вы́ Мене́ воз­люби́сте и вѣ́ровасте, я́ко А́зъ от­ Бо́га изыдо́хъ.
Изыдо́хъ от­ Отца́, и прiидо́хъ въ мíръ: [и] па́ки оставля́ю мíръ, и иду́ ко Отцу́.
Глаго́лаша Ему́ ученицы́ Его́: се́, ны́нѣ не обину́яся глаго́леши, а при́тчи ни ко­ея́же не глаго́леши:
ны́нѣ вѣ́мы, я́ко вѣ́си вся́ и не тре́буеши, да кто́ Тя́ вопроша́етъ: о се́мъ вѣ́руемъ, я́ко от­ Бо́га изше́лъ еси́.
Отвѣща́ и́мъ Иису́съ: ны́нѣ ли вѣ́руете?
Се́, гряде́тъ ча́съ, и ны́нѣ прiи́де, да разы́детеся кі́йждо во своя́ и Мене́ еди́наго оста́вите: и нѣ́смь еди́нъ, я́ко Оте́цъ со Мно́ю е́сть:
сiя́ глаго́лахъ ва́мъ, да во Мнѣ́ ми́ръ и́мате: въ мíрѣ ско́рбни бу́дете: но дерза́йте, [я́ко] А́зъ побѣди́хъ мíръ.
[Зач. 56.] Сiя́ глаго́ла Иису́съ и воз­веде́ о́чи Сво­и́ на не́бо и рече́: О́тче, прiи́де ча́съ: просла́ви Сы́на Тво­его́, да и Сы́нъ Тво́й просла́витъ Тя́:
я́коже да́лъ еси́ Ему́ вла́сть вся́кiя пло́ти, да вся́ко, е́же да́лъ еси́ Ему́, да́стъ и́мъ живо́тъ вѣ́чный:
се́ же е́сть живо́тъ вѣ́чный, да зна́ютъ Тебе́ еди́наго и́стин­наго Бо́га, и Его́же посла́лъ еси́ Иису́съ Христа́.
А́зъ просла́вихъ Тя́ на земли́, дѣ́ло соверши́хъ, е́же да́лъ еси́ Мнѣ́ да сотворю́:
и ны́нѣ просла́ви Мя́ Ты́, О́тче, у Тебе́ Самого́ сла́вою, ю́же имѣ́хъ у Тебе́ пре́жде мíръ не бы́сть.
Яви́хъ и́мя Твое́ человѣ́комъ, и́хже да́лъ еси́ Мнѣ́ от­ мíра: Тво­и́ бѣ́ша, и Мнѣ́ и́хъ да́лъ еси́, и сло́во Твое́ сохрани́ша:
ны́нѣ разумѣ́ша, я́ко вся́, ели́ка да́лъ еси́ Мнѣ́, от­ Тебе́ су́ть:
я́ко глаго́лы, и́хже да́лъ еси́ Мнѣ́, да́хъ и́мъ, и ті́и прiя́ша, и разумѣ́ша во­и́стин­ну, я́ко от­ Тебе́ изыдо́хъ, и вѣ́роваша, я́ко Ты́ Мя́ посла́лъ еси́.
А́зъ о си́хъ молю́: не о [все́мъ] мíрѣ молю́, но о тѣ́хъ, и́хже да́лъ еси́ Мнѣ́, я́ко Тво­и́ су́ть:
и Моя́ вся́ Твоя́ су́ть, и Твоя́ Моя́: и просла́вихся въ ни́хъ:
и ктому́ нѣ́смь въ мíрѣ, и сі́и въ мíрѣ су́ть, и А́зъ къ Тебѣ́ гряду́. О́тче Святы́й, соблюди́ и́хъ во и́мя Твое́, и́хже да́лъ еси́ Мнѣ́, да бу́дутъ еди́но, я́коже [и] Мы́.
Егда́ бѣ́хъ съ ни́ми въ мíрѣ, А́зъ соблюда́хъ и́хъ во и́мя Твое́: и́хже да́лъ еси́ Мнѣ́, сохрани́хъ, и никто́же от­ ни́хъ поги́бе, то́кмо сы́нъ поги́бель­ный, да сбу́дет­ся Писа́нiе:
ны́нѣ же къ Тебѣ́ гряду́, и сiя́ глаго́лю въ мíрѣ, да и́мутъ ра́дость Мою́ испо́лнену въ себѣ́.
А́зъ да́хъ и́мъ сло́во Твое́, и мíръ воз­ненави́дѣ и́хъ, я́ко не су́ть от­ мíра, я́коже [и] А́зъ от­ мíра нѣ́смь:
не молю́, да во́змеши и́хъ от­ мíра, но да соблюде́ши и́хъ от­ непрiя́зни:
от­ мíра не су́ть, я́коже [и] А́зъ от­ мíра нѣ́смь:
святи́ и́хъ во и́стину Твою́: сло́во Твое́ и́стина е́сть.
[Зач. 57.] Я́коже Мене́ посла́лъ еси́ въ мíръ, и А́зъ посла́хъ и́хъ въ мíръ,
и за ни́хъ А́зъ свящу́ Себе́, да и ті́и бу́дутъ свяще́ни во и́стину.
Не о си́хъ же молю́ то́кмо, но и о вѣ́ру­ю­щихъ словесе́ и́хъ ра́ди въ Мя́,
да вси́ еди́но бу́дутъ: я́коже Ты́, О́тче, во Мнѣ́, и А́зъ въ Тебѣ́, да и ті́и въ На́съ еди́но бу́дутъ: да [и] мíръ вѣ́ру и́метъ, я́ко Ты́ Мя́ посла́лъ еси́:
и А́зъ сла́ву, ю́же да́лъ еси́ Мнѣ́, да́хъ и́мъ: да бу́дутъ еди́но, я́коже Мы́ еди́но есма́:
А́зъ въ ни́хъ, и Ты́ во Мнѣ́: да бу́дутъ соверше́ни во еди́но, и да разумѣ́етъ мíръ, я́ко Ты́ Мя́ посла́лъ еси́ и воз­люби́лъ еси́ и́хъ, я́коже Мене́ воз­люби́лъ еси́.
О́тче, и́хже да́лъ еси́ Мнѣ́, хощу́, да идѣ́же е́смь А́зъ, и ті́и бу́дутъ со Мно́ю, да ви́дятъ сла́ву Мою́, ю́же да́лъ еси́ Мнѣ́, я́ко воз­люби́лъ Мя́ еси́ пре́жде сложе́нiя мíра.
О́тче пра́ведный, и мíръ Тебе́ не позна́, А́зъ же Тя́ позна́хъ, и сі́и позна́ша, я́ко Ты́ Мя́ посла́лъ еси́:
и сказа́хъ и́мъ и́мя Твое́, и скажу́, да любы́, е́юже Мя́ еси́ воз­люби́лъ, въ ни́хъ бу́детъ, и А́зъ въ ни́хъ.
[Зач. 58.] [И] сiя́ ре́къ Иису́съ, изы́де со ученики́ Сво­и́ми на о́нъ по́лъ пото́ка Ке́дрска, идѣ́же бѣ́ вертогра́дъ, въ о́ньже вни́де Са́мъ и ученицы́ Его́:
вѣ́дяше же [и] Иу́да предая́й Его́ мѣ́сто, я́ко мно́жицею собира́­шеся Иису́съ ту́ со ученики́ Сво­и́ми.
Иу́да у́бо прiе́мь спи́ру и от­ архiере́й и фарисе́й слуги́, прiи́де та́мо со свѣти́лы и свѣща́ми и ору́жiи.
Иису́съ же вѣ́дый вся́ гряду́щая На́нь, изше́дъ рече́ и́мъ: кого́ и́щете?
Отвѣща́ша Ему́: Иису́са Назоре́а. Глаго́ла и́мъ Иису́съ: А́зъ е́смь. Стоя́ше же и Иу́да, и́же предая́ше Его́, съ ни́ми.
Егда́ же рече́ и́мъ: А́зъ е́смь, идо́ша вспя́ть и падо́ша на земли́.
Па́ки у́бо вопроси́ и́хъ [Иису́съ]: кого́ и́щете? Они́ же рѣ́ша: Иису́са Назоре́а.
Отвѣща́ Иису́съ: рѣ́хъ ва́мъ, я́ко А́зъ е́смь: а́ще у́бо Мене́ и́щете, оста́вите си́хъ ити́:
да сбу́дет­ся сло́во, е́же рече́, я́ко и́хже да́лъ еси́ Мнѣ́, не погуби́хъ от­ ни́хъ ни кого́же.
Си́монъ же Пе́тръ, имы́й но́жъ, извлече́ его́, и уда́ри архiере́ова раба́, и урѣ́за ему́ у́хо десно́­е: бѣ́ же и́мя рабу́ Ма́лхъ.
Рече́ у́бо Иису́съ Петро́ви, вонзи́ но́жъ въ но́жницу: ча́шу, ю́же даде́ Мнѣ́ Оте́цъ, не и́мамъ ли пи́ти ея́,
спи́ра же и ты́сящникъ и слуги́ Иуде́йстiи я́ша Иису́са и связа́ша Его́,
и ведо́ша Его́ ко А́н­нѣ пе́рвѣе: бѣ́ бо те́сть Каiа́фѣ, и́же бѣ́ архiере́й лѣ́ту тому́:
бѣ́ же Каiа́фа да́вый совѣ́тъ Иуде́омъ, я́ко у́не е́сть еди́ному человѣ́ку умре́ти за лю́ди.
По Иису́сѣ же идя́ше Си́монъ Пе́тръ и другі́й учени́къ: учени́къ же то́й бѣ́ зна́емь архiере́ови, и вни́де со Иису́сомъ во дво́ръ архiере́овъ:
Пе́тръ же стоя́ше при­­ две́рехъ внѣ́. Изы́де у́бо учени́къ то́й, и́же бѣ́ зна́емь архiере́ови, и рече́ две́рницѣ, и введе́ Петра́.
Глаго́ла же раба́ две́рница Петро́ви: еда́ и ты́ учени́къ еси́ Человѣ́ка Сего́? Глаго́ла о́нъ: нѣ́смь.
Стоя́ху же раби́ и слуги́ о́гнь сотво́рше, я́ко зима́ бѣ́, и грѣ́яхуся: бѣ́ же съ ни́ми Пе́тръ стоя́ и грѣ́яся.
Архiере́й же вопроси́ Иису́са о ученицѣ́хъ Его́ и о уче́нiи Его́.
Отвѣща́ ему́ Иису́съ: А́зъ не обину́яся глаго́лахъ мíру: А́зъ всегда́ уча́хъ на со́нмищахъ и въ це́ркви, идѣ́же всегда́ Иуде́е сне́млют­ся, и та́й не глаго́лахъ ничесо́же:
что́ Мя вопроша́еши? Вопроси́ слы́шав­шихъ, что́ глаго́лахъ и́мъ: се́, сі́и вѣ́дятъ, я́же рѣ́хъ А́зъ.
Сiя́ же ре́кшу Ему́, еди́нъ от­ предстоя́щихъ слу́гъ уда́ри въ лани́ту Иису́са, ре́къ: та́ко ли от­вѣщава́еши архiере́ови?
Отвѣща́ ему́ Иису́съ: а́ще злѣ́ глаго́лахъ, свидѣ́тел­ст­вуй о злѣ́: а́ще ли до́брѣ, что́ Мя бiе́ши?
Посла́ же Его́ А́н­на свя́зана къ Каiа́фѣ архiере́ови.
Бѣ́ же Си́монъ Пе́тръ стоя́ и грѣ́яся. Рѣ́ша же ему́: еда́ и ты́ от­ учени́къ Его́ еси́? О́нъ [же] от­ве́ржеся и рече́: нѣ́смь.
Глаго́ла еди́нъ от­ ра́бъ архiере́овыхъ, ю́жика сы́й, ему́же Пе́тръ урѣ́за у́хо: не а́зъ ли тя́ ви́дѣхъ въ вертогра́дѣ съ Ни́мъ?
Па́ки у́бо Пе́тръ от­ве́ржеся, и а́бiе пѣ́тель воз­гласи́.
[Зач. 59.] Ведо́ша же Иису́са от­ Каiа́фы въ прето́ръ. Бѣ́ же у́тро: и ті́и не внидо́ша въ прето́ръ, да не оскверня́т­ся, но да ядя́тъ па́сху.
Изы́де же Пила́тъ къ ни́мъ во́нъ и рече́: ку́ю рѣ́чь {вину́} при­­но́сите на Человѣ́ка Сего́?
Отвѣща́ша и рѣ́ша ему́: а́ще не бы́ [бы́лъ] Се́й злодѣ́й, не бы́хомъ пре́дали Его́ тебѣ́.
Рече́ же и́мъ Пила́тъ: по­ими́те Его́ вы́ и по зако́ну ва́­шему суди́те Ему́. Рѣ́ша же ему́ Иуде́е: на́мъ не досто́итъ уби́ти никого́же:
да сло́во Иису́сово сбу́дет­ся, е́же рече́, назна́менуя, ко́­ею сме́ртiю хотя́ше умре́ти.
Вни́де у́бо па́ки Пила́тъ въ прето́ръ, и при­­гласи́ Иису́са, и рече́ Ему́: Ты́ ли еси́ Ца́рь Иуде́йскъ?
Отвѣща́ ему́ Иису́съ: о себѣ́ ли ты́ сiе́ глаго́леши, или́ ині́и тебѣ́ реко́ша о Мнѣ́?
Отвѣща́ Пила́тъ: еда́ а́зъ Жидови́нъ е́смь? Ро́дъ Тво́й и архiере́е преда́ша Тя́ мнѣ́: что́ еси́ сотвори́лъ?
Отвѣща́ Иису́съ: Ца́р­ст­во Мое́ нѣ́сть от­ мíра сего́: а́ще от­ мíра сего́ бы́ло бы Ца́р­ст­во Мое́, слуги́ Мо­и́ [у́бо] подвиза́лися бы́ша, да не пре́данъ бы́хъ бы́лъ Иуде́омъ: ны́нѣ же Ца́р­ст­во Мое́ нѣ́сть от­сю́ду.
Рече́ же Ему́ Пила́тъ: у́бо Ца́рь ли еси́ Ты́? Отвѣща́ Иису́съ: ты́ глаго́леши, я́ко Ца́рь е́смь А́зъ: А́зъ на сiе́ роди́хся и на сiе́ прiидо́хъ въ мíръ, да свидѣ́тел­ст­вую и́стину: [и] вся́къ, и́же е́сть от­ и́стины, послу́шаетъ гла́са Мо­его́.
Глаго́ла Ему́ Пила́тъ: что́ е́сть и́стина? И сiе́ ре́къ, па́ки изы́де ко Иуде́омъ, и глаго́ла и́мъ: а́зъ ни еди́ныя вины́ обрѣта́ю въ Не́мъ:
е́сть же обы́чай ва́мъ, да еди́наго ва́мъ от­пущу́ на Па́сху: хо́щете ли у́бо, [да] от­пущу́ ва́мъ Царя́ Иуде́йска?
Возопи́ша же па́ки вси́, глаго́люще: не Сего́, но Вара́вву. Бѣ́ же Вара́вва разбо́йникъ.
Тогда́ у́бо Пила́тъ поя́тъ Иису́са, и би́ [Его́]:
и во́ини спле́тше вѣне́цъ от­ те́рнiя, воз­ложи́ша Ему́ на главу́, и въ ри́зу багря́ну облеко́ша Его́,
и глаго́лаху: ра́дуйся, Царю́ Иуде́йскiй. И бiя́ху Его́ по лани́тома.
Изы́де у́бо па́ки во́нъ Пила́тъ, и глаго́ла и́мъ: се́, извожду́ Его́ ва́мъ во́нъ, да разумѣ́ете, я́ко въ Не́мъ ни еди́ныя вины́ обрѣта́ю.
Изы́де же во́нъ Иису́съ, нося́ терно́венъ вѣне́цъ и багря́ну ри́зу. И глаго́ла и́мъ: се́, Человѣ́къ.
Егда́ же ви́дѣша Его́ архiере́е и слуги́, возопи́ша глаго́люще: [Зач. 60.] распни́, распни́ Его́. Глаго́ла и́мъ Пила́тъ: по­ими́те Его́ вы́, и распни́те, а́зъ бо не обрѣта́ю въ Не́мъ вины́.
Отвѣща́ша ему́ Иуде́е: мы́ зако́нъ и́мамы, и по зако́ну на́­шему до́лженъ е́сть умре́ти, я́ко Себе́ Сы́на Бо́жiя сотвори́.
Егда́ у́бо слы́ша Пила́тъ сiе́ сло́во, па́че убоя́ся,
и вни́де въ прето́ръ па́ки, и глаго́ла Иису́сови: от­ку́ду еси́ Ты́? Иису́съ же от­вѣ́та не даде́ ему́.
Глаго́ла же Ему́ Пила́тъ: мнѣ́ ли не глаго́леши? Не вѣ́си ли, я́ко вла́сть и́мамъ распя́ти Тя́ и вла́сть и́мамъ пусти́ти Тя́?
Отвѣща́ Иису́съ: не и́маши вла́сти ни еди́ныя на Мнѣ́, а́ще не бы́ ти́ дано́ свы́ше: сего́ ра́ди преда́вый Мя́ тебѣ́ бо́лiй грѣ́хъ и́мать.
От сего́ иска́­ше Пила́тъ пусти́ти Его́. Иуде́е же вопiя́ху, глаго́люще: а́ще Сего́ пу́стиши, нѣ́си дру́гъ ке́саревъ: вся́къ, и́же царя́ себе́ твори́тъ, проти́вит­ся ке́сарю.
Пила́тъ у́бо слы́шавъ сiе́ сло́во, изведе́ во́нъ Иису́са и сѣ́де на суди́щи, на мѣ́стѣ глаго́лемѣмъ Лиѳострото́нъ, Евре́йски же Гавва́ѳа.
Бѣ́ же пято́къ Па́сцѣ, ча́съ же я́ко шесты́й. И глаго́ла Иуде́омъ: се́, Ца́рь ва́шъ.
Они́ же вопiя́ху: воз­ми́, воз­ми́, распни́ Его́. Глаго́ла и́мъ Пила́тъ: Царя́ ли ва́­шего распну́? Отвѣща́ша архiере́е: не и́мамы царя́ то́кмо ке́саря.
Тогда́ у́бо предаде́ Его́ и́мъ, да ра́спнет­ся. По­е́мше же Иису́са и ведо́ша:
и нося́ кре́стъ Сво́й, изы́де на глаго́лемое Ло́бное мѣ́сто, е́же глаго́лет­ся Евре́йски Голго́ѳа,
идѣ́же пропя́ша Его́, и съ Ни́мъ и́на два́ сю́ду и сю́ду, посредѣ́ же Иису́са.
Написа́ же и ти́тла Пила́тъ, и положи́ на кре́стѣ́. Бѣ́ же напи́сано: Иису́съ Назоряни́нъ, Ца́рь Иуде́йскiй.
Сего́ же ти́тла мно́зи что́ша от­ Иуде́й, я́ко бли́зъ бѣ́ мѣ́сто гра́да, идѣ́же пропя́ша Иису́са: и бѣ́ напи́сано Евре́йски, Гре́чески, Ри́мски.
Глаго́лаху у́бо Пила́ту архiере́е Иуде́йстiи: не пиши́: Ца́рь Иуде́йскiй: но я́ко Са́мъ рече́: Ца́рь е́смь Иуде́йскiй.
Отвѣща́ Пила́тъ: е́же писа́хъ, писа́хъ.
Во́ини же, егда́ пропя́ша Иису́са, прiя́ша ри́зы Его́, и сотвори́ша четы́ри ча́сти, ко­ему́ждо во́ину ча́сть, и хито́нъ: бѣ́ же хито́нъ нешве́нъ, свы́ше истка́нъ ве́сь.
Рѣ́ша же къ себѣ́: не предере́мъ его́, но ме́тнемъ жре́бiя о не́мъ, кому́ бу́детъ: да сбу́дет­ся Писа́нiе, глаго́лющее: раздѣли́ша ри́зы Моя́ себѣ́ и о имати́смѣ Мо­е́й мета́ша жре́бiя. Во́ини у́бо сiя́ сотвори́ша.
[Зач. 61.] Стоя́ху же при­­ кре́стѣ́ Иису́совѣ Ма́ти Его́, и сестра́ Ма́тере Его́, Марі́а Клео́пова, и Марі́а Магдали́на.
Иису́съ же ви́дѣвъ Ма́терь и ученика́ стоя́ща, его́же любля́ше, глаго́ла Ма́тери Сво­е́й: Же́но, се́, сы́нъ Тво́й.
Пото́мъ глаго́ла ученику́: се́, Ма́ти твоя́. И от­ того́ часа́ поя́тъ Ю́ учени́къ во своя́ си.
Посе́мъ вѣ́дый Иису́съ, я́ко вся́ уже́ соверши́шася, да сбу́дет­ся Писа́нiе, глаго́ла: жа́жду.
Сосу́дъ же стоя́ше по́лнъ о́цта. Они́ же испо́лнив­ше гу́бу о́цта и на тро́сть во́нзше, при­­дѣ́ша ко усто́мъ Его́.
Егда́ же прiя́тъ о́цетъ Иису́съ, рече́: соверши́шася. И прекло́нь главу́, предаде́ ду́хъ.
Иуде́е же, поне́же пято́къ бѣ́, да не оста́нутъ на крестѣ́ тѣлеса́ въ суббо́ту, бѣ́ бо вели́къ де́нь тоя́ суббо́ты, моли́ша Пила́та, да пребiю́тъ го́лени и́хъ и во́змутъ.
Прiидо́ша же во́ини, и пе́рвому у́бо преби́ша го́лени, и друго́му распя́тому съ Ни́мъ:
на Иису́са же при­­ше́дше, я́ко ви́дѣша Его́ уже́ уме́рша, не преби́ша Ему́ го́ленiй,
но еди́нъ от­ во́инъ копiе́мъ ре́бра Ему́ прободе́, и а́бiе изы́де кро́вь и вода́.
И ви́дѣвый свидѣ́тел­ст­вова, и и́стин­но е́сть свидѣ́тел­ст­во его́, и то́й вѣ́сть, я́ко и́стину глаго́летъ, да вы́ вѣ́ру и́мете.
Бы́ша бо сiя́, да сбу́дет­ся Писа́нiе: ко́сть не сокруши́т­ся от­ Него́.
И па́ки друго́е Писа́нiе глаго́летъ: воз­зря́тъ На́нь, Его́же прободо́ша.
[Зач. 62.] По си́хъ же моли́ Пила́та Ио́сифъ, и́же от­ Аримаѳе́а, сы́й учени́къ Иису́совъ, потае́нъ же стра́ха ра́ди Иуде́йска, да во́зметъ тѣ́ло Иису́сово: и повелѣ́ Пила́тъ. Прiи́де же и взя́тъ тѣ́ло Иису́сово.
Прiи́де же и Никоди́мъ, при­­ше́дый ко Иису́сови но́щiю пре́жде, нося́ смѣше́нiе сми́рнено и ало́йно, я́ко ли́тръ сто́.
Прiя́ста же тѣ́ло Иису́сово, и обви́ста е́ ри́зами со арома́ты, я́коже обы́чай е́сть Иуде́омъ погреба́ти.
Бѣ́ же на мѣ́стѣ, идѣ́же распя́т­ся, вѣ́ртъ {вертогра́дъ}, и въ ве́ртѣ гро́бъ но́въ, въ не́мже николи́же никто́же положе́нъ бѣ́:
ту́ у́бо пятка́ ра́ди Иуде́йска, я́ко бли́зъ бя́ше гро́бъ, положи́ста Иису́са.
[Зач. 63.] Во еди́ну же от­ суббо́тъ Марі́а Магдали́на прiи́де зау́тра, еще́ су́щей тмѣ́, на гро́бъ, и ви́дѣ ка́мень взя́тъ от­ гро́ба:
тече́ у́бо и прiи́де къ Си́мону Петру́ и къ друго́му ученику́, его́же любля́ше Иису́съ, и глаго́ла и́ма: взя́ша Го́спода от­ гро́ба, и не вѣ́мъ, гдѣ́ положи́ша Его́.
Изы́де же Пе́тръ и другі́й учени́къ, и идя́ста ко гро́бу,
теча́ста же о́ба вку́пѣ: и другі́й учени́къ тече́ скорѣ́е Петра́ и прiи́де пре́жде ко гро́бу,
и при­­ни́къ ви́дѣ ри́зы лежа́щя: оба́че не вни́де.
Прiи́де же Си́монъ Пе́тръ вслѣ́дъ его́, и вни́де во гро́бъ, и ви́дѣ ри́зы [еди́ны] лежа́щя
и суда́рь, и́же бѣ́ на главѣ́ Его́, не съ ри́зами лежа́щь, но осо́бь сви́тъ на еди́нѣмъ мѣ́стѣ.
Тогда́ у́бо вни́де и другі́й учени́къ, при­­ше́дый пре́жде ко гро́бу, и ви́дѣ, и вѣ́рова:
не у́ бо вѣ́дяху Писа́нiя, я́ко подоба́етъ Ему́ изъ ме́ртвыхъ воскре́снути.
Идо́ста же па́ки къ себѣ́ ученика́.
[Зач. 64.] Марі́а же стоя́ше у гро́ба внѣ́ пла́чущи: я́коже пла́кашеся, при­­ни́че во гро́бъ
и ви́дѣ два́ А́нгела въ бѣ́лыхъ [ри́захъ] сѣдя́ща, еди́наго у главы́ и еди́наго у ногу́, идѣ́же бѣ́ лежа́ло тѣ́ло Иису́сово.
И глаго́ласта е́й о́на: же́но, что́ пла́чешися? Глаго́ла и́ма: я́ко взя́ша Го́спода мо­его́, и не вѣ́мъ, гдѣ́ положи́ша Его́.
И сiя́ ре́кши обрати́ся вспя́ть и ви́дѣ Иису́са стоя́ща, и не вѣ́дяше, я́ко Иису́съ е́сть.
Глаго́ла е́й Иису́съ: же́но, что́ пла́чеши, кого́ и́щеши? Она́ [же] мня́щи, я́ко вертогра́дарь е́сть, глаго́ла Ему́: го́споди, а́ще ты́ еси́ взя́лъ Его́, повѣ́ждь ми́, гдѣ́ еси́ положи́лъ Его́, и а́зъ воз­му́ Его́.
Глаго́ла е́й Иису́съ: Марі́е. Она́ [же] обра́щшися глаго́ла Ему́: Раввуни́, е́же глаго́лет­ся, Учи́телю.
Глаго́ла е́й Иису́съ: не при­­каса́йся Мнѣ́, не у́ бо взыдо́хъ ко Отцу́ Мо­ему́: иди́ же ко бра́тiи Мо­е́й и рцы́ и́мъ: восхожду́ ко Отцу́ Мо­ему́ и Отцу́ ва́­шему, и Бо́гу Мо­ему́ и Бо́гу ва́­шему.
Прiи́де [же] Марі́а Магдали́на повѣ́да­ю­щи ученико́мъ, я́ко ви́дѣ Го́спода, и сiя́ рече́ е́й.
[Зач. 65.] Су́щу же по́здѣ въ де́нь то́й во еди́ну от­ суббо́тъ, и две́ремъ затворе́н­нымъ, идѣ́же бя́ху ученицы́ [Его́] со́брани, стра́ха ра́ди Иуде́йска, прiи́де Иису́съ и ста́ посредѣ́, и глаго́ла и́мъ: ми́ръ ва́мъ.
И сiе́ ре́къ, показа́ и́мъ ру́цѣ [и но́зѣ] и ре́бра Своя́. Возра́довашася у́бо ученицы́, ви́дѣв­ше Го́спода.
Рече́ же и́мъ Иису́съ па́ки: ми́ръ ва́мъ: я́коже посла́ Мя Оте́цъ, и А́зъ посыла́ю вы́.
И сiе́ ре́къ, ду́ну и глаго́ла и́мъ: прiими́те Ду́хъ Свя́тъ:
и́мже от­пустите́ грѣхи́, от­пу́стят­ся и́мъ: и и́мже держите́, держа́т­ся.
Ѳома́ же, еди́нъ от­ обою­на́­де­ся­те, глаго́лемый Близне́цъ, не бѣ́ [ту́] съ ни́ми, егда́ прiи́де Иису́съ.
Глаго́лаху же ему́ друзі́и ученицы́: ви́дѣхомъ Го́спода. О́нъ же рече́ и́мъ: а́ще не ви́жу на руку́ Его́ я́звы гвоз­ди́н­ныя, и вложу́ пе́рста мо­его́ въ я́звы гвоз­ди́н­ныя, и вложу́ ру́ку мою́ въ ре́бра Его́, не и́му вѣ́ры.
И по дне́хъ осми́хъ па́ки бя́ху вну́трь ученицы́ Его́, и Ѳома́ съ ни́ми. Прiи́де Иису́съ две́ремъ затворе́н­нымъ, и ста́ посредѣ́ [и́хъ] и рече́: ми́ръ ва́мъ.
Пото́мъ глаго́ла Ѳомѣ́: при­­неси́ пе́рстъ тво́й сѣ́мо, и ви́ждь ру́цѣ Мо­и́: и при­­неси́ ру́ку твою́, и вложи́ въ ре́бра Моя́: и не бу́ди невѣ́ренъ, но вѣ́ренъ.
И от­вѣща́ Ѳома́ и рече́ Ему́: Госпо́дь мо́й и Бо́гъ мо́й.
Глаго́ла ему́ Иису́съ: я́ко ви́дѣвъ Мя́, вѣ́ровалъ еси́: блаже́ни не ви́дѣв­шiи и вѣ́ровав­ше.
Мно́га же и и́на зна́менiя сотвори́ Иису́съ предъ ученики́ Сво­и́ми, я́же не су́ть пи́сана въ кни́гахъ си́хъ:
сiя́ же пи́сана бы́ша, да вѣ́руете, я́ко Иису́съ е́сть Христо́съ Сы́нъ Бо́жiй, и да вѣ́ру­ю­ще живо́тъ и́мате во и́мя Его́.
[Зач. 66.] Посе́мъ яви́ся па́ки Иису́съ ученико́мъ [Сво­и́мъ, воста́въ от­ ме́ртвыхъ,] на мо́ри Тиверiа́дстѣмъ. Яви́ся же си́це:
бя́ху вку́пѣ Си́монъ Пе́тръ, и Ѳома́ нарица́емый Близне́цъ, и Нафана́илъ, и́же [бѣ́] от­ Ка́ны Галиле́йскiя, и сы́на Зеведе́ова, и и́на от­ учени́къ Его́ два́.
Глаго́ла и́мъ Си́монъ Пе́тръ: иду́ ры́бы лови́ти. Глаго́лаша ему́: и́демъ и мы́ съ тобо́ю. Изыдо́ша [же] и всѣдо́ша а́бiе въ кора́бль, и въ ту́ но́щь не я́ша ничесо́же.
У́тру же бы́в­шу, ста́ Иису́съ при­­ бре́зѣ: не позна́ша же ученицы́, я́ко Иису́съ е́сть.
Глаго́ла же и́мъ Иису́съ: дѣ́ти, еда́ что́ снѣ́дно и́мате? Отвѣща́ша ему́: ни́.
О́нъ же рече́ и́мъ: вве́рзите мре́жу о десну́ю страну́ корабля́ и обря́щете. Вверго́ша же, и ктому́ не можа́ху при­­влещи́ ея́ от­ мно́же­ст­ва ры́бъ.
Глаго́ла же учени́къ то́й, его́же любля́ше Иису́съ, Петро́ви: Госпо́дь е́сть. Си́монъ же Пе́тръ слы́шавъ, я́ко Госпо́дь е́сть, епенди́томъ препоя́сася, бѣ́ бо на́гъ, и вве́ржеся въ мо́ре:
а друзі́и ученицы́ кораблеце́мъ прiидо́ша, не бѣ́ша бо дале́че от­ земли́, но я́ко двѣ́ стѣ́ лакте́й, влеку́ще мре́жу ры́бъ.
Егда́ у́бо излѣзо́ша на зе́млю, ви́дѣша о́гнь лежа́щь, и ры́бу на не́мъ лежа́щу и хлѣ́бъ.
[И] глаго́ла и́мъ Иису́съ: при­­неси́те от­ ры́бъ, я́же я́сте ны́нѣ.
Влѣ́зъ [же] Си́монъ Пе́тръ, извлече́ мре́жу на зе́млю, по́лну вели́кихъ ры́бъ сто́ [и] пятьдеся́тъ [и] три́: и толи́ко су́щымъ, не прото́ржеся мре́жа.
Глаго́ла и́мъ Иису́съ: прiиди́те, обѣ́дуйте. Ни еди́нъ же смѣ́яше от­ учени́къ истяза́ти Его́: Ты́ кто́ еси́? Вѣ́дяще, я́ко Госпо́дь е́сть.
Прiи́де же Иису́съ, и прiя́тъ хлѣ́бъ, и даде́ и́мъ, и ры́бу та́кожде.
Се́ уже́ тре́тiе яви́ся Иису́съ ученико́мъ Сво­и́мъ, воста́въ от­ ме́ртвыхъ.
[Зач. 67.] Егда́ же обѣ́доваше, глаго́ла Си́мону Петру́ Иису́съ: Си́моне Ио́нинъ, лю́биши ли Мя́ па́че си́хъ? Глаго́ла Ему́: е́й, Го́споди, Ты́ вѣ́си, я́ко люблю́ Тя. Глаго́ла ему́: паси́ а́гнцы Моя́.
Глаго́ла ему́ па́ки второ́­е: Си́моне Ио́нинъ, лю́биши ли Мя́? Глаго́ла Ему́: е́й, Го́споди, Ты́ вѣ́си, я́ко люблю́ Тя. Глаго́ла ему́: паси́ о́вцы Моя́.
Глаго́ла ему́ тре́тiе: Си́моне Ио́нинъ, лю́биши ли Мя́? Оскорбѣ́ [же] Пе́тръ, я́ко рече́ ему́ тре́тiе: лю́биши ли Мя́? И глаго́ла Ему́: Го́споди, Ты́ вся́ вѣ́си: Ты́ вѣ́си, я́ко люблю́ Тя. Глаго́ла ему́ Иису́съ: паси́ о́вцы Моя́.
Ами́нь, ами́нь глаго́лю тебѣ́: егда́ бы́лъ еси́ ю́нъ, поя́сал­ся еси́ са́мъ, и ходи́лъ еси́, а́може хотѣ́лъ еси́: егда́ же состарѣ́ешися, воз­дѣ́жеши ру́цѣ тво­и́, и и́нъ тя́ поя́шетъ, и веде́тъ, а́може не хо́щеши.
Сiе́ же рече́, назна́менуя, ко́­ею сме́ртiю просла́витъ Бо́га. И сiя́ ре́къ, глаго́ла ему́: иди́ по Мнѣ́.
Обра́щься же Пе́тръ ви́дѣ ученика́, его́же любля́ше Иису́съ, вслѣ́дъ иду́ща, и́же и воз­леже́ на ве́чери на пе́рси Его́ и рече́: Го́споди, кто́ е́сть предая́й Тя́?
Сего́ ви́дѣвъ Пе́тръ, глаго́ла Иису́сови: Го́споди, се́й же что́?
Глаго́ла ему́ Иису́съ: а́ще хощу́, да то́й пребыва́етъ, до́ндеже прiиду́, что́ къ тебѣ́? Ты́ по Мнѣ́ гряди́.
Изы́де же сло́во се́ въ бра́тiю, я́ко учени́къ то́й не у́мретъ. И не рече́ ему́ Иису́съ, я́ко не у́мретъ, но: а́ще хощу́ тому́ пребыва́ти, до́ндеже прiиду́, что́ къ тебѣ́?
Се́й е́сть учени́къ свидѣ́тел­ст­вуяй о си́хъ, и́же и написа́ сiя́: и вѣ́мъ, я́ко и́стин­но е́сть свидѣ́тел­ст­во его́.
Су́ть же и и́на мно́га, я́же сотвори́ Иису́съ, я́же а́ще бы по еди́ному пи́сана бы́ша, ни самому́ мню́ [всему́] мíру вмѣсти́ти пи́шемыхъ кни́гъ. Ами́нь.

Коне́цъ е́же от­ Иоа́н­на свята́го Ева́нгелiа: и́мать въ себѣ́ гла́въ 21, зача́лъ же церко́вныхъ 67.
Арабский (Arabic Van Dyke)
أَمَّا يَسُوعُ فَمَضَى إِلَى جَبَلِ الزَّيْتُونِ.
ثُمَّ حَضَرَ أَيْضًا إِلَى الْهَيْكَلِ فِي الصُّبْحِ، وَجَاءَ إِلَيْهِ جَمِيعُ الشَّعْبِ فَجَلَسَ يُعَلِّمُهُمْ.
وَقَدَّمَإِلَيْهِ الْكَتَبَةُ وَالْفَرِّيسِيُّونَ امْرَأَةً أُمْسِكَتْ فِي زِنًا. وَلَمَّا أَقَامُوهَا فِي الْوَسْطِ
قَالُوا لَهُ:«يَا مُعَلِّمُ، هذِهِ الْمَرْأَةُ أُمْسِكَتْ وَهِيَ تَزْنِي فِي ذَاتِ الْفِعْلِ،
وَمُوسَى فِي النَّامُوسِ أَوْصَانَا أَنَّ مِثْلَ هذِهِ تُرْجَمُ. فَمَاذَا تَقُولُ أَنْتَ؟»
قَالُوا هذَا لِيُجَرِّبُوهُ، لِكَيْ يَكُونَ لَهُمْ مَا يَشْتَكُونَ بِهِ عَلَيْهِ. وَأَمَّا يَسُوعُ فَانْحَنَى إِلَى أَسْفَلُ وَكَانَ يَكْتُبُ بِإِصْبِعِهِ عَلَى الأَرْضِ.
وَلَمَّا اسْتَمَرُّوا يَسْأَلُونَهُ، انْتَصَبَ وَقَالَ لَهُمْ:«مَنْ كَانَ مِنْكُمْ بِلاَ خَطِيَّةٍ فَلْيَرْمِهَا أَوَّلاً بِحَجَرٍ!»
ثُمَّ انْحَنَى أَيْضًا إِلَى أَسْفَلُ وَكَانَ يَكْتُبُ عَلَى الأَرْضِ.
وَأَمَّا هُمْ فَلَمَّا سَمِعُوا وَكَانَتْ ضَمَائِرُهُمْ تُبَكِّتُهُمْ، خَرَجُوا وَاحِدًا فَوَاحِدًا، مُبْتَدِئِينَ مِنَ الشُّيُوخِ إِلَى الآخِرِينَ. وَبَقِيَ يَسُوعُ وَحْدَهُ وَالْمَرْأَةُ وَاقِفَةٌ فِي الْوَسْطِ.
فَلَمَّا انْتَصَبَ يَسُوعُ وَلَمْ يَنْظُرْ أَحَدًا سِوَى الْمَرْأَةِ، قَالَ لَهَا:«يَاامْرَأَةُ، أَيْنَ هُمْ أُولئِكَ الْمُشْتَكُونَ عَلَيْكِ؟ أَمَا دَانَكِ أَحَدٌ؟»
فَقَالَتْ: «لاَ أَحَدَ، يَا سَيِّدُ!». فَقَالَ لَهَا يَسُوعُ:«وَلاَ أَنَا أَدِينُكِ. اذْهَبِي وَلاَ تُخْطِئِي أَيْضًا».
ثُمَّ كَلَّمَهُمْ يَسُوعُ أَيْضًا قَائِلاً:«أَنَا هُوَ نُورُ الْعَالَمِ. مَنْ يَتْبَعْنِي فَلاَ يَمْشِي فِي الظُّلْمَةِ بَلْ يَكُونُ لَهُ نُورُ الْحَيَاةِ».
فَقَالَ لَهُ الْفَرِّيسِيُّونَ: «أَنْتَ تَشْهَدُ لِنَفْسِكَ. شَهَادَتُكَ لَيْسَتْ حَقًّا».
أَجَابَ يَسُوعُ وَقَالَ لَهُمْ:«وَإِنْ كُنْتُ أَشْهَدُ لِنَفْسِي فَشَهَادَتِي حَق÷، لأَنِّي أَعْلَمُ مِنْ أَيْنَ أَتَيْتُ وَإِلَى أَيْنَ أَذْهَبُ. وَأَمَّا أَنْتُمْ فَلاَ تَعْلَمُونَ مِنْ أَيْنَ آتِي وَلاَ إِلَى أَيْنَ أَذْهَبُ.
أَنْتُمْ حَسَبَ الْجَسَدِ تَدِينُونَ، أَمَّا أَنَا فَلَسْتُ أَدِينُ أَحَدًا.
وَإِنْ كُنْتُ أَنَا أَدِينُ فَدَيْنُونَتِي حَق÷، لأَنِّي لَسْتُ وَحْدِي، بَلْ أَنَا وَالآبُ الَّذِي أَرْسَلَنِي.
وَأَيْضًا فِي نَامُوسِكُمْ مَكْتُوبٌ أَنَّ شَهَادَةَ رَجُلَيْنِ حَق÷:
أَنَا هُوَ الشَّاهِدُ لِنَفْسِي، وَيَشْهَدُ لِي الآبُ الَّذِي أَرْسَلَنِي».
فَقَالُوا لَهُ:«أَيْنَ هُوَ أَبُوكَ؟» أَجَابَ يَسُوعُ: «لَسْتُمْ تَعْرِفُونَنِي أَنَا وَلاَ أَبِي. لَوْ عَرَفْتُمُونِي لَعَرَفْتُمْ أَبِي أَيْضًا».
هذَا الْكَلاَمُ قَالَهُ يَسُوعُ فِي الْخِزَانَةِ وَهُوَ يُعَلِّمُ فِي الْهَيْكَلِ. وَلَمْ يُمْسِكْهُ أَحَدٌ، لأَنَّ سَاعَتَهُ لَمْ تَكُنْ قَدْ جَاءَتْ بَعْدُ.
قَالَ لَهُمْ يَسُوعُ أَيْضًا:«أَنَا أَمْضِي وَسَتَطْلُبُونَنِي، وَتَمُوتُونَ فِي خَطِيَّتِكُمْ. حَيْثُ أَمْضِي أَنَا لاَ تَقْدِرُونَ أَنْتُمْ أَنْ تَأْتُوا»
فَقَالَ الْيَهُودُ:«أَلَعَلَّهُ يَقْتُلُ نَفْسَهُ حَتَّى يَقُولُ: حَيْثُ أَمْضِي أَنَا لاَ تَقْدِرُونَ أَنْتُمْ أَنْ تَأْتُوا؟».
