Ветхий Завет:
Быт.
Исх.
Лев.
Числ.
Втор.
Нав.
Суд.
Руфь
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Ездр.
Неем.
2Ездр.
Тов.
Иудифь
Эсф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плач.
Посл.Иер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоиль.
Ам.
Авд.
Иона
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Агг.
Зах.
Мал.
1Макк.
2Макк.
3Макк.
3Ездр.
Новый Завет: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Новый Завет: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
1:5
см.:
1Кор.4:5;
3Цар.18:31;
3Цар.21:10;
3Цар.21:13;
2Кор.11:2;
Деян.21:26;
Деян.8:22;
Еккл.9:10;
Еф.6:18;
Исх.18:12;
Исх.19:10;
Исх.24:5;
Быт.22:3;
Быт.35:2-35:3;
Быт.6:5;
Быт.8:20;
Иер.17:9-17:10;
Иер.4:14;
Иов.2:9;
Иов.27:10;
Иов.41:25;
Иов.42:8;
Иов.8:4;
Лев.1:3-1:6;
Лев.24:10-24:16;
Лк.1:75;
Лк.18:7;
Мк.7:21-7:23;
Неем.12:30;
Чис.11:18;
1:6
см.:
1Пар.21:1;
3Цар.22:19;
3Цар.22:21;
Откр.12:10;
Откр.12:9-12:10;
Дан.3:25;
Быт.6:2;
Иов.2:1;
Иов.38:7;
Мф.18:10;
Зах.3:1;
1:7
см.:
1Пет.5:8;
4Цар.5:25;
Откр.12:12-12:17;
Откр.12:9;
Откр.20:8;
Иов.2:2;
Мф.12:43;
Зах.1:10-1:11;
Зах.6:7;
1:8
см.:
3Цар.4:30-4:31;
4Цар.23:25;
Иез.40:4;
Ис.1:16;
Ис.42:1;
Ин.1:47;
Иов.1:1;
Иов.12:4;
Иов.17:8-17:9;
Иов.2:3;
Иов.23:11-23:12;
Иов.34:14;
Иов.42:7-42:8;
Иов.8:20;
Иов.9:22-9:23;
Лк.23:39-23:40;
Нав.1:7;
Неем.5:15;
Чис.12:3;
Чис.12:7-12:8;
Притч.8:13;
Пс.18:23;
Пс.34:14;
Пс.36:1;
Пс.37:27;
Пс.84:11;
Пс.89:20;
1:10
см.:
1Пет.1:5;
1Цар.25:16;
Втор.28:2-28:6;
Втор.33:11;
Втор.33:27;
Втор.7:13;
Быт.15:1;
Быт.26:12;
Быт.30:30;
Быт.30:43;
Быт.39:5;
Быт.49:25;
Ис.5:2;
Ис.5:5;
Иов.1:3;
Иов.29:6;
Иов.31:25;
Иов.42:12;
Притч.10:22;
Пс.107:38;
Пс.128:1-128:4;
Пс.34:7;
Пс.5:12;
Пс.71:21;
Пс.80:12;
Пс.90:17;
Зах.2:5;
Зах.2:8;
1:16
см.:
3Цар.18:38;
1Цар.14:15;
4Цар.1:10;
4Цар.1:12;
4Цар.1:14;
Ам.7:4;
Откр.13:13;
Исх.9:28;
Быт.19:24;
Лев.10:2;
Лев.9:24;
Чис.11:1-11:3;
1:18
см.:
2Цар.13:28;
Ам.4:6-4:11;
Еккл.9:2;
Ис.28:19;
Иер.51:31;
Иов.1:13;
Иов.1:4;
Иов.16:14;
Иов.19:9-19:10;
Иов.23:2;
Иов.27:14;
Иов.6:2-6:3;
Иов.8:4;
Плч.1:12;
Пс.34:19;
Церковнославянский (рус)
Человѣ́къ нѣ́кiй бя́ше во странѣ́ Авситиді́йстѣй, ему́же и́мя И́овъ, и бѣ́ человѣ́къ о́нъ и́стиненъ, непоро́ченъ, пра́веденъ, богочести́въ, удаля́яся от вся́кiя лука́выя ве́щи.
Бы́ша же ему́ сы́нове се́дмь и дще́ри три́.
И бя́ху ско́ти его́, ове́цъ се́дмь ты́сящъ, велблю́довъ три́ ты́сящы, супру́гъ воло́въ пя́ть со́тъ, и осли́цъ пасо́мыхъ пя́ть со́тъ, и слу́гъ мно́го зѣло́, и дѣла́ ве́лiя бя́ху ему́ на земли́: и бѣ́ человѣ́къ о́ный благоро́днѣйшiй су́щихъ от восто́къ со́лнца.