فَقَالَ لَهُمْ:«أَنْتُمْ مِنْ أَسْفَلُ، أَمَّا أَنَا فَمِنْ فَوْقُ. أَنْتُمْ مِنْ هذَا الْعَالَمِ، أَمَّا أَنَا فَلَسْتُ مِنْ هذَا الْعَالَمِ.
فَقُلْتُ لَكُمْ: إِنَّكُمْ تَمُوتُونَ فِي خَطَايَاكُمْ، لأَنَّكُمْ إِنْ لَمْ تُؤْمِنُوا أَنِّي أَنَا هُوَ تَمُوتُونَ فِي خَطَايَاكُمْ».
فَقَالُوا لَهُ: «مَنْ أَنْتَ؟» فَقَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«أَنَا مِنَ الْبَدْءِ مَا أُكَلِّمُكُمْ أَيْضًا بِهِ.
إِنَّ لِي أَشْيَاءَ كَثِيرَةً أَتَكَلَّمُ وَأَحْكُمُ بِهَا مِنْ نَحْوِكُمْ، لكِنَّ الَّذِي أَرْسَلَنِي هُوَ حَق÷. وَأَنَا مَا سَمِعْتُهُ مِنْهُ، فَهذَا أَقُولُهُ لِلْعَالَمِ».
وَلَمْ يَفْهَمُوا أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ لَهُمْ عَنِ الآبِ.
فَقَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«مَتَى رَفَعْتُمُ ابْنَ الإِنْسَانِ، فَحِينَئِذٍ تَفْهَمُونَ أَنِّي أَنَا هُوَ، وَلَسْتُ أَفْعَلُ شَيْئًا مِنْ نَفْسِي، بَلْ أَتَكَلَّمُ بِهذَا كَمَا عَلَّمَنِي أَبِي.
وَالَّذِي أَرْسَلَنِي هُوَ مَعِي، وَلَمْ يَتْرُكْنِي الآبُ وَحْدِي، لأَنِّي فِي كُلِّ حِينٍ أَفْعَلُ مَا يُرْضِيهِ».
وَبَيْنَمَا هُوَ يَتَكَلَّمُ بِهذَا آمَنَ بِهِ كَثِيرُونَ.
فَقَالَ يَسُوعُ لِلْيَهُودِ الَّذِينَ آمَنُوا بِهِ:«إِنَّكُمْ إِنْ ثَبَتُّمْ فِي كَلاَمِي فَبِالْحَقِيقَةِ تَكُونُونَ تَلاَمِيذِي،
وَتَعْرِفُونَ الْحَقَّ، وَالْحَقُّ يُحَرِّرُكُمْ».
أَجَابُوهُ:«إِنَّنَا ذُرِّيَّةُ إِبْرَاهِيمَ، وَلَمْ نُسْتَعْبَدْ لأَحَدٍ قَطُّ! كَيْفَ تَقُولُ أَنْتَ: إِنَّكُمْ تَصِيرُونَ أَحْرَارًا؟»
أَجَابَهُمْ يَسُوعُ:«الْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: إِنَّ كُلَّ مَنْ يَعْمَلُ الْخَطِيَّةَ هُوَ عَبْدٌ لِلْخَطِيَّةِ.
وَالْعَبْدُ لاَ يَبْقَى فِي الْبَيْتِ إِلَى الأَبَدِ، أَمَّا الابْنُ فَيَبْقَى إِلَى الأَبَدِ.
فَإِنْ حَرَّرَكُمْ الابْنُ فَبِالْحَقِيقَةِ تَكُونُونَ أَحْرَارًا.
أَنَا عَالِمٌ أَنَّكُمْ ذُرِّيَّةُ إِبْرَاهِيمَ. لكِنَّكُمْ تَطْلُبُونَ أَنْ تَقْتُلُونِي لأَنَّ كَلاَمِي لاَ مَوْضِعَ لَهُ فِيكُمْ.
أَنَا أَتَكَلَّمُ بِمَا رَأَيْتُ عِنْدَ أَبِي، وَأَنْتُمْ تَعْمَلُونَ مَا رَأَيْتُمْ عِنْدَ أَبِيكُمْ».
أَجَابُوا وَقَالُوا لَهُ:«أَبُونَا هُوَ إِبْرَاهِيمُ». قَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«لَوْ كُنْتُمْ أَوْلاَدَ إِبْرَاهِيمَ، لَكُنْتُمْ تَعْمَلُونَ أَعْمَالَ إِبْرَاهِيمَ!
وَلكِنَّكُمُ الآنَ تَطْلُبُونَ أَنْ تَقْتُلُونِي، وَأَنَا إِنْسَانٌ قَدْ كَلَّمَكُمْ بِالْحَقِّ الَّذِي سَمِعَهُ مِنَ اللهِ. هذَا لَمْ يَعْمَلْهُ إِبْرَاهِيمُ.
أَنْتُمْ تَعْمَلُونَ أَعْمَالَ أَبِيكُمْ». فَقَالُوا لَهُ:«إِنَّنَا لَمْ نُولَدْ مِنْ زِنًا. لَنَا أَبٌ وَاحِدٌ وَهُوَ اللهُ».
فَقَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«لَوْ كَانَ اللهُ أَبَاكُمْ لَكُنْتُمْ تُحِبُّونَنِي، لأَنِّي خَرَجْتُ مِنْ قِبَلِ اللهِ وَأَتَيْتُ. لأَنِّي لَمْ آتِ مِنْ نَفْسِي، بَلْ ذَاكَ أَرْسَلَنِي.
لِمَاذَا لاَ تَفْهَمُونَ كَلاَمِي؟ لأَنَّكُمْ لاَ تَقْدِرُونَ أَنْ تَسْمَعُوا قَوْلِي.
أَنْتُمْ مِنْ أَبٍ هُوَ إِبْلِيسُ، وَشَهَوَاتِ أَبِيكُمْ تُرِيدُونَ أَنْ تَعْمَلُوا. ذَاكَ كَانَ قَتَّالاً لِلنَّاسِ مِنَ الْبَدْءِ، وَلَمْ يَثْبُتْ فِي الْحَقِّ لأَنَّهُ لَيْسَ فِيهِ حَق÷. مَتَى تَكَلَّمَ بِالْكَذِبِ فَإِنَّمَا يَتَكَلَّمُ مِمَّا لَهُ، لأَنَّهُ كَذَّابٌ وَأَبُو الْكَذَّابِ.
وَأَمَّا أَنَا فَلأَنِّي أَقُولُ الْحَقَّ لَسْتُمْ تُؤْمِنُونَ بِي.
مَنْ مِنْكُمْ يُبَكِّتُنِي عَلَى خَطِيَّةٍ؟ فَإِنْ كُنْتُ أَقُولُ الْحَقَّ، فَلِمَاذَا لَسْتُمْ تُؤْمِنُونَ بِي؟
اَلَّذِي مِنَ اللهِ يَسْمَعُ كَلاَمَ اللهِ. لِذلِكَ أَنْتُمْ لَسْتُمْ تَسْمَعُونَ، لأَنَّكُمْ لَسْتُمْ مِنَ اللهِ».
فَأَجَاب الْيَهُودُ وَقَالُوا لَهُ:«أَلَسْنَا نَقُولُ حَسَنًا: إِنَّكَ سَامِرِيٌّ وَبِكَ شَيْطَانٌ؟»
أَجَابَ يَسُوعُ:«أَنَا لَيْسَ بِي شَيْطَانٌ، لكِنِّي أُكْرِمُ أَبِي وَأَنْتُمْ تُهِينُونَنِي.
أَنَا لَسْتُ أَطْلُبُ مَجْدِي. يُوجَدُ مَنْ يَطْلُبُ وَيَدِينُ.
اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: إِنْ كَانَ أَحَدٌ يَحْفَظُ كَلاَمِي فَلَنْ يَرَى الْمَوْتَ إِلَى الأَبَدِ».
فَقَالَ لَهُ الْيَهُودُ:الآنَ عَلِمْنَا أَنَّ بِكَ شَيْطَانًا. قَدْ مَاتَ إِبْرَاهِيمُ وَالأَنْبِيَاءُ، وَأَنْتَ تَقُولُ:إِنْ كَانَ أَحَدٌ يَحْفَظُ كَلاَمِي فَلَنْ يَذُوقَ الْمَوْتَ إِلَى الأَبَدِ.
أَلَعَلَّكَ أَعْظَمُ مِنْ أَبِينَا إِبْرَاهِيمَ الَّذِي مَاتَ؟ وَالأَنْبِيَاءُ مَاتُوا. مَنْ تَجْعَلُ نَفْسَكَ؟»
أَجَابَ يَسُوعُ:«إِنْ كُنْتُ أُمَجِّدُ نَفْسِي فَلَيْسَ مَجْدِي شَيْئًا. أَبِي هُوَ الَّذِي يُمَجِّدُنِي، الَّذِي تَقُولُونَ أَنْتُمْ إِنَّهُ إِلهُكُمْ،
وَلَسْتُمْ تَعْرِفُونَهُ. وَأَمَّا أَنَا فَأَعْرِفُهُ. وَإِنْ قُلْتُ إِنِّي لَسْتُ أَعْرِفُهُ أَكُونُ مِثْلَكُمْ كَاذِبًا، لكِنِّي أَعْرِفُهُ وَأَحْفَظُ قَوْلَهُ.
أَبُوكُمْ إِبْرَاهِيمُ تَهَلَّلَ بِأَنْ يَرَى يَوْمِي فَرَأَى وَفَرِحَ».
فَقَالَ لَهُ الْيَهُودُ:«لَيْسَ لَكَ خَمْسُونَ سَنَةً بَعْدُ، أَفَرَأَيْتَ إِبْرَاهِيمَ؟»
قَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«الْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: قَبْلَ أَنْ يَكُونَ إِبْرَاهِيمُ أَنَا كَائِنٌ».
فَرَفَعُوا حِجَارَةً لِيَرْجُمُوهُ. أَمَّا يَسُوعُ فَاخْتَفَى وَخَرَجَ مِنَ الْهَيْكَلِ مُجْتَازًا فِي وَسْطِهِمْ وَمَضَى هكَذَا.
وَفِيمَا هُوَ مُجْتَازٌ رَأَى إِنْسَانًا أَعْمَى مُنْذُ وِلاَدَتِهِ،
فَسَأَلَهُ تَلاَمِيذُهُ قَائِلِينَ:«يَا مُعَلِّمُ، مَنْ أَخْطَأَ: هذَا أَمْ أَبَوَاهُ حَتَّى وُلِدَ أَعْمَى؟».
أَجَابَ يَسُوعُ:«لاَ هذَا أَخْطَأَ وَلاَأَبَوَاهُ، لكِنْ لِتَظْهَرَ أَعْمَالُ اللهِ فِيهِ.
يَنْبَغِي أَنْ أَعْمَلَ أَعْمَالَ الَّذِي أَرْسَلَنِي مَا دَامَ نَهَارٌ. يَأْتِي لَيْلٌ حِينَ لاَ يَسْتَطِيعُ أَحَدٌ أَنْ يَعْمَلَ.
مَا دُمْتُ فِي الْعَالَمِ فَأَنَا نُورُ الْعَالَمِ».
قَالَ هذَا وَتَفَلَ عَلَى الأَرْضِ وَصَنَعَ مِنَ التُّفْلِ طِينًا وَطَلَى بِالطِّينِ عَيْنَيِ الأَعْمَى.
وَقَالَ لَهُ: «اذْهَبِ اغْتَسِلْ فِي بِرْكَةِ سِلْوَامَ» الَّذِي تَفْسِيرُهُ: مُرْسَلٌ، فَمَضَى وَاغْتَسَلَ وَأَتَى بَصِيرًا.
فَالْجِيرَانُ وَالَّذِينَ كَانُوا يَرَوْنَهُ قَبْلاً أَنَّهُ كَانَ أَعْمَى، قَالُوا:«أَلَيْسَ هذَا هُوَ الَّذِي كَانَ يَجْلِسُ وَيَسْتَعْطِي؟»
آخَرُونَ قَالُوا:«هذَا هُوَ». وَآخَرُونَ: «إِنَّهُ يُشْبِهُهُ». وَأَمَّا هُوَ فَقَالَ:«إِنِّي أَنَا هُوَ».
فَقَالُوا لَهُ:«كَيْفَ انْفَتَحَتْ عَيْنَاكَ؟»
أَجَابَ ذَاكَ وقَالَ:«إِنْسَانٌ يُقَالُ لَهُ يَسُوعُ صَنَعَ طِينًا وَطَلَى عَيْنَيَّ، وَقَالَ لِي: اذْهَبْ إِلَى بِرْكَةِ سِلْوَامَ وَاغْتَسِلْ. فَمَضَيْتُ وَاغْتَسَلْتُ فَأَبْصَرْتُ».
فَقَالُوا لَهُ:«أَيْنَ ذَاكَ؟» قَالَ:«لاَ أَعْلَمُ».
فَأَتَوْا إِلَى الْفَرِّيسِيِّينَ بِالَّذِي كَانَ قَبْلاً أَعْمَى.
وَكَانَ سَبْتٌ حِينَ صَنَعَ يَسُوعُ الطِّينَ وَفَتَحَ عَيْنَيْهِ.
فَسَأَلَهُ الْفَرِّيسِيُّونَ أَيْضًا كَيْفَ أَبْصَرَ، فَقَالَ لَهُمْ:«وَضَعَ طِينًا عَلَى عَيْنَيَّ وَاغْتَسَلْتُ، فَأَنَا أُبْصِرُ».
فَقَالَ قَوْمٌ مِنَ الْفَرِّيسِيِّينَ:«هذَا الإِنْسَانُ لَيْسَ مِنَ اللهِ، لأَنَّهُ لاَ يَحْفَظُ السَّبْتَ». آخَرُونَ قَالُوا:«كَيْفَ يَقْدِرُ إِنْسَانٌ خَاطِئٌ أَنْ يَعْمَلَ مِثْلَ هذِهِ الآيَاتِ؟» وَكَانَ بَيْنَهُمُ انْشِقَاقٌ.
قَالُوا أَيْضًا لِلأَعْمَى:«مَاذَا تَقُولُ أَنْتَ عَنْهُ مِنْ حَيْثُ إِنَّهُ فَتَحَ عَيْنَيْكَ؟» فَقَالَ:«إِنَّهُ نَبِيٌّ!».
فَلَمْ يُصَدِّقِ الْيَهُودُ عَنْهُ أَنَّهُ كَانَ أَعْمَى فَأَبْصَرَ حَتَّى دَعَوْا أَبَوَيِ الَّذِي أَبْصَرَ.
فَسَأَلُوهُمَا قَائِلِينَ:«أَهذَا ابْنُكُمَا الَّذِي تَقُولاَنِ إِنَّهُ وُلِدَ أَعْمَى؟ فَكَيْفَ يُبْصِرُ الآنَ؟»
أَجَابَهُمْ أَبَوَاهُ وَقَالاَ:«نَعْلَمُ أَنَّ هذَا ابْنُنَا، وَأَنَّهُ وُلِدَ أَعْمَى.
وَأَمَّا كَيْفَ يُبْصِرُ الآنَ فَلاَ نَعْلَمُ. أَوْ مَنْ فَتَحَ عَيْنَيْهِ فَلاَ نَعْلَمُ. هُوَ كَامِلُ السِّنِّ. اسْأَلُوهُ فَهُوَ يَتَكَلَّمُ عَنْ نَفْسِهِ».
قَالَ أَبَوَاهُ هذَا لأَنَّهُمَا كَانَا يَخَافَانِ مِنَ الْيَهُودِ، لأَنَّ الْيَهُودَ كَانُوا قَدْ تَعَاهَدُوا أَنَّهُ إِنِ اعْتَرَفَ أَحَدٌ بِأَنَّهُ الْمَسِيحُ يُخْرَجُ مِنَ الْمَجْمَعِ.
لِذلِكَ قَالَ أَبَوَاهُ:«إِنَّهُ كَامِلُ السِّنِّ، اسْأَلُوهُ».
فَدَعَوْا ثَانِيَةً الإِنْسَانَ الَّذِي كَانَ أَعْمَى، وَقَالُوا لَهُ:«أَعْطِ مَجْدًا ِللهِ. نَحْنُ نَعْلَمُ أَنَّ هذَا الإِنْسَانَ خَاطِئٌ».
فَأَجَابَ ذَاكَ وَقَالَ:«أَخَاطِئٌ هُوَ؟ لَسْتُ أَعْلَمُ. إِنَّمَا أَعْلَمُ شَيْئًا وَاحِدًا: أَنِّي كُنْتُ أَعْمَى وَالآنَ أُبْصِرُ».
فَقَالُوا لَهُ أَيْضًا:«مَاذَا صَنَعَ بِكَ؟ كَيْفَ فَتَحَ عَيْنَيْكَ؟»
أَجَابَهُمْ:«قَدْ قُلْتُ لَكُمْ وَلَمْ تَسْمَعُوا. لِمَاذَا تُرِيدُونَ أَنْ تَسْمَعُوا أَيْضًا؟ أَلَعَلَّكُمْ أَنْتُمْ تُرِيدُونَ أَنْ تَصِيرُوا لَهُ تَلاَمِيذَ؟»
فَشَتَمُوهُ وَقَالُوا:«أَنْتَ تِلْمِيذُ ذَاكَ، وَأَمَّا نَحْنُ فَإِنَّنَا تَلاَمِيذُ مُوسَى.
نَحْنُ نَعْلَمُ أَنَّ مُوسَى كَلَّمَهُ اللهُ، وَأَمَّا هذَا فَمَا نَعْلَمُ مِنْ أَيْنَ هُوَ».
أَجَابَ الرَّجُلُ وَقَالَ لَهُمْ:«إِنَّ فِي هذَا عَجَبًا! إِنَّكُمْ لَسْتُمْ تَعْلَمُونَ مِنْ أَيْنَ هُوَ، وَقَدْ فَتَحَ عَيْنَيَّ.
وَنَعْلَمُ أَنَّ اللهَ لاَ يَسْمَعُ لِلْخُطَاةِ. وَلكِنْ إِنْ كَانَ أَحَدٌ يَتَّقِي اللهَ وَيَفْعَلُ مَشِيئَتَهُ، فَلِهذَا يَسْمَعُ.
مُنْذُ الدَّهْرِ لَمْ يُسْمَعْ أَنَّ أَحَدًا فَتَحَ عَيْنَيْ مَوْلُودٍ أَعْمَى.
لَوْ لَمْ يَكُنْ هذَا مِنَ اللهِ لَمْ يَقْدِرْ أَنْ يَفْعَلَ شَيْئًا».
أجَابُوا وَقَالُوا لَهُ:«فِي الْخَطَايَا وُلِدْتَ أَنْتَ بِجُمْلَتِكَ، وَأَنْتَ تُعَلِّمُنَا!» فَأَخْرَجُوهُ خَارِجًا.
فَسَمِعَ يَسُوعُ أَنَّهُمْ أَخْرَجُوهُ خَارِجًا، فَوَجَدَهُ وَقَالَ لَهُ:«أَتُؤْمِنُ بِابْنِ اللهِ؟»
أَجَابَ ذَاكَ وَقَالَ: «مَنْ هُوَ يَا سَيِّدُ لأُومِنَ بِهِ؟»
فَقَالَ لَهُ يَسُوعُ: «قَدْ رَأَيْتَهُ، وَالَّذِي يَتَكَلَّمُ مَعَكَ هُوَ هُوَ!».
فَقَالَ: «أُومِنُ يَا سَيِّدُ!». وَسَجَدَ لَهُ.
فَقَالَ يَسُوعُ:«لِدَيْنُونَةٍ أَتَيْتُ أَنَا إِلَى هذَا الْعَالَمِ، حَتَّى يُبْصِرَ الَّذِينَ لاَ يُبْصِرُونَ وَيَعْمَى الَّذِينَ يُبْصِرُونَ».
فَسَمِعَ هذَا الَّذِينَ كَانُوا مَعَهُ مِنَ الْفَرِّيسِيِّينَ، وَقَالُوا لَهُ:«أَلَعَلَّنَا نَحْنُ أَيْضًا عُمْيَانٌ؟»
قَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«لَوْ كُنْتُمْ عُمْيَانًا لَمَا كَانَتْ لَكُمْ خَطِيَّةٌ. وَلكِنِ الآنَ تَقُولُونَ إِنَّنَا نُبْصِرُ، فَخَطِيَّتُكُمْ بَاقِيَةٌ.
«اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: إِنَّ الَّذِي لاَ يَدْخُلُ مِنَ الْبَابِ إِلَى حَظِيرَةِ الْخِرَافِ، بَلْ يَطْلَعُ مِنْ مَوْضِعٍ آخَرَ، فَذَاكَ سَارِقٌ وَلِصٌّ.
وَأَمَّا الَّذِي يَدْخُلُ مِنَ الْبَابِ فَهُوَ رَاعِي الْخِرَافِ.
لِهذَا يَفْتَحُ الْبَوَّابُ، وَالْخِرَافُ تَسْمَعُ صَوْتَهُ، فَيَدْعُو خِرَافَهُ الْخَاصَّةَ بِأَسْمَاءٍ وَيُخْرِجُهَا.
وَمَتَى أَخْرَجَ خِرَافَهُ الْخَاصَّةَ يَذْهَبُ أَمَامَهَا، وَالْخِرَافُ تَتْبَعُهُ، لأَنَّهَا تَعْرِفُ صَوْتَهُ.
وَأَمَّا الْغَرِيبُ فَلاَ تَتْبَعُهُ بَلْ تَهْرُبُ مِنْهُ، لأَنَّهَا لاَ تَعْرِفُ صَوْتَ الْغُرَبَاءِ».
هذَا الْمَثَلُ قَالَهُ لَهُمْ يَسُوعُ، وَأَمَّا هُمْ فَلَمْ يَفْهَمُوا مَا هُوَ الَّذِي كَانَ يُكَلِّمُهُمْ بِهِ.
فَقَالَ لَهُمْ يَسُوعُ أَيْضًا:«الْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: إِنِّي أَنَا بَابُ الْخِرَافِ.
جَمِيعُ الَّذِينَ أَتَوْا قَبْلِي هُمْ سُرَّاقٌ وَلُصُوصٌ، وَلكِنَّ الْخِرَافَ لَمْ تَسْمَعْ لَهُمْ.
أَنَا هُوَ الْبَابُ. إِنْ دَخَلَ بِي أَحَدٌ فَيَخْلُصُ وَيَدْخُلُ وَيَخْرُجُ وَيَجِدُ مَرْعًى.
اَلسَّارِقُ لاَ يَأْتِي إِلاَّ لِيَسْرِقَ وَيَذْبَحَ وَيُهْلِكَ، وَأَمَّا أَنَا فَقَدْ أَتَيْتُ لِتَكُونَ لَهُمْ حَيَاةٌ وَلِيَكُونَ لَهُمْ أَفْضَلُ.
أَنَا هُوَ الرَّاعِي الصَّالِحُ، وَالرَّاعِي الصَّالِحُ يَبْذِلُ نَفْسَهُ عَنِ الْخِرَافِ.
وَأَمَّا الَّذِي هُوَ أَجِيرٌ، وَلَيْسَ رَاعِيًا، الَّذِي لَيْسَتِ الْخِرَافُ لَهُ، فَيَرَى الذِّئْبَ مُقْبِلاً وَيَتْرُكُ الْخِرَافَ وَيَهْرُبُ، فَيَخْطَفُ الذِّئْبُ الْخِرَافَ وَيُبَدِّدُهَا.
وَالأَجِيرُ يَهْرُبُ لأَنَّهُ أَجِيرٌ، وَلاَ يُبَالِي بِالْخِرَافِ.
أَمَّا أَنَا فَإِنِّي الرَّاعِي الصَّالِحُ، وَأَعْرِفُ خَاصَّتِي وَخَاصَّتِي تَعْرِفُنِي،
كَمَا أَنَّ الآبَ يَعْرِفُنِي وَأَنَا أَعْرِفُ الآبَ. وَأَنَا أَضَعُ نَفْسِي عَنِ الْخِرَافِ.
وَلِي خِرَافٌ أُخَرُ لَيْسَتْ مِنْ هذِهِ الْحَظِيرَةِ، يَنْبَغِي أَنْ آتِيَ بِتِلْكَ أَيْضًا فَتَسْمَعُ صَوْتِي، وَتَكُونُ رَعِيَّةٌ وَاحِدَةٌ وَرَاعٍ وَاحِدٌ.
لِهذَا يُحِبُّنِي الآبُ، لأَنِّي أَضَعُ نَفْسِي لآخُذَهَا أَيْضًا.
لَيْسَ أَحَدٌ يَأْخُذُهَا مِنِّي، بَلْ أَضَعُهَا أَنَا مِنْ ذَاتِي. لِي سُلْطَانٌ أَنْ أَضَعَهَا وَلِي سُلْطَانٌ أَنْ آخُذَهَا أَيْضًا. هذِهِ الْوَصِيَّةُ قَبِلْتُهَا مِنْ أَبِي».
فَحَدَثَ أَيْضًا انْشِقَاقٌ بَيْنَ الْيَهُودِ بِسَبَبِ هذَا الْكَلاَمِ.
فَقَالَ كَثِيرُونَ مِنْهُمْ:«بِهِ شَيْطَانٌ وَهُوَ يَهْذِي. لِمَاذَا تَسْتَمِعُونَ لَهُ؟»
آخَرُونَ قَالُوا:«لَيْسَ هذَا كَلاَمَ مَنْ بِهِ شَيْطَانٌ. أَلَعَلَّ شَيْطَانًا يَقْدِرُ أَنْ يَفْتَحَ أَعْيُنَ الْعُمْيَانِ؟».
وَكَانَ عِيدُ التَّجْدِيدِ فِي أُورُشَلِيمَ، وَكَانَ شِتَاءٌ.
وَكَانَ يَسُوعُ يَتَمَشَّى فِي الْهَيْكَلِ فِي رِوَاقِ سُلَيْمَانَ،
فَاحْتَاطَ بِهِ الْيَهُودُ وَقَالُوا لَهُ: «إِلَى مَتَى تُعَلِّقُ أَنْفُسَنَا؟ إِنْ كُنْتَ أَنْتَ الْمَسِيحَ فَقُلْ لَنَا جَهْرًا».
أَجَابَهُمْ يَسُوعُ:«إِنِّي قُلْتُ لَكُمْ وَلَسْتُمْ تُؤْمِنُونَ. اَلأَعْمَالُ الَّتِي أَنَا أَعْمَلُهَا بِاسْمِ أَبِي هِيَ تَشْهَدُ لِي.
وَلكِنَّكُمْ لَسْتُمْ تُؤْمِنُونَ لأَنَّكُمْ لَسْتُمْ مِنْ خِرَافِي، كَمَا قُلْتُ لَكُمْ.
خِرَافِي تَسْمَعُ صَوْتِي، وَأَنَا أَعْرِفُهَا فَتَتْبَعُنِي.
وَأَنَا أُعْطِيهَا حَيَاةً أَبَدِيَّةً، وَلَنْ تَهْلِكَ إِلَى الأَبَدِ، وَلاَ يَخْطَفُهَا أَحَدٌ مِنْ يَدِي.
أَبِي الَّذِي أَعْطَانِي إِيَّاهَا هُوَ أَعْظَمُ مِنَ الْكُلِّ، وَلاَ يَقْدِرُ أَحَدٌ أَنْ يَخْطَفَ مِنْ يَدِ أَبِي.
أَنَا وَالآبُ وَاحِدٌ».
فَتَنَاوَلَ الْيَهُودُ أَيْضًا حِجَارَةً لِيَرْجُمُوهُ.
أَجَابَهُمْ يَسُوعُ:«أَعْمَالاً كَثِيرَةً حَسَنَةً أَرَيْتُكُمْ مِنْ عِنْدِ أَبِي. بِسَبَبِ أَيِّ عَمَل مِنْهَا تَرْجُمُونَنِي؟»
أَجَابَهُ الْيَهُودُ قَائِلِينَ:«لَسْنَا نَرْجُمُكَ لأَجْلِ عَمَل حَسَنٍ، بَلْ لأَجْلِ تَجْدِيفٍ، فَإِنَّكَ وَأَنْتَ إِنْسَانٌ تَجْعَلُ نَفْسَكَ إِلهًا»
أَجَابَهُمْ يَسُوعُ: «أَلَيْسَ مَكْتُوبًا فِي نَامُوسِكُمْ: أَنَا قُلْتُ إِنَّكُمْ آلِهَةٌ؟
إِنْ قَالَ آلِهَةٌ لأُولئِكَ الَّذِينَ صَارَتْ إِلَيْهِمْ كَلِمَةُ اللهِ، وَلاَ يُمْكِنُ أَنْ يُنْقَضَ الْمَكْتُوبُ،
فَالَّذِي قَدَّسَهُ الآبُ وَأَرْسَلَهُ إِلَى الْعَالَمِ، أَتَقُولُونَ لَهُ: إِنَّكَ تُجَدِّفُ، لأَنِّي قُلْتُ: إِنِّي ابْنُ اللهِ؟
إِنْ كُنْتُ لَسْتُ أَعْمَلُ أَعْمَالَ أَبِي فَلاَ تُؤْمِنُوا بِي.
وَلكِنْ إِنْ كُنْتُ أَعْمَلُ، فَإِنْ لَمْ تُؤْمِنُوا بِي فَآمِنُوا بِالأَعْمَالِ، لِكَيْ تَعْرِفُوا وَتُؤْمِنُوا أَنَّ الآبَ فِيَّ وَأَنَا فِيهِ».
فَطَلَبُوا أَيْضًا أَنْ يُمْسِكُوهُ فَخَرَجَ مِنْ أَيْدِيهِمْ،
وَمَضَى أَيْضًا إِلَى عَبْرِ الأُرْدُنِّ إِلَى الْمَكَانِ الَّذِي كَانَ يُوحَنَّا يُعَمِّدُ فِيهِ أَوَّلاً وَمَكَثَ هُنَاكَ.
فَأَتَى إِلَيْهِ كَثِيرُونَ وَقَالُوا:«إِنَّ يُوحَنَّا لَمْ يَفْعَلْ آيَةً وَاحِدَةً، وَلكِنْ كُلُّ مَا قَالَهُ يُوحَنَّا عَنْ هذَا كَانَ حَقًّا».
فَآمَنَ كَثِيرُونَ بِهِ هُنَاكَ.
وَكَانَ إِنْسَانٌ مَرِيضًا وَهُوَ لِعَازَرُ، مِنْ بَيْتِ عَنْيَا مِنْ قَرْيَةِ مَرْيَمَ وَمَرْثَا أُخْتِهَا.
وَكَانَتْ مَرْيَمُ، الَّتِي كَانَ لِعَازَرُ أَخُوهَا مَرِيضًا، هِيَ الَّتِي دَهَنَتِ الرَّبَّ بِطِيبٍ، وَمَسَحَتْ رِجْلَيْهِ بِشَعْرِهَا.
فَأَرْسَلَتِ الأُخْتَانِ إِلَيْهِ قَائِلَتَيْنِ: «يَاسَيِّدُ، هُوَذَا الَّذِي تُحِبُّهُ مَرِيضٌ».
فَلَمَّا سَمِعَ يَسُوعُ، قَالَ:«هذَا الْمَرَضُ لَيْسَ لِلْمَوْتِ، بَلْ لأَجْلِ مَجْدِ اللهِ، لِيَتَمَجَّدَ ابْنُ اللهِ بِهِ».
وَكَانَ يَسُوعُ يُحِبُّ مَرْثَا وَأُخْتَهَا وَلِعَازَرَ.
فَلَمَّا سَمِعَ أَنَّهُ مَرِيضٌ مَكَثَ حِينَئِذٍ فِي الْمَوْضِعِ الَّذِي كَانَ فِيهِ يَوْمَيْنِ.
ثُمَّ بَعْدَ ذلِكَ قَالَ لِتَلاَمِيذِهِ:«لِنَذْهَبْ إِلَى الْيَهُودِيَّةِ أَيْضًا».
قَالَ لَهُ التَّلاَمِيذُ:«يَا مُعَلِّمُ، الآنَ كَانَ الْيَهُودُ يَطْلُبُونَ أَنْ يَرْجُمُوكَ، وَتَذْهَبُ أَيْضًا إِلَى هُنَاكَ».
أَجَابَ يَسُوعُ:«أَلَيْسَتْ سَاعَاتُ النَّهَارِ اثْنَتَيْ عَشْرَةَ؟ إِنْ كَانَ أَحَدٌ يَمْشِي فِي النَّهَارِ لاَ يَعْثُرُ لأَنَّهُ يَنْظُرُ نُورَ هذَا الْعَالَمِ،
وَلكِنْ إِنْ كَانَ أَحَدٌ يَمْشِي فِي اللَّيْلِ يَعْثُرُ، لأَنَّ النُّورَ لَيْسَ فِيهِ».
قَالَ هذَا وَبَعْدَ ذلِكَ قَالَ لَهُمْ:«لِعَازَرُ حَبِيبُنَا قَدْ نَامَ. لكِنِّي أَذْهَبُ لأُوقِظَهُ».
فَقَالَ تَلاَمِيذُهُ: «يَاسَيِّدُ، إِنْ كَانَ قَدْ نَامَ فَهُوَ يُشْفَى».
وَكَانَ يَسُوعُ يَقُولُ عَنْ مَوْتِهِ، وَهُمْ ظَنُّوا أَنَّهُ يَقُولُ عَنْ رُقَادِ النَّوْمِ.
فَقَالَ لَهُمْ يَسُوعُ حِينَئِذٍ عَلاَنِيَةً: «لِعَازَرُ مَاتَ.
وَأَنَا أَفْرَحُ لأَجْلِكُمْ إِنِّي لَمْ أَكُنْ هُنَاكَ، لِتُؤْمِنُوا. وَلكِنْ لِنَذْهَبْ إِلَيْهِ!».
فَقَالَ تُومَا الَّذِي يُقَالُ لَهُ التَّوْأَمُ لِلتَّلاَمِيذِ رُفَقَائِهِ: «لِنَذْهَبْ نَحْنُ أَيْضًا لِكَيْ نَمُوتَ مَعَهُ!».
فَلَمَّا أَتَى يَسُوعُ وَجَدَ أَنَّهُ قَدْ صَارَ لَهُ أَرْبَعَةُ أَيَّامٍ فِي الْقَبْرِ.
وَكَانَتْ بَيْتُ عَنْيَا قَرِيبَةً مِنْ أُورُشَلِيمَ نَحْوَ خَمْسَ عَشْرَةَ غَلْوَةً.
وَكَانَ كَثِيرُونَ مِنَ الْيَهُودِ قَدْ جَاءُوا إِلَى مَرْثَا وَمَرْيَمَ لِيُعَزُّوهُمَا عَنْ أَخِيهِمَا.
فَلَمَّا سَمِعَتْ مَرْثَا أَنَّ يَسُوعَ آتٍ لاَقَتْهُ، وَأَمَّا مَرْيَمُ فَاسْتَمَرَّتْ جَالِسَةً فِي الْبَيْتِ.
فَقَالَتْ مَرْثَا لِيَسُوعَ:«يَا سَيِّدُ، لَوْ كُنْتَ ههُنَا لَمْ يَمُتْ أَخِي!
لكِنِّي الآنَ أَيْضًا أَعْلَمُ أَنَّ كُلَّ مَا تَطْلُبُ مِنَ اللهِ يُعْطِيكَ اللهُ إِيَّاهُ».
قَالَ لَهَا يَسُوعُ:«سَيَقُومُ أَخُوكِ».
قَالَتْ لَهُ مَرْثَا:«أَنَا أَعْلَمُ أَنَّهُ سَيَقُومُ فِي الْقِيَامَةِ، فِي الْيَوْمِ الأَخِيرِ».
قَالَ لَهَا يَسُوعُ:«أَنَا هُوَ الْقِيَامَةُ وَالْحَيَاةُ. مَنْ آمَنَ بِي وَلَوْ مَاتَ فَسَيَحْيَا،
وَكُلُّ مَنْ كَانَ حَيًّا وَآمَنَ بِي فَلَنْ يَمُوتَ إِلَى الأَبَدِ. أَتُؤْمِنِينَ بِهذَا؟»
قَالَتْ لَهُ:«نَعَمْ يَا سَيِّدُ. أَنَا قَدْ آمَنْتُ أَنَّكَ أَنْتَ الْمَسِيحُ ابْنُ اللهِ، الآتِي إِلَى الْعَالَمِ».
وَلَمَّا قَالَتْ هذَا مَضَتْ وَدَعَتْ مَرْيَمَ أُخْتَهَا سِرًّا، قَائِلَةً:«الْمُعَلِّمُ قَدْ حَضَرَ، وَهُوَ يَدْعُوكِ».
أَمَّا تِلْكَ فَلَمَّا سَمِعَتْ قَامَتْ سَرِيعًا وَجَاءَتْ إِلَيْهِ.
وَلَمْ يَكُنْ يَسُوعُ قَدْ جَاءَ إِلَى الْقَرْيَةِ، بَلْ كَانَ فِي الْمَكَانِ الَّذِي لاَقَتْهُ فِيهِ مَرْثَا.
ثُمَّ إِنَّ الْيَهُودَ الَّذِينَ كَانُوا مَعَهَا فِي الْبَيْتِ يُعَزُّونَهَا، لَمَّا رَأَوْا مَرْيَمَ قَامَتْ عَاجِلاً وَخَرَجَتْ، تَبِعُوهَا قَائِلِينَ: «إِنَّهَا تَذْهَبُ إِلَى الْقَبْرِ لِتَبْكِيَ هُنَاكَ».
فَمَرْيَمُ لَمَّا أَتَتْ إِلَى حَيْثُ كَانَ يَسُوعُ وَرَأَتْهُ، خَرَّتْ عِنْدَ رِجْلَيْهِ قَائِلَةً لَهُ:«يَا سَيِّدُ، لَوْ كُنْتَ ههُنَا لَمْ يَمُتْ أَخِي!».
فَلَمَّا رَآهَا يَسُوعُ تَبْكِي، وَالْيَهُودُ الَّذِينَ جَاءُوا مَعَهَا يَبْكُونَ، انْزَعَجَ بِالرُّوحِ وَاضْطَرَبَ،
وَقَالَ:«أَيْنَ وَضَعْتُمُوهُ؟» قَالُوا لَهُ:«يَا سَيِّدُ، تَعَالَ وَانْظُرْ».
بَكَى يَسُوعُ.
فَقَالَ الْيَهُودُ:«انْظُرُوا كَيْفَ كَانَ يُحِبُّهُ!».
وَقَالَ بَعْضٌ مِنْهُمْ:«أَلَمْ يَقْدِرْ هذَا الَّذِي فَتَحَ عَيْنَيِ الأَعْمَى أَنْ يَجْعَلَ هذَا أَيْضًا لاَ يَمُوتُ؟».
فَانْزَعَجَ يَسُوعُ أَيْضًا فِي نَفْسِهِ وَجَاءَ إِلَى الْقَبْرِ، وَكَانَ مَغَارَةً وَقَدْ وُضِعَ عَلَيْهِ حَجَرٌ.
قَالَ يَسُوعُ:«ارْفَعُوا الْحَجَرَ!». قَالَتْ لَهُ مَرْثَا، أُخْتُ الْمَيْتِ:«يَاسَيِّدُ، قَدْ أَنْتَنَ لأَنَّ لَهُ أَرْبَعَةَ أَيَّامٍ».
قَالَ لَهَا يَسُوعُ:«أَلَمْ أَقُلْ لَكِ: إِنْ آمَنْتِ تَرَيْنَ مَجْدَ اللهِ؟».
فَرَفَعُوا الْحَجَرَ حَيْثُ كَانَ الْمَيْتُ مَوْضُوعًا، وَرَفَعَ يَسُوعُ عَيْنَيْهِ إِلَى فَوْقُ، وَقَالَ:«أَيُّهَا الآبُ، أَشْكُرُكَ لأَنَّكَ سَمِعْتَ لِي،
وَأَنَا عَلِمْتُ أَنَّكَ فِي كُلِّ حِينٍ تَسْمَعُ لِي. وَلكِنْ لأَجْلِ هذَا الْجَمْعِ الْوَاقِفِ قُلْتُ، لِيُؤْمِنُوا أَنَّكَ أَرْسَلْتَنِي».
وَلَمَّا قَالَ هذَا صَرَخَ بِصَوْتٍ عَظِيمٍ:«لِعَازَرُ، هَلُمَّ خَارِجًا!»
فَخَرَجَ الْمَيْتُ وَيَدَاهُ وَرِجْلاَهُ مَرْبُوطَاتٌ بِأَقْمِطَةٍ، وَوَجْهُهُ مَلْفُوفٌ بِمِنْدِيل. فَقَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«حُلُّوهُ وَدَعُوهُ يَذْهَبْ».
فَكَثِيرُونَ مِنَ الْيَهُودِ الَّذِينَ جَاءُوا إِلَى مَرْيَمَ، وَنَظَرُوا مَا فَعَلَ يَسُوعُ، آمَنُوا بِهِ.
وَأَمَّا قَوْمٌ مِنْهُمْ فَمَضَوْا إِلَى الْفَرِّيسِيِّينَ وَقَالُوا لَهُمْ عَمَّا فَعَلَ يَسُوعُ.
فَجَمَعَ رُؤَسَاءُ الْكَهَنَةِ وَالْفَرِّيسِيُّونَ مَجْمَعًا وَقَالُوا:«مَاذَا نَصْنَعُ؟ فَإِنَّ هذَا الإِنْسَانَ يَعْمَلُ آيَاتٍ كَثِيرَةً.
إِنْ تَرَكْنَاهُ هكَذَا يُؤْمِنُ الْجَمِيعُ بِهِ، فَيَأْتِي الرُّومَانِيُّونَ وَيَأْخُذُونَ مَوْضِعَنَا وَأُمَّتَنَا».
فَقَالَ لَهُمْ وَاحِدٌ مِنْهُمْ، وَهُوَ قَيَافَا، كَانَ رَئِيسًا لِلْكَهَنَةِ فِي تِلْكَ السَّنَةِ:«أَنْتُمْ لَسْتُمْ تَعْرِفُونَ شَيْئًا،
وَلاَ تُفَكِّرُونَ أَنَّهُ خَيْرٌ لَنَا أَنْ يَمُوتَ إِنْسَانٌ وَاحِدٌ عَنِ الشَّعْبِ وَلاَ تَهْلِكَ الأُمَّةُ كُلُّهَا!».
وَلَمْ يَقُلْ هذَا مِنْ نَفْسِهِ، بَلْ إِذْ كَانَ رَئِيسًا لِلْكَهَنَةِ فِي تِلْكَ السَّنَةِ، تَنَبَّأَ أَنَّ يَسُوعَ مُزْمِعٌ أَنْ يَمُوتَ عَنِ الأُمَّةِ،
وَلَيْسَ عَنِ الأُمَّةِ فَقَطْ، بَلْ لِيَجْمَعَ أَبْنَاءَ اللهِ الْمُتَفَرِّقِينَ إِلَى وَاحِدٍ.
فَمِنْ ذلِكَ الْيَوْمِ تَشَاوَرُوا لِيَقْتُلُوهُ.
فَلَمْ يَكُنْ يَسُوعُ أَيْضًا يَمْشِي بَيْنَ الْيَهُودِ عَلاَنِيَةً، بَلْ مَضَى مِنْ هُنَاكَ إِلَى الْكُورَةِ الْقَرِيبَةِ مِنَ الْبَرِّيَّةِ، إِلَى مَدِينَةٍ يُقَالُ لَهَا أَفْرَايِمُ، وَمَكَثَ هُنَاكَ مَعَ تَلاَمِيذِهِ.
وَكَانَ فِصْحُ الْيَهُودِ قَرِيبًا. فَصَعِدَ كَثِيرُونَ مِنَ الْكُوَرِ إِلَى أُورُشَلِيمَ قَبْلَ الْفِصْحِ لِيُطَهِّرُوا أَنْفُسَهُمْ.
فَكَانُوا يَطْلُبُونَ يَسُوعَ وَيَقُولُونَ فِيمَا بَيْنَهُمْ، وَهُمْ وَاقِفُونَ فِي الْهَيْكَلِ:«مَاذَا تَظُنُّونَ؟ هَلْ هُوَ لاَ يَأْتِي إِلَى الْعِيدِ؟»
وَكَانَ أَيْضًا رُؤَسَاءُ الْكَهَنَةِ وَالْفَرِّيسِيُّونَ قَدْ أَصْدَرُوا أَمْرًا أَنَّهُ إِنْ عَرَفَ أَحَدٌ أَيْنَ هُوَ فَلْيَدُلَّ عَلَيْهِ، لِكَيْ يُمْسِكُوهُ.
ثُمَّ قَبْلَ الْفِصْحِ بِسِتَّةِ أَيَّامٍ أَتَى يَسُوعُ إِلَى بَيْتِ عَنْيَا، حَيْثُ كَانَ لِعَازَرُ الْمَيْتُ الَّذِي أَقَامَهُ مِنَ الأَمْوَاتِ.
فَصَنَعُوا لَهُ هُنَاكَ عَشَاءً. وَكَانَتْ مَرْثَا تَخْدِمُ، وَأَمَّا لِعَازَرُ فَكَانَ أَحَدَ الْمُتَّكِئِينَ مَعَهُ.
فَأَخَذَتْ مَرْيَمُ مَنًا مِنْ طِيبِ نَارِدِينٍ خَالِصٍ كَثِيرِ الثَّمَنِ، وَدَهَنَتْ قَدَمَيْ يَسُوعَ، وَمَسَحَتْ قَدَمَيْهِ بِشَعْرِهَا، فَامْتَلأَ الْبَيْتُ مِنْ رَائِحَةِ الطِّيبِ.
فَقَالَ وَاحِدٌ مِنْ تَلاَمِيذِهِ، وَهُوَ يَهُوذَا سِمْعَانُ الإِسْخَرْيُوطِيُّ، الْمُزْمِعُ أَنْ يُسَلِّمَهُ:
«لِمَاذَا لَمْ يُبَعْ هذَا الطِّيبُ بِثَلاَثَمِئَةِ دِينَارٍ وَيُعْطَ لِلْفُقَرَاءِ؟»
قَالَ هذَا لَيْسَ لأَنَّهُ كَانَ يُبَالِي بِالْفُقَرَاءِ، بَلْ لأَنَّهُ كَانَ سَارِقًا، وَكَانَ الصُّنْدُوقُ عِنْدَهُ، وَكَانَ يَحْمِلُ مَا يُلْقَى فِيهِ.
فَقَالَ يَسُوعُ:«اتْرُكُوهَا! إِنَّهَا لِيَوْمِ تَكْفِينِي قَدْ حَفِظَتْهُ،
لأَنَّ الْفُقَرَاءَ مَعَكُمْ فِي كُلِّ حِينٍ، وَأَمَّا أَنَا فَلَسْتُ مَعَكُمْ فِي كُلِّ حِينٍ».
فَعَلِمَ جَمْعٌ كَثِيرٌ مِنَ الْيَهُودِ أَنَّهُ هُنَاكَ، فَجَاءُوا لَيْسَ لأَجْلِ يَسُوعَ فَقَطْ، بَلْ لِيَنْظُرُوا أَيْضًا لِعَازَرَ الَّذِي أَقَامَهُ مِنَ الأَمْوَاتِ.
فَتَشَاوَرَ رُؤَسَاءُ الْكَهَنَةِ لِيَقْتُلُوا لِعَازَرَ أَيْضًا،
لأَنَّ كَثِيرِينَ مِنَ الْيَهُودِ كَانُوا بِسَبَبِهِ يَذْهَبُونَ وَيُؤْمِنُونَ بِيَسُوعَ.
وَفِي الْغَدِ سَمِعَ الْجَمْعُ الْكَثِيرُ الَّذِي جَاءَ إِلَى الْعِيدِ أَنَّ يَسُوعَ آتٍ إِلَى أُورُشَلِيمَ،
فَأَخَذُوا سُعُوفَ النَّخْلِ وَخَرَجُوا لِلِقَائِهِ، وَكَانُوا يَصْرُخُونَ: «أُوصَنَّا! مُبَارَكٌ الآتِي بِاسْمِ الرَّبِّ! مَلِكُ إِسْرَائِيلَ!»
وَوَجَدَ يَسُوعُ جَحْشًا فَجَلَسَ عَلَيْهِ كَمَا هُوَ مَكْتُوبٌ:
«لاَ تَخَافِي يَا ابْنَةَ صَِهْيَوْنَ. هُوَذَا مَلِكُكِ يَأْتِي جَالِسًا عَلَى جَحْشٍ أَتَانٍ».
وَهذِهِ الأُمُورُ لَمْ يَفْهَمْهَا تَلاَمِيذُهُ أَوَّلاً، وَلكِنْ لَمَّا تَمَجَّدَ يَسُوعُ، حِينَئِذٍ تَذَكَّرُوا أَنَّ هذِهِ كَانَتْ مَكْتُوبَةً عَنْهُ، وَأَنَّهُمْ صَنَعُوا هذِهِ لَهُ.
وَكَانَ الْجَمْعُ الَّذِي مَعَهُ يَشْهَدُ أَنَّهُ دَعَا لِعَازَرَ مِنَ الْقَبْرِ وَأَقَامَهُ مِنَ الأَمْوَاتِ.
لِهذَا أَيْضًا لاَقَاهُ الْجَمْعُ، لأَنَّهُمْ سَمِعُوا أَنَّهُ كَانَ قَدْ صَنَعَ هذِهِ الآيَةَ.
فَقَالَ الْفَرِّيسِيُّونَ بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ: «انْظُرُوا! إِنَّكُمْ لاَ تَنْفَعُونَ شَيْئًا! هُوَذَا الْعَالَمُ قَدْ ذَهَبَ وَرَاءَهُ!».
وَكَانَ أُنَاسٌ يُونَانِيُّونَ مِنَ الَّذِينَ صَعِدُوا لِيَسْجُدُوا فِي الْعِيدِ.
فَتَقَدَّمَ هؤُلاَءِ إِلَى فِيلُبُّسَ الَّذِي مِنْ بَيْتِ صَيْدَا الْجَلِيلِ، وَسَأَلُوهُ قَائِلِينَ: «يَا سَيِّدُ، نُرِيدُ أَنْ نَرَى يَسُوعَ»
فَأَتَى فِيلُبُّسُ وَقَالَ لأَنْدَرَاوُسَ، ثُمَّ قَالَ أَنْدَرَاوُسُ وَفِيلُبُّسُ لِيَسُوعَ.
وَأَمَّا يَسُوعُ فَأَجَابَهُمَا قِائِلاً:«قَدْ أَتَتِ السَّاعَةُ لِيَتَمَجَّدَ ابْنُ الإِنْسَانِ.
اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: إِنْ لَمْ تَقَعْ حَبَّةُ الْحِنْطَةِ فِي الأَرْضِ وَتَمُتْ فَهِيَ تَبْقَى وَحْدَهَا. وَلكِنْ إِنْ مَاتَتْ تَأْتِي بِثَمَرٍ كَثِيرٍ.
مَنْ يُحِبُّ نَفْسَهُ يُهْلِكُهَا، وَمَنْ يُبْغِضُ نَفْسَهُ فِي هذَا الْعَالَمِ يَحْفَظُهَا إِلَى حَيَاةٍ أَبَدِيَّةٍ.
إِنْ كَانَ أَحَدٌ يَخْدِمُنِي فَلْيَتْبَعْنِي، وَحَيْثُ أَكُونُ أَنَا هُنَاكَ أَيْضًا يَكُونُ خَادِمِي. وَإِنْ كَانَ أَحَدٌ يَخْدِمُنِي يُكْرِمُهُ الآبُ.
اَلآنَ نَفْسِي قَدِ اضْطَرَبَتْ. وَمَاذَا أَقُولُ؟ أَيُّهَا الآبُ نَجِّنِي مِنْ هذِهِ السَّاعَةِ؟. وَلكِنْ لأَجْلِ هذَا أَتَيْتُ إِلَى هذِهِ السَّاعَةِ
أَيُّهَا الآبُ مَجِّدِ اسْمَكَ!». فَجَاءَ صَوْتٌ مِنَ السَّمَاءِ:«مَجَّدْتُ، وَأُمَجِّدُ أَيْضًا!».
فَالْجَمْعُ الَّذِي كَانَ وَاقِفًا وَسَمِعَ، قَالَ:«قَدْ حَدَثَ رَعْدٌ!». وَآخَرُونَ قَالُوا: «قَدْ كَلَّمَهُ مَلاَكٌ!».
أَجَابَ يَسُوعُ وقَالَ:«لَيْسَ مِنْ أَجْلِي صَارَ هذَا الصَّوْتُ، بَلْ مِنْ أَجْلِكُمْ.
اَلآنَ دَيْنُونَةُ هذَا الْعَالَمِ. اَلآنَ يُطْرَحُ رَئِيسُ هذَا الْعَالَمِ خَارِجًا.
وَأَنَا إِنِ ارْتَفَعْتُ عَنِ الأَرْضِ أَجْذِبُ إِلَيَّ الْجَمِيعَ».
قَالَ هذَا مُشِيرًا إِلَى أَيَّةِ مِيتَةٍ كَانَ مُزْمِعًا أَنْ يَمُوتَ.
فَأَجَابَهُ الْجَمْعُ: «نَحْنُ سَمِعْنَا مِنَ النَّامُوسِ أَنَّ الْمَسِيحَ يَبْقَى إِلَى الأَبَدِ، فَكَيْفَ تَقُولُ أَنْتَ إِنَّهُ يَنْبَغِي أَنْ يَرْتَفِعَ ابْنُ الإِنْسَانِ؟ مَنْ هُوَ هذَا ابْنُ الإِنْسَانِ؟»
فَقَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«النُّورُ مَعَكُمْ زَمَانًا قَلِيلاً بَعْدُ، فَسِيرُوا مَا دَامَ لَكُمُ النُّورُ لِئَلاَّ يُدْرِكَكُمُ الظَّلاَمُ. وَالَّذِي يَسِيرُ فِي الظَّلاَمِ لاَ يَعْلَمُ إِلَى أَيْنَ يَذْهَبُ.
مَا دَامَ لَكُمُ النُّورُ آمِنُوا بِالنُّورِ لِتَصِيرُوا أَبْنَاءَ النُّورِ». تَكَلَّمَ يَسُوعُ بِهذَا ثُمَّ مَضَى وَاخْتَفَى عَنْهُمْ.
وَمَعَ أَنَّهُ كَانَ قَدْ صَنَعَ أَمَامَهُمْ آيَاتٍ هذَا عَدَدُهَا، لَمْ يُؤْمِنُوا بِهِ،
لِيَتِمَّ قَوْلُ إِشَعْيَاءَ النَّبِيِّ الَذي قَالَهُ:«يَارَبُّ، مَنْ صَدَّقَ خَبَرَنَا؟ وَلِمَنِ اسْتُعْلِنَتْ ذِرَاعُ الرَّبِّ؟»
لِهذَا لَمْ يَقْدِرُوا أَنْ يُؤْمِنُوا. لأَنَّ إِشَعْيَاءَ قَالَ أَيْضًا:
«قَدْ أَعْمَى عُيُونَهُمْ، وَأَغْلَظَ قُلُوبَهُمْ، لِئَلاَّ يُبْصِرُوا بِعُيُونِهِمْ، وَيَشْعُرُوا بِقُلُوبِهِمْ، وَيَرْجِعُوا فَأَشْفِيَهُمْ».
قَالَ إِشَعْيَاءُ هذَا حِينَ رَأَى مَجْدَهُ وَتَكَلَّمَ عَنْهُ.
وَلكِنْ مَعَ ذلِكَ آمَنَ بِهِ كَثِيرُونَ مِنَ الرُّؤَسَاءِ أَيْضًا، غَيْرَ أَنَّهُمْ لِسَبَبِ الْفَرِّيسِيِّينَ لَمْ يَعْتَرِفُوا بِهِ، لِئَلاَّ يَصِيرُوا خَارِجَ الْمَجْمَعِ،
لأَنَّهُمْ أَحَبُّوا مَجْدَ النَّاسِ أَكْثَرَ مِنْ مَجْدِ اللهِ.
فَنَادَى يَسُوعُ وَقَالَ:«الَّذِي يُؤْمِنُ بِي، لَيْسَ يُؤْمِنُ بِي بَلْ بِالَّذِي أَرْسَلَنِي.
وَالَّذِي يَرَانِي يَرَى الَّذِي أَرْسَلَنِي.
أَنَا قَدْ جِئْتُ نُورًا إِلَى الْعَالَمِ، حَتَّى كُلُّ مَنْ يُؤْمِنُ بِي لاَ يَمْكُثُ فِي الظُّلْمَةِ.
وَإِنْ سَمِعَ أَحَدٌ كَلاَمِي وَلَمْ يُؤْمِنْ فَأَنَا لاَ أَدِينُهُ، لأَنِّي لَمْ آتِ لأَدِينَ الْعَالَمَ بَلْ لأُخَلِّصَ الْعَالَمَ.
مَنْ رَذَلَنِي وَلَمْ يَقْبَلْ كَلاَمِي فَلَهُ مَنْ يَدِينُهُ. اَلْكَلاَمُ الَّذِي تَكَلَّمْتُ بِهِ هُوَ يَدِينُهُ فِي الْيَوْمِ الأَخِيرِ،
لأَنِّي لَمْ أَتَكَلَّمْ مِنْ نَفْسِي، لكِنَّ الآبَ الَّذِي أَرْسَلَنِي هُوَ أَعْطَانِي وَصِيَّةً: مَاذَا أَقُولُ وَبِمَاذَا أَتَكَلَّمُ.
وَأَنَا أَعْلَمُ أَنَّ وَصِيَّتَهُ هِيَ حَيَاةٌ أَبَدِيَّةٌ. فَمَا أَتَكَلَّمُ أَنَا بِهِ، فَكَمَا قَالَ لِي الآبُ هكَذَا أَتَكَلَّمُ».
أَمَّا يَسُوعُ قَبْلَ عِيدِ الْفِصْحِ، وَهُوَ عَالِمٌ أَنَّ سَاعَتَهُ قَدْ جَاءَتْ لِيَنْتَقِلَ مِنْ هذَا الْعَالَمِ إِلَى الآبِ، إِذْ كَانَ قَدْ أَحَبَّ خَاصَّتَهُ الَّذِينَ فِي الْعَالَمِ، أَحَبَّهُمْ إِلَى الْمُنْتَهَى.
فَحِينَ كَانَ الْعَشَاءُ، وَقَدْ أَلْقَى الشَّيْطَانُ فِي قَلْبِ يَهُوذَا سِمْعَانَ الإِسْخَرْيُوطِيِّ أَنْ يُسَلِّمَهُ،
يَسُوعُ وَهُوَ عَالِمٌ أَنَّ الآبَ قَدْ دَفَعَ كُلَّ شَيْءٍ إِلَى يَدَيْهِ، وَأَنَّهُ مِنْ عِنْدِ اللهِ خَرَجَ، وَإِلَى اللهِ يَمْضِي،
قَامَ عَنِ الْعَشَاءِ، وَخَلَعَ ثِيَابَهُ، وَأَخَذَ مِنْشَفَةً وَاتَّزَرَ بِهَا،
ثُمَّ صَبَّ مَاءً فِي مِغْسَل، وَابْتَدَأَ يَغْسِلُ أَرْجُلَ التَّلاَمِيذِ وَيَمْسَحُهَا بِالْمِنْشَفَةِ الَّتِي كَانَ مُتَّزِرًا بِهَا.
فَجَاءَ إِلَى سِمْعَانَ بُطْرُسَ. فَقَالَ لَهُ ذَاكَ:«يَا سَيِّدُ، أَنْتَ تَغْسِلُ رِجْلَيَّ!»
أَجَابَ يَسُوعُ وَقَالَ لَهُ:«لَسْتَ تَعْلَمُ أَنْتَ الآنَ مَا أَنَا أَصْنَعُ، وَلكِنَّكَ سَتَفْهَمُ فِيمَا بَعْدُ».
قَالَ لَهُ بُطْرُسُ:«لَنْ تَغْسِلَ رِجْلَيَّ أَبَدًا!» أَجَابَهُ يَسُوعُ:«إِنْ كُنْتُ لاَ أَغْسِلُكَ فَلَيْسَ لَكَ مَعِي نَصِيبٌ».
قَالَ لَهُ سِمْعَانُ بُطْرُسُ:«يَا سَيِّدُ، لَيْسَ رِجْلَيَّ فَقَطْ بَلْ أَيْضًا يَدَيَّ وَرَأْسِي».
قَالَ لَهُ يَسُوعُ:«الَّذِي قَدِ اغْتَسَلَ لَيْسَ لَهُ حَاجَةٌ إِلاَّ إِلَى غَسْلِ رِجْلَيْهِ، بَلْ هُوَ طَاهِرٌ كُلُّهُ. وَأَنْتُمْ طَاهِرُونَ وَلكِنْ لَيْسَ كُلُّكُمْ».
لأَنَّهُ عَرَفَ مُسَلِّمَهُ، لِذلِكَ قَالَ: «لَسْتُمْ كُلُّكُمْ طَاهِرِينَ».
فَلَمَّا كَانَ قَدْ غَسَلَ أَرْجُلَهُمْ وَأَخَذَ ثِيَابَهُ وَاتَّكَأَ أَيْضًا، قَالَ لَهُمْ:«أَتَفْهَمُونَ مَا قَدْ صَنَعْتُ بِكُمْ؟
أَنْتُمْ تَدْعُونَنِي مُعَلِّمًا وَسَيِّدًا، وَحَسَنًا تَقُولُونَ، لأَنِّي أَنَا كَذلِكَ.
فَإِنْ كُنْتُ وَأَنَا السَّيِّدُ وَالْمُعَلِّمُ قَدْ غَسَلْتُ أَرْجُلَكُمْ، فَأَنْتُمْ يَجِبُ عَلَيْكُمْ أَنْ يَغْسِلَ بَعْضُكُمْ أَرْجُلَ بَعْضٍ،
لأَنِّي أَعْطَيْتُكُمْ مِثَالاً، حَتَّى كَمَا صَنَعْتُ أَنَا بِكُمْ تَصْنَعُونَ أَنْتُمْ أَيْضًا.
اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: إِنَّهُ لَيْسَ عَبْدٌ أَعْظَمَ مِنْ سَيِّدِهِ، وَلاَ رَسُولٌ أَعْظَمَ مِنْ مُرْسِلِهِ.
إِنْ عَلِمْتُمْ هذَا فَطُوبَاكُمْ إِنْ عَمِلْتُمُوهُ.
«لَسْتُ أَقُولُ عَنْ جَمِيعِكُمْ. أَنَا أَعْلَمُ الَّذِينَ اخْتَرْتُهُمْ. لكِنْ لِيَتِمَّ الْكِتَابُ: اَلَّذِي يَأْكُلُ مَعِي الْخُبْزَ رَفَعَ عَلَيَّ عَقِبَهُ.
أَقُولُ لَكُمُ الآنَ قَبْلَ أَنْ يَكُونَ، حَتَّى مَتَى كَانَ تُؤْمِنُونَ أَنِّي أَنَا هُوَ.
اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمُ: الَّذِي يَقْبَلُ مَنْ أُرْسِلُهُ يَقْبَلُنِي، وَالَّذِي يَقْبَلُنِي يَقْبَلُ الَّذِي أَرْسَلَنِي».
لَمَّا قَالَ يَسُوعُ هذَا اضْطَرَبَ بِالرُّوحِ، وَشَهِدَ وَقَالَ:«الْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: إِنَّ وَاحِدًا مِنْكُمْ سَيُسَلِّمُنِي!».
فَكَانَ التَّلاَمِيذُ يَنْظُرُونَ بَعْضُهُمْ إِلَى بَعْضٍ وَهُمْ مُحْتَارُونَ فِي مَنْ قَالَ عَنْهُ.
وَكَانَ مُتَّكِئًا فِي حِضْنِ يَسُوعَ وَاحِدٌ مِنْ تَلاَمِيذِهِ، كَانَ يَسُوعُ يُحِبُّهُ.
فَأَوْمَأَ إِلَيْهِ سِمْعَانُ بُطْرُسُ أَنْ يَسْأَلَ مَنْ عَسَى أَنْ يَكُونَ الَّذِي قَالَ عَنْهُ.
فَاتَّكَأَ ذَاكَ عَلَى صَدْرِ يَسُوعَ وَقَالَ لَهُ: «يَا سَيِّدُ، مَنْ هُوَ؟»
أَجَابَ يَسُوعُ:«هُوَ ذَاكَ الَّذِي أَغْمِسُ أَنَا اللُّقْمَةَ وَأُعْطِيهِ!». فَغَمَسَ اللُّقْمَةَ وَأَعْطَاهَا لِيَهُوذَا سِمْعَانَ الإِسْخَرْيُوطِيِّ.
فَبَعْدَ اللُّقْمَةِ دَخَلَهُ الشَّيْطَانُ. فَقَالَ لَهُ يَسُوعُ: «مَا أَنْتَ تَعْمَلُهُ فَاعْمَلْهُ بِأَكْثَرِ سُرْعَةٍ».
وَأَمَّا هذَا فَلَمْ يَفْهَمْ أَحَدٌ مِنَ الْمُتَّكِئِينَ لِمَاذَا كَلَّمَهُ بِه،
لأَنَّ قَوْمًا، إِذْ كَانَ الصُّنْدُوقُ مَعَ يَهُوذَا، ظَنُّوا أَنَّ يَسُوعَ قَالَ لَهُ: اشْتَرِ مَا نَحْتَاجُ إِلَيْهِ لِلْعِيدِ، أَوْ أَنْ يُعْطِيَ شَيْئًا لِلْفُقَرَاءِ.
فَذَاكَ لَمَّا أَخَذَ اللُّقْمَةَ خَرَجَ لِلْوَقْتِ. وَكَانَ لَيْلاً.
فَلَمَّا خَرَجَ قَالَ يَسُوعُ:«الآنَ تَمَجَّدَ ابْنُ الإِنْسَانِ وَتَمَجَّدَ اللهُ فِيهِ.
إِنْ كَانَ اللهُ قَدْ تَمَجَّدَ فِيهِ، فَإِنَّ اللهَ سَيُمَجِّدُهُ فِي ذَاتِهِ، وَيُمَجِّدُهُ سَرِيعًا.
يَا أَوْلاَدِي، أَنَا مَعَكُمْ زَمَانًا قَلِيلاً بَعْدُ. سَتَطْلُبُونَنِي، وَكَمَا قُلْتُ لِلْيَهُودِ: حَيْثُ أَذْهَبُ أَنَا لاَ تَقْدِرُونَ أَنْتُمْ أَنْ تَأْتُوا، أَقُولُ لَكُمْ أَنْتُمُ الآنَ.
وَصِيَّةً جَدِيدَةً أَنَا أُعْطِيكُمْ: أَنْ تُحِبُّوا بَعْضُكُمْ بَعْضًا. كَمَا أَحْبَبْتُكُمْ أَنَا تُحِبُّونَ أَنْتُمْ أَيْضًا بَعْضُكُمْ بَعْضًا.
بِهذَا يَعْرِفُ الْجَمِيعُ أَنَّكُمْ تَلاَمِيذِي: إِنْ كَانَ لَكُمْ حُبٌّ بَعْضًا لِبَعْضٍ».
قَالَ لَهُ سِمْعَانُ بُطْرُسُ:«يَا سَيِّدُ، إِلَى أَيْنَ تَذْهَبُ؟» أَجَابَهُ يَسُوعُ:«حَيْثُ أَذْهَبُ لاَ تَقْدِرُ الآنَ أَنْ تَتْبَعَنِي، وَلكِنَّكَ سَتَتْبَعُنِي أَخِيرًا».
قَالَ لَهُ بُطْرُسُ:«يَا سَيِّدُ، لِمَاذَا لاَ أَقْدِرُ أَنْ أَتْبَعَكَ الآنَ؟ إِنِّي أَضَعُ نَفْسِي عَنْكَ!».
أَجَابَهُ يَسُوعُ:«أَتَضَعُ نَفْسَكَ عَنِّي؟ اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكَ: لاَ يَصِيحُ الدِّيكُ حَتَّى تُنْكِرَنِي ثَلاَثَ مَرَّاتٍ.
«لاَ تَضْطَرِبْ قُلُوبُكُمْ. أَنْتُمْ تُؤْمِنُونَ بِاللهِ فَآمِنُوا بِي.
فِي بَيْتِ أَبِي مَنَازِلُ كَثِيرَةٌ، وَإِلاَّ فَإِنِّي كُنْتُ قَدْ قُلْتُ لَكُمْ. أَنَا أَمْضِي لأُعِدَّ لَكُمْ مَكَانًا،
وَإِنْ مَضَيْتُ وَأَعْدَدْتُ لَكُمْ مَكَانًا آتِي أَيْضًا وَآخُذُكُمْ إِلَيَّ، حَتَّى حَيْثُ أَكُونُ أَنَا تَكُونُونَ أَنْتُمْ أَيْضًا،
وَتَعْلَمُونَ حَيْثُ أَنَا أَذْهَبُ وَتَعْلَمُونَ الطَّرِيقَ».
قَالَ لَهُ تُومَا:«يَا سَيِّدُ، لَسْنَا نَعْلَمُ أَيْنَ تَذْهَبُ، فَكَيْفَ نَقْدِرُ أَنْ نَعْرِفَ الطَّرِيقَ؟»
قَالَ لَهُ يَسُوعُ: «أَنَا هُوَ الطَّرِيقُ وَالْحَقُّ وَالْحَيَاةُ. لَيْسَ أَحَدٌ يَأْتِي إِلَى الآبِ إِلاَّ بِي.
لَوْ كُنْتُمْ قَدْ عَرَفْتُمُونِي لَعَرَفْتُمْ أَبِي أَيْضًا. وَمِنَ الآنَ تَعْرِفُونَهُ وَقَدْ رَأَيْتُمُوهُ».
قَالَ لَهُ فِيلُبُّسُ:«يَا سَيِّدُ، أَرِنَا الآبَ وَكَفَانَا».
قَالَ لَهُ يَسُوعُ:«أَنَا مَعَكُمْ زَمَانًا هذِهِ مُدَّتُهُ وَلَمْ تَعْرِفْنِي يَا فِيلُبُّسُ! اَلَّذِي رَآنِي فَقَدْ رَأَى الآبَ، فَكَيْفَ تَقُولُ أَنْتَ: أَرِنَا الآبَ؟
أَلَسْتَ تُؤْمِنُ أَنِّي أَنَا فِي الآبِ وَالآبَ فِيَّ؟ الْكَلاَمُ الَّذِي أُكَلِّمُكُمْ بِهِ لَسْتُ أَتَكَلَّمُ بِهِ مِنْ نَفْسِي، لكِنَّ الآبَ الْحَالَّ فِيَّ هُوَ يَعْمَلُ الأَعْمَالَ.
صَدِّقُونِي أَنِّي فِي الآبِ وَالآبَ فِيَّ، وَإِلاَّ فَصَدِّقُونِي لِسَبَبِ الأَعْمَالِ نَفْسِهَا.
اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: مَنْ يُؤْمِنُ بِي فَالأَعْمَالُ الَّتِي أَنَا أَعْمَلُهَا يَعْمَلُهَا هُوَ أَيْضًا، وَيَعْمَلُ أَعْظَمَ مِنْهَا، لأَنِّي مَاضٍ إِلَى أَبِي.
وَمَهْمَا سَأَلْتُمْ بِاسْمِي فَذلِكَ أَفْعَلُهُ لِيَتَمَجَّدَ الآبُ بِالابْنِ.
إِنْ سَأَلْتُمْ شَيْئًا بِاسْمِي فَإِنِّي أَفْعَلُهُ.
«إِنْ كُنْتُمْ تُحِبُّونَنِي فَاحْفَظُوا وَصَايَايَ،
وَأَنَا أَطْلُبُ مِنَ الآبِ فَيُعْطِيكُمْ مُعَزِّيًا آخَرَ لِيَمْكُثَ مَعَكُمْ إِلَى الأَبَدِ،
رُوحُ الْحَقِّ الَّذِي لاَ يَسْتَطِيعُ الْعَالَمُ أَنْ يَقْبَلَهُ، لأَنَّهُ لاَ يَرَاهُ وَلاَ يَعْرِفُهُ، وَأَمَّا أَنْتُمْ فَتَعْرِفُونَهُ لأَنَّهُ مَاكِثٌ مَعَكُمْ وَيَكُونُ فِيكُمْ.
لاَ أَتْرُكُكُمْ يَتَامَى. إِنِّي آتِي إِلَيْكُمْ.
بَعْدَ قَلِيل لاَ يَرَانِي الْعَالَمُ أَيْضًا، وَأَمَّا أَنْتُمْ فَتَرَوْنَنِي. إِنِّي أَنَا حَيٌّ فَأَنْتُمْ سَتَحْيَوْنَ.
فِي ذلِكَ الْيَوْمِ تَعْلَمُونَ أَنِّي أَنَا فِي أَبِي، وَأَنْتُمْ فِيَّ، وَأَنَا فِيكُمْ.
اَلَّذِي عِنْدَهُ وَصَايَايَ وَيَحْفَظُهَا فَهُوَ الَّذِي يُحِبُّنِي، وَالَّذِي يُحِبُّنِي يُحِبُّهُ أَبِي، وَأَنَا أُحِبُّهُ، وَأُظْهِرُ لَهُ ذَاتِي».
قَالَ لَهُ يَهُوذَا لَيْسَ الإِسْخَرْيُوطِيَّ:«يَا سَيِّدُ، مَاذَا حَدَثَ حَتَّى إِنَّكَ مُزْمِعٌ أَنْ تُظْهِرَ ذَاتَكَ لَنَا وَلَيْسَ لِلْعَالَمِ؟»
أَجَابَ يَسُوعُ وَقَالَ لَهُ:«إِنْ أَحَبَّنِي أَحَدٌ يَحْفَظْ كَلاَمِي، وَيُحِبُّهُ أَبِي، وَإِلَيْهِ نَأْتِي، وَعِنْدَهُ نَصْنَعُ مَنْزِلاً.
اَلَّذِي لاَ يُحِبُّنِي لاَ يَحْفَظُ كَلاَمِي. وَالْكَلاَمُ الَّذِي تَسْمَعُونَهُ لَيْسَ لِي بَلْ لِلآبِ الَّذِي أَرْسَلَنِي.
بِهذَا كَلَّمْتُكُمْ وَأَنَا عِنْدَكُمْ.
وَأَمَّا الْمُعَزِّي، الرُّوحُ الْقُدُسُ، الَّذِي سَيُرْسِلُهُ الآبُ بِاسْمِي، فَهُوَ يُعَلِّمُكُمْ كُلَّ شَيْءٍ، وَيُذَكِّرُكُمْ بِكُلِّ مَا قُلْتُهُ لَكُمْ.
«سَلاَمًا أَتْرُكُ لَكُمْ. سَلاَمِي أُعْطِيكُمْ. لَيْسَ كَمَا يُعْطِي الْعَالَمُ أُعْطِيكُمْ أَنَا. لاَ تَضْطَرِبْ قُلُوبُكُمْ وَلاَ تَرْهَبْ.
سَمِعْتُمْ أَنِّي قُلْتُ لَكُمْ: أَنَا أَذْهَبُ ثُمَّ آتِي إِلَيْكُمْ. لَوْ كُنْتُمْ تُحِبُّونَنِي لَكُنْتُمْ تَفْرَحُونَ لأَنِّي قُلْتُ أَمْضِي إِلَى الآبِ، لأَنَّ أَبِي أَعْظَمُ مِنِّي.
وَقُلْتُ لَكُمُ الآنَ قَبْلَ أَنْ يَكُونَ، حَتَّى مَتَى كَانَ تُؤْمِنُونَ.
لاَ أَتَكَلَّمُ أَيْضًا مَعَكُمْ كَثِيرًا، لأَنَّ رَئِيسَ هذَا الْعَالَمِ يَأْتِي وَلَيْسَ لَهُ فِيَّ شَيْءٌ.
وَلكِنْ لِيَفْهَمَ الْعَالَمُ أَنِّي أُحِبُّ الآبَ، وَكَمَا أَوْصَانِي الآبُ هكَذَا أَفْعَلُ. قُومُوا نَنْطَلِقْ مِنْ ههُنَا.
«أَنَا الْكَرْمَةُ الْحَقِيقِيَّةُ وَأَبِي الْكَرَّامُ.
كُلُّ غُصْنٍ فِيَّ لاَ يَأْتِي بِثَمَرٍ يَنْزِعُهُ، وَكُلُّ مَا يَأْتِي بِثَمَرٍ يُنَقِّيهِ لِيَأْتِيَ بِثَمَرٍ أَكْثَرَ.
أَنْتُمُ الآنَ أَنْقِيَاءُ لِسَبَبِ الْكَلاَمِ الَّذِي كَلَّمْتُكُمْ بِهِ.
اُثْبُتُوا فِيَّ وَأَنَا فِيكُمْ. كَمَا أَنَّ الْغُصْنَ لاَ يَقْدِرُ أَنْ يَأْتِيَ بِثَمَرٍ مِنْ ذَاتِهِ إِنْ لَمْ يَثْبُتْ فِي الْكَرْمَةِ، كَذلِكَ أَنْتُمْ أَيْضًا إِنْ لَمْ تَثْبُتُوا فِيَّ.
أَنَا الْكَرْمَةُ وَأَنْتُمُ الأَغْصَانُ. الَّذِي يَثْبُتُ فِيَّ وَأَنَا فِيهِ هذَا يَأْتِي بِثَمَرٍ كَثِيرٍ، لأَنَّكُمْ بِدُونِي لاَ تَقْدِرُونَ أَنْ تَفْعَلُوا شَيْئًا.
إِنْ كَانَ أَحَدٌ لاَ يَثْبُتُ فِيَّ يُطْرَحُ خَارِجًا كَالْغُصْنِ، فَيَجِفُّ وَيَجْمَعُونَهُ وَيَطْرَحُونَهُ فِي النَّارِ، فَيَحْتَرِقُ.
إِنْ ثَبَتُّمْ فِيَّ وَثَبَتَ كَلاَمِي فِيكُمْ تَطْلُبُونَ مَا تُرِيدُونَ فَيَكُونُ لَكُمْ.
بِهذَا يَتَمَجَّدُ أَبِي: أَنْ تَأْتُوا بِثَمَرٍ كَثِيرٍ فَتَكُونُونَ تَلاَمِيذِي.
كَمَا أَحَبَّنِي الآبُ كَذلِكَ أَحْبَبْتُكُمْ أَنَا. اُثْبُتُوا فِي مَحَبَّتِي.
إِنْ حَفِظْتُمْ وَصَايَايَ تَثْبُتُونَ فِي مَحَبَّتِي، كَمَا أَنِّي أَنَا قَدْ حَفِظْتُ وَصَايَا أَبِي وَأَثْبُتُ فِي مَحَبَّتِهِ.
كَلَّمْتُكُمْ بِهذَا لِكَيْ يَثْبُتَ فَرَحِي فِيكُمْ وَيُكْمَلَ فَرَحُكُمْ.
«هذِهِ هِيَ وَصِيَّتِي أَنْ تُحِبُّوا بَعْضُكُمْ بَعْضًا كَمَا أَحْبَبْتُكُمْ.
لَيْسَ لأَحَدٍ حُبٌّ أَعْظَمُ مِنْ هذَا: أَنْ يَضَعَ أَحَدٌ نَفْسَهُ لأَجْلِ أَحِبَّائِهِ.
أَنْتُمْ أَحِبَّائِي إِنْ فَعَلْتُمْ مَا أُوصِيكُمْ بِهِ.
لاَ أَعُودُ أُسَمِّيكُمْ عَبِيدًا، لأَنَّ الْعَبْدَ لاَ يَعْلَمُ مَا يَعْمَلُ سَيِّدُهُ، لكِنِّي قَدْ سَمَّيْتُكُمْ أَحِبَّاءَ لأَنِّي أَعْلَمْتُكُمْ بِكُلِّ مَا سَمِعْتُهُ مِنْ أَبِي.
لَيْسَ أَنْتُمُ اخْتَرْتُمُونِي بَلْ أَنَا اخْتَرْتُكُمْ، وَأَقَمْتُكُمْ لِتَذْهَبُوا وَتَأْتُوا بِثَمَرٍ، وَيَدُومَ ثَمَرُكُمْ، لِكَيْ يُعْطِيَكُمُ الآبُ كُلَّ مَا طَلَبْتُمْ بِاسْمِي.
بِهذَا أُوصِيكُمْ حَتَّى تُحِبُّوا بَعْضُكُمْ بَعْضًا.
«إِنْ كَانَ الْعَالَمُ يُبْغِضُكُمْ فَاعْلَمُوا أَنَّهُ قَدْ أَبْغَضَنِي قَبْلَكُمْ.
لَوْ كُنْتُمْ مِنَ الْعَالَمِ لَكَانَ الْعَالَمُ يُحِبُّ خَاصَّتَهُ. وَلكِنْ لأَنَّكُمْ لَسْتُمْ مِنَ الْعَالَمِ، بَلْ أَنَا اخْتَرْتُكُمْ مِنَ الْعَالَمِ، لِذلِكَ يُبْغِضُكُمُ الْعَالَمُ.
اُذْكُرُوا الْكَلاَمَ الَّذِي قُلْتُهُ لَكُمْ: لَيْسَ عَبْدٌ أَعْظَمَ مِنْ سَيِّدِهِ. إِنْ كَانُوا قَدِ اضْطَهَدُونِي فَسَيَضْطَهِدُونَكُمْ، وَإِنْ كَانُوا قَدْ حَفِظُوا كَلاَمِي فَسَيَحْفَظُونَ كَلاَمَكُمْ.
لكِنَّهُمْ إِنَّمَا يَفْعَلُونَ بِكُمْ هذَا كُلَّهُ مِنْ أَجْلِ اسْمِي، لأَنَّهُمْ لاَ يَعْرِفُونَ الَّذِي أَرْسَلَنِي.
لَوْ لَمْ أَكُنْ قَدْ جِئْتُ وَكَلَّمْتُهُمْ، لَمْ تَكُنْ لَهُمْ خَطِيَّةٌ، وَأَمَّا الآنَ فَلَيْسَ لَهُمْ عُذْرٌ فِي خَطِيَّتِهِمْ.
اَلَّذِي يُبْغِضُنِي يُبْغِضُ أَبِي أَيْضًا.
لَوْ لَمْ أَكُنْ قَدْ عَمِلْتُ بَيْنَهُمْ أَعْمَالاً لَمْ يَعْمَلْهَا أَحَدٌ غَيْرِي، لَمْ تَكُنْ لَهُمْ خَطِيَّةٌ، وَأَمَّا الآنَ فَقَدْ رَأَوْا وَأَبْغَضُونِي أَنَا وَأَبِي.
لكِنْ لِكَيْ تَتِمَّ الْكَلِمَةُ الْمَكْتُوبَةُ فِي نَامُوسِهِمْ: إِنَّهُمْ أَبْغَضُونِي بِلاَ سَبَبٍ.
«وَمَتَى جَاءَ الْمُعَزِّي الَّذِي سَأُرْسِلُهُ أَنَا إِلَيْكُمْ مِنَ الآبِ، رُوحُ الْحَقِّ، الَّذِي مِنْ عِنْدِ الآبِ يَنْبَثِقُ، فَهُوَ يَشْهَدُ لِي.
وَتَشْهَدُونَ أَنْتُمْ أَيْضًا لأَنَّكُمْ مَعِي مِنَ الابْتِدَاءِ.
«قَدْ كَلَّمْتُكُمْ بِهذَا لِكَيْ لاَ تَعْثُرُوا.
سَيُخْرِجُونَكُمْ مِنَ الْمَجَامِعِ، بَلْ تَأْتِي سَاعَةٌ فِيهَا يَظُنُّ كُلُّ مَنْ يَقْتُلُكُمْ أَنَّهُ يُقَدِّمُ خِدْمَةً ِللهِ.
وَسَيَفْعَلُونَ هذَا بِكُمْ لأَنَّهُمْ لَمْ يَعْرِفُوا الآبَ وَلاَ عَرَفُونِي.
لكِنِّي قَدْ كَلَّمْتُكُمْ بِهذَا حَتَّى إِذَا جَاءَتِ السَّاعَةُ تَذْكُرُونَ أَنِّي أَنَا قُلْتُهُ لَكُمْ. وَلَمْ أَقُلْ لَكُمْ مِنَ الْبِدَايَةِ لأَنِّي كُنْتُ مَعَكُمْ.
«وَأَمَّا الآنَ فَأَنَا مَاضٍ إِلَى الَّذِي أَرْسَلَنِي، وَلَيْسَ أَحَدٌ مِنْكُمْ يَسْأَلُنِي: أَيْنَ تَمْضِي؟
لكِنْ لأَنِّي قُلْتُ لَكُمْ هذَا قَدْ مَلأَ الْحُزْنُ قُلُوبَكُمْ.