Сходя́щеся же сы́нове его́ дру́гъ ко дру́гу, творя́ху пи́ръ на кі́йждо де́нь, спое́млюще вку́пѣ и три́ сестры́ своя́, я́сти и пи́ти съ ни́ми.
И егда́ скончава́шеся дні́е пи́ра, посыла́ше и́овъ и очища́ше и́хъ, востая́ зау́тра, и приноша́ше о ни́хъ же́ртвы по числу́ и́хъ, и телца́ еди́наго о грѣсѣ́ о душа́хъ и́хъ. глаго́лаше бо и́овъ: не́гли когда́ сы́нове мои́ согрѣши́ша и въ мы́сли свое́й зла́я помы́слиша проти́ву Бо́га? та́ко у́бо творя́ше и́овъ вся́ дни́.
И бы́сть я́ко де́нь се́й, и се́, прiидо́ша а́нгели Бо́жiи предста́ти предъ Го́сподемъ, и дiа́волъ прiи́де съ ни́ми.
И рече́ Госпо́дь дiа́волу: отку́ду прише́лъ еси́? и отвѣща́въ дiа́волъ Го́сподеви, рече́: обше́дъ зе́млю и проше́дъ поднебе́сную, се́, е́смь.
И рече́ ему́ Госпо́дь: вня́лъ ли еси́ мы́слiю твое́ю на раба́ моего́ и́ова? зане́ нѣ́сть я́ко о́нъ на земли́: человѣ́къ непоро́ченъ, и́стиненъ, богочести́въ, удаля́яся от вся́кiя лука́выя ве́щи.
Отвѣща́ же дiа́волъ и рече́ предъ Го́сподемъ:
еда́ ту́не и́овъ чти́тъ Го́спода? не ты́ ли огради́лъ еси́ внѣ́шняя его́ и вну́тренняя до́му его́, и я́же внѣ́ всѣ́хъ су́щихъ его́ о́крестъ? дѣла́ же руку́ его́ благослови́лъ еси́ и скоты́ его́ мно́ги сотвори́лъ еси́ на земли́:
но посли́ ру́ку твою́ и косни́ся всѣ́хъ, я́же и́мать, а́ще не въ лице́ тя благослови́тъ,
Тогда́ рече́ Госпо́дь дiа́волу: се́, вся́, ели́ка су́ть ему́, даю́ въ ру́ку твою́, но самого́ да не ко́снешися. и изы́де дiа́волъ от Го́спода.
И бы́сть я́ко де́нь се́й, сы́нове и́овлевы и дще́ри его́ пiя́ху вино́ въ дому́ бра́та своего́ старѣ́йшаго.
И се́, вѣ́стникъ прiи́де ко и́ову и рече́ ему́: супру́зи воло́въ оря́ху, и осли́цы пася́хуся бли́зъ и́хъ:
и прише́дше плѣни́телiе плѣни́ша и́хъ и о́троки изби́ша мече́мъ, и спасо́хся а́зъ еди́нъ и прiидо́хъ возвѣсти́ти тебѣ́.
Еще́ сему́ глаго́лющу, прiи́де и́нъ вѣ́стникъ и рече́ ко и́ову: о́гнь спаде́ съ небесе́ и пожже́ о́вцы и па́стыри пояде́ подо́бнѣ, спасо́хся же а́зъ еди́нъ и прiидо́хъ возвѣсти́ти тебѣ́.
Еще́ сему́ глаго́лющу, прiи́де и́нъ вѣ́стникъ и рече́ ко и́ову: ко́нницы сотвори́ша нача́лства три́ и окружи́ша велблю́ды и плѣни́ша и́хъ и о́троки изби́ша мечьми́, спасо́хся же а́зъ еди́нъ и прiидо́хъ возвѣсти́ти тебѣ́.
Еще́ сему́ глаго́лющу, и́нъ вѣ́стникъ прiи́де, глаго́ля и́ову: сыно́мъ твои́мъ и дще́ремъ твои́мъ яду́щымъ и пiю́щымъ у бра́та своего́ старѣ́йшаго,
внеза́пу вѣ́тръ вели́къ на́йде от пусты́ни и косну́ся четы́ремъ угло́мъ хра́мины, и паде́ хра́мина на дѣ́ти твоя́, и сконча́шася: спасо́хся же а́зъ еди́нъ и прiидо́хъ возвѣсти́ти тебѣ́.