لكِنِّي أَقُولُ لَكُمُ الْحَقَّ: إِنَّهُ خَيْرٌ لَكُمْ أَنْ أَنْطَلِقَ، لأَنَّهُ إِنْ لَمْ أَنْطَلِقْ لاَ يَأْتِيكُمُ الْمُعَزِّي، وَلكِنْ إِنْ ذَهَبْتُ أُرْسِلُهُ إِلَيْكُمْ.
وَمَتَى جَاءَ ذَاكَ يُبَكِّتُ الْعَالَمَ عَلَى خَطِيَّةٍ وَعَلَى بِرّ وَعَلَى دَيْنُونَةٍ:
أَمَّا عَلَى خَطِيَّةٍ فَلأَنَّهُمْ لاَ يُؤْمِنُونَ بِي.
وَأَمَّا عَلَى بِرّ فَلأَنِّي ذَاهِبٌ إِلَى أَبِي وَلاَ تَرَوْنَنِي أَيْضًا.
وَأَمَّا عَلَى دَيْنُونَةٍ فَلأَنَّ رَئِيسَ هذَا الْعَالَمِ قَدْ دِينَ.
«إِنَّ لِي أُمُورًا كَثِيرَةً أَيْضًا لأَقُولَ لَكُمْ، وَلكِنْ لاَ تَسْتَطِيعُونَ أَنْ تَحْتَمِلُوا الآنَ.
وَأَمَّا مَتَى جَاءَ ذَاكَ، رُوحُ الْحَقِّ، فَهُوَ يُرْشِدُكُمْ إِلَى جَمِيعِ الْحَقِّ، لأَنَّهُ لاَ يَتَكَلَّمُ مِنْ نَفْسِهِ، بَلْ كُلُّ مَا يَسْمَعُ يَتَكَلَّمُ بِهِ، وَيُخْبِرُكُمْ بِأُمُورٍ آتِيَةٍ.
ذَاكَ يُمَجِّدُنِي، لأَنَّهُ يَأْخُذُ مِمَّا لِي وَيُخْبِرُكُمْ.
كُلُّ مَا لِلآبِ هُوَ لِي. لِهذَا قُلْتُ إِنَّهُ يَأْخُذُ مِمَّا لِي وَيُخْبِرُكُمْ.
بَعْدَ قَلِيل لاَ تُبْصِرُونَنِي، ثُمَّ بَعْدَ قَلِيل أَيْضًا تَرَوْنَنِي، لأَنِّي ذَاهِبٌ إِلَى الآبِ».
فَقَالَ قَوْمٌ مِنْ تَلاَمِيذِهِ، بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ:«مَا هُوَ هذَا الَّذِي يَقُولُهُ لَنَا: بَعْدَ قَلِيل لاَ تُبْصِرُونَنِي، ثُمَّ بَعْدَ قَلِيل أَيْضًا تَرَوْنَنِي، وَلأَنِّي ذَاهِبٌ إِلَى الآبِ؟».
فَقَالُوا:«مَا هُوَ هذَا الْقَلِيلُ الَّذِي يَقُولُ عَنْهُ؟ لَسْنَا نَعْلَمُ بِمَاذَا يَتَكَلَّمُ!».
فَعَلِمَ يَسُوعُ أَنَّهُمْ كَانُوا يُرِيدُونَ أَنْ يَسْأَلُوهُ، فَقَالَ لَهُمْ: «أَعَنْ هذَا تَتَسَاءَلُونَ فِيمَا بَيْنَكُمْ، لأَنِّي قُلْتُ: بَعْدَ قَلِيل لاَ تُبْصِرُونَنِي، ثُمَّ بَعْدَ قَلِيل أَيْضًا تَرَوْنَنِي
اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: إِنَّكُمْ سَتَبْكُونَ وَتَنُوحُونَ وَالْعَالَمُ يَفْرَحُ. أَنْتُمْ سَتَحْزَنُونَ، وَلكِنَّ حُزْنَكُمْ يَتَحَوَّلُ إِلَى فَرَحٍ.
اَلْمَرْأَةُ وَهِيَ تَلِدُ تَحْزَنُ لأَنَّ سَاعَتَهَا قَدْ جَاءَتْ، وَلكِنْ مَتَى وَلَدَتِ الطِّفْلَ لاَ تَعُودُ تَذْكُرُ الشِّدَّةَ لِسَبَبِ الْفَرَحِ، لأَنَّهُ قَدْ وُلِدَ إِنْسَانٌ فِي الْعَالَمِ.
فَأَنْتُمْ كَذلِكَ، عِنْدَكُمُ الآنَ حُزْنٌ. وَلكِنِّي سَأَرَاكُمْ أَيْضًا فَتَفْرَحُ قُلُوبُكُمْ، وَلاَ يَنْزِعُ أَحَدٌ فَرَحَكُمْ مِنْكُمْ
وَفِي ذلِكَ الْيَوْمِ لاَ تَسْأَلُونَنِي شَيْئًا. اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكُمْ: إِنَّ كُلَّ مَا طَلَبْتُمْ مِنَ الآبِ بِاسْمِي يُعْطِيكُمْ.
إِلَى الآنَ لَمْ تَطْلُبُوا شَيْئًا بِاسْمِي. اُطْلُبُوا تَأْخُذُوا، لِيَكُونَ فَرَحُكُمْ كَامِلاً.
«قَدْ كَلَّمْتُكُمْ بِهذَا بِأَمْثَال، وَلكِنْ تَأْتِي سَاعَةٌ حِينَ لاَ أُكَلِّمُكُمْ أَيْضًا بِأَمْثَال، بَلْ أُخْبِرُكُمْ عَنِ الآبِ عَلاَنِيَةً.
فِي ذلِكَ الْيَوْمِ تَطْلُبُونَ بِاسْمِي. وَلَسْتُ أَقُولُ لَكُمْ إِنِّي أَنَا أَسْأَلُ الآبَ مِنْ أَجْلِكُمْ،
لأَنَّ الآبَ نَفْسَهُ يُحِبُّكُمْ، لأَنَّكُمْ قَدْ أَحْبَبْتُمُونِي، وَآمَنْتُمْ أَنِّي مِنْ عِنْدِ اللهِ خَرَجْتُ.
خَرَجْتُ مِنْ عِنْدِ الآبِ، وَقَدْ أَتَيْتُ إِلَى الْعَالَمِ، وَأَيْضًا أَتْرُكُ الْعَالَمَ وَأَذْهَبُ إِلَى الآبِ».
قَالَ لَهُ تَلاَمِيذُهُ:«هُوَذَا الآنَ تَتَكَلَّمُ عَلاَنِيَةً وَلَسْتَ تَقُولُ مَثَلاً وَاحِدًا.
اَلآنَ نَعْلَمُ أَنَّكَ عَالِمٌ بِكُلِّ شَيْءٍ، وَلَسْتَ تَحْتَاجُ أَنْ يَسْأَلَكَ أَحَدٌ. لِهذَا نُؤْمِنُ أَنَّكَ مِنَ اللهِ خَرَجْتَ».
أَجَابَهُمْ يَسُوعُ:«أَلآنَ تُؤْمِنُونَ؟
هُوَذَا تَأْتِي سَاعَةٌ، وَقَدْ أَتَتِ الآنَ، تَتَفَرَّقُونَ فِيهَا كُلُّ وَاحِدٍ إِلَى خَاصَّتِهِ، وَتَتْرُكُونَنِي وَحْدِي. وَأَنَا لَسْتُ وَحْدِي لأَنَّ الآبَ مَعِي.
قَدْ كَلَّمْتُكُمْ بِهذَا لِيَكُونَ لَكُمْ فِيَّ سَلاَمٌ. فِي الْعَالَمِ سَيَكُونُ لَكُمْ ضِيقٌ، وَلكِنْ ثِقُوا: أَنَا قَدْ غَلَبْتُ الْعَالَمَ».
تَكَلَّمَ يَسُوعُ بِهذَا وَرَفَعَ عَيْنَيْهِ نَحْوَ السَّمَاءِ وَقَالَ:«أَيُّهَا الآبُ، قَدْ أَتَتِ السَّاعَةُ. مَجِّدِ ابْنَكَ لِيُمَجِّدَكَ ابْنُكَ أَيْضًا،
إِذْ أَعْطَيْتَهُ سُلْطَانًا عَلَى كُلِّ جَسَدٍ لِيُعْطِيَ حَيَاةً أَبَدِيَّةً لِكُلِّ مَنْ أَعْطَيْتَهُ.
وَهذِهِ هِيَ الْحَيَاةُ الأَبَدِيَّةُ: أَنْ يَعْرِفُوكَ أَنْتَ الإِلهَ الْحَقِيقِيَّ وَحْدَكَ وَيَسُوعَ الْمَسِيحَ الَّذِي أَرْسَلْتَهُ.
أَنَا مَجَّدْتُكَ عَلَى الأَرْضِ. الْعَمَلَ الَّذِي أَعْطَيْتَنِي لأَعْمَلَ قَدْ أَكْمَلْتُهُ.
وَالآنَ مَجِّدْنِي أَنْتَ أَيُّهَا الآبُ عِنْدَ ذَاتِكَ بِالْمَجْدِ الَّذِي كَانَ لِي عِنْدَكَ قَبْلَ كَوْنِ الْعَالَمِ.
«أَنَا أَظْهَرْتُ اسْمَكَ لِلنَّاسِ الَّذِينَ أَعْطَيْتَنِي مِنَ الْعَالَمِ. كَانُوا لَكَ وَأَعْطَيْتَهُمْ لِي، وَقَدْ حَفِظُوا كَلاَمَكَ.
وَالآنَ عَلِمُوا أَنَّ كُلَّ مَا أَعْطَيْتَنِي هُوَ مِنْ عِنْدِكَ،
لأَنَّ الْكَلاَمَ الَّذِي أَعْطَيْتَنِي قَدْ أَعْطَيْتُهُمْ، وَهُمْ قَبِلُوا وَعَلِمُوا يَقِينًا أَنِّي خَرَجْتُ مِنْ عِنْدِكَ، وَآمَنُوا أَنَّكَ أَنْتَ أَرْسَلْتَنِي.
مِنْ أَجْلِهِمْ أَنَا أَسْأَلُ. لَسْتُ أَسْأَلُ مِنْ أَجْلِ الْعَالَمِ، بَلْ مِنْ أَجْلِ الَّذِينَ أَعْطَيْتَنِي لأَنَّهُمْ لَكَ.
وَكُلُّ مَا هُوَ لِي فَهُوَ لَكَ، وَمَا هُوَ لَكَ فَهُوَ لِي، وَأَنَا مُمَجَّدٌ فِيهِمْ.
وَلَسْتُ أَنَا بَعْدُ فِي الْعَالَمِ، وَأَمَّا هؤُلاَءِ فَهُمْ فِي الْعَالَمِ، وَأَنَا آتِي إِلَيْكَ. أَيُّهَا الآبُ الْقُدُّوسُ، احْفَظْهُمْ فِي اسْمِكَ الَّذِينَ أَعْطَيْتَنِي، لِيَكُونُوا وَاحِدًا كَمَا نَحْنُ.
حِينَ كُنْتُ مَعَهُمْ فِي الْعَالَمِ كُنْتُ أَحْفَظُهُمْ فِي اسْمِكَ. الَّذِينَ أَعْطَيْتَنِي حَفِظْتُهُمْ، وَلَمْ يَهْلِكْ مِنْهُمْ أَحَدٌ إِلاَّ ابْنُ الْهَلاَكِ لِيَتِمَّ الْكِتَابُ.
أَمَّا الآنَ فَإِنِّي آتِي إِلَيْكَ. وَأَتَكَلَّمُ بِهذَا فِي الْعَالَمِ لِيَكُونَ لَهُمْ فَرَحِي كَامِلاً فِيهِمْ.
أَنَا قَدْ أَعْطَيْتُهُمْ كَلاَمَكَ، وَالْعَالَمُ أَبْغَضَهُمْ لأَنَّهُمْ لَيْسُوا مِنَ الْعَالَمِ، كَمَا أَنِّي أَنَا لَسْتُ مِنَ الْعَالَمِ،
لَسْتُ أَسْأَلُ أَنْ تَأْخُذَهُمْ مِنَ الْعَالَمِ بَلْ أَنْ تَحْفَظَهُمْ مِنَ الشِّرِّيرِ.
لَيْسُوا مِنَ الْعَالَمِ كَمَا أَنِّي أَنَا لَسْتُ مِنَ الْعَالَمِ.
قَدِّسْهُمْ فِي حَقِّكَ. كَلاَمُكَ هُوَ حَق÷.
كَمَا أَرْسَلْتَنِي إِلَى الْعَالَمِ أَرْسَلْتُهُمْ أَنَا إِلَى الْعَالَمِ،
وَلأَجْلِهِمْ أُقَدِّسُ أَنَا ذَاتِي، لِيَكُونُوا هُمْ أَيْضًا مُقَدَّسِينَ فِي الْحَقِّ.
«وَلَسْتُ أَسْأَلُ مِنْ أَجْلِ هؤُلاَءِ فَقَطْ، بَلْ أَيْضًا مِنْ أَجْلِ الَّذِينَ يُؤْمِنُونَ بِي بِكَلاَمِهِمْ،
لِيَكُونَ الْجَمِيعُ وَاحِدًا، كَمَا أَنَّكَ أَنْتَ أَيُّهَا الآبُ فِيَّ وَأَنَا فِيكَ، لِيَكُونُوا هُمْ أَيْضًا وَاحِدًا فِينَا، لِيُؤْمِنَ الْعَالَمُ أَنَّكَ أَرْسَلْتَنِي.
وَأَنَا قَدْ أَعْطَيْتُهُمُ الْمَجْدَ الَّذِي أَعْطَيْتَنِي، لِيَكُونُوا وَاحِدًا كَمَا أَنَّنَا نَحْنُ وَاحِدٌ.
أَنَا فِيهِمْ وَأَنْتَ فِيَّ لِيَكُونُوا مُكَمَّلِينَ إِلَى وَاحِدٍ، وَلِيَعْلَمَ الْعَالَمُ أَنَّكَ أَرْسَلْتَنِي، وَأَحْبَبْتَهُمْ كَمَا أَحْبَبْتَنِي.
أَيُّهَا الآبُ أُرِيدُ أَنَّ هؤُلاَءِ الَّذِينَ أَعْطَيْتَنِي يَكُونُونَ مَعِي حَيْثُ أَكُونُ أَنَا، لِيَنْظُرُوا مَجْدِي الَّذِي أَعْطَيْتَنِي، لأَنَّكَ أَحْبَبْتَنِي قَبْلَ إِنْشَاءِ الْعَالَمِ.
أَيُّهَا الآبُ الْبَارُّ، إِنَّ الْعَالَمَ لَمْ يَعْرِفْكَ، أَمَّا أَنَا فَعَرَفْتُكَ، وَهؤُلاَءِ عَرَفُوا أَنَّكَ أَنْتَ أَرْسَلْتَنِي.
وَعَرَّفْتُهُمُ اسْمَكَ وَسَأُعَرِّفُهُمْ، لِيَكُونَ فِيهِمُ الْحُبُّ الَّذِي أَحْبَبْتَنِي بِهِ، وَأَكُونَ أَنَا فِيهِمْ».
قَالَ يَسُوعُ هذَا وَخَرَجَ مَعَ تَلاَمِيذِهِ إِلَى عَبْرِ وَادِي قَدْرُونَ، حَيْثُ كَانَ بُسْتَانٌ دَخَلَهُ هُوَ وَتَلاَمِيذُهُ.
وَكَانَ يَهُوذَا مُسَلِّمُهُ يَعْرِفُ الْمَوْضِعَ، لأَنَّ يَسُوعَ اجْتَمَعَ هُنَاكَ كَثِيرًا مَعَ تَلاَمِيذِهِ.
فَأَخَذَ يَهُوذَا الْجُنْدَ وَخُدَّامًا مِنْ عِنْدِ رُؤَسَاءِ الْكَهَنَةِ وَالْفَرِّيسِيِّينَ، وَجَاءَ إِلَى هُنَاكَ بِمَشَاعِلَ وَمَصَابِيحَ وَسِلاَحٍ.
فَخَرَجَ يَسُوعُ وَهُوَ عَالِمٌ بِكُلِّ مَا يَأْتِي عَلَيْهِ، وَقَالَ لَهُمْ: «مَنْ تَطْلُبُونَ؟»
أَجَابُوهُ: «يَسُوعَ النَّاصِرِيَّ». قَالَ لَهُمْ:«أَنَا هُوَ». وَكَانَ يَهُوذَا مُسَلِّمُهُ أَيْضًا وَاقِفًا مَعَهُمْ.
فَلَمَّا قَالَ لَهُمْ:«إِنِّي أَنَا هُوَ»، رَجَعُوا إِلَى الْوَرَاءِ وَسَقَطُوا عَلَى الأَرْضِ.
فَسَأَلَهُمْ أَيْضًا: «مَنْ تَطْلُبُونَ؟» فَقَالُوا:«يَسُوعَ النَّاصِرِيَّ».
أَجَابَ يَسُوع:«قَدْ قُلْتُ لَكُمْ: إِنِّي أَنَا هُوَ. فَإِنْ كُنْتُمْ تَطْلُبُونَنِي فَدَعُوا هؤُلاَءِ يَذْهَبُونَ».
لِيَتِمَّ الْقَوْلُ الَّذِي قَالَهُ: «إِنَّ الَّذِينَ أَعْطَيْتَنِي لَمْ أُهْلِكْ مِنْهُمْ أَحَدًا».
ثُمَّ إِنَّ سِمْعَانَ بُطْرُسَ كَانَ مَعَهُ سَيْفٌ، فَاسْتَلَّهُ وَضَرَبَ عَبْدَ رَئِيسِ الْكَهَنَةِ، فَقَطَعَ أُذْنَهُ الْيُمْنَى. وَكَانَ اسْمُ الْعَبْدِ مَلْخُسَ.
فَقَالَ يَسُوعُ لِبُطْرُسَ:«اجْعَلْ سَيْفَكَ فِي الْغِمْدِ! الْكَأْسُ الَّتِي أَعْطَانِي الآبُ أَلاَ أَشْرَبُهَا؟».
ثُمَّ إِنَّ الْجُنْدَ وَالْقَائِدَ وَخُدَّامَ الْيَهُودِ قَبَضُوا عَلَى يَسُوعَ وَأَوْثَقُوهُ،
وَمَضَوْا بِهِ إِلَى حَنَّانَ أَوَّلاً، لأَنَّهُ كَانَ حَمَا قَيَافَا الَّذِي كَانَ رَئِيسًا لِلْكَهَنَةِ فِي تِلْكَ السَّنَةِ.
وَكَانَ قَيَافَا هُوَ الَّذِي أَشَارَ عَلَى الْيَهُودِ أَنَّهُ خَيْرٌ أَنْ يَمُوتَ إِنْسَانٌ وَاحِدٌ عَنِ الشَّعْبِ.
وَكَانَ سِمْعَانُ بُطْرُسُ وَالتِّلْمِيذُ الآخَرُ يَتْبَعَانِ يَسُوعَ، وَكَانَ ذلِكَ التِّلْمِيذُ مَعْرُوفًا عِنْدَ رَئِيسِ الْكَهَنَةِ، فَدَخَلَ مَعَ يَسُوعَ إِلَى دَارِ رَئِيسِ الْكَهَنَةِ.
وَأَمَّا بُطْرُسُ فَكَانَ وَاقِفًا عِنْدَ الْبَابِ خَارِجًا. فَخَرَجَ التِّلْمِيذُ الآخَرُ الَّذِي كَانَ مَعْرُوفًا عِنْدَ رَئِيسِ الْكَهَنَةِ، وَكَلَّمَ الْبَوَّابَةَ فَأَدْخَلَ بُطْرُسَ.
فَقَالَتِ الْجَارِيَةُ الْبَوَّابَةُ لِبُطْرُسَ:«أَلَسْتَ أَنْتَ أَيْضًا مِنْ تَلاَمِيذِ هذَا الإِنْسَانِ؟» قَالَ ذَاكَ:«لَسْتُ أَنَا!».
وَكَانَ الْعَبِيدُ وَالْخُدَّامُ وَاقِفِينَ، وَهُمْ قَدْ أَضْرَمُوا جَمْرًا لأَنَّهُ كَانَ بَرْدٌ، وَكَانُوا يَصْطَلُونَ، وَكَانَ بُطْرُسُ وَاقِفًا مَعَهُمْ يَصْطَلِي.
فَسَأَلَ رَئِيسُ الْكَهَنَةِ يَسُوعَ عَنْ تَلاَمِيذِهِ وَعَنْ تَعْلِيمِهِ.
أَجَابَهُ يَسُوعُ:«أَنَا كَلَّمْتُ الْعَالَمَ عَلاَنِيَةً. أَنَا عَلَّمْتُ كُلَّ حِينٍ فِي الْمَجْمَعِ وَفِي الْهَيْكَلِ حَيْثُ يَجْتَمِعُ الْيَهُودُ دَائِمًا. وَفِي الْخَفَاءِ لَمْ أَتَكَلَّمْ بِشَيْءٍ.
لِمَاذَا تَسْأَلُنِي أَنَا؟ اِسْأَلِ الَّذِينَ قَدْ سَمِعُوا مَاذَا كَلَّمْتُهُمْ. هُوَذَا هؤُلاَءِ يَعْرِفُونَ مَاذَا قُلْتُ أَنَا».
وَلَمَّا قَالَ هذَا لَطَمَ يَسُوعَ وَاحِدٌ مِنَ الْخُدَّامِ كَانَ وَاقِفًا، قَائِلاً: «أَهكَذَا تُجَاوِبُ رَئِيسَ الْكَهَنَةِ؟»
أَجَابَهُ يَسُوعُ:«إِنْ كُنْتُ قَدْ تَكَلَّمْتُ رَدِيًّا فَاشْهَدْ عَلَى الرَّدِيِّ، وَإِنْ حَسَنًا فَلِمَاذَا تَضْرِبُنِي؟»
وَكَانَ حَنَّانُ قَدْ أَرْسَلَهُ مُوثَقًا إِلَى قَيَافَا رَئِيسِ الْكَهَنَةِ.
وَسِمْعَانُ بُطْرُسُ كَانَ وَاقِفًا يَصْطَلِي. فَقَالُوا لَهُ:«أَلَسْتَ أَنْتَ أَيْضًا مِنْ تَلاَمِيذِهِ؟» فَأَنْكَرَ ذَاكَ وَقَالَ:«لَسْتُ أَنَا!».
قَالَ وَاحِدٌ مِنْ عَبِيدِ رَئِيسِ الْكَهَنَةِ، وَهُوَ نَسِيبُ الَّذِي قَطَعَ بُطْرُسُ أُذْنَهُ:«أَمَا رَأَيْتُكَ أَنَا مَعَهُ فِي الْبُسْتَانِ؟»
فَأَنْكَرَ بُطْرُسُ أَيْضًا. وَلِلْوَقْتِ صَاحَ الدِّيكُ.
ثُمَّ جَاءُوا بِيَسُوعَ مِنْ عِنْدِ قَيَافَا إِلَى دَارِ الْوِلاَيَةِ، وَكَانَ صُبْحٌ. وَلَمْ يَدْخُلُوا هُمْ إِلَى دَارِ الْوِلاَيَةِ لِكَيْ لاَ يَتَنَجَّسُوا، فَيَأْكُلُونَ الْفِصْحَ.
فَخَرَجَ بِيلاَطُسُ إِلَيْهِمْ وَقَالَ:«أَيَّةَ شِكَايَةٍ تُقَدِّمُونَ عَلَى هذَا الإِنْسَانِ؟»
أَجَابُوا وَقَالُوا لَهُ:«لَوْ لَمْ يَكُنْ فَاعِلَ شَرّ لَمَا كُنَّا قَدْ سَلَّمْنَاهُ إِلَيْكَ!»
فَقَالَ لَهُمْ بِيلاَطُسُ:«خُذُوهُ أَنْتُمْ وَاحْكُمُوا عَلَيْهِ حَسَبَ نَامُوسِكُمْ». فَقَالَ لَهُ الْيَهُودُ:«لاَ يَجُوزُ لَنَا أَنْ نَقْتُلَ أَحَدًا».
لِيَتِمَّ قَوْلُ يَسُوعَ الَّذِي قَالَهُ مُشِيرًا إِلَى أَيَّةِ مِيتَةٍ كَانَ مُزْمِعًا أَنْ يَمُوتَ.
ثُمَّ دَخَلَ بِيلاَطُسُ أَيْضًا إِلَى دَارِ الْوِلاَيَةِ وَدَعَا يَسُوعَ، وَقَالَ لَهُ:«أنْتَ مَلِكُ الْيَهُودِ؟»
أَجَابَهُ يَسُوعُ:«أَمِنْ ذَاتِكَ تَقُولُ هذَا، أَمْ آخَرُونَ قَالُوا لَكَ عَنِّي؟»
أَجَابَهُ بِيلاَطُسُ: «أَلَعَلِّي أَنَا يَهُودِيٌّ؟ أُمَّتُكَ وَرُؤَسَاءُ الْكَهَنَةِ أَسْلَمُوكَ إِلَيَّ. مَاذَا فَعَلْتَ؟»
أَجَابَ يَسُوعُ: «مَمْلَكَتِي لَيْسَتْ مِنْ هذَا الْعَالَمِ. لَوْ كَانَتْ مَمْلَكَتِي مِنْ هذَا الْعَالَمِ، لَكَانَ خُدَّامِي يُجَاهِدُونَ لِكَيْ لاَ أُسَلَّمَ إِلَى الْيَهُودِ. وَلكِنِ الآنَ لَيْسَتْ مَمْلَكَتِي مِنْ هُنَا».
فَقَالَ لَهُ بِيلاَطُسُ: «أَفَأَنْتَ إِذًا مَلِكٌ؟» أَجَابَ يَسُوعُ:«أَنْتَ تَقُولُ: إِنِّي مَلِكٌ. لِهذَا قَدْ وُلِدْتُ أَنَا، وَلِهذَا قَدْ أَتَيْتُ إِلَى الْعَالَمِ لأَشْهَدَ لِلْحَقِّ. كُلُّ مَنْ هُوَ مِنَ الْحَقِّ يَسْمَعُ صَوْتِي».
قَالَ لَهُ بِيلاَطُسُ:«مَا هُوَ الْحَقُّ؟». وَلَمَّا قَالَ هذَا خَرَجَ أَيْضًا إِلَى الْيَهُودِ وَقَالَ لَهُمْ:«أَنَا لَسْتُ أَجِدُ فِيهِ عِلَّةً وَاحِدَةً.
وَلَكُمْ عَادَةٌ أَنْ أُطْلِقَ لَكُمْ وَاحِدًا فِي الْفِصْحِ. أَفَتُرِيدُونَ أَنْ أُطْلِقَ لَكُمْ مَلِكَ الْيَهُودِ؟».
فَصَرَخُوا أَيْضًا جَمِيعُهُمْ قَائِلِينَ: «لَيْسَ هذَا بَلْ بَارَابَاسَ!». وَكَانَ بَارَابَاسُ لِصًّا.
فَحِينَئِذٍ أَخَذَ بِيلاَطُسُ يَسُوعَ وَجَلَدَهُ.
وَضَفَرَ الْعَسْكَرُ إِكْلِيلاً مِنْ شَوْكٍ وَوَضَعُوهُ عَلَى رَأْسِهِ، وَأَلْبَسُوهُ ثَوْبَ أُرْجُوَانٍ،
وَكَانُوا يَقُولُونَ:«السَّلاَمُ يَا مَلِكَ الْيَهُودِ!». وَكَانُوا يَلْطِمُونَهُ.
فَخَرَجَ بِيلاَطُسُ أَيْضًا خَارِجًا وَقَالَ لَهُمْ:«هَا أَنَا أُخْرِجُهُ إِلَيْكُمْ لِتَعْلَمُوا أَنِّي لَسْتُ أَجِدُ فِيهِ عِلَّةً وَاحِدَةً».
فَخَرَجَ يَسُوعُ خَارِجًا وَهُوَ حَامِلٌ إِكْلِيلَ الشَّوْكِ وَثَوْبَ الأُرْجُوانِ. فَقَالَ لَهُمْ بِيلاَطُسُ:«هُوَذَا الإِنْسَانُ!».
فَلَمَّا رَآهُ رُؤَسَاءُ الْكَهَنَةِ وَالْخُدَّامُ صَرَخُوا قَائِلِينَ:«اصْلِبْهُ! اصْلِبْهُ!». قَالَ لَهُمْ بِيلاَطُسُ:«خُذُوهُ أَنْتُمْ وَاصْلِبُوهُ، لأَنِّي لَسْتُ أَجِدُ فِيهِ عِلَّةً».
أَجَابَهُ الْيَهُودُ:«لَنَا نَامُوسٌ، وَحَسَبَ نَامُوسِنَا يَجِبُ أَنْ يَمُوتَ، لأَنَّهُ جَعَلَ نَفْسَهُ ابْنَ اللهِ».
فَلَمَّا سَمِعَ بِيلاَطُسُ هذَا الْقَوْلَ ازْدَادَ خَوْفًا.
فَدَخَلَ أَيْضًا إِلَى دَارِ الْوِلاَيَةِ وَقَالَ لِيَسُوعَ:«مِنْ أَيْنَ أَنْتَ؟». وَأَمَّا يَسُوعُ فَلَمْ يُعْطِهِ جَوَابًا.
فَقَالَ لَهُ بِيلاَطُسُ: «أَمَا تُكَلِّمُنِي؟ أَلَسْتَ تَعْلَمُ أَنَّ لِي سُلْطَانًا أَنْ أَصْلِبَكَ وَسُلْطَانًا أَنْ أُطْلِقَكَ؟»
أَجَابَ يَسُوعُ: « لَمْ يَكُنْ لَكَ عَلَيَّ سُلْطَانٌ الْبَتَّةَ، لَوْ لَمْ تَكُنْ قَدْ أُعْطِيتَ مِنْ فَوْقُ. لِذلِكَ الَّذِي أَسْلَمَنِي إِلَيْكَ لَهُ خَطِيَّةٌ أَعْظَمُ».
مِنْ هذَا الْوَقْتِ كَانَ بِيلاَطُسُ يَطْلُبُ أَنْ يُطْلِقَهُ، وَلكِنَّ الْيَهُودَ كَانُوا يَصْرُخُونَ قَائِلِينَ:«إِنْ أَطْلَقْتَ هذَا فَلَسْتَ مُحِبًّا لِقَيْصَرَ. كُلُّ مَنْ يَجْعَلُ نَفْسَهُ مَلِكًا يُقَاوِمُ قَيْصَرَ!».
فَلَمَّا سَمِعَ بِيلاَطُسُ هذَا الْقَوْلَ أَخْرَجَ يَسُوعَ، وَجَلَسَ عَلَى كُرْسِيِّ الْوِلاَيَةِ فِي مَوْضِعٍ يُقَالُ لَهُ «الْبَلاَطُ» وَبِالْعِبْرَانِيَّةِ «جَبَّاثَا».
وَكَانَ اسْتِعْدَادُ الْفِصْحِ، وَنَحْوُ السَّاعَةِ السَّادِسَةِ. فَقَالَ لِلْيَهُودِ:«هُوَذَا مَلِكُكُمْ!».
فَصَرَخُوا: «خُذْهُ! خُذْهُ! اصْلِبْهُ!» قَالَ لَهُمْ بِيلاَطُسُ: «أَأَصْلِبُ مَلِكَكُمْ؟» أَجَابَ رُؤَسَاءُ الْكَهَنَةِ:«لَيْسَ لَنَا مَلِكٌ إِلاَّ قَيْصَرَ!».
فَحِينَئِذٍ أَسْلَمَهُ إِلَيْهِمْ لِيُصْلَبَ. فَأَخَذُوا يَسُوعَ وَمَضَوْا بِهِ.
فَخَرَجَ وَهُوَ حَامِلٌ صَلِيبَهُ إِلَى الْمَوْضِعِ الَّذِي يُقَالُ لَهُ «مَوْضِعُ الْجُمْجُمَةِ» وَيُقَالُ لَهُ بِالْعِبْرَانِيَّةِ «جُلْجُثَةُ»،
حَيْثُ صَلَبُوهُ، وَصَلَبُوا اثْنَيْنِ آخَرَيْنِ مَعَهُ مِنْ هُنَا وَمِنْ هُنَا، وَيَسُوعُ فِي الْوَسْطِ.
وَكَتَبَ بِيلاَطُسُ عُنْوَانًا وَوَضَعَهُ عَلَى الصَّلِيبِ. وَكَانَ مَكْتُوبًا:«يَسُوعُ النَّاصِرِيُّ مَلِكُ الْيَهُودِ».
فَقَرَأَ هذَا الْعُنْوَانَ كَثِيرُونَ مِنَ الْيَهُودِ، لأَنَّ الْمَكَانَ الَّذِي صُلِبَ فِيهِ يَسُوعُ كَانَ قَرِيبًا مِنَ الْمَدِينَةِ. وَكَانَ مَكْتُوبًا بِالْعِبْرَانِيَّةِ وَالْيُونَانِيَّةِ وَالّلاَتِينِيَّةِ.
فَقَالَ رُؤَسَاءُ كَهَنَةِ الْيَهُودِ لِبِيلاَطُسَ: «لاَ تَكْتُبْ: مَلِكُ الْيَهُودِ، بَلْ: إِنَّ ذَاكَ قَالَ: أَنَا مَلِكُ الْيَهُودِ!».
أَجَابَ بِيلاَطُسُ:«مَا كَتَبْتُ قَدْ كَتَبْتُ».
ثُمَّ إِنَّ الْعَسْكَرَ لَمَّا كَانُوا قَدْ صَلَبُوا يَسُوعَ، أَخَذُوا ثِيَابَهُ وَجَعَلُوهَا أَرْبَعَةَ أَقْسَامٍ، لِكُلِّ عَسْكَرِيٍّ قِسْمًا. وَأَخَذُوا الْقَمِيصَ أَيْضًا. وَكَانَ الْقَمِيصُ بِغَيْرِ خِيَاطَةٍ، مَنْسُوجًا كُلُّهُ مِنْ فَوْقُ.
فَقَالَ بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ:«لاَ نَشُقُّهُ، بَلْ نَقْتَرِعُ عَلَيْهِ لِمَنْ يَكُونُ». لِيَتِمَّ الْكِتَابُ الْقَائِلُ:«اقْتَسَمُوا ثِيَابِي بَيْنَهُمْ، وَعَلَى لِبَاسِي أَلْقَوْا قُرْعَةً». هذَا فَعَلَهُ الْعَسْكَرُ.
وَكَانَتْ وَاقِفَاتٍ عِنْدَ صَلِيبِ يَسُوعَ، أُمُّهُ، وَأُخْتُ أُمِّهِ مَرْيَمُ زَوْجَةُ كِلُوبَا، وَمَرْيَمُ الْمَجْدَلِيَّةُ.
فَلَمَّا رَأَى يَسُوعُ أُمَّهُ، وَالتِّلْمِيذَ الَّذِي كَانَ يُحِبُّهُ وَاقِفًا، قَالَ لأُمِّهِ:«يَا امْرَأَةُ، هُوَذَا ابْنُكِ».
ثُمَّ قَالَ لِلتِّلْمِيذِ:«هُوَذَا أُمُّكَ». وَمِنْ تِلْكَ السَّاعَةِ أَخَذَهَا التِّلْمِيذُ إِلَى خَاصَّتِهِ.
بَعْدَ هذَا رَأَى يَسُوعُ أَنَّ كُلَّ شَيْءٍ قَدْ كَمَلَ، فَلِكَيْ يَتِمَّ الْكِتَابُ قَالَ:«أَنَا عَطْشَانُ».
وَكَانَ إِنَاءٌ مَوْضُوعًا مَمْلُوًّا خَّلاً، فَمَلأُوا إِسْفِنْجَةً مِنَ الْخَلِّ، وَوَضَعُوهَا عَلَى زُوفَا وَقَدَّمُوهَا إِلَى فَمِهِ.
فَلَمَّا أَخَذَ يَسُوعُ الْخَلَّ قَالَ:«قَدْ أُكْمِلَ». وَنَكَّسَ رَأْسَهُ وَأَسْلَمَ الرُّوحَ.
ثُمَّ إِذْ كَانَ اسْتِعْدَادٌ، فَلِكَيْ لاَ تَبْقَى الأَجْسَادُ عَلَى الصَّلِيبِ فِي السَّبْتِ، لأَنَّ يَوْمَ ذلِكَ السَّبْتِ كَانَ عَظِيمًا، سَأَلَ الْيَهُودُ بِيلاَطُسَ أَنْ تُكْسَرَ سِيقَانُهُمْ وَيُرْفَعُوا.
فَأَتَى الْعَسْكَرُ وَكَسَرُوا سَاقَيِ الأَوَّلِ وَالآخَرِ الْمَصْلُوبِ مَعَهُ.
وَأَمَّا يَسُوعُ فَلَمَّا جَاءُوا إِلَيْهِ لَمْ يَكْسِرُوا سَاقَيْهِ، لأَنَّهُمْ رَأَوْهُ قَدْ مَاتَ.
لكِنَّ وَاحِدًا مِنَ الْعَسْكَرِ طَعَنَ جَنْبَهُ بِحَرْبَةٍ، وَلِلْوَقْتِ خَرَجَ دَمٌ وَمَاءٌ.
وَالَّذِي عَايَنَ شَهِدَ، وَشَهَادَتُهُ حَق÷، وَهُوَ يَعْلَمُ أَنَّهُ يَقُولُ الْحَقَّ لِتُؤْمِنُوا أَنْتُمْ.
لأَنَّ هذَا كَانَ لِيَتِمَّ الْكِتَابُ الْقَائِلُ:«عَظْمٌ لاَ يُكْسَرُ مِنْهُ».
وَأَيْضًا يَقُولُ كِتَابٌ آخَرُ:«سَيَنْظُرُونَ إِلَى الَّذِي طَعَنُوهُ».
ثُمَّ إِنَّ يُوسُفَ الَّذِي مِنَ الرَّامَةِ، وَهُوَ تِلْمِيذُ يَسُوعَ، وَلكِنْ خُفْيَةً لِسَبَبِ الْخَوْفِ مِنَ الْيَهُودِ، سَأَلَ بِيلاَطُسَ أَنْ يَأْخُذَ جَسَدَ يَسُوعَ، فَأَذِنَ بِيلاَطُسُ. فَجَاءَ وَأَخَذَ جَسَدَ يَسُوعَ.
وَجَاءَ أَيْضًا نِيقُودِيمُوسُ، الَّذِي أَتَى أَوَّلاً إِلَى يَسُوعَ لَيْلاً، وَهُوَ حَامِلٌ مَزِيجَ مُرّ وَعُودٍ نَحْوَ مِئَةِ مَنًا.
فَأَخَذَا جَسَدَ يَسُوعَ، وَلَفَّاهُ بِأَكْفَانٍ مَعَ الأَطْيَابِ، كَمَا لِلْيَهُودِ عَادَةٌ أَنْ يُكَفِّنُوا.
وَكَانَ فِي الْمَوْضِعِ الَّذِي صُلِبَ فِيهِ بُسْتَانٌ، وَفِي الْبُسْتَانِ قَبْرٌ جَدِيدٌ لَمْ يُوضَعْ فِيهِ أَحَدٌ قَطُّ.
فَهُنَاكَ وَضَعَا يَسُوعَ لِسَبَبِ اسْتِعْدَادِ الْيَهُودِ، لأَنَّ الْقَبْرَ كَانَ قَرِيبًا.
وَفِي أَوَّلِ الأُسْبُوعِ جَاءَتْ مَرْيَمُ الْمَجْدَلِيَّةُ إِلَى الْقَبْرِ بَاكِرًا، وَالظَّلاَمُ بَاق. فَنَظَرَتِ الْحَجَرَ مَرْفُوعًا عَنِ الْقَبْرِ.
فَرَكَضَتْ وَجَاءَتْ إِلَى سِمْعَانَ بُطْرُسَ وَإِلَى التِّلْمِيذِ الآخَرِ الَّذِي كَانَ يَسُوعُ يُحِبُّهُ، وَقَالَتْ لَهُمَا:«أَخَذُوا السَّيِّدَ مِنَ الْقَبْرِ، وَلَسْنَا نَعْلَمُ أَيْنَ وَضَعُوهُ!».
فَخَرَجَ بُطْرُسُ وَالتِّلْمِيذُ الآخَرُ وَأَتَيَا إِلَى الْقَبْرِ.
وَكَانَ الاثْنَانِ يَرْكُضَانِ مَعًا. فَسَبَقَ التِّلْمِيذُ الآخَرُ بُطْرُسَ وَجَاءَ أَوَّلاً إِلَى الْقَبْرِ،
وَانْحَنَى فَنَظَرَ الأَكْفَانَ مَوْضُوعَةً، وَلكِنَّهُ لَمْ يَدْخُلْ.
ثُمَّ جَاءَ سِمْعَانُ بُطْرُسُ يَتْبَعُهُ، وَدَخَلَ الْقَبْرَ وَنَظَرَ الأَكْفَانَ مَوْضُوعَةً،
وَالْمِنْدِيلَ الَّذِي كَانَ عَلَى رَأْسِهِ لَيْسَ مَوْضُوعًا مَعَ الأَكْفَانِ، بَلْ مَلْفُوفًا فِي مَوْضِعٍ وَحْدَهُ.
فَحِينَئِذٍ دَخَلَ أَيْضًا التِّلْمِيذُ الآخَرُ الَّذِي جَاءَ أَوَّلاً إِلَى الْقَبْرِ، وَرَأَى فَآمَنَ،
لأَنَّهُمْ لَمْ يَكُونُوا بَعْدُ يَعْرِفُونَ الْكِتَابَ: أَنَّهُ يَنْبَغِي أَنْ يَقُومَ مِنَ الأَمْوَاتِ.
فَمَضَى التِّلْمِيذَانِ أَيْضًا إِلَى مَوْضِعِهِمَا.
أَمَّا مَرْيَمُ فَكَانَتْ وَاقِفَةً عِنْدَ الْقَبْرِ خَارِجًا تَبْكِي. وَفِيمَا هِيَ تَبْكِي انْحَنَتْ إِلَى الْقَبْرِ،
فَنَظَرَتْ مَلاَكَيْنِ بِثِيَابٍ بِيضٍ جَالِسَيْنِ وَاحِدًا عِنْدَ الرَّأْسِ وَالآخَرَ عِنْدَ الرِّجْلَيْنِ، حَيْثُ كَانَ جَسَدُ يَسُوعَ مَوْضُوعًا.
فَقَالاَ لَهَا:«يَا امْرَأَةُ، لِمَاذَا تَبْكِينَ؟» قَالَتْ لَهُمَا:«إِنَّهُمْ أَخَذُوا سَيِّدِي، وَلَسْتُ أَعْلَمُ أَيْنَ وَضَعُوهُ!».
وَلَمَّا قَالَتْ هذَا الْتَفَتَتْ إِلَى الْوَرَاءِ، فَنَظَرَتْ يَسُوعَ وَاقِفًا، وَلَمْ تَعْلَمْ أَنَّهُ يَسُوعُ.
قَالَ لَهَا يَسُوعُ:«يَا امْرَأَةُ، لِمَاذَا تَبْكِينَ؟ مَنْ تَطْلُبِينَ؟» فَظَنَّتْ تِلْكَ أَنَّهُ الْبُسْتَانِيُّ، فَقَالَتْ لَهُ:«يَا سَيِّدُ، إِنْ كُنْتَ أَنْتَ قَدْ حَمَلْتَهُ فَقُلْ لِي أَيْنَ وَضَعْتَهُ، وَأَنَا آخُذُهُ».
قَالَ لَهَا يَسُوعُ:«يَا مَرْيَمُ» فَالْتَفَتَتْ تِلْكَ وَقَالَتْ لَهُ: «رَبُّونِي!» الَّذِي تَفْسِيرُهُ: يَا مُعَلِّمُ.
قَالَ لَهَا يَسُوعُ:«لاَ تَلْمِسِينِي لأَنِّي لَمْ أَصْعَدْ بَعْدُ إِلَى أَبِي. وَلكِنِ اذْهَبِي إِلَى إِخْوَتِي وَقُولِي لَهُمْ:إِنِّي أَصْعَدُ إِلَى أَبِي وَأَبِيكُمْ وَإِلهِي وَإِلهِكُمْ».
فَجَاءَتْ مَرْيَمُ الْمَجْدَلِيَّةُ وَأَخْبَرَتِ التَّلاَمِيذَ أَنَّهَا رَأَتِ الرَّبَّ، وَأَنَّهُ قَالَ لَهَا هذَا.
وَلَمَّا كَانَتْ عَشِيَّةُ ذلِكَ الْيَوْمِ، وَهُوَ أَوَّلُ الأُسْبُوعِ، وَكَانَتِ الأَبْوَابُ مُغَلَّقَةً حَيْثُ كَانَ التَّلاَمِيذُ مُجْتَمِعِينَ لِسَبَبِ الْخَوْفِ مِنَ الْيَهُودِ، جَاءَ يَسُوعُ وَوَقَفَ فِي الْوَسْطِ، وَقَالَ لَهُمْ:«سَلاَمٌ لَكُمْ!»
وَلَمَّا قَالَ هذَا أَرَاهُمْ يَدَيْهِ وَجَنْبَهُ، فَفَرِحَ التَّلاَمِيذُ إِذْ رَأَوْا الرَّبَّ.
فَقَالَ لَهُمْ يَسُوعُ أَيْضًا:«سَلاَمٌ لَكُمْ! كَمَا أَرْسَلَنِي الآبُ أُرْسِلُكُمْ أَنَا».
وَلَمَّا قَالَ هذَا نَفَخَ وَقَالَ لَهُمُ:«اقْبَلُوا الرُّوحَ الْقُدُسَ.
مَنْ غَفَرْتُمْ خَطَايَاهُ تُغْفَرُ لَهُ، وَمَنْ أَمْسَكْتُمْ خَطَايَاهُ أُمْسِكَتْ».
أَمَّا تُومَا، أَحَدُ الاثْنَيْ عَشَرَ، الَّذِي يُقَالُ لَهُ التَّوْأَمُ، فَلَمْ يَكُنْ مَعَهُمْ حِينَ جَاءَ يَسُوعُ.
فَقَالَ لَهُ التَّلاَمِيذُ الآخَرُونَ:«قَدْ رَأَيْنَا الرَّبَّ!». فَقَالَ لَهُمْ:«إِنْ لَمْ أُبْصِرْ فِي يَدَيْهِ أَثَرَ الْمَسَامِيرِ، وَأَضَعْ إِصْبِعِي فِي أَثَرِ الْمَسَامِيرِ، وَأَضَعْ يَدِي فِي جَنْبِهِ، لاَ أُومِنْ».
وَبَعْدَ ثَمَانِيَةِ أَيَّامٍ كَانَ تَلاَمِيذُهُ أَيْضًا دَاخِلاً وَتُومَا مَعَهُمْ. فَجَاءَ يَسُوعُ وَالأَبْوَابُ مُغَلَّقَةٌ، وَوَقَفَ فِي الْوَسْطِ وَقَالَ:«سَلاَمٌ لَكُمْ!».
ثُمَّ قَالَ لِتُومَا:«هَاتِ إِصْبِعَكَ إِلَى هُنَا وَأَبْصِرْ يَدَيَّ، وَهَاتِ يَدَكَ وَضَعْهَا فِي جَنْبِي، وَلاَ تَكُنْ غَيْرَ مُؤْمِنٍ بَلْ مُؤْمِنًا».
أَجَابَ تُومَا وَقَالَ لَهُ:«رَبِّي وَإِلهِي!».
قَالَ لَهُ يَسُوعُ:«لأَنَّكَ رَأَيْتَنِي يَا تُومَا آمَنْتَ! طُوبَى لِلَّذِينَ آمَنُوا وَلَمْ يَرَوْا».
وَآيَاتٍ أُخَرَ كَثِيرَةً صَنَعَ يَسُوعُ قُدَّامَ تَلاَمِيذِهِ لَمْ تُكْتَبْ فِي هذَا الْكِتَابِ.
وَأَمَّا هذِهِ فَقَدْ كُتِبَتْ لِتُؤْمِنُوا أَنَّ يَسُوعَ هُوَ الْمَسِيحُ ابْنُ اللهِ، وَلِكَيْ تَكُونَ لَكُمْ إِذَا آمَنْتُمْ حَيَاةٌ بِاسْمِهِ.
بَعْدَ هذَا أَظْهَرَ أَيْضًا يَسُوعُ نَفْسَهُ لِلتَّلاَمِيذِ عَلَى بَحْرِ طَبَرِيَّةَ. ظَهَرَ هكَذَا:
كَانَ سِمْعَانُ بُطْرُسُ، وَتُومَا الَّذِي يُقَالُ لَهُ التَّوْأَمُ، وَنَثَنَائِيلُ الَّذِي مِنْ قَانَا الْجَلِيلِ، وَابْنَا زَبْدِي، وَاثْنَانِ آخَرَانِ مِنْ تَلاَمِيذِهِ مَعَ بَعْضِهِمْ.
قَالَ لَهُمْ سِمْعَانُ بُطْرُسُ:«أَنَا أَذْهَبُ لأَتَصَيَّدَ». قَالُوا لَهُ:«نَذْهَبُ نَحْنُ أَيْضًا مَعَكَ». فَخَرَجُوا وَدَخَلُوا السَّفِينَةَ لِلْوَقْتِ. وَفِي تِلْكَ اللَّيْلَةِ لَمْ يُمْسِكُوا شَيْئًا.
وَلَمَّا كَانَ الصُّبْحُ، وَقَفَ يَسُوعُ عَلَى الشَّاطِئِ. وَلكِنَّ التَّلاَمِيذَ لَمْ يَكُونُوا يَعْلَمُونَ أَنَّهُ يَسُوعُ.
فَقَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«يَا غِلْمَانُ أَلَعَلَّ عِنْدَكُمْ إِدَامًا؟». أَجَابُوهُ:«لاَ!»
فَقَالَ لَهُمْ: «أَلْقُوا الشَّبَكَةَ إِلَى جَانِبِ السَّفِينَةِ الأَيْمَنِ فَتَجِدُوا». فَأَلْقَوْا، وَلَمْ يَعُودُوا يَقْدِرُونَ أَنْ يَجْذِبُوهَا مِنْ كَثْرَةِ السَّمَكِ.
فَقَالَ ذلِكَ التِّلْمِيذُ الَّذِي كَانَ يَسُوعُ يُحِبُّهُ لِبُطْرُسَ:«هُوَ الرَّبُّ!». فَلَمَّا سَمِعَ سِمْعَانُ بُطْرُسُ أَنَّهُ الرَّبُّ، اتَّزَرَ بِثَوْبِهِ، لأَنَّهُ كَانَ عُرْيَانًا، وَأَلْقَى نَفْسَهُ فِي الْبَحْرِ.
وَأَمَّا التَّلاَمِيذُ الآخَرُونَ فَجَاءُوا بِالسَّفِينَةِ، لأَنَّهُمْ لَمْ يَكُونُوا بَعِيدِينَ عَنِ الأَرْضِ إِلاَّ نَحْوَ مِئَتَيْ ذِرَاعٍ، وَهُمْ يَجُرُّونَ شَبَكَةَ السَّمَكِ.
فَلَمَّا خَرَجُوا إِلَى الأَرْضِ نَظَرُوا جَمْرًا مَوْضُوعًا وَسَمَكًا مَوْضُوعًا عَلَيْهِ وَخُبْزًا.
قَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«قَدِّمُوا مِنَ السَّمَكِ الَّذِي أَمْسَكْتُمُ الآنَ».
فَصَعِدَ سِمْعَانُ بُطْرُسُ وَجَذَبَ الشَّبَكَةَ إِلَى الأَرْضِ، مُمْتَلِئَةً سَمَكًا كَبِيرًا، مِئَةً وَثَلاَثًا وَخَمْسِينَ. وَمَعْ هذِهِ الْكَثْرَةِ لَمْ تَتَخَرَّقِ الشَّبَكَةُ.
قَالَ لَهُمْ يَسُوعُ:«هَلُمُّوا تَغَدَّوْا!». وَلَمْ يَجْسُرْ أَحَدٌ مِنَ التَّلاَمِيذِ أَنْ يَسْأَلَهُ: مَنْ أَنْتَ؟ إِذْ كَانُوا يَعْلَمُونَ أَنَّهُ الرَّبُّ.
ثُمَّ جَاءَ يَسُوعُ وَأَخَذَ الْخُبْزَ وَأَعْطَاهُمْ وَكَذلِكَ السَّمَكَ.
هذِهِ مَرَّةٌ ثَالِثَةٌ ظَهَرَ يَسُوعُ لِتَلاَمِيذِهِ بَعْدَمَا قَامَ مِنَ الأَمْوَاتِ.
فَبَعْدَ مَا تَغَدَّوْا قَالَ يَسُوعُ لِسِمْعَانَ بُطْرُسَ: «يَاسِمْعَانُ بْنَ يُونَا، أَتُحِبُّنِي أَكْثَرَ مِنْ هؤُلاَءِ؟» قَالَ لَهُ:«نَعَمْ يَارَبُّ أَنْتَ تَعْلَمُ أَنِّي أُحِبُّكَ». قَالَ لَهُ: «ارْعَ خِرَافِي».
قَالَ لَهُ أَيْضًا ثَانِيَةً:«يَا سِمْعَانُ بْنَ يُونَا، أَتُحِبُّنِي؟» قَالَ لَهُ:«نَعَمْ يَارَبُّ، أَنْتَ تَعْلَمُ أَنِّي أُحِبُّكَ». قَالَ لَهُ:«ارْعَ غَنَمِي».
قَالَ لَهُ ثَالِثَةً:«يَا سِمْعَانُ بْنَ يُونَا، أَتُحِبُّنِي؟» فَحَزِنَ بُطْرُسُ لأَنَّهُ قَالَ لَهُ ثَالِثَةً: أَتُحِبُّنِي؟ فَقَالَ لَهُ: «يَارَبُّ، أَنْتَ تَعْلَمُ كُلَّ شَيْءٍ. أَنْتَ تَعْرِفُ أَنِّي أُحِبُّكَ». قَالَ لَهُ يَسُوعُ:«ارْعَ غَنَمِي.
اَلْحَقَّ الْحَقَّ أَقُولُ لَكَ: لَمَّا كُنْتَ أَكْثَرَ حَدَاثَةً كُنْتَ تُمَنْطِقُ ذَاتَكَ وَتَمْشِي حَيْثُ تَشَاءُ. وَلكِنْ مَتَى شِخْتَ فَإِنَّكَ تَمُدُّ يَدَيْكَ وَآخَرُ يُمَنْطِقُكَ، وَيَحْمِلُكَ حَيْثُ لاَ تَشَاءُ».
قَالَ هذَا مُشِيرًا إِلَى أَيَّةِ مِيتَةٍ كَانَ مُزْمِعًا أَنْ يُمَجِّدَ اللهَ بِهَا. وَلَمَّا قَالَ هذَا قَالَ لَهُ:«اتْبَعْنِي».
فَالْتَفَتَ بُطْرُسُ وَنَظَرَ التِّلْمِيذَ الَّذِي كَانَ يَسُوعُ يُحِبُّهُ يَتْبَعُهُ، وَهُوَ أَيْضًا الَّذِي اتَّكَأَ عَلَى صَدْرِهِ وَقْتَ الْعَشَاءِ، وَقَالَ:«يَا سَيِّدُ، مَنْ هُوَ الَّذِي يُسَلِّمُكَ؟»
فَلَمَّا رَأَى بُطْرُسُ هذَا، قَالَ لِيَسُوعَ:«يَارَبُّ، وَهذَا مَا لَهُ؟»
قَالَ لَهُ يَسُوعُ:«إِنْ كُنْتُ أَشَاءُ أَنَّهُ يَبْقَى حَتَّى أَجِيءَ، فَمَاذَا لَكَ؟ اتْبَعْنِي أَنْتَ!».
فَذَاعَ هذَا الْقَوْلُ بَيْنَ الإِخْوَةِ: إِنَّ ذلِكَ التِّلْمِيذَ لاَ يَمُوتُ. وَلكِنْ لَمْ يَقُلْ لَهُ يَسُوعُ إِنَّهُ لاَ يَمُوتُ، بَلْ:«إِنْ كُنْتُ أَشَاءُ أَنَّهُ يَبْقَى حَتَّى أَجِيءَ، فَمَاذَا لَكَ؟».
هذَا هُوَ التِّلْمِيذُ الَّذِي يَشْهَدُ بِهذَا وَكَتَبَ هذَا. وَنَعْلَمُ أَنَّ شَهَادَتَهُ حَقٌّ.
وَأَشْيَاءُ أُخَرُ كَثِيرَةٌ صَنَعَهَا يَسُوعُ، إِنْ كُتِبَتْ وَاحِدَةً وَاحِدَةً، فَلَسْتُ أَظُنُّ أَنَّ الْعَالَمَ نَفْسَهُ يَسَعُ الْكُتُبَ الْمَكْتُوبَةَ. آمِينَ.
Таджикский
Лекин Исо ба кўҳи Зайтун рафт,
Ва бомдодон боз ба маъбад омад, ва тамоми мардум назди Ў омаданд; ва Ў нишаста онҳоро таълим медод.
Дар ин вақт китобдонон ва фирисиён занеро, ки дар амали зино дастгир шуда буд, назди Ў оварданд, ва дар миёна ба по ниҳода,
Ба Ў гуфтанд: “Устод! Ин зан дар амали зино дастгир шуд;
Ва Мусо дар шариат ба мо гуфтааст, ки чунин занон бояд сангсор шаванд; аммо Ту чӣ мегўӣ?“
Инро барои озмоиш ба Ў гуфтанд, то ки далеле ёфта, Ўро айбдор кунанд. Лекин Исо хам шуда, бо ангушташ бар рўи замин чизе менавишт.
Чун дар савол исрор намуданд, Ў рост шуда, ба онҳо гуфт: “Он ки аз шумо бегуноҳ аст, аввалин касе бошад, ки ба вай санг андозад“.
Ва боз хам шуда, бар замин навиштан гирифт.
Чун шуниданд, виҷдонашон нороҳат шуд, ва аз пирон сар карда, то каси охирин паси якдигар баромада рафтанд; ва Исо танҳо монд, ва зан дар миёна ба по меистод.
Исо чун рост шуд ва ғайр аз зан ҳеҷ касро надид, ба вай гуфт: “Эй зан! Даъвогарони ту куҷо шуданд? Оё касе туро маҳкум накард?“
Зан гуфт: “Ҳеҷ касе, эй оғо!“ Исо ба вай гуфт: “Ман низ туро маҳкум намекунам; бирав ва дигар гуноҳ накун“.
Ва Исо боз ба мардум гуфт: “Ман Нури ҷаҳон ҳастам; ҳар кӣ Маро пайравӣ кунад, дар торикӣ роҳ намепаймояд, балки нури ҳаётро ёбад“.
Он гоҳ фарисиён ба Ў гуфтанд: “Ту бар Худ шаҳодат медиҳӣ, шаҳодати Ту рост нест“.
Исо дар ҷавоби онҳо гуфт: “гарчанде ки Ман бар Худ шаҳодат медиҳам, шаҳодати Ман рост аст, зеро ки Ман медонам, ки аз куҷо омадаам ва ба куҷо меравам; лекин шумо намедонед, ки Ман аз куҷо омадаам ва ба куҷо меравам;
Шумо аз рўи ҷисм доварӣ мекунед, вале Ман ҳеҷ касро доварӣ намекунам;
Ва агар Ман доварӣ кунам, доварии Ман рост аст, чунки Ман танҳо нестам, балки Падаре ки Маро фиристод, бо Ман аст;
Ва низ дар шариати шумо навишта шудааст, ки шаҳодати ду кас рост аст;
Ман бар Худ шаҳодат медиҳам, ва низ Падаре ки Маро фиристод, бар Ман шаҳодат медиҳад“.
Ба Ў гуфтанд: “Падари Ту куҷост?“ Исо ҷавоб дод: “Шумо на Маро мешиносед ва на Падари Маро; агар Маро мешинохтед, Падари Маро низ мешинохтед“.
Ин суханонро Исо дар назди ганҷина, ҳангоме ки дар маъбад таълим медод, гуфт; ва ҳеҷ кас Ўро дастгир накард, чунки соати Ў ҳанўз нарасида буд.
Боз Исо ба онҳо гуфт: “Ман меравам, ва шумо Маро хоҳед ҷуст, ва дар гуноҳҳои худ хоҳед мурд; ба он ҷое ки Ман меравам, шумо наметавонед биёед“.
Яҳудиён гуфтанд: “Наход ки Ў мехоҳад Худро бикушад, ки мегўяд: ́Ба он ҷое ки Ман меравам, шумо наметавонед биёед́?“.
Ба онҳо гуфт: “Шумо аз поин мебошед, Ман аз боло; шумо аз ин ҷаҳон ҳастед, лекин Ман аз ин ҷаҳон нестам;
Аз ин сабаб ба шумо гуфтам, ки дар гуноҳҳои худ хоҳед мурд; зеро агар имон наоваред, ки ин Ман ҳастам, дар гуноҳҳои худ хоҳед мурд“.
Ба Ў гуфтанд: “Ту кистӣ?“ Исо ба онҳо гуфт: “Ҳамонам, ки аз аввал ҳам ба шумо гуфтам;
Ман чизҳои бисьёр дорам, ки дар ҳаққи шумо бигўям ва доварӣ кунам; лекин Фиристодаи Ман ҳақиқист, ва Ман ҳар чи аз Ў шунидаам, ба ҷаҳон мегўям“.
Онҳо нафаҳмиданд, ки Ў ба онҳо дар бораи Падар сухан мегўяд.
Исо ба онҳо гуфт: “Вақте ки Писари Одамро баланд бардоштед, хоҳед фаҳмид, ки ин Ман ҳастам, ва ҳеҷ амалро аз Худ намекунам, балки он чиро, ки Падарам ба Ман таълим дод, мегўям;
Фиристодаи Ман бо Ман аст; Падар Маро танҳо нагузоштааст, зеро ки Ман ҳамеша аъмоли писандидаи Ўро ба ҷо меоварам“.
Чун инро гуфт, бисьёр касон ба Ў имон оварданд.
Он гоҳ Исо ба яҳудиёне ки ба Ў имон оварданд, гуфт: “Агар шумо дар каломи Ман бимонед, ҳақиқатан шогирдони Ман хоҳед буд,
Ва ростиро хоҳед шинохт, ва ростӣ шуморо озод хоҳад кард“.
Ба Ў ҷавоб доданд: “Мо фарзандони Иброҳим ҳастем ва ҳеҷ гоҳ ғуломи касе набудем; пас чӣ сон Ту мегўӣ, ки́озод хоҳед шуд́?“.
Исо дар ҷавоби онҳо гуфт: “Ба ростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: ҳар кӣ гуноҳ мекунад, ғуломи гуноҳ аст;
Лекин ғулом ҳамеша дар хона намемонад; писар ҳамеша мемонад;
Пас, агар Писар шуморо озод кунад, ҳақиқатан озод хоҳед буд“
Медонам, ки фарзандони Иброҳим ҳастед; лекин мехоҳед Маро бикушед, чунки каломи Ман дар шумо намеғунҷад;
Ман он чи назди Падари Худ дидаам, мегўям; ва шумо он чи назди падари худ дидаед, мекунед“.
Онҳо дар ҷавоби Ў гуфтанд: “Падри мо Иброҳим аст“. Исо ба онҳо гуфт: “Агар фарзандони Иброҳинм мебудед, аъмоли Иброҳимро ба ҷо меовардед;
Валекин ҳоло мехоҳед Маро бикушед, ва Ман Шахсе ҳастам, ки ростиро, ончунон ки аз Худо шунидаам, ба шумо мегўям: Иброҳим чунин коре накардааст.
Шумо аъмоли падари худро мекунед“. Ба Ў гуфтанд: “Мо аз зино таваллуд наёфтаед; мо як Падар дорем, ки Худо бошад“.
Исо ба онҳо гуфт: “Агар Худо падари шумо мебуд, Маро дўст медоштед, чунки Ман аз ҷониби Худо баромада, назди шумо омадаам; зеро ки Ман ба иродаи Худ наомадаам, балки Ў Маро фиристод.
Чаро каломи Маро намефаҳмед? Чунки каломи Маро наметавонед бишнавед.
Падари шумо иблис аст, ва шумо мехоҳед орзуҳои падари худро ба амал оваред; вай аз абтидо қотил буд ва дар ростӣ собит намонд, зеро ки дар вай ростӣ нест; вақте ки вай сухани дурўғ мегўяд, аз они худро мегўяд, зеро ки вай дурўғгўй ва падари дурўғ аст.
Лекин аз баски Ман сухани ростро ба шумо мегўям, ба Ман имон намеоваред“.
Кист аз шумо ки Маро ба гуноҳе таъна зада тавонад? Пас агар Ман сухани ростро гўям, чаро ба Ман имон намеоваред?
Касе ки аз Худо бошад, ба каломи худо гўш медиҳад; шумо ба он сабаб гўш намедиҳед, ки аз Худо нестед.
Он гоҳ яҳудиён дар ҷавоби Ў гуфтанд: “Оё дуруст нагуфтаем, ки Ту сомарӣ ҳастӣ ва дев дорӣ?“
Исо дар ҷавоби онҳо гуфт: “Ман дев надорам, балки Падари Худро ҳурмат мекунам, вале шумо ба Ман беҳурматӣ мекунед;
Ман ҷалоли Худро толиб нестам: Яке ҳаст, ки Толиб ва Довар мебошад;
Ба ростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: касе ки каломи Маро риоя кунад, то абад маргро нахоҳад дид“.
Яҳудиён ба Ў гуфтанд: “Акнун донистем, ки Ту дев дорӣ; Иброҳим ва анбиё мурданд, вале Ту мегўӣ: ́Касе ки каломи Маро роия кунад, то абад зоиқан маргро нахоҳад чашид́„.
Оё Ту аз падари мо Иброҳим, ки мурд, ва аз анбиё, ки низ мурданд, бузургтар ҳастӣ? Ту Худро кӣ медонӣ?“.
Исо ҷавоб дод: “Агар Ман Худро ҷалол диҳам, ҷалоли Ман ҳеҷ чизе набошад: Маро Падари Ман ҷалол медиҳад, ки дар ҳаққи Ў шумо мегўед: ́Ў Худои мост́;
Ва Ўро нашинохтаед, лекин Ман Ўро мешиносам; ва агар бигўям, ки Ўро намешиносам, мисли шумо дурғўгўй мешавам; лекин Ман Ўро мешиносам ва каломи Ўро риоя мекунам;
Падари шумо Иброҳим шод буд, ки рўзи Маро бубинад: ва дид ва шод гардид“.
Яҳудиён ба Ў гуфтанд: “Ҳанўз панҷоҳсола ҳам нестӣ, ва Ту Иброҳимро дидаӣ?“
Исо ба онҳо гуфт: “Ба ростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: пеш аз он ки Иброҳим пайдо шуд, Ман ҳастам“.
Он гоҳ санг бардоштанд, то ки Ўро сангсор кунанд, лекин Исо пинҳон шуд ва аз миёни онҳо гузашта, аз маъбад берун шуд ва рафт.
Ва чун мерафт, як кўри модарзодро дид.
Шогирдон аз Ў пурсида, гуфтанд: “Эй Устод! Ки гуноҳ кард: ин одам ё падару модараш, ки вай кўр зоида шуд?“
Исо ҷавоб дод: “На ин одам гуноҳ кард ва на падару модараш, балки барои он ки дар вай аъмоли Худо ошкор гардад;
То вақте ки рўз аст, Ман бояд аъмоли Фиристодаи Худро ба ҷо оварам; шаб ки ояд, ҳеҷ кас кас наметавонад коре бикунад;
То вақте ки Ман дар ҷаҳон ҳастам, нури ҷаҳонам“.
Инро гуфта, оби даҳон бар замин андохт, ва бо он об гил сохт, ва он гилро бар чашмони кўр молид,
Ва ба вай гуфт: “Бирав ва дар ҳавзи Шилўаҳ, ки маънояш́Фиристода́ мебошад, худро бишўй“. Вай рафта, худро шуст, ва бино шуда омад.
Ҳамсоягон ва касоне ки пеш аз он вайро дар ҳолати кўри дида буданд, гуфтанд: “Оё ин ҳамон нест, ки нишаста, гадоӣ мекард?“
Баъзе гуфтанд: “Ҳамон аст“. Ва баъзе гуфтанд: “Фақат ба вай монанд аст“. Вале худи вай гуфт: “Ман ҳамонам“.
Ба вай гуфтанд: “Пас чӣ тавр чашмони ту воз шуд?“
Вай дар ҷавоб гуфт: “Касе ки Исо номида мешавад, гил сохта, ба чашмонам молид ва гуфт: ́Бирав ва дар ҳавзи Шилўаҳ худро бишўй“. Ман рафта шустам ва бино шудам“.
Ва ба вай гуфтанд: “Ў куҷост?“ Гуфт: “Намедонам“.
Он одамро, ки пештар кўр буд, назди фарисиён бурданд.
Ва он рўзе ки Исо гил сохта, чашмони вайро воз кард, рўзи шанбе буд.
Фарисиён низ аз вай пурсиданд, ки чӣ тавр бино шуд.Ба онҳо гуфт: “Гил сохта, ба чашмонам гузошт, ва ман худро шуста, бино шудам“.
Баъзе аз фарисиён гуфтанд: “Он Шахс аз ҷониби Худо нест, чунки шанберо нигоҳ намедорад“. Дигарон гуфтанд: “Чӣ тавр як шахси гуноҳкор чунин мўъҷиза нишон дода метавонад?“ Ва дар байни онҳо ихтилоф афтод.
Боз ба он кўр гуфтанд: “Дар бораи Ў, ки чашмони туро кушод чӣ мегўи?“. Гуфт: “Пайғамбар аст“.
Яҳудиён бовар накарданд, ки вай кўр буду бино шуд, то ин ки падару модари он биношударо даъват намуда,
Аз онҳо пурсиданд: “Оё ин аст писари шумо, ки мегўед: кўр зоида шудааст? Пас чӣ тавр вай алҳол бино шудааст?“.
Падару модари вай дар ҷавоби онҳо гуфт: “Мо медонед, ки ин писари мост, ва кўр зоида шудаст;
Лекин алҳол чӣ тавр бино шудаст, намедонем; ва чашмони вайро ки воз кардааст намедонем; вай болиғ аст, аз худаш пурсед, то аҳволи худро баён кунад“.
Падару модараш чунин гуфтанд, чунки аз яҳудиён метарсиданд; зеро ки яҳудиён аллакай забон як карда буданд, ки ҳар кӣ Ўро чун Масеҳ эътироф намояд, аз куништ биронанд;
Аз ин сабаб падару модараш гуфтанд, ки: “вай болиғ аст, аз худаш пурсед“.
Он гоҳ бори дигар он одамро, ки кўр буд, талабида, гуфтанд: “Худоро сано гўй; мо медонем, ки Он Шахс гуноҳкор аст“
Дар ҷавобашон гуфт: “Оё гуноҳкор аст, ё не, намедонам; як чизро медонам, ки кўр будам ва ҳоло бино ҳастам“.
Боз ба вай гуфтанд: “Бо ту чӣ кор кард? чӣ тавр чашмони туро боз кард?“
Ба онҳо ҷавоб дод: “Аллакай ба шумо гуфтам, ва гўш надодед; чаро мехоҳед дубора бишнавед? Оё шумо низ мехоҳед шогирдони Ў шавед?“.
Вайро мазаммат намуда, гуфтанд: “Ту шогирди Ў ҳастӣ, мо шогирдони Мусоем;
Мо медонем, ки Худо ба Мусо сухан гуфт; лекин Ин Шахсро намедонем, аз куҷост“.
Он одам дар ҷавоби онҳо гуфт: “Ин аҷиб аст, ки шумо аз куҷо будани Ўро намедонед, ва ҳол он ки Ў чашмони маро воз кард.
Мо медонем, ки Худо дуои гуноҳкорронро намешунавад, лекин агар касе худотарс бошаду иродаи Ўро ба ҷо оварад, дуояшро мешунавад;
Ҳаргиз шунида нашудааст, ки касе чашмони кўри модарзодро воз карда бошад;
Агар Ў аз ҷониби Худо намебуд, ҳеҷ кор карда наметавонист“
Дар ҷавоби вай гуфтанд: “Ту, ки комилан дар гуноҳ таваллуд ёфтаӣ, моро таълим медиҳӣ?“. Пас вайро бадар ронданд.
Исо чун шунид, ки вайро бадар ронданд, вайро ёфта, гуфт: “Оё ту ба Писари Одам имон дорӣ?“
Дар ҷавоб гуфт: “Эй оғо, Ў кист, то ба Ў имон оварам?“
Исо ба вай гуфт: “Ту Ўро дидаӣ, ва Ў ҳамон аст, ки ҳоло бо ту гуфтугў мекунад“.
Гуфт: “Имон дорам, Худовандо!“ Ва ба Ў саҷда кард.
Ва Исо гуфт: “Ман барои доварӣ ба ин ҷаҳон омадаам, то ки кўрон бино ва биноён кўр шаванд“.
Баъзе аз фарисиён, ки назди Ў буданд, чун шуниданд, ба Ў гуфтанд: “Наход ки мо ҳам кўр бошем?“.
Исо ба онҳо гуфт: “Агар кўр мебудед, гуноҳ намедоштед; аммо чун мегўед, ки бино ҳастед, пас гуноҳи шумо мемонад“.
Ба ростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: ҳар кӣ ба оғили гўсфанд аз дар надарояд, балки аз роҳи дигар дохил шавад, вай дузд ва роҳзан аст;
Лекин ҳар кӣ аз дар дарояд, вай чўпони гўсфандон аст;
Дарбон дарро барои вай мекушояд, гўсфандон ба овози вай гўш медиҳанд, вай гўсфандони худро ном ба ном мехонад ва берун мебарорад.
Чун гўсфандони худро баровард, пешопеши онҳо меравад; ва гўсфандон аз ақиби вай мераванд, чунки овозашро мешиносанд;
Лекин аз ақиби бегона намераванд, балки аз вай мегурезанд, чунки овози бегонаро намешиносанд“.
Ҳамин масалро Исо ба онҳо гуфт. Лекин онҳо нафаҳмиданд, ки Ў ба онҳо чӣ гуфт.
Боз Исо ба онҳо гуфт: “Ба ростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: Ман барои гўсфандон дар ҳастам.
Ҳамаи касоне ки пеш аз Ман омаданд, дузд ва роҳзан ҳастанд; лекин гўсфандон ба овози онҳо гўш надоданд.
Ман дар ҳастам: ҳар кӣ ба василаи Ман дохил шавад, наҷот меёбад, ва ба берун меравад, ва чарогоҳ пайдо мекунад.
Дузд меояд, то ки бидуздад, бикушад ва талаф кунад; Ман омадаам, то ки онҳо ҳаёт ёбанд ва онро ба фаровонӣ дошта бошанд“.
Ман Чўпони некам: чўпони нек ҷони худро барои гўсфандон фидо мекунад;
Лекин муздуре ки чўпон нест, ва гўсфандон аз они худаш нестанд, чун бубинад, ки гург меояд, гўсфандонро монда мегурезад, ва гург гўсфандонро мегирад ва пароканда мекунад;
Муздур мегурезад, чунки муздур аст, ва ғами гўсфандонро намехўрад.
Ман чўпони некам, ва мансубони Худро мешиносам, ва мансубонмам Маро мешиносанд:
Чунони ки Падар Маро мешиносад, Ман ҳам Падарро мешиносам, ва ҷони Худро барои гўсфандон фидо мекунам.
Ман гўсфандони дигар низ дорам, ки аз ин оғил нестанд, ва онҳоро низ бояд оварам, онҳо низ овози Маро хоҳанд шунид, ва як рамаю як чўпон хоҳанд шуд.
Аз ин сабаб Падар Маро дўст медорад, ки Ман ҷони Худро фидо мекунам, то ки онро боз ёбам.
Ҳеҷ кас онро аз Ман намегирад, балки Худи Ман онро фидо мекунам: қудрат дорам, ки онро фидо кунам, ва қудрат дорам, ки онро боз ёбам; ин ҳукмро аз Падари Худ гирифтаам“.
Ба сабаби ин суханоно боз дар байни яҳудиён ихтилоф афтод.
Бисьёре аз онҳо гуфтанд: “Ў дев дорад ва девона аст; чаро ба суханоанаш гўш медиҳед?“
Дигарон гуфтанд: “Ин девона нест; оё дев метавонад чашми кўронро воз кунад?“.
Дар Ерусалим иди таҷдид барпо шуд, ва зимистон буд.
Ва Исо дар маъбад, дар равоқи Сулаймон мегашт.
Яҳудиён гирди Ўро гирифта, ба Ў гуфтанд: “То кай моро дар тардид мегузорӣ? Агар Ту Масеҳ бошӣ, ошкоро бигў“.
Исо ба онҳо ҷавоб дод: “Ман ба шумо гуфтам, ва имон наовардед; аъмоле ки Ман ба исми Падари Худ ба ҷо меоварам, бар Ман шаҳодат медиҳад;
Лекин шумо имон намеоваред, зеро ки аз гўсфандони Маннестед, чунон ки ба шумо гуфтам;
Гўсфандони Ман ба овози Ман гўш медиҳанд, ва Ман онҳоро мешиносам, ва онҳо Маро пайравӣ мекунанд,
Ва Ман ба онҳо ҳаёти ҷовидонӣ мебахшам, ва онҳо то абад талаф нахоҳанд шуд, ва ҳеҷ кас наметавонад онҳоро аз дасти Ман кашида гирад;
Падаре ки онҳоро ба Ман дод, аз ҳама бузургтар аст, ва ҳеҷ кас наметавонад онҳоро аз дасти Падари Ман кашида гирад;
Ман ва падар як ҳастем“.
Боз яҳудиён санг бардоштанд, то ки Ўро сангсор кунанд.
Исо ба онҳо ҷавоб дод: “Аз ҷониби Падари Худ ба шумо бисьёр аъмоли нек нишон додаам; аз барои кадоми онҳо Маро сангсор мекунед?“
Яҳудиён дар ҷавоби Ў гуфтанд: “Туро барои амали нек сангсор намекунем, балки барои куфр, зеро Ту одам ҳастӣ, Худро Худо мехонӣ“.
Исо ба онҳо ҷавоб дод: “Оё дар шариати шумо навишта нашудааст: ́Ман гуфтам: шумо худоён ҳастед́?
Агар онҳоеро ки каломи Худо сўяшон нозил шуд, худоён хондааст, ва Навишта наметавонад ботил шавад,
Пас ба Касе ки Падар Ўро тақдис карда, ба ҷаҳон фиристод, чӣ тавр шумо мегўед, ки: ́Куфр мегўӣ́, чунки гуфтам: ́Писари Худо ҳастам́?
Агар аъмоли Падри худро ба ҷо намеоварам, ба Ман имон наоваред;
Ва агар ба ҷо меоварам, ҳарчанд шумо ба Ман имон намеоваред, пас ба аъмол имон оваред, то бидонед ва бовар кунед, ки Падар дар Ман аст, ва Ман дар Ў“.
Он гоҳ бори дигар хостанд Ўро дастгир кунанд; лекин Ў аз дасташон раҳо шуд.
Ва боз ба он тарафи Ўрдун, ба ҳамон ҷое ки пештар Яҳьё таъмид медод, рафт ва дар он ҷо монд.
Ва бисьёр касон назди Ў омаданд ва гуфтанд: “Яҳьё ҳеҷ мўъҷизае нишон надод; лекин ҳар он чи Яҳьё дар бораи Ин Шахс гуфт, рост буд“.
Ва бисьё касон дар он ҷо ба Ў имон оварданд.
Шахсе Лаъзор ном бемор буд аз аҳли Байт-Ҳинӣ, ки деҳаи Марьям ва хоҳараш Марто буд.
Марьям ҳамон буд, ки Худовандро бо равғани атрафшон тадҳин карда, пойҳои Ўро бо мўи худ хушконида; Лаъзори бемор бародари вай буд.
Ва хоҳарон ба Ў кас фиристода, гуфтанд: “Худовандо! Инак, он касе ки дўст медорӣ, бемор аст“.
Чун Исо шунид, гуфт: “Ин касалӣ барои мамот нест, балки барои ҷалоли Худост, то ки Писари Худо ба василаи он ҷалол ёбад“.
Исо Марто ва хоҳари вай ва Лаъзорро дўст медошт.
Чун шунид ки вай бемор аст, дар ҷое ки буд, ду рўз монд.
Пас аз он ба шогирдонаш гуфт: “Боз ба Яҳудо биравем“.
Шогирдонаш ба Ў гуфтанд: “Эй Устод! Бисьёр нагузаштааст, ки яҳудиён мехостанд Туро сангсор кунанд, ва Ту мехоҳӣ боз ба он ҷо биравӣ?“
Исо ҷавоб дод: “Оё рўз дувоздаҳ соат нест? Касе ки рўзона роҳ меравад, пешпо намехўрад, чунки нури ин ҷаҳонро мебинад;
Лекин ҳар ки шабона роҳ меравад, пешпо мехўрад, чунки дар вай нур нест“.
Инро ба забон ронд ва пас аз он ба онҳо гуфт: “Дўсти мо Лаъзор хуфтааст, лекин Ман меравам, то ки вайро бедор кунам“.
Шогирдонаш гуфтанд: “Худовандо! Агар хуфта бошад, шифо хоҳад ёфт“.
Исо дар бораи вафоти вай сухан меронд, лекин онҳо гумон карданд, ки дар бораи хоби муқарарӣ сухан меронад.
Он гоҳ Исо ба онҳо ошкоро гуфт: “Лаъзор мурдааст;„
Ва барои шумо шодам, ки дар он ҷо набудам, то ки имон оваред; вале акнун назди вай биравем“
Тумо, ки Экизак номида мешуд, ба шогирдон гуфт: “Биёед мо ҳам биравем, то ки бо Ў бимирем“.
Чун Исо омад, фаҳмид, ки вай чор рўз боз дар қабр мебошад.
Байт-Ҳинӣ дар наздикии Ерусалим, ба масофаи тақрибан понздаҳ стадия воқеъ буд,
Ва бисьёре аз яҳудиён назди Марто ва Марьям омада буданд, то ки барои бародарашон онҳоро тасаллӣ диҳанд.
Чун Марто шунид, ки Исо меояд, ба пешвози Ў берун рафт; лекин Марьям дар хона монд.
Марто ба Исо гуфт: “Худовандо! Агар Ту ин дар ҷо мебудӣ, бародарам намемурд.
Лекин ҳоло низ медонам, ки ҳар чи аз Худо талаб кунӣ, Худо онро ба Ту хоҳад дод“.
Исо ба вай гуфт: “Бародари ту эҳьё хоҳад шуд“.
Марто ба Ў гуфт: “Медонам, ки дар қиёмат, дар рўзи вопасин эҳьё хоҳад шуд“.
Исо ба вай гуфт: “Ман қиёмат ва ҳаёт ҳастам, ҳар кӣ ба Ман имон оварад, агар бимирад ҳам, зинда хоҳад шуд;
Ва ҳар кӣ зинда бошад ва ба Ман имон оварад, то абад нахоҳад мурд. Оё ба ин имон дорӣ?“
Ба Ў гуфт: “Оре, Худованд! Ман имон дорам, ки Ту Масеҳ Писари Худо ҳастӣ, Он Шахс, ки ба ҷаҳон меояд“.
Чун инро гуфт, рафта хоҳари худ Марьямро пинҳонӣ хонд ва гуфт: “Устод ин ҷост ва туро металабад“.
Инро шунида, вай зуд бархост ва назди Ў омад.
Исо ҳанўз ба деҳа ворид нашуда буд, балки дар ҳамон ҷое буд, ки Марто Ўро пешвоз гирифт.
Яҳудиёне ки дар хона бо вай буданд ва тасаллӣ медоданд, чун диданд, ки Марьям зуд бархоста, берун рафт, аз паи вай равона шуданд, ба гумоне он ки ба сари қабр меравад, то ки дар он ҷо гирья кунад.
Чун Марьям ба он ҷое ки Исо буд, омад, Ўро дида, ба пойҳои Ў афтод ва гуфт: “Агар Ту дар инҷо мебудӣ, бародарам намемурд“.
Исо, вақте ки вайро ашкрезон ва яҳудиёни бо вай омадаро низ гирьён дид, аз дил оҳи аламноке кашиду музтариб шуд,
Ва гуфт: “Вайро куҷо гузоштаед?“ Ба Ў гуфтанд: “Худовандо! Биё ва бубин“.
Исо гирья кард.
Яҳудиён гуфтанд: “Бингаред, чӣ қадар вайро дўст медошт!“.
Баъзе аз онҳо гуфтанд: “Оё Ин Шахс, ки чашмони кўрро бино кард, наметавонист амале бикунад, то ки ин ҳам намирад?“
Исо, дар ҳолате ки аз дил оҳ мекашид, ба сари қабр омад; ва он як ғоре буд, ки санге бар даҳонаш гузошта буданд.