Та́ко [услы́шавъ] и́овъ, воста́въ растерза́ ри́зы своя́ и остриже́ власы́ главы́ своея́, [и посы́па пе́рстiю главу́ свою́,] и па́дъ на зе́млю, поклони́ся [Го́сподеви]
и рече́: са́мъ на́гъ изыдо́хъ от чре́ва ма́тере моея́, на́гъ и отиду́ та́мо: Госпо́дь даде́, Госпо́дь отъя́тъ: я́ко Го́сподеви изво́лися, та́ко бы́сть: бу́ди и́мя Госпо́дне благослове́но [во вѣ́ки].
Во всѣ́хъ си́хъ приключи́вшихся ему́ ничто́же согрѣши́ и́овъ предъ Го́сподемъ, [ниже́ устна́ма свои́ма,] и не даде́ безу́мiя Бо́гу.
Был человек в земле Уц, имя его Иов; и был человек этот непорочен, справедлив и богобоязнен и удалялся от зла.
И родились у него семь сыновей и три дочери.
Имения у него было: семь тысяч мелкого скота, три тысячи верблюдов, пятьсот пар волов и пятьсот ослиц и весьма много прислуги; и был человек этот знаменитее всех сынов Востока.
Сыновья его сходились, делая пиры каждый в своем доме в свой день, и посылали и приглашали трех сестер своих есть и пить с ними.
Когда круг пиршественных дней совершался, Иов посылал за ними и освящал их и, вставая рано утром, возносил всесожжения по числу всех их [и одного тельца за грех о душах их]. Ибо говорил Иов: может быть, сыновья мои согрешили и похулили Бога в сердце своем. Так делал Иов во все такие дни.
И был день, когда пришли сыны Божии предстать пред Господа; между ними пришел и сатана.
И сказал Господь сатане: откуда ты пришел? И отвечал сатана Господу и сказал: я ходил по земле и обошел ее.
И сказал Господь сатане: обратил ли ты внимание твое на раба Моего Иова? ибо нет такого, как он, на земле: человек непорочный, справедливый, богобоязненный и удаляющийся от зла.
И отвечал сатана Господу и сказал: разве даром богобоязнен Иов?
Не Ты ли кругом оградил его и дом его и все, что у него? Дело рук его Ты благословил, и стада его распространяются по земле;
но простри руку Твою и коснись всего, что у него, – благословит ли он Тебя?
И сказал Господь сатане: вот, все, что у него, в руке твоей; только на него не простирай руки твоей. И отошел сатана от лица Господня.
И был день, когда сыновья его и дочери его ели и вино пили в доме первородного брата своего.
И вот, приходит вестник к Иову и говорит:
волы орали, и ослицы паслись подле них, как напали Савеяне и взяли их, а отроков поразили острием меча; и спасся только я один, чтобы возвестить тебе.
Еще он говорил, как приходит другой и сказывает: огонь Божий упал с неба и опалил овец и отроков и пожрал их; и спасся только я один, чтобы возвестить тебе.
Еще он говорил, как приходит другой и сказывает: Халдеи расположились тремя отрядами и бросились на верблюдов и взяли их, а отроков поразили острием меча; и спасся только я один, чтобы возвестить тебе.
Еще этот говорил, приходит другой и сказывает: сыновья твои и дочери твои ели и вино пили в доме первородного брата своего;
и вот, большой ветер пришел от пустыни и охватил четыре угла дома, и дом упал на отроков, и они умерли; и спасся только я один, чтобы возвестить тебе.
Тогда Иов встал и разодрал верхнюю одежду свою, остриг голову свою и пал на землю и поклонился
и сказал: наг я вышел из чрева матери моей, наг и возвращусь. Господь дал, Господь и взял; [как угодно было Господу, так и сделалось;] да будет имя Господне благословенно!
Во всем этом не согрешил Иов и не произнес ничего неразумного о Боге.
Сербский
Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла.
И роди му се седам синова и три кћери.
И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку.
И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима.
И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.
А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона.
И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.
И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла.
А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога?
Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи.
Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.
А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.
А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег,
Дође гласник Јову и рече: Волови ораху и магарице пасаху покрај њих,
А Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.
Док овај још говораше, дође други и рече: Огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождре их; и само ја један утекох да ти јавим.
Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.
Докле овај још говораше, дође други и рече: Синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег;
А то ветар велик дође испреко пустиње и удари у четири угла од куће, те паде на децу и погибоше; и само ја један утекох да ти јавим.
Тада уста Јов и раздре плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се,
И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње.
Уза све то не сагреши Јов, нити рече безумља за Бога.
Эстонский
Iiobi vagadus pannakse proovile
Uusimaal oli mees, Iiob nimi. See mees oli vaga ja õiglane, ta kartis Jumalat ja hoidus kurjast.
Uusimaal oli mees, Iiob nimi. See mees oli vaga ja õiglane, ta kartis Jumalat ja hoidus kurjast.
Temale sündis