Исо гуфт: “Сангро бардоред“ Марто, хоҳари мурда, ба Ў гуфт: “Худовандо! Аллакай бадбўй шудаст; зеро ки чор рўз боз дар ин ҷост“.
Исо ба вай гуфт: “Оё ба ту нагуфтам, ки агар имон оварӣ, ҷалоли Худоро хоҳӣ дид?“.
Пас сангро аз он ҷое ки мурда гузошта шуда буд, бардоштанд. Исо чашмони Худро сўи осмон боло карда гуфт: “Эй Падар! Туро шукр мекунам, ки сухани Маро шунидӣ;
Ва Ман медонистам, ки ҳамеша сухани Маро мешинавӣ; лекин барои мардуме ки дар ин ҷо истодаанд, гуфтам, то имон оваранд, ки Ту Маро фиристодаӣ“.
Чун инро гуфт, бо овози баланд нидо кард: “Эй Лаъзор, берун ой!“.
Ва мурда, ки дастҳо ва пойҳояш ба кафан печида ва рўяш бо рўймоле пўшида буд, берун омад. Исо ба онҳо гуфт: “Вайро воз кунед ва бигзоред биравад;
Бисёре аз яҳудиён, ки бо Марьям омада буданд, чун амали Исоро диданд, ба Ў имон оварданд;
Лекин баъзе аз онҳо назди фарисиён рафта, он чи Исо карда буд, ба онҳо гуфтанд.
Саркоҳинон ва фарисиён дар шўрои пирон ҷамъ омаданд ва гуфтанд: “Чӣ бояд кард? Ин Шахс мўъҷизоти зиёде нишон медиҳад;
Агар Ўро чунин во гузорем, ҳама ба Ў имон хоҳанд овард, ва румиён омада, кишвар ва қавми моро хоҳанд гирифт“.
Яке аз онҳо, ки Қиёфо ном доштва дар он сол саркоҳин буд, гуфт: “Шумо чизе намедонед,
Ва фикр ҳам намекунед, ки барои мо беҳтар аст агар як кас ба хотири қавм бимирад, ва тамоми қавм нобуд нашавад“.
Лекин вай инро аз худ нагуфт, балки, чун дар он сол саркоҳин буд, нубувват кард, ки Исо бояд барои қавм бимирад,
Ва на танҳо барои қавм, балки низ барои он ки фарзандони Худоро, ки пароканда ҳастанд, якҷоя кунад.
Аз ҳамон рўз маслиҳатро ба як ҷо монданд, ки Ўро бикушанд.
Бинобар ин Исо дигар дар миёни яҳудиён ошкоро намегашт, балки аз он ҷо ба мавзее ки наздики биёбон буд, ба шаҳре ки Эфроим ном дошт, равона шуд ва бо шогирдони Худ дар он ҷо монд.
Чун иди фисҳи яҳудиён наздик шуд, мардуми бисьёре аз ҳар тарафи мамлакат пеш аз фисҳ ба Ерусалим омаданд, то ки худро татҳир намоянд.
Ва онҳо дар ҷустуҷўи Исо буданд ва дар маъбад истода, ба якдигар мегуфтанд: “Фикри шумо чист? Оё Ў ба ид намеояд?“
Лекин саркоҳинон ва фирисиён фармоне дода буданд, ки агар касе донад, ки Ў куҷост, бояд хабар диҳад, то ки Ўро дастгир кунанд.
Шаш рўз пеш аз иди фисҳ Исо ба Байт-Ҳинӣ омад, ба он ҷо ки Лаъзори мурдаро аз мурдагон эҳьё карда буд.
Дар он ҷо барои Ў таоми шом ҳозир карданд, ва Марто хизмат мекард, ва Лаъзор яке аз онҳое буд, ки бо Ў бар сари сурфа менишастанд.
Он гоҳ Марьям ратле аз равғани атрафшони сунбули холиси гаронбаҳоро гирифта, пойҳои Исоро татҳин кард ва пойҳои Ўро бо мўи худ хушконид; ва хона аз бўи равғани атрафшон пур шуд.
Ва яке аз шогирдонаш, Яҳудо ибни Шимъўни Исқаръют, ки мехост Ўро таслим кунад, гуфт:
„Чаро ин равғани атрафшон ба сесад динор фурўхта нашуд, то ки ба мискинон тақсим карда дода шавад?“
Ва инро на аз барои он гуфт, ки ғамхори мискинон бошад, балки барои он ки дузд буд: ҳамьёни пул дар дасташ буд, ва аз пуле ки дар он меандохтанд, барои худ мегирифт.
Исо гуфт: “Вайро ором гузор, вай инро барои рўзи дафни Ман саришта карда нигоҳ доштааст;
Зеро ки мискинон ҳар вақт назди шумо ҳастанд, лекин Ман ҳамеша бо шумо нестам“.
Бисьёре аз яҳудиён чун хабар ёфтанд, ки Ў дар он ҷост, омаданд, то ки на танҳо Исоро, балки низ Лаъзорро, ки Ў аз мурдагон эҳьё карда буд, бубинанд.
Он гоҳ саркоҳинон қарор доданд, ки Лаъзорро низ бикушанд,
Чунки ба хотири вай бисьёре аз яҳудиён ба он ҷо меомаданд ва ба Исо имон меоварданд.
Фардои он, мардуми бисьёре ки ба ид омада буданд, чун шуниданд, ки Исо ба Ерусалим меояд,
Шохаҳои дарахти хурморо ба даст гирифта, ба пешвози Ў баромаданд ва фарьёд мекарданд: “Ҳўшаъно! Муборак аст Подшоҳи Исроил, ки ба исми Худованд меояд!“
Ва Исо харкуррае ёфта, бар он савор шуд, чунон ки навишта шудааст:
Натарс, эй духтари Сион! Инак, Подшоҳи ту бар куррае шуда, меояд“.
Шогирдонаш аввал чизҳоро нафаҳмиданд, лекин чун Исо ҷалол ёфт, он гоҳ ба хотир оварданд, ин чизҳо дар бораи Ў навишта шуда буд, ва ҳамчунон барои Ў ба ҷо оварда шуд.
Ва мардуме ки бо Ў буданд, шаҳодат доданд, ки Ў Лаъзорро аз қабр хонд ва аз мурдагон эҳьё кард;
Ба ин сабаб низ мардум ба пешвози Ў баромаданд, зеро шунида буданд, ки Ў чунин мўъҷиза нишон додааст.
Лекин фарисиён ба якдигар гуфтанд: “Оё мебинед, ки ҳеҷ фоида намебаред? Инак, тамоми ҷаҳон аз паи Ў меравад“.
Дар байни онҳое ки дар ид барои ибодат омада буданд, баъзе юнониҳо буданд;
Онҳо назди Филиппус, ки аз Байт-Сайдои Ҷалил буд, омаданд, ва илтимос намуда, гуфтанд: “Эй оғо! Мо мехоҳем Исоро бубинем“.
Филиппус омада, ба Андриёс гуфт; баъд Андриёс бо Филиппус ба Исо гуфтанд.
Исо дар ҷавоби онҳо гуфт: “Соати он расидаст, ки Писари Одам ҷалол ёбад.
Ба ростӣ, ба ростӣ башумо мегўям: агар донаи гандум дар хок афтода намирад, фақат худаш боқи мемонад; лекин агар бимирад, донаҳои фаровон меоварад.
Касе кӣ ҷони худро дўст дорад, онро барбод медиҳад; ва касе ки аз ҷони худ дар ин ҷаҳон нафрат кунад, то ҳаёти ҷовадонӣ онро нигоҳ хоҳад дошт.
Ҳар кӣ ба Ман хизмат мекунад, бояд Маро пайравӣ намояд; ва ҳар куҷо ки бошам, ходими Ман низ он ҷо хоҳад буд; ва ҳар кӣ ба Ман хизмат мекунад, Падар вайро мўҳтарам хоҳад дошт.
Алҳол ҷони Ман дар изтироб аст; чӣ бигўям? эй Падар! Маро аз ин соат раҳо намо! Аммо маҳз барои ҳамин соат Ман омадаам.
Эй Падар! Исми Худро ҷалол деҳ!“ Дарҳол садое аз осмон даррасид: “Ҷалол додаам, ва боз ҷалол хоҳам дод“.
Мардуме ки дар он ҷо истода буданд, инро шунида, гуфтанд: “Раъд ғуррид“. Дигарон гуфтанд: “Фариштае бо Ў сухан гуфт“.
Исо дар ҷавоб гуфт: “Ис садо на аз барои Ман, балки барои шумо омад;
Алҳол доварӣ бар ин ҷаҳон аст; алҳол мири ин ҷаҳон бадар ронда мешавад;
Ва ҳангоме ки Ман аз замин боло бурда мешавам, ҳамаро сўи Худ хоҳам кашид“.
Инро гуфт, то ишорат кунад, ки бо чӣ марг Ў бояд бимирад.
Мардум дар ҷавоби Ў гуфтанд: “Мо аз Таврот шунидаем, ки Масеҳ то абад боқӣ хоҳад монд; пас чӣ сон мегўӣ, ки Писари Одам бояд боло бурда шавад? Ин Писари Одам кист?“
Исо ба онҳо гуфт: “Боз муддати кўтоҳе нур бо шумост; то даме ки нур бо шумост, роҳ равед, то ки зулмот шуморо фаро нагирад, ва касе кӣ дар торокӣ роҳ меравад, намедонад, ки куҷо меравад;
То даме ки нур бо шумост, ба нур имон оваред, то ки писарони нур гардед“. Ин суханонро гуфта, Исо аз пеши онҳо рафт ва пинҳон шуд.
Бо вуҷуди мўъҷизоти бисьёре ки дар пеши назарашон нишон дод, онҳо ба Ў имон наоварданд,
То сухани Ишаъёи набӣ ба амал ояд, ки гуфта буд: “Худовандо! Кӣ ба пайғоми мо бовар кард, ва бозуи Худованд ба кӣ ошкор грдид?“
Бинобар ин натавонистанд имон оваранд, чунон ки Ишаъё боз гуфтааст:
„Чашмони онҳоро нобино ва дилҳои онҳоро сахт гардондааст, то бо чашмони худ набинанд ва бо дилҳои худ нафаҳманд ва руҷўъ накунанд, то ки Ман онҳоро шифо диҳам“.
Чунин гуфт Ишаъё, ҳангоме ки ҷалоли Ўро дид ва дар бораи Ў сухан ронд.
Бо вуҷуди ин бисьёре аз сардорон ба Ў имон оварданд, аммо аз тарси фарисиён иқрор накарданд, ки мабодо аз куништ ронда шаванд;
Зеро ки ҷалоли мардумро бештар аз ҷалоли Худо дўст медоштанд.
Лекин Исо нидо карда, гуфт: “Ҳар кӣ ба Ман имон оварад, ба Ман не, балки ба Фиристодаи Ман имон овардааст;
Ва ҳар кӣ маро бинад, Фиристодаи Маро дидааст.
Ман нур ҳастам, ки ба ҷаҳон омадаам, то ҳар кӣ ба Ман имон оварад, дар торикӣ намонад.
Ва агар касе суханони Маро шунида, риоят накунад, Ман бар вай доварӣ нахоҳам кард: зеро наомадаам, ки бар ҷаҳон доварӣ кунам, балки ҷаҳонро наҷот бахшам.
Ҳар кӣ Маро рад карда, суханонамро қабул накунад, доваре бар худ дорад: каломе ки гуфтам, дар рўзи вопасин бар вай доварӣ хоҳад кард;
Зеро ки Ман аз Худ нагуфтаам, балки Падаре ки Маро фиристод, ба Ман ҳукм дод, ки чӣ бигўям ва чӣ гуна сухан ронам;
Ва Ман медонам, ки ҳукми Ў ҳаёти ҷовидонист. Пас, он чи Ман мегўям, ҳамон аст, ки Падар фармудааст, то бигўям“.
Пеш аз иди фисҳ, чун Исо донист, ки соати Ў расидаст, то ки аз ин ҷаҳон назди Падар биравад, Ў, ки мансубони Худро дар ин ҷаҳон дўст медошт, онҳоро то ба охир дўст дошт.
Ва дар вақти таоми шом, ки иблис қасде дар дили Яҳудо ибни Шимъўни Исқарьют андохта буд, ки Ўро таслим кунад,
Ва Исо медонист, ки падар ҳама чизро ба дасти Ў додааст, ва Ў аз ҷониби Худо омада буд ва ба сўи Худо меравад,
Аз сари сурфа бархоста, либоси Худро кашид ва дастмоле гирифта, ба камар баст;
Баъд аз он ба тағорае об рехта, ба шустани пойҳои шогирдонаш ва хушконидани онҳо бо дастмоле ки ба камараш баста буд, шурўъ намуд.
Чун назди Шимъўни Петрус омад, вай гуфт: “Худовандо! Ту пойҳои маро мешўӣ?“
Исо дар ҷавоб вай гуфт: “Он чи Ман мекунам, алҳол намедонӣ, лекин баъд хоҳӣ фаҳмид“.
Петрус ба Ў гуфт: “Пойҳои маро ҳаргиз нахоҳӣ шуст“. Исо ба вай ҷавоб дод: “Агар туро нашўям, туро бо Ман ҳиссае нест“.
Шимъўни Петрус ба Ў гуфт: “Худовандо! На танҳо пойҳои маро, балки низ дастҳо ва сари маро бишўй“.
Исо ба вай гуфт: “Касе ки ғусл кардааст, фақат ба шустани пойҳо эҳтиёҷ дорад, чунки вай тамоман пок аст; ва шумо пок ҳастед, лекин на ҳама“.
Зеро ки таслимкунандаи Худро медонист, бинобар ин гуфт: “На ҳама пок ҳастед“.
Чун пойҳои онҳоро шуст, либоси Худро пўшида, боз нишаст ва ба онҳо гуфт: “Оё медонед, ки барои шумо чӣ кардам?
Шумо Маро Устод ва Худованд мегўед ва рост мегўед, зеро ки Ман чунин ҳастам.
Пас агар ман, ки Устод ва Худованд ҳастам, пойҳои шуморо шустаам, шумо ҳам бояд пойҳои якдигарро бишўед:
Зеро ба шумо намунае нишон додам, то, чунон ки Ман бо шумо кардам, шумо низ бикунед.
Ба ростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: ғулом аз оғои худ бузургтар нест, ва расул бузургтар аз фиристодаи худ нест.
Ҳар гоҳ инро донистед, хушо шумо, агар инро ба амал оваред.
Дар бораи ҳамаи шумо намегўям: онҳоеро ки баргузидаам, медонам. Лекин ин Навишта бояд ба амал ояд: ́Он ки бо Ман нон мехўрд, пошнаи худро бар Ман баланд кардааст́.
Алҳол, пеш аз вуқўъ, ба шумо мегўям, то ки ҳамгоми воқеъ шуданаш бовар кунед, ки Ман ҳастам.
Баростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: ҳар кӣ фиристодаи Маро қабул кунад, Маро қабул мекунад; ва ҳар кӣ Маро қабул кунад, Фиристодаи Маро қабул мекунад“.
Чун Исо инро гуфт, дар рўҳ музтариб шуд, ва шаҳодт дода, гуфт: “Ба ростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям, ки яке аз шумо Маро таслим хоҳад кард“.
Шогирдон ба якдигар нигоҳ карда, дар ҳайрат шуданд, ки инро дар бораи кӣ мегўяд.
Яке аз шогирдонаш буд, ки дар сандуқи синаи Исо такья мезад: Исо вайро дўст медошт;
Шимъўни Петрус вайро ишорат кард, то бипурсад: он кист, ки дар ҳаққаш чунин гуфт.
Вай ҳамчунон бар сандуқи синаи Исо такья зада, пурсид: “Худовандо! Он кист?“
Исо ҷавоб дод: “Он аст, ки луқмаи нонро ғўтонда ба вай медиҳам“. Ва луқмаро ғўтонда, ба Яҳудо ибни Шимъўни Исқарьют дод.
Пас аз он ки луқмаро гирифт, шайтон дар вай дохил шуд. Он гоҳ Исо ба вай гуфт: “Он чи мекунӣ ба зудӣ бикун“.
Лекин аз нишастагон ҳеҷ кас нафаҳмид, ки чаро ба вай чунин гуфт.
Баъзеҳо гумон карданд, ки чун ҳамьён дар дасти Яҳудост, Исо ба вай фармуд, ки ҳар чи барои ид ба мо лозим аст, харид кунад ё ки чизе ба мискинон бидиҳад.
Вай луқмаро гирифта, дарҳол берун рафт; ва шаб буд.
Чун вай берун рафт, Исо гуфт: “Алҳол Писари Одам ҷалол ёфт, ва Худо дар Ў ҷалол ёфт;
Агар Худо дар Ў ҷалол ёфт, Худо низ Ўро дар Худ ҷалол хоҳад дод, ва ба зудӣ Ўро ҷалол хоҳад дод.
Эй фарзандон! Боз муддати каме бо шумо ҳастам: шумо Маро ҷустуҷў хоҳед кард, ва чунон ки ба яҳудиён гуфтам, акнун ба шумо низ мегўям: ба он ҷое ки Ман меравам, шумо наметавонед биёед“.
„Ба шумо ҳукми тозае медиҳам, ки якдигарро дўст доред; чунон ки Ман шуморо дўст медорам, шумо низ якдигарро дўст доред.
Аз рўи ҳамин ҳама хоҳанд донист, ки шогидони Ман ҳастед, агар якдигарро дўст доред“
Шимъўни Петрус ба Ў гуфт: “Худовандо! Куҷо меравӣ?“ Исо ба вай ҷавоб дод: “Ба ҷое ки ман меравам, алҳол наметавонӣ аз ақиби Ман биёӣ, лекин баъд аз он аз ақиби Ман хоҳӣ омад“.
Петрус ба Ў гуфт: “Худовандо! Чаро алҳол аз ақиби Ту наметавонам биёям? Ҷони худро барои Ту фидо хоҳам кард“.
Исо ба вай ҷавоб дод: “Ҷони худро барои Ман фидо хоҳӣ кард? Ба ростӣ, ба ростӣ ба ту мегўям: пеш аз он ки хурўс бонг занад, Маро се бор инкор хоҳӣ кард“.
„Дили шумо музтариб нашавад; ба Худо имон оваред, ба Ман низ имон оваред.
Дар хонаи Падари Ман иқоматгоҳ бисьёр аст; ва агар чунин намебуд, магар Ман ба шумо мегуфтам: ́Меравам, то ки барои шумо ҷой тайёр кунам́?
Ва ҳангоме ки биравам ва барои шумо ҷой тайёр кунам, боз омада, шуморо бо Худ мебарам, то дар онҷое ки Ман ҳастам, шумо низ бошед.
Ҷое ки Ман меравам, шумо медонед, роҳро низ медонед“.
Тумо ба Ў гуфт: “Худовандо! Намедонем, ки Ту куҷо меравӣ; пас чӣ гуна метавонем роҳро донем?“.
Исо ба вай гуфт: “Ман роҳ ва ростӣ ва ҳаёт ҳастам; касе наметавонад назди Падар ояд, магар ин ки ба василаи Ман;
Агар маро мешинохтед, Падари Маро низ мешинохтед; ва аз ҳамин дам Ўро мешиносед ва Ўро дидаед“.
Филиппус ба Ў гуфт: “Худовандо! Падарро ба мо нишон деҳ, ва ин барои мо кофист“.
Исо ба вай гуфт: “Ин қадар вақт Ман бо шумо будам, ва ту Маро нашинохтӣ, Филиппус? Ҳар кӣ Маро бинад, Падарро дидааст; пас чӣ тавр мегўӣ: ́Падарро ба мо нишондеҳ́?.
Оё бовар мекунӣ, ки Ман дар Падар ҳастам, ва Падар дар Ман? Суханоне ки Ман ба шумо мегўям, аз Худ намегўям; Падаре ки дар Ман сокин аст, Ў ин аъмолро мекунад.
Ба Ман имон оваред, ки Ман дар Падар ҳастам, ва Падар дар Ман; вагар на, ба хотири он аъмол ба Ман имон оваред“
Ба ростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: ҳар кӣ ба Ман имон оварад, аъмолеро, ки Ман мекунам, вай низ хоҳад кард ва ҳатто бузургтар аз он ҳам хоҳад кард, зеро ки Ман назди Падар меравам.
Ва ҳар чиро, ки ба исми Ман биталабед, ба ҷо хоҳам овард, то ки Падар дар писар ҷалол ёбад;
Агар чизе ба исми Ман биталабед, Ман онро ба ҷо хоҳам овард,
Агар Маро дўст доред, аҳкоми Маро риоя хоҳед кард.
Ва Ман аз Падар илтомос хоҳам кард, ва Ў ба шумо Пуштибони дигаре ато хоҳад кард, то ки ҳамеша бо шумо бимонад,
Яъне Рўҳи ростӣ, ки ҷаҳон наметавонад Ўро бипазирад, зеро ки Ўро намебинад ва намешиносад, лекин шумо Ўро мешиносед, зеро ки Ў шумо мемонад ва дар шумо хоҳад буд.
Шуморо ятим намегузорам; назди шумо меоям.
Пас аз андак муддате ҷаҳон дигар Маро нахоҳад дид; лекин шумо Маро хоҳед, ва азбаски Ман зиндаам, шумо низ хоҳед зист.
Дар он рўз шумо хоҳед донист, ки Ман дар Падар ҳастам, ва шумо дар Ман, ва Ман дар шумо.
Ҳар кӣ аҳкоми Маро дорад ва роият кунад, вай касест, ки Маро дўст медорад; ва ҳар кӣ Маро дўст дорад, Падари Ман вайро дўст хоҳад дошт, ва Ман вайро дўст хоҳам дошт ва Худро ба вай зоҳир хоҳам сохт“.
Яҳудо, на он ки Яҳудои Исқарьют, ба Ў гуфт: “Худовандо! Ин чист, ки Ту мехоҳӣ Худро ба мо зоҳир созӣ ва на ба ҷаҳон?“.
Исо дар ҷавоби вай гуфт: “Ҳар кӣ Маро дўст дорад, каломи Маро риоя хоҳад кард; ва Падари Ман вайро дўст хоҳад дошт, ва Мо назди вай омада, бо вай маскан хоҳем гирифт.
Касе ки Маро дўст надорад, суханони Маро риоят намекунад; ва каломи ки мешунавед, аз они Ман нест, балки аз они Падарест, ки Маро фиристод“.
Ин суханонро ба шумо гуфтам, вақте ки бо шумо будам.
Лекин Пуштибон, яъне Рўҳулқудс, ки Падар Ўро ба исми Ман хоҳад фиристод, ҳама чизро ба шумо таълим хоҳад дод ва ҳар чиро, ки ба шумо гуфтам, ба ёди шумо хоҳад овард.
Осоиштагиро ба шумо боқӣ мегузорам, осоиштагии Худро ба шумо медиҳам: на ончунон ки ҷаҳон медиҳад, Ман ба шумо медиҳам. Дили шумо музтариб нашавад ва ҳаросон набошад.
Шунидед, ки ба шумо гуфтам: ́Меравам ва назди шумо бармегардам́. Агар Маро дўст медоштед, шод мешудед, ки гуфтам: ́Назди Падар меравам́; зеро ки Падар аз Ман бузургтар аст.
Ва инак, пеш аз вуқўъ ба шумо гуфтам, то ки дар вақти воқеъ шуданаш имон оваред.
Баъд аз ин ба шумо бисьёр гуфтугў нахоҳам кард, зеро ки мири ин ҷаҳон меояд, ва дар Ман вай чизе надорад.
Лекин то ҷаҳон бидонад, ки Ман Падарро дўст медорам, чунон ки Падар ба Ман ҳукм кард, амал мекунам: бархезед, аз ин ҷо биравем.
Ман токи ҳақиқӣ ҳастам, ва Падари Ман Токдор аст;
Ҳар навдаеро, ки дар Ман мева наоварад, Ў бурида мепартояд; ва онро, ки мева меоварад, пок месозад, то ки бештар мева оварад.
Шумо алҳол ба воситаи каломе ки ба шумо гуфтам, пок ҳастед.
Дар Ман бимонед, ва Ман дар шумо. Чӣ тавре ки навда наметавонад хух аз худ мева диҳад, агар дар ток намонад, ҳамчунин шумо низ, агар дар Ман намонед.
Ман Ток ҳастам, ва шумо навдаҳо; касе ки дар Ман бимонад, ва Ман дар вай, меваи фаровон меоварад; зеро ки бе Ман ҳеҷ коре наметавонед кунед.
Касе ки дар Ман намемонад, чун навдае бурида мешавад ва мехушкад; ва чунин навадаҳоро гирд оварда, ба оташ меандозанд, ва онҳо месўзанд.
Агар дар ман бимонед, ва сухани Ман дар шумо бимонад, ҳар он чи мехоҳед, талаб кунед, ва он ба шумо дода хоҳад шуд.
Ҷалоли Падари Ман дар ин аст, ки шумо меваи фаровон оваред, ва шогирдони Ман хоҳед буд.
Чунон ки Падар Маро дўст доштааст, Ман низ шуморо дўст доштаам; дар муҳббати Ман бимонед.
Агар аҳкоми Маро риоят кунед, дар муҳаббати Ман хоҳед монд, чунон ки Ман аҳкоми Падари худро риоят крдам, ва дар муҳаббати Ў мемонам.
Инро ба шумо гуфтам, то ки шодии Ман дар шумо бимонад ва шодии шумо комил бошад.
Ҳукми Ман ин аст, ки якдигарро дўст доред, чунон ки Ман шуморо дўст доштам.
Касе муҳаббати бузургтар аз ин надорад, ки ҷони худро барои дўстони худ фидо кунад.
Шумо дўстони Ман ҳастед, агар аҳкоми Маро ба ҷо оваред.
Дигар шуморо банда намехонам, зеро ки банда намедонад, ки оғояш чӣ мекунад; лекин шуморо дўст хондаам, чунки ҳар чи аз Падар шунидаам, ба шумо баён кардам.
На шумо Маро баргузидаед, балки Ман шуморо баргузидаам ва шуморо таъин кардам, ки шумо биравед ва мева оваред, ва меваи шумо бимонад, то ки ҳар чи аз Падар ба исми Ман талаб кунед, ба шумо ато кунад.
Ин чизҳоро ба шумо ҳукм мекунам, то ки якдигарро дўст доред.
Агар ҷаҳон аз шумо нафат кунад, бидонед, ки пеш аз шумо аз Ман нафрат кардааст.
Агар шумо аз ҷаҳон мебудед, ҷаҳон мансубони худро дўст медошт; лекин шумо аз ҷаҳон нестед, балки Ман шуморо аз ҷаҳон баргузидаам, аз ин сабаб ҷаҳон аз шумо нафрат мекунад.
Каломеро, ки ба шумо гуфтаам, дар хотир нигоҳ доред: ́Ғулом бузургтар аз оғои худ нест́. Агар Маро таъқиб карданд, шуморо низ таъқиб хоҳанд кард; агар каломи Маро риоя карданд, каломи шуморо низ риоя хоҳанд кард;
Лекин ҳамаи инро барои исми Ман ба шумо хоҳанд кард, чунки Фиристодаи Маро намешиносанд.
Агар Ман намеомадам ва ба онҳо сухан намегуфтам, гуноҳе намедоштанд; лекин акнун барои гуноҳи худ узре надоранд.
Ҳар кӣ аз Ман нафрат кунад, аз Падари Ман низ нафрат мекунад.
Агар дар миёни онҳо аъмолеро намекардам, ки дигаре ҳаргиз накрдааст, гуноҳе намедоштанд; лекин акнун он аъмолро дида, ҳам аз Ман ва ҳам аз Падари Ман нафрат карданд,
То ба амал ояд каломе ки дар Тавроташон навишта шудааст: ́Бе сабаб аз Ман нафрат доранд́.
„Лекин чун Пуштибон, ки Ўро аз ҷониби Падар назди шумо мефиристам, биёяд, яъне Рўҳи ростӣ, ки аз Падар содир мегардад, Ў бар Ман шаҳодат хоҳад дод;
Ва шумо низ шаҳодат хоҳед дод, зеро ки аз ибтидо бо Ман будаед“.
„Инро ба шумо гуфтам, то ки шумо ба васваса наафтед.
Шуморо аз куништҳо хоҳанд ронд; ва ҳатто соате мерасад, ки ҳар кӣ шуморо бикушад, гумон кунад, ки хизмате ба Худо мекунад.
Ва ин корҳоро бо шумо хоҳанд кард, чунки на Падарро шинохтанд ва на Маро.
Лекин инро ба шумо барои он гуфтам, ки ҳангоми расидани он соат ба ёд оваред, ки Ман ба шумо гуфтаам ва инро аз аввал ба шумо нагуфтам, зеро ки бо шумо будам.
Аммо акнун Ман назди Фиристодаи Худ меравам, ва касе аз байни шумо аз Ман намепурсад: “Куҷо меравӣ?“
Вале чун инро ба шумо гуфтам, дили шумо пур аз ғам шуд“.
„Лекин ба шумо рост мегўям: рафтани Ман барои шумо беҳтар аст; зеро ки агар Ман наравам, Пуштибон назди шумо нахоҳад омад; ва агар биравам, Ўро назди шумо мефиристам,
Ва чун Ў ояд, ҷаҳонро ба гуноҳ ва бар адолат ва бар доварӣ мулзам хоҳад кард.
Бар гуноҳ, зеро ки ба Ман имон намеоваранд;
Бар адолат, зеро ки назди Падари Худ меравам, ва дигар Маро нахоҳед дид;
Бар доварӣ, зеро ки мири ин ҷаҳон маҳкум шудааст.
Боз бисьёр чизҳои дигар дорам, ки ба шумо бигўям, лекин шумо алҳол онҳоро наметавонед бардоред.
Лекин чун Ў, яъне Рўҳи ростӣ ояд, шуморо ба тамоми ростӣ роҳнамоӣ хоҳад кард; зеро ки аз худ нахоҳад гуфт, балки ҳар чи мешунавад, онро хоҳад гуфт, ва аз воқеоти оянда ба шумо хабар хоҳад дод.
Ў Маро ҷалол хоҳад дод, чунки аз он чи аз они Ман аст, гирифта, ба шумо хабар хоҳад дод.
Ҳар он чи Падар дорад, аз они Ман аст; бинобар ин гуфтам: аз он чи аз они Ман аст, гирифта, ба шум хабар хоҳад дод.
„Даре нагузашта Маро нахоҳед дид, ва боз дере нагузашта Маро хоҳед дид; зеро ки Ман назди Падар меравам“.
Баъзе аз шогирдонаш ба якдигар гуфтанд: “Чист, ки Ў ба мо мегўяд: ́Дере нагузашта Маро нахоҳед дид, ва дере нагузашта Маро хоҳед дид́ ва: ́Ман назди Падар меравам́?“.
Ва онҳо гуфтанд: “Ин чист, ки Ў мегўяд: ́Дере нагузашта́? Намедонем, чӣ мегўяд“.
Исо чун донист, ки мехоҳанд аз Ў бапурсанд, ба онҳо гуфт: “Оё ба якдигар дар ин хусус савол медиҳед, ки Ман гуфтам: ́Дере нагузашта Маро нахоҳед дид, ва боз дере нагузашта маро хоҳед дид́?
Баростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: шумо гирья ва нола хоҳед кард, лекин ҷаҳон шод хоҳад шуд; шумо ғамгин хоҳед шуд, лекин ғами шумо ба шодӣ мубаддал хоҳад шуд.
Зан ҳангоми зоидан ғамгин аст, чунки соати вай расидааст; лекин чун кўдакеро зоид, ғамашро фаромўш мекунад ба сабаби шодии он ки одаме дар ҷаҳон таваллуд ёфт.
Шумо низ алҳол ғамгин ҳастед; лекин шуморо боз хоҳам дид, ва ҳеҷ кас наметавонад он шодиро аз шумо бигирад.
„Ва дар он рўз аз Ман чизе нахоҳед пурсид. Ба ростӣ, ба ростӣ ба шумо мегўям: ҳар он чи аз Падар ба исми Ман талаб кунед, ба шумо ато хоҳад кард.
То кунун ба исми ман чизе талаб накардаед; талаб кунед то бигиред, ва шодии шумо комил гардад.
Ин чизҳоро бо масалҳо бо шумо гуфтам; лекин соате мерасад, ки дигар ба шумо бо масалҳо ҳарф намезанам, балки аз Падар ба шумо кушоду равшан хабар хоҳам дод.
Дар он рўз ба исми Ман талаб хоҳед кард, ва Ман ба шумо намегўям, ки аз Падар барои шумо илтимос хоҳам кард:
Зеро ки Худи Падар шуморо дўст медорад, чунки шумо Маро дўст доштаед, ва шумо имон овардед, ки Ман аз ҷониби Худо омадаам.
Ман аз ҷониби Падар омадам ва ба ҷаҳон ворид шудам; боз ҷаҳонро тарк мекунам ва назди Падар меравам“.
Шогирдонаш ба Ў гуфтанд: “Инак акнун кушоду равшан сухан мегўӣ, на бо масалҳо;
Акнун донистем, ки Ту ҳама чизро медонӣ, ва ҳоҷат нест, ки касе аз Ту чизе бипурсад; аз ин рў имон меоварем, ки Ту аз ҷониби Худо омадаӣ“.
Исо ба онҳо ҷавоб дод: “Алҳол имон меоваред?“
„Инак, соате мерасад, ва аллакай расидааст, ки шумо пароканда шуда, ҳар яке сўи хонаи худ меравед ва Маро танҳо мегузоред; лекин Ман танҳо нестам, зеро ки Падар бо Ман аст.
Ин чизҳоро ба шумо гуфтам, то ки дар Ман осоиштагӣ дошта бошед. Дар ҷаҳон ғаму кулфат хоҳед дид, лекин далер бошед: Ман бар ҷаҳон ғолиб шудаам“.
Исо, чун инро гуфт, чашмони Худро сўи осмон боло карда, гуфт: “Эй Падар! Соат расидааст: Писари Худро ҷалол деҳ, то ки Писарат низ Туро ҷалол деҳад.
Зеро ки Ўро бар тамоми башар қудрат додаӣ, то ки ба ҳар кӣ Ту ба Ў бахшидаӣ, ҳаёти ҷовидонӣ бидиҳад:
Ва ҳаёти ҷовидонӣ ин аст, ки Туро, ки Худои ягонаи ҳақиқӣ ҳастӣ, ва Исои Масеҳро, ки фиристодаӣ, бишносанд.
Ман Туро дар рўи замин ҷалол додам ва кореро ки ба Ман супурда будӣ, то бикунам, ба анҷом расондам;
Ва акнун Ту, эй Падар, Маро назди Худ ҷалол деҳ ба ҳамон ҷалоле ки пеш аз ҳастии олам назди Ту доштам“.
„Исми Туро ба одамоне ки аз ҷаҳон ба Ман ато кардӣ, шиносондам. Онҳо аз они Ту буданд, ва Ту онҳоро ба Ман ато кардӣ, ва онҳо каломи Туро риоя кардаанд;
Ва акнун донистанд, ки ҳар он чи ба Ман додаӣ, аз ҷониби Туст;
Зеро каломеро, ки ба Ман додӣ, ба онҳо супурдам, ва онҳо қабул карданд ва ҳақиқатан донистанд, ки Ман аз ҷониби Ту омадаам, ва имон оварданд, ки Ту Маро фиристодаӣ.
Ман барои онҳо илтимос мекунам: на барои ҷаҳон, балки барои онҳое ки Ту ба Ман додаӣ, зеро ки онҳо аз они Ту мебошанд;
Ва он чи аз они Ман аст, аз они Туст, ва он чи аз они Туст, аз они Ман аст; ва Ман дар онҳо ҷалол ёфтаам.
Ман дигар дар ҷаҳон нестам, лекин онҳо дар ҷаҳон ҳастанд, ва Ман назди Ту меоям. Эй Падари Муқаддас! Инҳоро, ки ба Ман додаӣ, ба исми Худ нигоҳ дор, то ки як бошанд, чунон ки Мо ҳастем.
Вақте ки бо онҳо дар ҷаҳон будам, онҳоро ба исми Ту нигоҳ доштам; онҳоеро, ки Ту ба Ман додӣ, нагоҳбонӣ кардам, ва ҳеҷ яке аз онҳо ҳалок нашуд, ҷуз аз писари ҳалокат, то ки Навишта ба амал ояд.
Вале акнун назди Ту меоям, ва инро дар ҷаҳон мегўям, то ки шодии Ман дар онҳо комил бошад.
Ман каломи Туро ба онҳо супурдам, ва ҷаҳон аз онҳо нафрат кард, чунки онҳо аз ҷаҳон нестанд, чунон ки Ман низ аз ҷаҳон нестам.
Илтимос намекунам, ки Ту онҳоро аз ҷаҳон бибарӣ, балки онҳоро аз шарорат муҳофизат намоӣ;
Онҳо аз ҷаҳон нестанд, чунон ки Ман аз низ аз ҷаҳон нестам.
Онҳоро ба ростии Худ тақдис кун: каломи Ту ростист.
Чунон ки Ту Маро ба ҷаҳон фиристодӣ, Ман низ онҳоро ба ҷаҳон фиристодам;
Ва Худро барои онҳо тақдис мекунам, то ки онҳо низ бо ростӣ тақдис карда шаванд.
Танҳо барои онҳо илтимос намекунам, балки низ барои касоне ки ба василаи каломи онҳо ба Ман имон хоҳанд овард:
То ки ҳама як бошанд; чунон ки Ту, эй Падар, дар Ман ҳастӣ ва Ман дар Ту, онҳо низ дар Мо як бошанд, то ҷаҳон имон оварад, ки Ту Маро фиристодӣ.
Ва Ман ҷалолеро, ки ба Ман додаӣ, ба онҳо додаам: то ки як бошанд, чунон ки Мо як ҳастем.
Ман дар онҳо ҳастам, ва Ту дар Ман; то ки онҳо дар ягонагӣ комил бошанд, ва ҷаҳон бидонад, ки Ту Маро фиристодӣ ва онҳоро дўст доштӣ, чунон ки Маро дўст доштӣ.
Эй Падар! Мехоҳам онҳое ки ба Ман додаӣ, дар он ҷое ки мебошам, бо Ман бошанд, то ҷалоле ки ба Ман додаӣ, бубинанд, чунки Маро пеш аз таъсиси ҷаҳон дўст доштӣ.
Эй Падари Одил! Ҷаҳон Туро нашинохт; Лекин Ман Туро шинохтам, ва инҳо донистанд, ки Ту Маро фиристодӣ;
Ва Ман ба онҳо исми Туро шиносондам ва боз ҳам хоҳам шиносонид, то он муҳаббате ки Ту ба Ман дорӣ, дар онҳо бошад, ва Ман низ дар онҳо бошам“.
Чун Исо инро гуфт, бо шогирдони Худ ба он тарафи водии Қидрўн рафт, ки дар он ҷо боғе буд, ва Ў ва шогирдонаш ба он даромаданд.
Ва Яҳудои таслимкунандаи Ў низ он ҷойро медонист, чунки Исо бо шогирдонаш борҳо дар он ҷо ҷамъ омада буд.
Пас Яҳудо як даста сар бозон ва мулозимонро аз саркоҳинон ва фирисиён гирифта, бо чароғҳо ва машъалҳо ва аслиҳа ба он ҷо омад.
Исо, ки огоҳ буд аз он чи бояд ба Ў рўй диҳад, берун омада, ба онҳо гуфт: “Киро ҷустуҷў мекунед?“
Ба Ў ҷавоб доданд: “Исои Носириро“. Исо ба онҳо гуфт: “Ман ҳастам“. Яҳудои таслимкунандаи Ў низ бо онҳо истода буд.
Чун Исо ба онҳо гуфт: “Ман ҳастам“, онҳо ақиб-ақиб рафта, ба замин афтоданд.
Боз аз онҳо пурсид: “Киро ҷустуҷў мекунед?“. Гуфтанд: “Исои Носириро“.
Исо ҷавоб дод: “Ман ба шумо гуфтам, ки Ман ҳастам; пас, агар маро ҷустуҷў мекунед, бигзоред инҳо бираванд“.
То он сухане ки Ў гуфта буд, ба амал ояд: “Аз онҳое ки ба Ман додӣ, якеро талаф накардаам“.
Он гоҳ Шимъўни Петрус, ки шамшер дошт, онро кашида, ба ғуломи саркоҳин, ки Малхус ном дошт, зад, ва гўши рости вайро бурида партофт.
Исо ба Петрус гуфт: “Шамшери худро ғилоф кун; наход ки он косаеро ки Падар ба Ман додааст, нанўшам?“
Он гоҳ дастаи сарбозон ва мириҳазорон ва мулозимони яҳудиён Исоро дастгир карда, бастанд,
Ва аввал Ўро назди Ҳонон, падарарўси Қаёфо, ки ҳамон сол саркоҳин шуд, бурданд:
Ва ин ҳамон Қаёфо буд, ки ба яҳудиён маслиҳат дода буд, ки беҳтар аст, ки як кас барои қавм бимирад.
Шимъўни Петрус ва як шогирди дигар аз ақиби Исо рафтанд; азбаски он шогирд ба саркоҳин шинос буд, бо Исо ба даруни ҳавлии саркоҳин даромад;
Аммо Петрус дар берун, назди дар истод. Баъд он шогирди дигар, ки ба саркоҳин шинос буд, берун омада, ба дарбон чизе гуфт ва Петрусро ба дарун бурд.
Он канизе ки дар бон буд, ба Петрус гуфт: “Оё ту низ аз шогирдони Ин Шахс нестӣ?“ Вай гуфт: “Нестам“.
Дар ин миён ғуломон ва мулозимон оташ афрўхта буданд, зеро ки ҳаво сард буд, ва даври оташ истода, худро гарм мекарданд; Петрус низ бо онҳо истода, худро гарм мекард.
Саркоҳин аз Исо дар бораи шогирдонаш ва таълимаш пурсид.
Исо ба вай ҷавоб дод: “Ман ба ҷаҳон ошкоро сухан гуфтам; Ман ҳар вақт дар куништ ва дар маъбад, ки дар он ҷо яҳудиён ҳамеша ҷамъ меомаданд, таълим додаам ва пинҳонӣ чизе нагуфтаам;
Чаро аз Ман мепурсӣ? Аз онҳое ки шунидаанд, бипурс, ки Ман ба онҳо чӣ гуфтаам; инак, онҳо медонанд, ки Ман чӣ гуфтаам“.
Вақте ки инро гуфт, яке аз мулозимон, ки дар он ҷо истода буд, Исоро як торсакӣ зада, гуфт: “Ба саркоҳин ин тавр ҷавоб медиҳӣ?“
Исо ба вай ҷавоб дод: “Агар бад гуфтам, ба бадӣ шаҳодат деҳ; ва агар хуб гуфтам, барои чӣ Маро мезанӣ?“
Ҳоно Ўро дастбаста назди Қаёфои саркоҳин фиристод.
Ва Шимъўни Петрус истода, худро гарм мекард. Ба вай гуфтанд: “Ту низ аз шогирдони Ў нестӣ?“ Вай инкор карда, гуфт: “Нестам“.
Яке аз ғуломони саркоҳин, хеши он касе ки Петрус гўшашро бурида буд, гуфт: “Магар ман туро дар боғ бо Ў надидам?“.
Петрус боз инкор кард; ва ҳамон дам хурўс бонг зад.
Аз ҳавлии Қаёфо Исоро ба сарбозхона бурданд. Ва субҳ буд; ва онҳо ба сарбозхона надаромаданд, то ки наҷис нашаванд ва барраи фисҳро бихўранд.
Пилотус назди онҳо баромада, гуфт: “Чӣ даъвое бар ин Шахс доред?“
Онҳо дар ҷавоби вай гуфтанд: “Агар Ў бадкирдор намебуд, ба ту таслим намекардем“.
Пилотус ба онҳо гуфт: “Шумо Ўро бигиред ва мувофиқи шариати худ бар Ў доварӣ кунед“. Яҳудиён ба вай гуфтанд: “Ба мо ҷоиз нест, ки касеро бикушем“,
То он сухани Исо ба амал ояд, ки Ў дар бораи чигунагии мурдани Худ ишора карда гуфта буд.
Он гоҳ Пилотус боз ба сарбозхона даромада, Исоро хонд ва ба Ў гуфт: “Оё Ту Подшоҳи яҳудиён ҳастӣ?“.
Исо ба вай ҷавоб дод: “Оё ту инро аз худ мегўӣ, ё ки дигарон дар бораи Ман ба ту гуфтаанд?“
Пилотус ҷавоб дод: “Магар ман яҳудӣ ҳастам? Қавми Ту ва саркоҳинон Туро ба ман таслим кардаанд; чӣ кор кардаӣ?“
Исо ҷавоб дод: “Подшоҳии Ман аз ин ҷаҳон нест; агар Подшоҳии Ман аз ин ҷаҳон мебуд, мулозимони Ман меҷангиданд, то ки Ман ба яҳудиён таслим карда нашавам; лекин акнун Подшоҳии Ман аз ин ҷо нест“.
Пилотус ба Ў гуфт: “Пас, Ту Подшоҳ ҳастӣ?“ Исо ҷавоб дод: “Ту мегўӣ, ки Ман Подшоҳ ҳастам; Ман барои он таваллуд ёфтаам ва барои он ба ҷаҳон омадаам, ки бар ростӣ шаҳодат диҳам; ва ҳар кӣ аз ростист, овози Маро мешунавад“.
Пилотус ба Ў гуфт: “Ростӣ чист?“ Чун инро бигуфт, боз назди яҳудиён баромада ва ба онҳо гуфт: “Ман дар Ў ҳеҷ айбе намеёбам“;
Лекин шумо як одате доред, ки бандиеро дар иди фисҳ барои шумо озод кунам; оё мехоҳед, ки Подшоҳи Яҳудиёнро барои шумо озод кунам?“.
Онҳо боз фарьёд зада, гуфтанд: “Ўро не, балки Бараббосро“. Бараббос як роҳзан буд.
Он гоҳ Пилотус Исоро гирифта, тозиёна зад.
Ва сарбозон тоҷе аз хор бофта, бар сараш ниҳоданд, ва ҷомаи арғувон ба Ў пўшонданд.
Ва гуфтанд: “Салом, эй Подшоҳи Яҳудиён!“ Ва Ўро торсакӣ мезаданд.
Боз Пилотус баромада ба онҳо гуфт: “Инак, Ўро пеши шумо мебарорам, то бидонед, ки ман дар Ў ҳеҷ айбе намеёбам“.
Ва Исо, дар ҳолате ки тоҷи аз хор бофтае бар сар ва ҷомаи арғувон дар бар дошт, берун омад. Ва Пилотус гуфт: “Инак Он Одам!“
Чун саркоҳинон ва мулозимон Ўро диданд, фарьёд зада гуфтанд: “Ўро маслуб кун, маслуб кун!“ Пилотус ба онҳо гуфт: “Шумо Ўро гирифта маслуб кунед, зеро ки ман дар Ў айбе намеёбам“.
Яҳудиён ба вай ҷавоб доданд: “Мо шариате дорем, ва мувофиқи шариати мо Ў бояд бимирад, чунки Худро Писари Худо кардааст“.
Чун Пилотус ин суханро шунид, беш аз пеш ҳаросон шуд.
Ва боз ба сарбозхона даромада, ба Исо гуфт: “Ту аз куҷоӣ?“.Лекин Исо ба вай ҷавоб надод.
Пилотус ба Ў гуфт: “Ба ман сухан намегўӣ? Магар намедонӣ, ки қудрат дорам Туро маслуб кунам ва қудрат дорам Туро озод кунам?“
Исо ҷавоб дод: “Ҳеҷ қудрате ба Ман намедоштӣ, агар аз боло дода немешуд; аз ин рў он касе ки Маро ба ту таслим кард, гуноҳи бештар дорад“.
Ва аз он вақт Пилотус саъй дошт Ўро озод кунад, лекин яҳудиён фарьёд зада, гуфтанд: “Агар Ўро озод кунӣ, дўсти қайсар нестӣ; ҳар кӣ даъвои подшоҳӣ кунад, душмани қайсар аст“.
Чун Пилотус инро шунид, Исоро берун овардва дар он ҷое ки Сангфарш ва ба ибронӣ Ҷабто номида мешуд, бар курсии доварӣ нишаст.
Рўзи ҷумъаи арафаи иди фисҳ буд, ки дар соати шашум ба яҳудиён гуфт: “Инак, Подшоҳи шумо!“
Лекин онҳо фарьёд заданд: “Ўро нест кун, нест кун, маслуб кун!“. Пилотус ба онҳо гуфт: “Оё Подшоҳи шуморо маслуб кунам?“ Саркоҳинон ҷавоб доданд: “Ғайр аз қайсар подшоҳе надорем“.
Ниҳоят, Ўро ба дасти онҳо супурд, то ки маслуб кунанд. Ва онҳо Исоро гирифта бурданд.
Ва Ў салиби Худро бардошта, ба ҷое ки́Ҷои косахонаи сар́ ва ба ибронӣ Ҷолҷолто ном дошт, равона шуд;
Ва дар он ҷо Ўро маслуб карданд ва бо Ў ду каси дарро, яке аз ин тарафаш ва дигаре аз он тарафаш, ва Исоро дар миёна.
Пилотус айбномае навишта, бар салиб овехт, ки чунин навишта шуда буд: “Исои Носирӣ, Подшоҳи яҳудиён“.
Бисьёре аз яҳудиён он айбномаро хонданд, зеро ҷое ки Исо маслуб шуда буд, ба шаҳр наздик буд, ва айбномаро ба забонҳои ибронӣ, юнонӣ ва румӣ навишта буданд.
Саркоҳинони яҳудӣ ба Пилотус гуфтанд: “Нанавис: ́Подшоҳи яҳудиён́, балки он чи Ў мегуфт: ́Манам Подшоҳи яҳудиён́„.
Пилотус ҷавоб дод: “Он чи навиштам, навиштам“.
Ва сарбозон, чун Исоро маслуб карданд, либоси Ўро гирифта, ба чор ҳасса тақсим карданд, ба ҳар сарбоз як ҳисса; ва пероҳанро низ гирифтанд; лекин пероҳан дарз надошт, балки аз боло то поён бофта шуда буд.
Пас онҳо ба якдигар гуфтанд: “Онро пора накунем, балки қуръа партофта бинем, ки аз они кӣ мешавад“, то ки Навишта ба амал ояд, ки мегўяд: ́Сару либоси Маро дар миёни худ тақсим карданд ва бар пероҳани Ман қуръа партофтанд́. Ва сарбозон чунин карданд.
Дар назди салиби Исо модари Ў ва хоҳари модараш, Марьями завҷаи Қлўпос, ва Марьями Маҷдалия истода буданд.
Чун Исо мадари Худро бо он шогирде ки дўст медошт, дар он ҷо истода дид, ба модари Худ гуфт: “Эй зан! инак писари ту“.
Ва баъд ба шогирди Худ гуфт: “Инак модари ту!“.Аз ҳамон соат он шогирд вайро ба хонаи худ бурд.
Пас аз он Исо чун дид, ки ҳама чиз ба анҷом расидааст, то ки Навишта ба амал ояд, гуфт: “Ташнаам“.
Дар он ҷо зарфе пур аз сирко истода буд. Пас исфанҷеро аз сирко пур карда, бар сари най ниҳоданд ва наздики даҳони Ў бурданд.
Чун Исо сиркоро чашид, гуфт: “Иҷро шуд“.Ва сар фурў оварда, ҷон дод.
Лекин, аз баски рўзи ҷумъа буд, барои он ки ҷасадҳо бар салиб дар рўзи шанбе намонад, зеро ки он шанбеи бузург буд, бинобар ин яҳудиён аз Пилотус хоҳиш карданд, ки соқи пойҳои онҳоро бишкананд ва ба поён фуроваранд.
Сарбозон омада, соқи пойҳои он ду нафарро, ки бо Ў маслуб шуда буданд, шикастанд;
Чун назди Исо омаданд ва диданд, ки аллакак мурдааст, соқи пойҳои Ўро нашикастанд;
Аммо яке аз сарбозон ба қабурғаи Ў найза зад, ва ҳамон дам хун ва об ҷорӣ шуд.
Ва он касе ки дид, шаҳодат дод, ва шаҳодати вай рост аст; вай медонад ки рост мегўяд, то ки шумо низ имон оваред.
Зеро ин воқеъ шуд, то Навишта ба амал ояд, ки мегўяд: ́Ҳеҷ як устухони Ў шикаста нахоҳад шуд́.
Ва Навишта боз дар ҷои дигар мегўяд: ́Ба Он Касе ки найза задаанд, назар хоҳанд дўхт́.
Пас аз он Юсуф, ки аз аҳли Ҳаромот ва, аз тарси яҳудиён, шогирди мехфии Исо буд, аз Пилотус хоҳиш кард, ки Ҷасади Исоро бардорад; ва Пилотус ба вай иҷозат дод. Вай омада, Ҷасади Исоро бардошт.
Ва Ниқўдимус, ки пештар шабона назди Исо омада буд, низ омад ва тақрибан сад ратл мур ва уди омехта бо худ овард.
Онҳо Ҷасади Исоро гирифтанд ва мувофиқи дафни яҳудиён, ҳанут пошида, ба кафан печонданд.
Дар он ҷое ки Ў маслуб шуд, боғе буд, ва дар боғ қабри наве ки дар он ҳанўз ҳеҷ кас дафн нашуда буд:
Дар он ҷо Исоро дафн карданд, зеро ки арафаи шанбеи яҳудиён буд, ва он қабр наздик буд.
Дар рўзи якшанбе, бомдодон, ки ҳаво ҳанўз торик буд, Марьями Маҷдаллия бар сари қабр омад ва дид, ки санг аз қабр бардошта шудааст;
Вай дартоз назди Шимўни Петрус ва он шогирди дигаре ки Исо дўст медошт, омада, ба онҳо гуфт: “Худовандро аз қабр бурдаанд, ва намедонем, ки Ўро куҷо гузоштаанд“.
Дарҳол Шимъўни Петрус ва он шогирди дигар берун омада ҷониби қабр рафтанд.
Ҳар ду бо ҳам медавиданд, вале он шогирди дигар зудтар давида, аз Петрус пеш гузашт ва аввал бар сари қабр омад,
Ва хам шуда, кафанро гузошта дид; лекин ба дарун надаромад.
Аз ақиби вай Шимъўни Петрус омада, ба қабр даромад ва кафанро гузошта дид
Ва рўймолеро, ки бар сари Ў буд, на бо кафан, балки дар гўшае алоҳида печида дид.
Он шогирди дигар, ки аввал бар сари қабр омада буд, низ ба дарун даромад, ва дид, ва имон овард.
Зеро онҳо ҳанўз Навиштаро нафаҳмида буданд, ки Ў бояд аз мурдагон эҳьё шавад.
Ва шогирдон ба хонаи худ баргаштанд.
Аммо Марьям дар беруни қабр истода, гирья мекаард; ва чун мегирист, хам шуда, ба даруни қабр нигоҳ кард.
Ва ду фариштаи сафедпўшро дид, ки дар он ҷое ки Ҷасади Исо гузошта шуда буд, яке аз тарафи сар ва дигаре аз тарафи пой нишаста буданд.
Онҳо ба вай гуфтанд: “Эй зан! Чаро гирья мекунӣ?“ Ба онҳо гуфт: “Худованди маро бурдаанд, ва намедонам, ки Ўро куҷо гузоштаанд“.
Чун инро гуфт, ба ақиб рў овард ва Исоро истода дид; вале надонист, ки Ин Исост.
Исо ба вай гуфт: “Эй зан! Чаро гирья мекунӣ? Киро ҷустуҷў мекунӣ?“ Вай ба гумони он ки ин боғбон аст, ба Ў гуфт: “Эй оғо! Агар ту Ўро бурда бошӣ, ба ман бигў, ки Ўро куҷо гузоштаӣ, то ки ман Ўро гирифта барам“.
Исо ба вай гуфт: “Эй Марьям!“ Вай рў оварда, ба Ў гуфт: “Раббунӣ!“ яъне: ́Устод!́
Исо ба вай гуфт: “Ба Ман даст нарасон, зеро ки ҳанўз назди Падари Худ сууд накардаам; лекин назди бародарони Ман рафата ба онҳо бигў: Ман назди Падари Худ ва Падари шумо, назди Худои Худ ва Худои шумо сууд мекунам“.
Марьями Маҷдалия омада, ба шогирдон хабар дод, ки: “Ман Худовандро дидаам, ва ба ман чунин гуфт“.
Бегоҳии худи ҳамон рўзи якшанбе, вақте ки шогирдон дар хонае ҷамъ омада, аз тарси яҳудиён дарҳои онро баста буданд, Исо омада, дар миёни онҳо биистод ва ба онҳо гуфт: “Салом бар шумо бод!“
Чун инро гуфт, дастҳо ва қабурғаҳои Худро ба онҳо нишон дод. Шгирдон Худовандро дида, шод гардиданд.
Боз Исо ба оно гуфт: “Салом ба шумо бод! Чунон ки Падар Маро фиристод, Ман низ шуморо мефиристам“.
Чун инро гуфт, бар онҳо дамид ва гуфт: “Рўҳулқудсро пайдо кунед:
Гуноҳи касеро, ки авф намоед, омурзида мешавад; ва касеро ки авф накунед, омурзида намешавад“.
Лекин Тумо, ки яке аз он дувоздаҳ буд ва Экизак номида мешуд, вақте ки Исо омад, бо онҳо набуд.
Шогирдони дигар ба вай гуфтанд: “Мо Худовандро дидаем“.Вай ба онҳо гуфт: “То дар дастҳои Ў ҷои мехҳоро набинам, ва ангушти худро дар ҷои мехҳо нагузорам, ва дасти худро бар қабурғаи Ў наниҳам, бовар нахоҳам кард“.
Баъд аз ҳашт рўз боз шогирдони Ў дар хона буданд, ва Тумо низ бо онҳо буд, ва дарҳо баста. Исо омада, дар миёни онҳо биистод ва гуфт: “Салом бар шумо бод!“
Пас аз он ба Тумо гуфт: “Ангушти худро ба ин ҷо биёр ва дастҳои Маро бубин; ва дасти худро биёр ва бар қабурғаи Ман бигузор; ва беимон набош, балки имон дошта бош“.
Тумо дар ҷавоби Ў гуфт: “ Эй Худованди ман ва эй Худои ман!“
Исо ба вай гуфт: “Ба хотири он ки Маро дидаӣ, имон овардӣ: хушо касоне ки надида, имон меоваранд“.
Боз бисьёр мўъҷизоти дигаре Исо дар назди шогирдонаш нишон дод, ки дар ин китоб навишта нашуд;
Аммо ин қадараш навишта шуд, то шумо имон оваред, ки Исои Масеҳ ва Писари Худост; ва имон оварда, ба исми Ў ҳаёт ёбед.
Баъд аз он боз Исо дар соҳили баҳри Табария ба шогирдон зоҳир шуд. Зоҳир шуданаш ин тавр буд:
Шимъўни Петрус, Тумо, ки Экизак номида мешуд, Натанъил, ки аз Қонои Ҷалил буд, писарони Забдой ва ду нафар шогирдони Ў бо ҳам буданд.
Ва Шимъўни Петрус ба онҳо гуфт: “Мехоҳам ба сайди моҳӣ биравам“. Ба вай гуфтанд: “Мо низ ҳамроҳи ту меравем“. Дарҳол рафта, ба қаиқ савор шуданд, ва он шаб чизе сайд накарданд.
Вақте ки субҳ шуд, Исо дар соҳил истода буд, лекин шогирдон надонистанд, ки ин Исост.
Исо ба онҳо гуфт: “Эй фарзандон! Оё назди шумо хўроке ҳаст?“ Ба Ў ҷавоб доданд: “Не“.
Ў ба онҳо гуфт: “Тўрро ба тарафи ростӣ қаиқ биандозед, ва хоҳед ёфт“. Онҳо андохтанд, ва аз бисьёрии моҳӣ онро кашида натавонистанд.
Он шогирде ки Исо дўст медошт, ба Петрус гуфт: “Ин Худованд аст“. Чун Шимъўни Петрус шунид, ки ин Худованд аст, ҷомаашро ба худ печон, чунки бараҳна буд, ва худро дар баҳр андохт;
Ва шогирдони дигар бо қаиқ омаданд, зеро ки аз соҳил дур набуданд, балки қариб ба дусад зироъ, ва тўри пур аз моҳиро кашиданд.
Ва чун ба хушкӣ баромаданд, оташи афрўхта ва моҳии бар он гузошташуда ва нонро диданд.
Исо ба онҳо гуфт: “Аз он моҳие ки ҳозир сайд кардед, биёред“.
Шимъўни Петрус рафта, тўрро пур аз моҳиёни бузург, ки саду панҷоҳу се адад буданд, ба хушкӣ кашид, ва бо вуҷуди бисьёрии моҳӣ тўр надарида.
Исо ба онҳо гуфт: “Биёед, хўрок бихўред“. Лекин аз шогирдон касе ҷуръат накард, ки аз Ў бипурсад: “Ту кистӣ?“.Зеро медонистанд, ки ин Худованд аст.
Ва Исо пеш омада, нонро гирифт ва ба онҳо дод, ва ҳамчунин моҳиро.
Ин бори сеюм буд, ки Исо, пас аз эҳьё шудандаш аз мурдагон, ба шогирдони Худ зоҳир шуд.
Баъд аз хўрок хўрданашон, Исо ба Шимъўни Петрус гуфт: “Эй Шимъўн ибни Юнус! Оё Маро бештар аз инҳо дўст медорӣ?“ Ба Ў гуфт: “Оре, Худовандо! Ту медонӣ, ки Туро дўст медорам“ Ба вай гуфт: “Барраҳои Маро бичарон“.
Боз бори дигар ба вай гуфт: “Эй Шимъўн ибни Юнус! Оё Маро дўст медорӣ?“ Ба Ў гуфт: “Оре, Худованд! Ту медонӣ, ки Туро дўст медорам“.Ба вай гуфт: “Гўсфандони Маро чўпони намо“.
Ва бори сеюм ба вай гуфт: “Эй Шимъўн ибни Юнус! Оё Маро дўст медорӣ?“ Петрус ғамгин шуд, ки бори сеюм аз вай пурсид: ́Оё Маро дўст медорӣ?́ ва ба Ў гуфт: “Худовандо! Ту аз ҳама чиз вофиқ ҳастӣ; Ту медонӣ ки Туро дўст медорам“. Исо ба вай гуфт: “Гўсфандони Маро бичарон;
Ба ростӣ, ба ростӣ ба ту мегўям: вақте ки ҷавон будӣ, камаратро худат мебастӣ, ва ба ҳар ҷое ки мехостӣ, мерафтӣ; лекин вақте ки пир шавӣ, дастҳоятро дароз хоҳӣ кард, ва дигаре туро баста, ба он ҷое ки намехоҳӣ, туро хоҳад бурд“.
Чунин гуфт, то ишорат кунад, ки бо чӣ гуна фавт вай бояд Худоро ҷалол диҳад. Ва чун инро гуфт, ба вай фармуд: “Аз ақиби Ман биё“.
Петрус ба атроф нигоҳ карда, дид, ки он шогирде ки Исоро дўст медошт, аз ақиби онҳо меояд, ва ин ҳамон буд, ки дар вақти таоми шом ба сандуқи синаи Ў такья зада, гуфт: “Худовандо! Кист он ки Туро таслим мекунад?“
Чун Петрус вайро дид, ба Исо гуфт: “Худовандо! Оқибати ин чӣ хоҳад буд?“
Исо ба вай гуфт: “Агар хости Ман бошад, ки то вақти омаданам вай бимонад, ин ба ту чӣ дахл дорад? Аз ақиби Ман биё“.
Бинобар дар миёни бародарон чунин сухан панҳ шуд, ки он шогирд нахоҳад мурд. Лекин Исо ба вай нагуфт, ки вай нахоҳад мурд, балки: “ Агар Хости Ман ин бошад, ки то вақти омаданам вай бимонад, ин ба ту чӣ дахл дорад?“.
Ва ин шогирдест, ки ба ин чизҳо шаҳодат медиҳад ва инҳоро навишт; ва мо медонем, ки шаҳодати вай рост аст.
Боз бисьёр аъмоли дигаре Исо ба ҷо овард, ки агар муфассал навишта шавад, ба гумонам, тамоми дуньё ҳам он китобҳои навишташударо ғунҷоиш дода наметавонист. Омин.
1 Иисус Христос прощает взятую в прелюбодеянии. 12 «Я свет миру»; Отец и Сын. 21 «Что Я слышал от Отца, то и говорю»; «истина сделает вас свободными». 31 Семя Авраамово; раб и сын; «кто от Бога, тот слушает слова Божии». 48 Обвинение иудеев: «бес в тебе»; ответ Иисуса Христа: «Прежде, нежели был Авраам, Я есмь».
Иисус же пошел на гору Елеонскую.
А утром опять пришел в храм, и весь народ шел к Нему. Он сел и учил их.
[Зач. 28.] Тут книжники и фарисеи привели к Нему женщину, взятую в прелюбодеянии, и, поставив ее посреди,
сказали Ему: Учитель! эта женщина взята в прелюбодеянии;
а Моисей в законе заповедал нам побивать таких камнями: Ты что скажешь?
Говорили же это, искушая Его, чтобы найти что-нибудь к обвинению Его. Но Иисус, наклонившись низко, писал перстом на земле, не обращая на них внимания.
Когда же продолжали спрашивать Его, Он, восклонившись, сказал им: кто из вас без греха, первый брось на нее камень.
И опять, наклонившись низко, писал на земле.
Они же, услышав то и будучи обличаемы совестью, стали уходить один за другим, начиная от старших до последних; и остался один Иисус и женщина, стоящая посреди.
Иисус, восклонившись и не видя никого, кроме женщины, сказал ей: женщина! где твои обвинители? никто не осудил тебя?
Она отвечала: никто, Господи. Иисус сказал ей: и Я не осуждаю тебя; иди и впредь не греши.
[Зач. 29.] Опять говорил Иисус к народу и сказал им: Я свет миру; кто последует за Мною, тот не будет ходить во тьме, но будет иметь свет жизни.
Тогда фарисеи сказали Ему: Ты Сам о Себе свидетельствуешь, свидетельство Твое не истинно.
Иисус сказал им в ответ: если Я и Сам о Себе свидетельствую, свидетельство Мое истинно; потому что Я знаю, откуда пришел и куда иду; а вы не знаете, откуда Я и куда иду.
Вы су́дите по плоти; Я не сужу никого.
А если и сужу Я, то суд Мой истинен, потому что Я не один, но Я и Отец, пославший Меня.
А и в законе вашем написано, что двух человек свидетельство истинно.
Я Сам свидетельствую о Себе, и свидетельствует о Мне Отец, пославший Меня.
Тогда сказали Ему: где Твой Отец? Иисус отвечал: вы не знаете ни Меня, ни Отца Моего; если бы вы знали Меня, то знали бы и Отца Моего.
Сии слова говорил Иисус у сокровищницы, когда учил в храме; и никто не взял Его, потому что еще не пришел час Его.
[Зач. 30.] Опять сказал им Иисус: Я отхожу, и будете искать Меня, и умрете во грехе вашем. Куда Я иду, туда вы не можете прийти.
Тут Иудеи говорили: неужели Он убьет Сам Себя, что говорит: «куда Я иду, вы не можете прийти»?
Он сказал им: вы от нижних, Я от вышних; вы от мира сего, Я не от сего мира.
Потому Я и сказал вам, что вы умрете во грехах ваших; ибо если не уверуете, что это Я, то умрете во грехах ваших.
Тогда сказали Ему: кто же Ты? Иисус сказал им: от начала Сущий, как и говорю вам.
Много имею говорить и судить о вас; но Пославший Меня есть истинен, и что Я слышал от Него, то и говорю миру.
Не поняли, что Он говорил им об Отце.
Итак, Иисус сказал им: когда вознесете Сына Человеческого, тогда узнаете, что это Я и что ничего не делаю от Себя, но как научил Меня Отец Мой, так и говорю.
Пославший Меня есть со Мною; Отец не оставил Меня одного, ибо Я всегда делаю то, что Ему угодно.
Когда Он говорил это, многие уверовали в Него.
[Зач. 31.] Тогда сказал Иисус к уверовавшим в Него Иудеям: если пребудете в слове Моем, то вы истинно Мои ученики,
и позна́ете истину, и истина сделает вас свободными.
Ему отвечали: мы семя Авраамово и не были рабами никому никогда; как же Ты говоришь: сделаетесь свободными?
Иисус отвечал им: истинно, истинно говорю вам: всякий, делающий грех, есть раб греха.
Но раб не пребывает в доме вечно; сын пребывает вечно.
Итак, если Сын освободит вас, то истинно свободны будете.
Знаю, что вы семя Авраамово; однако ищете убить Меня, потому что слово Мое не вмещается в вас.
Я говорю то, что видел у Отца Моего; а вы делаете то, что видели у отца вашего.
Сказали Ему в ответ: отец наш есть Авраам. Иисус сказал им: если бы вы были дети Авраама, то дела Авраамовы делали бы.
А теперь ищете убить Меня, Человека, сказавшего вам истину, которую слышал от Бога: Авраам этого не делал.
Вы делаете дела отца вашего. На это сказали Ему: мы не от любодеяния рождены; одного Отца имеем, Бога.
[Зач. 32.] Иисус сказал им: если бы Бог был Отец ваш, то вы любили бы Меня, потому что Я от Бога исшел и пришел; ибо Я не Сам от Себя пришел, но Он послал Меня.
Почему вы не понимаете речи Моей? Потому что не можете слышать сло́ва Моего.
Ваш отец диавол; и вы хотите исполнять похоти отца вашего. Он был человекоубийца от начала и не устоял в истине, ибо нет в нем истины. Когда говорит он ложь, говорит свое, ибо он лжец и отец лжи.
А как Я истину говорю, то не верите Мне.
Кто из вас обличит Меня в неправде? Если же Я говорю истину, почему вы не верите Мне?
Кто от Бога, тот слушает слова Божии. Вы потому не слушаете, что вы не от Бога.
На это Иудеи отвечали и сказали Ему: не правду ли мы говорим, что Ты Самарянин и что бес в Тебе?
Иисус отвечал: во Мне беса нет; но Я чту Отца Моего, а вы бесчестите Меня.
Впрочем Я не ищу Моей славы: есть Ищущий и Судящий.
[Зач. 33.] Истинно, истинно говорю вам: кто соблюдет слово Мое, тот не увидит смерти вовек.
Иудеи сказали Ему: теперь узнали мы, что бес в Тебе. Авраам умер и пророки, а Ты говоришь: кто соблюдет слово Мое, тот не вкусит смерти вовек.
Неужели Ты больше отца нашего Авраама, который умер? и пророки умерли: чем Ты Себя делаешь?
Иисус отвечал: если Я Сам Себя славлю, то слава Моя ничто. Меня прославляет Отец Мой, о Котором вы говорите, что Он Бог ваш.
И вы не познали Его, а Я знаю Его; и если скажу, что не знаю Его, то буду подобный вам лжец. Но Я знаю Его и соблюдаю слово Его.
Авраам, отец ваш, рад был увидеть день Мой; и увидел и возрадовался.
На это сказали Ему Иудеи: Тебе нет еще пятидесяти лет, – и Ты видел Авраама?
Иисус сказал им: истинно, истинно говорю вам: прежде нежели был Авраам, Я есмь.
Тогда взяли каменья, чтобы бросить на Него; но Иисус скрылся и вышел из храма, пройдя посреди них, и пошел далее.
1 Исцеление слепорожденного. 13 Фарисеи спрашивают исцеленного и его родителей. 35 Исцеленный уверовал в Сына Божия; слепота фарисеев.
[Зач. 34.] И, проходя, увидел человека, слепого от рождения.
Ученики Его спросили у Него: Равви́! кто согрешил, он или родители его, что родился слепым?
Иисус отвечал: не согрешил ни он, ни родители его, но это для того, чтобы на нем явились дела Божии.
Мне должно делать дела Пославшего Меня, доколе есть день; приходит ночь, когда никто не может делать.
Доколе Я в мире, Я свет миру.
Сказав это, Он плюнул на землю, сделал брение из плюновения и помазал брением глаза слепому,
и сказал ему: пойди, умойся в купальне Силоам, что значит: посланный. Он пошел и умылся, и пришел зрячим.
Тут соседи и видевшие прежде, что он был слеп, говорили: не тот ли это, который сидел и просил милостыни?
Иные говорили: это он, а иные: похож на него. Он же говорил: это я.
Тогда спрашивали у него: как открылись у тебя глаза?
Он сказал в ответ: Человек, называемый Иисус, сделал брение, помазал глаза мои и сказал мне: пойди на купальню Силоам и умойся. Я пошел, умылся и прозрел.
Тогда сказали ему: где Он? Он отвечал: не знаю.
Повели сего бывшего слепца к фарисеям.
А была суббота, когда Иисус сделал брение и отверз ему очи.
Спросили его также и фарисеи, как он прозрел. Он сказал им: брение положил Он на мои глаза, и я умылся, и вижу.
Тогда некоторые из фарисеев говорили: не от Бога Этот Человек, потому что не хранит субботы. Другие говорили: как может человек грешный творить такие чудеса? И была между ними распря.
Опять говорят слепому: ты что скажешь о Нем, потому что Он отверз тебе очи? Он сказал: это пророк.
Тогда Иудеи не поверили, что он был слеп и прозрел, доколе не призвали родителей сего прозревшего
и спросили их: это ли сын ваш, о котором вы говорите, что родился слепым? как же он теперь видит?
Родители его сказали им в ответ: мы знаем, что это сын наш и что он родился слепым,
а как теперь видит, не знаем, или кто отверз ему очи, мы не знаем. Сам в совершенных летах; самого спроси́те; пусть сам о себе скажет.
Так отвечали родители его, потому что боялись Иудеев; ибо Иудеи сговорились уже, чтобы, кто признает Его за Христа, того отлучать от синагоги.
Посему-то родители его и сказали: он в совершенных летах; самого спроси́те.
Итак, вторично призвали человека, который был слеп, и сказали ему: воздай славу Богу; мы знаем, что Человек Тот грешник.
Он сказал им в ответ: грешник ли Он, не знаю; одно знаю, что я был слеп, а теперь вижу.
Снова спросили его: что сделал Он с тобою? как отверз твои очи?
Отвечал им: я уже сказал вам, и вы не слушали; что еще хотите слышать? или и вы хотите сделаться Его учениками?
Они же укорили его и сказали: ты ученик Его, а мы Моисеевы ученики.
Мы знаем, что с Моисеем говорил Бог; Сего же не знаем, откуда Он.
Человек прозревший сказал им в ответ: это и удивительно, что вы не знаете, откуда Он, а Он отверз мне очи.
Но мы знаем, что грешников Бог не слушает; но кто чтит Бога и творит волю Его, того слушает.
От века не слыхано, чтобы кто отверз очи слепорожденному.
Если бы Он не был от Бога, не мог бы творить ничего.
Сказали ему в ответ: во грехах ты весь родился, и ты ли нас учишь? И выгнали его вон.
Иисус, услышав, что выгнали его вон, и найдя его, сказал ему: ты веруешь ли в Сына Божия?
Он отвечал и сказал: а кто Он, Господи, чтобы мне веровать в Него?
Иисус сказал ему: и видел ты Его, и Он говорит с тобою.
Он же сказал: верую, Господи! И поклонился Ему.
[Зач. 35.] И сказал Иисус: на суд пришел Я в мир сей, чтобы невидящие видели, а видящие стали слепы.
Услышав это, некоторые из фарисеев, бывших с Ним, сказали Ему: неужели и мы слепы?
Иисус сказал им: если бы вы были слепы, то не имели бы на себе греха; но как вы говорите, что видите, то грех остается на вас.
1 «Я дверь овцам»; «Я есмь пастырь добрый». 19 Иисуса Христа обвиняют в богохульстве; Его ответ. 40 Его уход за Иордан.
Истинно, истинно говорю вам: кто не дверью входит во двор овчий, но перелазит инуде, тот вор и разбойник;
а входящий дверью есть пастырь овцам.
Ему придверник отворяет, и овцы слушаются голоса его, и он зовет своих овец по имени и выводит их.
И когда выведет своих овец, идет перед ними; а овцы за ним идут, потому что знают голос его.
За чужим же не идут, но бегут от него, потому что не знают чужого голоса.
Сию притчу сказал им Иисус; но они не поняли, что такое Он говорил им.
Итак, опять Иисус сказал им: истинно, истинно говорю вам, что Я дверь овцам.
Все, сколько их ни приходило предо Мною, суть воры и разбойники; но овцы не послушали их.
[Зач. 36.] Я есмь дверь: кто войдет Мною, тот спасется, и войдет, и выйдет, и пажить найдет.
Вор приходит только для того, чтобы украсть, убить и погубить. Я пришел для того, чтобы имели жизнь и имели с избытком.
Я есмь пастырь добрый: пастырь добрый полагает жизнь свою за овец.
А наемник, не пастырь, которому овцы не свои, видит приходящего волка, и оставляет овец, и бежит; и волк расхищает овец, и разгоняет их.
А наемник бежит, потому что наемник, и нерадит об овцах.
Я есмь пастырь добрый; и знаю Моих, и Мои знают Меня.
Как Отец знает Меня, так и Я знаю Отца; и жизнь Мою полагаю за овец.
Есть у Меня и другие овцы, которые не сего двора, и тех надлежит Мне привести: и они услышат голос Мой, и будет одно стадо и один Пастырь.
[Зач. 37.] Потому любит Меня Отец, что Я отдаю жизнь Мою, чтобы опять принять ее.
Никто не отнимает ее у Меня, но Я Сам отдаю ее. Имею власть отдать ее и власть имею опять принять ее. Сию заповедь получил Я от Отца Моего.
От этих слов опять произошла между Иудеями распря.
Многие из них говорили: Он одержим бесом и безумствует; что слушаете Его?
Другие говорили: это слова не бесноватого; может ли бес отверзать очи слепым?
Настал же тогда в Иерусалиме праздник обновления, и была зима.
И ходил Иисус в храме, в притворе Соломоновом.
Тут Иудеи обступили Его и говорили Ему: долго ли Тебе держать нас в недоумении? если Ты Христос, скажи нам прямо.
Иисус отвечал им: Я сказал вам, и не верите; дела, которые творю Я во имя Отца Моего, они свидетельствуют о Мне.
Но вы не верите, ибо вы не из овец Моих, как Я сказал вам.
[Зач. 38.] Овцы Мои слушаются голоса Моего, и Я знаю их; и они идут за Мною.
И Я даю им жизнь вечную, и не погибнут вовек; и никто не похитит их из руки Моей.
Отец Мой, Который дал Мне их, больше всех; и никто не может похитить их из руки Отца Моего.
Я и Отец – одно.
Тут опять Иудеи схватили каменья, чтобы побить Его.
Иисус отвечал им: много добрых дел показал Я вам от Отца Моего; за которое из них хотите побить Меня камнями?
Иудеи сказали Ему в ответ: не за доброе дело хотим побить Тебя камнями, но за богохульство и за то, что Ты, будучи человек, делаешь Себя Богом.
Иисус отвечал им: не написано ли в законе вашем: Я сказал: вы боги?
Если Он назвал богами тех, к которым было слово Божие, и не может нарушиться Писание, –
Тому ли, Которого Отец освятил и послал в мир, вы говорите: богохульствуешь, потому что Я сказал: Я Сын Божий?
Если Я не творю дел Отца Моего, не верьте Мне;
а если творю, то, когда не верите Мне, верьте делам Моим, чтобы узнать и поверить, что Отец во Мне и Я в Нем.
Тогда опять искали схватить Его; но Он уклонился от рук их,
и пошел опять за Иордан, на то место, где прежде крестил Иоанн, и остался там.
Многие пришли к Нему и говорили, что Иоанн не сотворил никакого чуда, но все, что сказал Иоанн о Нем, было истинно.
И многие там уверовали в Него.
1 Болезнь и смерть Лазаря; Иисус Христос идет в Вифанию. 17 Воскрешение Лазаря: «Я воскресение и жизнь». 47 Первосвященники и фарисеи «положили убить Его».
[Зач. 39.] Был болен некто Лазарь из Вифании, из селения, где жили Мария и Марфа, сестра ее.
Мария же, которой брат Лазарь был болен, была та, которая помазала Господа миром и отерла ноги Его волосами своими.
Сестры послали сказать Ему: Господи! вот, кого Ты любишь, болен.
Иисус, услышав то, сказал: эта болезнь не к смерти, но к славе Божией, да прославится через нее Сын Божий.
Иисус же любил Марфу и сестру ее и Лазаря.
Когда же услышал, что он болен, то пробыл два дня на том месте, где находился.
После этого сказал ученикам: пойдем опять в Иудею.
Ученики сказали Ему: Равви́! давно ли Иудеи искали побить Тебя камнями, и Ты опять идешь туда?
Иисус отвечал: не двенадцать ли часов во дне? кто ходит днем, тот не спотыкается, потому что видит свет мира сего;
а кто ходит ночью, спотыкается, потому что нет света с ним.
Сказав это, говорит им потом: Лазарь, друг наш, уснул; но Я иду разбудить его.
Ученики Его сказали: Господи! если уснул, то выздоровеет.
Иисус говорил о смерти его, а они думали, что Он говорит о сне обыкновенном.
Тогда Иисус сказал им прямо: Лазарь умер;
и радуюсь за вас, что Меня не было там, дабы вы уверовали; но пойдем к нему.
Тогда Фома, иначе называемый Близнец, сказал ученикам: пойдем и мы умрем с ним.
Иисус, придя, нашел, что он уже четыре дня в гробе.
Вифания же была близ Иерусалима, стадиях в пятнадцати;
и многие из Иудеев пришли к Марфе и Марии утешать их в печали о брате их.
Марфа, услышав, что идет Иисус, пошла навстречу Ему; Мария же сидела дома.
Тогда Марфа сказала Иисусу: Господи! если бы Ты был здесь, не умер бы брат мой.
Но и теперь знаю, что чего Ты попросишь у Бога, даст Тебе Бог.
Иисус говорит ей: воскреснет брат твой.
Марфа сказала Ему: знаю, что воскреснет в воскресение, в последний день.
Иисус сказал ей: Я есмь воскресение и жизнь; верующий в Меня, если и умрет, оживет.
И всякий, живущий и верующий в Меня, не умрет вовек. Веришь ли сему?
Она говорит Ему: так, Господи! я верую, что Ты Христос, Сын Божий, грядущий в мир.
Сказав это, пошла и позвала тайно Марию, сестру свою, говоря: Учитель здесь и зовет тебя.
Она, как скоро услышала, поспешно встала и пошла к Нему.
Иисус еще не входил в селение, но был на том месте, где встретила Его Марфа.
Иудеи, которые были с нею в доме и утешали ее, видя, что Мария поспешно встала и вышла, пошли за нею, полагая, что она пошла на гроб – плакать там.
Мария же, придя туда, где был Иисус, и увидев Его, пала к ногам Его и сказала Ему: Господи! если бы Ты был здесь, не умер бы брат мой.
Иисус, когда увидел ее плачущую и пришедших с нею Иудеев плачущих, Сам восскорбел духом и возмутился
и сказал: где вы положили его? Говорят Ему: Господи! пойди и посмотри.
Иисус прослезился.
Тогда Иудеи говорили: смотри, как Он любил его.
А некоторые из них сказали: не мог ли Сей, отверзший очи слепому, сделать, чтобы и этот не умер?
Иисус же, опять скорбя внутренно, приходит ко гробу. То была пещера, и камень лежал на ней.
Иисус говорит: отнимите камень. Сестра умершего, Марфа, говорит Ему: Господи! уже смердит; ибо четыре дня, как он во гробе.
Иисус говорит ей: не сказал ли Я тебе, что, если будешь веровать, увидишь славу Божию?
Итак, отняли камень от пещеры, где лежал умерший. Иисус же возвел очи к небу и сказал: Отче! благодарю Тебя, что Ты услышал Меня.
Я и знал, что Ты всегда услышишь Меня; но сказал сие для народа, здесь стоящего, чтобы поверили, что Ты послал Меня.
Сказав это, Он воззвал громким голосом: Лазарь! иди вон.
И вышел умерший, обвитый по рукам и ногам погребальными пеленами, и лицо его обвязано было платком. Иисус говорит им: развяжите его, пусть идет.
Тогда многие из Иудеев, пришедших к Марии и видевших, что сотворил Иисус, уверовали в Него.
А некоторые из них пошли к фарисеям и сказали им, что сделал Иисус.
[Зач. 40.] Тогда первосвященники и фарисеи собрали совет и говорили: что нам делать? Этот Человек много чудес творит.
Если оставим Его так, то все уверуют в Него, и придут Римляне и овладеют и местом нашим и народом.
Один же из них, некто Каиафа, будучи на тот год первосвященником, сказал им: вы ничего не знаете,
и не подумаете, что лучше нам, чтобы один человек умер за людей, нежели чтобы весь народ погиб.
Сие же он сказал не от себя, но, будучи на тот год первосвященником, предсказал, что Иисус умрет за народ,
и не только за народ, но чтобы и рассеянных чад Божиих собрать воедино.
С этого дня положили убить Его.
Посему Иисус уже не ходил явно между Иудеями, а пошел оттуда в страну близ пустыни, в город, называемый Ефраим, и там оставался с учениками Своими.
Приближалась Пасха Иудейская, и многие из всей страны пришли в Иерусалим перед Пасхою, чтобы очиститься.
Тогда искали Иисуса и, стоя в храме, говорили друг другу: как вы думаете? не придет ли Он на праздник?
Первосвященники же и фарисеи дали приказание, что если кто узнает, где Он будет, то объявил бы, дабы взять Его.
1 Мария из Вифании помазала ноги Иисуса Христа; возражение Иуды; «нищих всегда имеете с собою». 9 Торжественный въезд Иисуса в Иерусалим на молодом осле. 20 Еллины хотят видеть Иисуса Христа; 23 прославление Сына Человеческого; «когда Я вознесен буду от земли, всех привлеку к Себе». 37 Пророчество Исаии о слепых глазах. 42 Начальники уверовали, но не исповедали.
[Зач. 41.] За шесть дней до Пасхи пришел Иисус в Вифанию, где был Лазарь умерший, которого Он воскресил из мертвых.
Там приготовили Ему вечерю, и Марфа служила, и Лазарь был одним из возлежавших с Ним.
Мария же, взяв фунт нардового чистого драгоценного мира, помазала ноги Иисуса и отерла волосами своими ноги Его; и дом наполнился благоуханием от мира.
Тогда один из учеников Его, Иуда Симонов Искариот, который хотел предать Его, сказал:
Для чего бы не продать это миро за триста динариев и не раздать нищим?
Сказал же он это не потому, чтобы заботился о нищих, но потому что был вор. Он имел при себе денежный ящик и носил, что туда опускали.
Иисус же сказал: оставьте ее; она сберегла это на день погребения Моего.
Ибо нищих всегда имеете с собою, а Меня не всегда.
Многие из Иудеев узнали, что Он там, и пришли не только для Иисуса, но чтобы видеть и Лазаря, которого Он воскресил из мертвых.
Первосвященники же положили убить и Лазаря,
потому что ради него многие из Иудеев приходили и веровали в Иисуса.
На другой день множество народа, пришедшего на праздник, услышав, что Иисус идет в Иерусалим,
взяли пальмовые ветви, вышли навстречу Ему и восклицали: осанна! благословен Грядущий во имя Господне, Царь Израилев!
Иисус же, найдя молодого осла, сел на него, как написано:
Не бойся, дщерь Сионова! се, Царь твой грядет, сидя на молодом осле.
Ученики Его сперва не поняли этого; но когда прославился Иисус, тогда вспомнили, что та́к было о Нем написано, и это сделали Ему.
Народ, бывший с Ним прежде, свидетельствовал, что Он вызвал из гроба Лазаря и воскресил его из мертвых.
Потому и встретил Его народ, ибо слышал, что Он сотворил это чудо.
[Зач. 42.] Фарисеи же говорили между собою: видите ли, что не успеваете ничего? весь мир идет за Ним.
Из пришедших на поклонение в праздник были некоторые Еллины.
Они подошли к Филиппу, который был из Вифсаиды Галилейской, и просили его, говоря: господин! нам хочется видеть Иисуса.
Филипп идет и говорит о том Андрею; и потом Андрей и Филипп сказывают о том Иисусу.
Иисус же сказал им в ответ: пришел час прославиться Сыну Человеческому.
Истинно, истинно говорю вам: если пшеничное зерно, пав в землю, не умрет, то останется одно; а если умрет, то принесет много плода.
Любящий душу свою погубит ее; а ненавидящий душу свою в мире сем сохранит ее в жизнь вечную.
Кто Мне служит, Мне да последует; и где Я, там и слуга Мой будет. И кто Мне служит, того почтит Отец Мой.
Душа Моя теперь возмутилась; и что Мне сказать? Отче! избавь Меня от часа сего! Но на сей час Я и пришел.
Отче! прославь имя Твое. Тогда пришел с неба глас: и прославил и еще прославлю.
Народ, стоявший и слышавший то, говорил: это гром; а другие говорили: Ангел говорил Ему.
Иисус на это сказал: не для Меня был глас сей, но для народа.
Ныне суд миру сему; ныне князь мира сего изгнан будет вон.
И когда Я вознесен буду от земли, всех привлеку к Себе.
Сие говорил Он, давая разуметь, какою смертью Он умрет.
Народ отвечал Ему: мы слышали из закона, что Христос пребывает вовек; как же Ты говоришь, что должно вознесену быть Сыну Человеческому? кто Этот Сын Человеческий?
Тогда Иисус сказал им: еще на малое время свет есть с вами; ходите, пока есть свет, чтобы не объяла вас тьма: а ходящий во тьме не знает, куда идет.
[Зач. 43.] Доколе свет с вами, веруйте в свет, да будете сынами света. Сказав это, Иисус отошел и скрылся от них.
Столько чудес сотворил Он пред ними, и они не веровали в Него,
да сбудется слово Исаии пророка: Господи! кто поверил слышанному от нас? и кому открылась мышца Господня?
Потому не могли они веровать, что, как еще сказал Исаия,
народ сей ослепил глаза свои и окаменил сердце свое, да не видят глазами, и не уразумеют сердцем, и не обратятся, чтобы Я исцелил их.
Сие сказал Исаия, когда видел славу Его и говорил о Нем.
Впрочем и из начальников многие уверовали в Него; но ради фарисеев не исповедовали, чтобы не быть отлученными от синагоги,
ибо возлюбили больше славу человеческую, нежели славу Божию.
Иисус же возгласил и сказал: верующий в Меня не в Меня верует, но в Пославшего Меня.
И видящий Меня видит Пославшего Меня.
Я, свет, пришел в мир, чтобы всякий верующий в Меня не оставался во тьме.
И если кто услышит Мои слова и не поверит, Я не сужу его, ибо Я пришел не судить мир, но спасти мир.
Отвергающий Меня и не принимающий слов Моих имеет судью себе: слово, которое Я говорил, оно будет судить его в последний день.
Ибо Я говорил не от Себя; но пославший Меня Отец, Он дал Мне заповедь, что сказать и что говорить.
И Я знаю, что заповедь Его есть жизнь вечная. Итак, что Я говорю, говорю, как сказал Мне Отец.
1 Иисус Христос умыл ноги ученикам; «и вы должны умывать ноги друг другу». 21 Предсказание Иисуса Христа о предательстве; Иуда уходит с Тайной вечери. 31 Новая заповедь: «да любите друг друга». Предсказание об отречении Петра.
[Зач. 44.] Перед праздником Пасхи Иисус, зная, что пришел час Его перейти от мира сего к Отцу, явил делом, что, возлюбив Своих сущих в мире, до конца возлюбил их.
И во время вечери, когда диавол уже вложил в сердце Иуде Симонову Искариоту предать Его,
Иисус, зная, что Отец все отдал в руки Его, и что Он от Бога исшел и к Богу отходит,
встал с вечери, снял с Себя верхнюю одежду и, взяв полотенце, препоясался.
Потом влил воды в умывальницу и начал умывать ноги ученикам и отирать полотенцем, которым был препоясан.
Подходит к Симону Петру, и тот говорит Ему: Господи! Тебе ли умывать мои ноги?
Иисус сказал ему в ответ: что Я делаю, теперь ты не знаешь, а уразумеешь после.
Петр говорит Ему: не умоешь ног моих вовек. Иисус отвечал ему: если не умою тебя, не имеешь части со Мною.
Симон Петр говорит Ему: Господи! не только ноги мои, но и руки и голову.
Иисус говорит ему: омытому нужно только ноги умыть, потому что чист весь; и вы чисты, но не все.
Ибо знал Он предателя Своего, потому и сказал: не все вы чисты.
[Зач. 45.] Когда же умыл им ноги и надел одежду Свою, то, возлегши опять, сказал им: знаете ли, что Я сделал вам?
Вы называете Меня Учителем и Господом, и правильно говорите, ибо Я точно то.
Итак, если Я, Господь и Учитель, умыл ноги вам, то и вы должны умывать ноги друг другу.
Ибо Я дал вам пример, чтобы и вы делали то же, что Я сделал вам.
Истинно, истинно говорю вам: раб не больше господина своего, и посланник не больше пославшего его.
Если это знаете, блаженны вы, когда исполняете.
Не о всех вас говорю; Я знаю, которых избрал. Но да сбудется Писание: ядущий со Мною хлеб поднял на Меня пяту свою.
Теперь сказываю вам, прежде нежели то сбылось, дабы, когда сбудется, вы поверили, что это Я.
Истинно, истинно говорю вам: принимающий того, кого Я пошлю, Меня принимает; а принимающий Меня принимает Пославшего Меня.
Сказав это, Иисус возмутился духом, и засвидетельствовал, и сказал: истинно, истинно говорю вам, что один из вас предаст Меня.
Тогда ученики озирались друг на друга, недоумевая, о ком Он говорит.
Один же из учеников Его, которого любил Иисус, возлежал у груди Иисуса.
Ему Симон Петр сделал знак, чтобы спросил, кто это, о котором говорит.
Он, припав к груди Иисуса, сказал Ему: Господи! кто это?
Иисус отвечал: тот, кому Я, обмакнув кусок хлеба, подам. И, обмакнув кусок, подал Иуде Симонову Искариоту.
И после сего куска вошел в него сатана. Тогда Иисус сказал ему: что делаешь, делай скорее.
Но никто из возлежавших не понял, к чему Он это сказал ему.
А как у Иуды был ящик, то некоторые думали, что Иисус говорит ему: купи, что нам нужно к празднику, или чтобы дал что-нибудь нищим.
Он, приняв кусок, тотчас вышел; а была ночь.
Когда он вышел, Иисус сказал: [Зач. 46.] ныне прославился Сын Человеческий, и Бог прославился в Нем.
Если Бог прославился в Нем, то и Бог прославит Его в Себе, и вскоре прославит Его.
Дети! недолго уже быть Мне с вами. Будете искать Меня, и, как сказал Я Иудеям, что, куда Я иду, вы не можете прийти, так и вам говорю теперь.
Заповедь новую даю вам, да любите друг друга; как Я возлюбил вас, так и вы да любите друг друга.
По тому узнают все, что вы Мои ученики, если будете иметь любовь между собою.
Симон Петр сказал Ему: Господи! куда Ты идешь? Иисус отвечал ему: куда Я иду, ты не можешь теперь за Мною идти, а после пойдешь за Мною.
Петр сказал Ему: Господи! почему я не могу идти за Тобою теперь? я душу мою положу за Тебя.
Иисус отвечал ему: душу твою за Меня положишь? истинно, истинно говорю тебе: не пропоет петух, как отречешься от Меня трижды.
1 «В доме Отца Моего обителей много»; «Я есмь путь и истина и жизнь». Филипп просит показать им Отца; ответ Иисуса Христа. 15 Обещан иной Утешитель, Дух истины; «кто любит Меня, тот соблюдает слово Мое»; «мир Мой даю вам».
[Зач. 47.] Да не смущается сердце ваше; веруйте в Бога, и в Меня веруйте.
В доме Отца Моего обителей много. А если бы не так, Я сказал бы вам: Я иду приготовить место вам.
И когда пойду и приготовлю вам место, приду опять и возьму вас к Себе, чтобы и вы были, где Я.
А куда Я иду, вы знаете, и путь знаете.
Фома сказал Ему: Господи! не знаем, куда идешь; и как можем знать путь?
Иисус сказал ему: Я есмь путь и истина и жизнь; никто не приходит к Отцу, как только через Меня.
Если бы вы знали Меня, то знали бы и Отца Моего. И отныне знаете Его и видели Его.
Филипп сказал Ему: Господи! покажи нам Отца, и довольно для нас.
Иисус сказал ему: столько времени Я с вами, и ты не знаешь Меня, Филипп? Видевший Меня видел Отца; как же ты говоришь, покажи нам Отца?
Разве ты не веришь, что Я в Отце и Отец во Мне? [Зач. 48.] Слова, которые говорю Я вам, говорю не от Себя; Отец, пребывающий во Мне, Он творит дела.
Верьте Мне, что Я в Отце и Отец во Мне; а если не так, то верьте Мне по самым делам.
Истинно, истинно говорю вам: верующий в Меня, дела, которые творю Я, и он сотворит, и больше сих сотворит, потому что Я к Отцу Моему иду.
И если чего попросите у Отца во имя Мое, то сделаю, да прославится Отец в Сыне.
Если чего попросите во имя Мое, Я то сделаю.
Если любите Меня, соблюдите Мои заповеди.
И Я умолю Отца, и даст вам другого Утешителя, да пребудет с вами вовек,
Духа истины, Которого мир не может принять, потому что не видит Его и не знает Его; а вы знаете Его, ибо Он с вами пребывает и в вас будет.
Не оставлю вас сиротами; приду к вам.
Еще немного, и мир уже не увидит Меня; а вы увидите Меня, ибо Я живу, и вы будете жить.
В тот день узнаете вы, что Я в Отце Моем, и вы во Мне, и Я в вас.
Кто имеет заповеди Мои и соблюдает их, тот любит Меня; а кто любит Меня, тот возлюблен будет Отцом Моим; и Я возлюблю его и явлюсь ему Сам.
Иуда – не Искариот – говорит Ему: Господи! что это, что Ты хочешь явить Себя нам, а не миру?
Иисус сказал ему в ответ: кто любит Меня, тот соблюдет слово Мое; и Отец Мой возлюбит его, и Мы придем к нему и обитель у него сотворим.
Нелюбящий Меня не соблюдает слов Моих; слово же, которое вы слышите, не есть Мое, но пославшего Меня Отца.
Сие сказал Я вам, находясь с вами.
Утешитель же, Дух Святой, Которого пошлет Отец во имя Мое, научит вас всему и напомнит вам все, что Я говорил вам.
Мир оставляю вам, мир Мой даю вам; не так, как мир дает, Я даю вам. [Зач. 49.] Да не смущается сердце ваше и да не устрашается.
Вы слышали, что Я сказал вам: иду от вас и приду к вам. Если бы вы любили Меня, то возрадовались бы, что Я сказал: иду к Отцу; ибо Отец Мой более Меня.
И вот, Я сказал вам о том, прежде нежели сбылось, дабы вы поверили, когда сбудется.
Уже немного Мне говорить с вами; ибо идет князь мира сего, и во Мне не имеет ничего.
Но чтобы мир знал, что Я люблю Отца и, как заповедал Мне Отец, так и творю: встаньте, пойдем отсюда.
1 Истинная виноградная лоза и ветви: «без Меня – ничего». 9 «Пребудьте в любви Моей», «нет больше той любви».., «вы друзья Мои». 18 «Меня гнали, будут гнать и вас».
[Зач. 50.] Я есмь истинная виноградная лоза, а Отец Мой – виноградарь.
Всякую у Меня ветвь, не приносящую плода, Он отсекает; и всякую, приносящую плод, очищает, чтобы более принесла плода.
Вы уже очищены через слово, которое Я проповедал вам.
Пребудьте во Мне, и Я в вас. Как ветвь не может приносить плода сама собою, если не будет на лозе: так и вы, если не будете во Мне.
Я есмь лоза, а вы ветви; кто пребывает во Мне, и Я в нем, тот приносит много плода; ибо без Меня не можете делать ничего.
Кто не пребудет во Мне, извергнется вон, как ветвь, и засохнет; а такие ветви собирают и бросают в огонь, и они сгорают.
Если пребудете во Мне и слова Мои в вас пребудут, то, чего ни пожелаете, проси́те, и будет вам.
Тем прославится Отец Мой, если вы принесете много плода и будете Моими учениками.
[Зач. 51.] Как возлюбил Меня Отец, и Я возлюбил вас; пребудьте в любви Моей.
Если заповеди Мои соблюдете, пребудете в любви Моей, как и Я соблюл заповеди Отца Моего и пребываю в Его любви.
Сие сказал Я вам, да радость Моя в вас пребудет и радость ваша будет совершенна.
Сия есть заповедь Моя, да любите друг друга, как Я возлюбил вас.
Нет больше той любви, как если кто положит душу свою за друзей своих.
Вы друзья Мои, если исполняете то, что Я заповедую вам.
Я уже не называю вас рабами, ибо раб не знает, что делает господин его; но Я назвал вас друзьями, потому что сказал вам все, что слышал от Отца Моего.
Не вы Меня избрали, а Я вас избрал и поставил вас, чтобы вы шли и приносили плод, и чтобы плод ваш пребывал, дабы, чего ни попросите от Отца во имя Мое, Он дал вам.
[Зач. 52.] Сие заповедаю вам, да любите друг друга.
Если мир вас ненавидит, знайте, что Меня прежде вас возненавидел.
Если бы вы были от мира, то мир любил бы свое; а как вы не от мира, но Я избрал вас от мира, потому ненавидит вас мир.
Помните слово, которое Я сказал вам: раб не больше господина своего. Если Меня гнали, будут гнать и вас; если Мое слово соблюдали, будут соблюдать и ваше.
Но все то сделают вам за имя Мое, потому что не знают Пославшего Меня.
Если бы Я не пришел и не говорил им, то не имели бы греха; а теперь не имеют извинения во грехе своем.
Ненавидящий Меня ненавидит и Отца Моего.
Если бы Я не сотворил между ними дел, каких никто другой не делал, то не имели бы греха; а теперь и видели, и возненавидели и Меня и Отца Моего.
Но да сбудется слово, написанное в законе их: возненавидели Меня напрасно.
Когда же приидет Утешитель, Которого Я пошлю вам от Отца, Дух истины, Который от Отца исходит, Он будет свидетельствовать о Мне;
а также и вы будете свидетельствовать, потому что вы сначала со Мною.
1 Иисус Христос предостерегает учеников и обещает послать Утешителя. 16 Он исшел от Отца и идет к Отцу. 23 «Просите во имя Мое». 31 «Мужайтесь; Я победил мир».
Сие сказал Я вам, чтобы вы не соблазнились.
Изгонят вас из синагог; [Зач. 53.] даже наступает время, когда всякий, убивающий вас, будет думать, что он тем служит Богу.
Так будут поступать, потому что не познали ни Отца, ни Меня.
Но Я сказал вам сие для того, чтобы вы, когда придет то время, вспомнили, что Я сказывал вам о том; не говорил же сего вам сначала, потому что был с вами.
А теперь иду к Пославшему Меня, и никто из вас не спрашивает Меня: куда идешь?
Но оттого, что Я сказал вам это, печалью исполнилось сердце ваше.
Но Я истину говорю вам: лучше для вас, чтобы Я пошел; ибо, если Я не пойду, Утешитель не приидет к вам; а если пойду, то пошлю Его к вам,
и Он, придя, обличит мир о грехе и о правде и о суде:
о грехе, что не веруют в Меня;
о правде, что Я иду к Отцу Моему, и уже не увидите Меня;
о суде же, что князь мира сего осужден.
Еще многое имею сказать вам; но вы теперь не можете вместить.
Когда же приидет Он, Дух истины, то наставит вас на всякую истину: ибо не от Себя говорить будет, но будет говорить, что услышит, и будущее возвестит вам.
Он прославит Меня, потому что от Моего возьмет и возвестит вам.
[Зач. 54.] Все, что имеет Отец, есть Мое; потому Я сказал, что от Моего возьмет и возвестит вам.
Вскоре вы не увидите Меня, и опять вскоре увидите Меня, ибо Я иду к Отцу.
Тут некоторые из учеников Его сказали один другому: что это Он говорит нам: вскоре не увидите Меня, и опять вскоре увидите Меня, и: Я иду к Отцу?
Итак, они говорили: что это говорит Он: «вскоре»? Не знаем, что говорит.
Иисус, уразумев, что хотят спросить Его, сказал им: о том ли спрашиваете вы один другого, что Я сказал: вскоре не увидите Меня, и опять вскоре увидите Меня?
Истинно, истинно говорю вам: вы восплачете и возрыдаете, а мир возрадуется; вы печальны будете, но печаль ваша в радость будет.
Женщина, когда рождает, терпит скорбь, потому что пришел час ее; но когда родит младенца, уже не помнит скорби от радости, потому что родился человек в мир.
Так и вы теперь имеете печаль; но Я увижу вас опять, и возрадуется сердце ваше, и радости вашей никто не отнимет у вас;
и в тот день вы не спросите Меня ни о чем. [Зач. 55.] Истинно, истинно говорю вам: о чем ни попросите Отца во имя Мое, даст вам.
Доныне вы ничего не просили во имя Мое; проси́те, и полу́чите, чтобы радость ваша была совершенна.
Доселе Я говорил вам притчами; но наступает время, когда уже не буду говорить вам притчами, но прямо возвещу вам об Отце.
В тот день будете просить во имя Мое, и не говорю вам, что Я буду просить Отца о вас:
ибо Сам Отец любит вас, потому что вы возлюбили Меня и уверовали, что Я исшел от Бога.
Я исшел от Отца и пришел в мир; и опять оставляю мир и иду к Отцу.
Ученики Его сказали Ему: вот, теперь Ты прямо говоришь, и притчи не говоришь никакой.
Теперь видим, что Ты знаешь все и не имеешь нужды, чтобы кто спрашивал Тебя. Посему веруем, что Ты от Бога исшел.
Иисус отвечал им: теперь веруете?
Вот, наступает час, и настал уже, что вы рассеетесь каждый в свою сторону и Меня оставите одного; но Я не один, потому что Отец со Мною.
Сие сказал Я вам, чтобы вы имели во Мне мир. В мире будете иметь скорбь; но мужайтесь: Я победил мир.
1 Молитва за оставляемых учеников; «сия же есть жизнь вечная, да знают Тебя»... 20 Молитва за всех, кто уверует по слову их.
[Зач. 56.] После сих слов Иисус возвел очи Свои на небо и сказал: Отче! пришел час, прославь Сына Твоего, да и Сын Твой прославит Тебя,
так как Ты дал Ему власть над всякою плотью, да всему, что Ты дал Ему, даст Он жизнь вечную.
Сия же есть жизнь вечная, да знают Тебя, единого истинного Бога, и посланного Тобою Иисуса Христа.
Я прославил Тебя на земле, совершил дело, которое Ты поручил Мне исполнить.
И ныне прославь Меня Ты, Отче, у Тебя Самого славою, которую Я имел у Тебя прежде бытия мира.
Я открыл имя Твое человекам, которых Ты дал Мне от мира; они были Твои, и Ты дал их Мне, и они сохранили слово Твое.
Ныне уразумели они, что все, что Ты дал Мне, от Тебя есть,
ибо слова, которые Ты дал Мне, Я передал им, и они приняли, и уразумели истинно, что Я исшел от Тебя, и уверовали, что Ты послал Меня.
Я о них молю: не о всем мире молю, но о тех, которых Ты дал Мне, потому что они Твои.
И все Мое Твое, и Твое Мое; и Я прославился в них.
Я уже не в мире, но они в мире, а Я к Тебе иду. Отче Святой! соблюди их во имя Твое, тех, которых Ты Мне дал, чтобы они были едино, как и Мы.
Когда Я был с ними в мире, Я соблюдал их во имя Твое; тех, которых Ты дал Мне, Я сохранил, и никто из них не погиб, кроме сына погибели, да сбудется Писание.
Ныне же к Тебе иду, и сие говорю в мире, чтобы они имели в себе радость Мою совершенную.
Я передал им слово Твое; и мир возненавидел их, потому что они не от мира, как и Я не от мира.
Не молю, чтобы Ты взял их из мира, но чтобы сохранил их от зла.
Они не от мира, как и Я не от мира.
Освяти их истиною Твоею; слово Твое есть истина.
[Зач. 57.] Как Ты послал Меня в мир, так и Я послал их в мир.
И за них Я посвящаю Себя, чтобы и они были освящены истиною.
Не о них же только молю, но и о верующих в Меня по слову их,
да будут все едино, как Ты, Отче, во Мне, и Я в Тебе, так и они да будут в Нас едино, – да уверует мир, что Ты послал Меня.
И славу, которую Ты дал Мне, Я дал им: да будут едино, как Мы едино.
Я в них, и Ты во Мне; да будут совершены́ воедино, и да познает мир, что Ты послал Меня и возлюбил их, как возлюбил Меня.
Отче! которых Ты дал Мне, хочу, чтобы там, где Я, и они были со Мною, да видят славу Мою, которую Ты дал Мне, потому что возлюбил Меня прежде основания мира.
Отче праведный! и мир Тебя не познал; а Я познал Тебя, и сии познали, что Ты послал Меня.
И Я открыл им имя Твое и открою, да любовь, которою Ты возлюбил Меня, в них будет, и Я в них.
1 Предательство Иуды в саду ночью; 10 Петр извлек меч; 12 Иисус Христос отведен к Анне; Петр следует за ним. 19 Иисус Христос пред первосвященником. 25 Отречение Петра. 28 На суде Пилата; Варавва.
[Зач. 58.] Сказав сие, Иисус вышел с учениками Своими за поток Кедрон, где был сад, в который вошел Сам и ученики Его.
Знал же это место и Иуда, предатель Его, потому что Иисус часто собирался там с учениками Своими.
Итак, Иуда, взяв отряд воинов и служителей от первосвященников и фарисеев, приходит туда с фонарями и светильниками и оружием.
Иисус же, зная все, что с Ним будет, вышел и сказал им: кого ищете?
Ему отвечали: Иисуса Назорея. Иисус говорит им: это Я. Стоял же с ними и Иуда, предатель Его.
И когда сказал им: это Я, они отступили назад и пали на землю.
Опять спросил их: кого ищете? Они сказали: Иисуса Назорея.
Иисус отвечал: Я сказал вам, что это Я; итак, если Меня ищете, оставьте их, пусть идут,
да сбудется слово, реченное Им: из тех, которых Ты Мне дал, Я не погубил никого.
Симон же Петр, имея меч, извлек его, и ударил первосвященнического раба, и отсек ему правое ухо. Имя рабу было Малх.
Но Иисус сказал Петру: вложи меч в ножны; неужели Мне не пить чаши, которую дал Мне Отец?
Тогда воины и тысяченачальник и служители Иудейские взяли Иисуса и связали Его,
и отвели Его сперва к Анне, ибо он был тесть Каиафе, который был на тот год первосвященником.
Это был Каиафа, который подал совет Иудеям, что лучше одному человеку умереть за народ.
За Иисусом следовали Симон Петр и другой ученик; ученик же сей был знаком первосвященнику и вошел с Иисусом во двор первосвященнический.
А Петр стоял вне за дверями. Потом другой ученик, который был знаком первосвященнику, вышел, и сказал придвернице, и ввел Петра.
Тут раба придверница говорит Петру: и ты не из учеников ли Этого Человека? Он сказал: нет.
Между тем рабы и служители, разведя огонь, потому что было холодно, стояли и грелись. Петр также стоял с ними и грелся.
Первосвященник же спросил Иисуса об учениках Его и об учении Его.
Иисус отвечал ему: Я говорил явно миру; Я всегда учил в синагоге и в храме, где всегда Иудеи сходятся, и тайно не говорил ничего.
Что спрашиваешь Меня? спроси слышавших, что Я говорил им; вот, они знают, что Я говорил.
Когда Он сказал это, один из служителей, стоявший близко, ударил Иисуса по щеке, сказав: так отвечаешь Ты первосвященнику?
Иисус отвечал ему: если Я сказал худо, покажи, что худо; а если хорошо, что ты бьешь Меня?
Анна послал Его связанного к первосвященнику Каиафе.
Симон же Петр стоял и грелся. Тут сказали ему: не из учеников ли Его и ты? Он отрекся и сказал: нет.
Один из рабов первосвященнических, родственник тому, которому Петр отсек ухо, говорит: не я ли видел тебя с Ним в саду?
Петр опять отрекся; и тотчас запел петух.
[Зач. 59.] От Каиафы повели Иисуса в преторию. Было утро; и они не вошли в преторию, чтобы не оскверниться, но чтобы можно было есть пасху.
Претория - резиденция римского наместника.
Пилат вышел к ним и сказал: в чем вы обвиняете Человека Сего?
Они сказали ему в ответ: если бы Он не был злодей, мы не предали бы Его тебе.
Пилат сказал им: возьмите Его вы, и по закону вашему судите Его. Иудеи сказали ему: нам не позволено предавать смерти никого, –
да сбудется слово Иисусово, которое сказал Он, давая разуметь, какою смертью Он умрет.
Тогда Пилат опять вошел в преторию, и призвал Иисуса, и сказал Ему: Ты Царь Иудейский?
Иисус отвечал ему: от себя ли ты говоришь это, или другие сказали тебе о Мне?
Пилат отвечал: разве я Иудей? Твой народ и первосвященники предали Тебя мне; что Ты сделал?
Иисус отвечал: Царство Мое не от мира сего; если бы от мира сего было Царство Мое, то служители Мои подвизались бы за Меня, чтобы Я не был предан Иудеям; но ныне Царство Мое не отсюда.
Пилат сказал Ему: итак, Ты Царь? Иисус отвечал: ты говоришь, что Я Царь. Я на то родился и на то пришел в мир, чтобы свидетельствовать о истине; всякий, кто от истины, слушает гласа Моего.
Пилат сказал Ему: что есть истина? И, сказав это, опять вышел к Иудеям и сказал им: я никакой вины не нахожу в Нем.
Есть же у вас обычай, чтобы я одного отпускал вам на Пасху; хотите ли, отпущу вам Царя Иудейского?
Тогда опять закричали все, говоря: не Его, но Варавву. Варавва же был разбойник.
1 Бичевание Иисуса Христа; терновый венец и багряница; «распни Его»! Пилат предал Его на распятие. 19 «Царь Иудейский»; 23 воины бросили жребий о хитоне; 25 Матерь Иисуса Христа. 28 Иисус предал дух; воин пронзил Ему ребра. 38 Иосиф и Никодим погребли тело Иисуса Христа в новом гробу.
Тогда Пилат взял Иисуса и велел бить Его.
И воины, сплетши венец из терна, возложили Ему на голову, и одели Его в багряницу,
и говорили: радуйся, Царь Иудейский! и били Его по ланитам.
Пилат опять вышел и сказал им: вот, я вывожу Его к вам, чтобы вы знали, что я не нахожу в Нем никакой вины.
Тогда вышел Иисус в терновом венце и в багрянице. И сказал им Пилат: се, Человек!
Когда же увидели Его первосвященники и служители, то закричали: [Зач. 60.] распни, распни Его! Пилат говорит им: возьмите Его вы, и распните; ибо я не нахожу в Нем вины.
Иудеи отвечали ему: мы имеем закон, и по закону нашему Он должен умереть, потому что сделал Себя Сыном Божиим.
Пилат, услышав это слово, больше убоялся.
И опять вошел в преторию и сказал Иисусу: откуда Ты? Но Иисус не дал ему ответа.
Пилат говорит Ему: мне ли не отвечаешь? не знаешь ли, что я имею власть распять Тебя и власть имею отпустить Тебя?
Иисус отвечал: ты не имел бы надо Мною никакой власти, если бы не было дано тебе свыше; посему более греха на том, кто предал Меня тебе.
С этого времени Пилат искал отпустить Его. Иудеи же кричали: если отпустишь Его, ты не друг кесарю; всякий, делающий себя царем, противник кесарю.
Пилат, услышав это слово, вывел вон Иисуса и сел на судилище, на месте, называемом Лифо́стротон*, а по-еврейски Гаввафа. //*Каменный помост.
Тогда была пятница перед Пасхою, и час шестой. И сказал Пилат Иудеям: се, Царь ваш!
Но они закричали: возьми, возьми, распни Его! Пилат говорит им: Царя ли вашего распну? Первосвященники отвечали: нет у нас царя, кроме кесаря.
Тогда наконец он предал Его им на распятие. И взяли Иисуса и повели.
И, неся крест Свой, Он вышел на место, называемое Лобное, по-еврейски Голгофа;
там распяли Его и с Ним двух других, по ту и по другую сторону, а посреди Иисуса.
Пилат же написал и надпись, и поставил на кресте. Написано было: Иисус Назорей, Царь Иудейский.
Эту надпись читали многие из Иудеев, потому что место, где был распят Иисус, было недалеко от города, и написано было по-еврейски, по-гречески, по-римски.
Первосвященники же Иудейские сказали Пилату: не пиши: Царь Иудейский, но что Он говорил: Я Царь Иудейский.
Пилат отвечал: что я написал, то написал.
Воины же, когда распяли Иисуса, взяли одежды Его и разделили на четыре части, каждому воину по части, и хитон; хитон же был не сшитый, а весь тканый сверху.
Итак, сказали друг другу: не станем раздирать его, а бросим о нем жребий, чей будет, – да сбудется реченное в Писании: разделили ризы Мои между собою и об одежде Моей бросали жребий. Так поступили воины.
[Зач. 61.] При кресте Иисуса стояли Матерь Его и сестра Матери Его, Мария Клеопова, и Мария Магдалина.
Иисус, увидев Матерь и ученика тут стоящего, которого любил, говорит Матери Своей: Же́но! се, сын Твой.
Потом говорит ученику: се, Матерь твоя! И с этого времени ученик сей взял Ее к себе.
После того Иисус, зная, что уже все совершилось, да сбудется Писание, говорит: жажду.
Тут стоял сосуд, полный уксуса. Воины, напоив уксусом губку и наложив на иссоп, поднесли к устам Его.
Когда же Иисус вкусил уксуса, сказал: совершилось! И, преклонив главу, предал дух.
Но так как тогда была пятница, то Иудеи, дабы не оставить тел на кресте в субботу, – ибо та суббота была день великий, – просили Пилата, чтобы перебить у них голени и снять их.
Итак, пришли воины, и у первого перебили голени, и у другого, распятого с Ним.
Но, придя к Иисусу, как увидели Его уже умершим, не перебили у Него голеней,
но один из воинов копьем пронзил Ему ребра, и тотчас истекла кровь и вода.
И видевший засвидетельствовал, и истинно свидетельство его; он знает, что говорит истину, дабы вы поверили.
Ибо сие произошло, да сбудется Писание: кость Его да не сокрушится.
Также и в другом месте Писание говорит: воззрят на Того, Которого пронзили.
[Зач. 62.] После сего Иосиф из Аримафеи – ученик Иисуса, но тайный из страха от Иудеев, – просил Пилата, чтобы снять тело Иисуса; и Пилат позволил. Он пошел и снял тело Иисуса.
Пришел также и Никодим, – приходивший прежде к Иисусу ночью, – и принес состав из смирны и алоя, литр около ста.
Итак, они взяли тело Иисуса и обвили его пеленами с благовониями, как обыкновенно погребают Иудеи.
На том месте, где Он распят, был сад, и в саду гроб новый, в котором еще никто не был положен.
Там положили Иисуса ради пятницы Иудейской, потому что гроб был близко.
1 Мария видит отваленный камень; Петр и другой ученик видят пустой гроб. 11 Воскресший Господь Сам явился Марии Магдалине. 19 Двукратное явление собравшимся ученикам; Исповедание Фомы. 30 «Сие же написано, дабы вы уверовали».
[Зач. 63.] В первый же день недели Мария Магдалина приходит ко гробу рано, когда было еще темно, и видит, что камень отвален от гроба.
Итак, бежит и приходит к Симону Петру и к другому ученику, которого любил Иисус, и говорит им: унесли Господа из гроба, и не знаем, где положили Его.
Тотчас вышел Петр и другой ученик, и пошли ко гробу.
Они побежали оба вместе; но другой ученик бежал скорее Петра, и пришел ко гробу первый.
И, наклонившись, увидел лежащие пелены; но не вошел во гроб.
Вслед за ним приходит Симон Петр, и входит во гроб, и видит одни пелены лежащие,
и плат, который был на главе Его, не с пеленами лежащий, но особо свитый на другом месте.
Тогда вошел и другой ученик, прежде пришедший ко гробу, и увидел, и уверовал.
Ибо они еще не знали из Писания, что Ему надлежало воскреснуть из мертвых.
Итак, ученики опять возвратились к себе.
[Зач. 64.] А Мария стояла у гроба и плакала. И, когда плакала, наклонилась во гроб,
и видит двух Ангелов, в белом одеянии сидящих, одного у главы и другого у ног, где лежало тело Иисуса.
И они говорят ей: жена! что ты плачешь? Говорит им: унесли Господа моего, и не знаю, где положили Его.
Сказав сие, обратилась назад и увидела Иисуса стоящего; но не узнала, что это Иисус.
Иисус говорит ей: жена! что ты плачешь? кого ищешь? Она, думая, что это садовник, говорит Ему: господин! если ты вынес Его, скажи мне, где ты положил Его, и я возьму Его.
Иисус говорит ей: Мария! Она, обратившись, говорит Ему: Раввуни́! – что значит: Учитель!
Иисус говорит ей: не прикасайся ко Мне, ибо Я еще не восшел к Отцу Моему; а иди к братьям Моим и скажи им: восхожу к Отцу Моему и Отцу вашему, и к Богу Моему и Богу вашему.
Мария Магдалина идет и возвещает ученикам, что видела Господа и что Он это сказал ей.
[Зач. 65.] В тот же первый день недели вечером, когда двери дома, где собирались ученики Его, были заперты из опасения от Иудеев, пришел Иисус, и стал посреди, и говорит им: мир вам!
Сказав это, Он показал им руки и ноги и ребра Свои. Ученики обрадовались, увидев Господа.
Иисус же сказал им вторично: мир вам! как послал Меня Отец, так и Я посылаю вас.
Сказав это, дунул, и говорит им: примите Духа Святого.
Кому простите грехи, тому простятся; на ком оставите, на том останутся.
Фома же, один из двенадцати, называемый Близнец, не был тут с ними, когда приходил Иисус.
Другие ученики сказали ему: мы видели Господа. Но он сказал им: если не увижу на руках Его ран от гвоздей, и не вложу перста моего в раны от гвоздей, и не вложу руки моей в ребра Его, не поверю.
После восьми дней опять были в доме ученики Его, и Фома с ними. Пришел Иисус, когда двери были заперты, стал посреди них и сказал: мир вам!
Потом говорит Фоме: подай перст твой сюда и посмотри руки Мои; подай руку твою и вложи в ребра Мои; и не будь неверующим, но верующим.
Фома сказал Ему в ответ: Господь мой и Бог мой!
Иисус говорит ему: ты поверил, потому что увидел Меня; блаженны невидевшие и уверовавшие.
Много сотворил Иисус пред учениками Своими и других чудес, о которых не писано в книге сей.
Сие же написано, дабы вы уверовали, что Иисус есть Христос, Сын Божий, и, веруя, имели жизнь во имя Его.
1 Явление Иисуса Христа семи ученикам при море Тивериадском. 15 Троекратное вопрошание Петра: «Любишь ли ты Меня? Паси овец Моих». 20 Выговор Петру; «ты иди за Мною». 24 Истинное свидетельство ученика.
[Зач. 66.] После того опять явился Иисус ученикам Своим при море Тивериадском. Явился же так:
были вместе Симон Петр, и Фома, называемый Близнец, и Нафанаил из Каны Галилейской, и сыновья Зеведеевы, и двое других из учеников Его.
Симон Петр говорит им: иду ловить рыбу. Говорят ему: идем и мы с тобою. Пошли и тотчас вошли в лодку, и не поймали в ту ночь ничего.
А когда уже настало утро, Иисус стоял на берегу; но ученики не узнали, что это Иисус.
Иисус говорит им: дети! есть ли у вас какая пища? Они отвечали Ему: нет.
Он же сказал им: закиньте сеть по правую сторону лодки, и поймаете. Они закинули, и уже не могли вытащить сети от множества рыбы.
Тогда ученик, которого любил Иисус, говорит Петру: это Господь. Симон же Петр, услышав, что это Господь, опоясался одеждою, – ибо он был наг, – и бросился в море.
А другие ученики приплыли в лодке, – ибо недалеко были от земли, локтей около двухсот, – таща сеть с рыбою.
Когда же вышли на землю, видят разложенный огонь и на нем лежащую рыбу и хлеб.
Иисус говорит им: принесите рыбы, которую вы теперь поймали.
Симон Петр пошел и вытащил на землю сеть, наполненную большими рыбами, которых было сто пятьдесят три; и при таком множестве не прорвалась сеть.
Иисус говорит им: придите, обедайте. Из учеников же никто не смел спросить Его: кто Ты? зная, что это Господь.
Иисус приходит, берет хлеб и дает им, также и рыбу.
Это уже в третий раз явился Иисус ученикам Своим по воскресении Своем из мертвых.
[Зач. 67.] Когда же они обедали, Иисус говорит Симону Петру: Симон Ионин! любишь ли ты Меня больше, нежели они? Петр говорит Ему: так, Господи! Ты знаешь, что я люблю Тебя. Иисус говорит ему: паси агнцев Моих.
Еще говорит ему в другой раз: Симон Ионин! любишь ли ты Меня? Петр говорит Ему: так, Господи! Ты знаешь, что я люблю Тебя. Иисус говорит ему: паси овец Моих.
Говорит ему в третий раз: Симон Ионин! любишь ли ты Меня? Петр опечалился, что в третий раз спросил его: любишь ли Меня? и сказал Ему: Господи! Ты все знаешь; Ты знаешь, что я люблю Тебя. Иисус говорит ему: паси овец Моих.
Истинно, истинно говорю тебе: когда ты был молод, то препоясывался сам и ходил, куда хотел; а когда состаришься, то прострешь руки твои, и другой препояшет тебя, и поведет, куда не хочешь.
Сказал же это, давая разуметь, какою смертью Петр прославит Бога. И, сказав сие, говорит ему: иди за Мною.
Петр же, обратившись, видит идущего за ним ученика, которого любил Иисус и который на вечери, приклонившись к груди Его, сказал: Господи! кто предаст Тебя?
Его увидев, Петр говорит Иисусу: Господи! а он что?
Иисус говорит ему: если Я хочу, чтобы он пребыл, пока приду, что тебе до того? ты иди за Мною.
И пронеслось это слово между братиями, что ученик тот не умрет. Но Иисус не сказал ему, что не умрет, но: если Я хочу, чтобы он пребыл, пока приду, что тебе до того?
Сей ученик и свидетельствует о сем, и написал сие; и знаем, что истинно свидетельство его.
Многое и другое сотворил Иисус; но, если бы писать о том подробно, то, думаю, и самому миру не вместить бы написанных книг. Аминь.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible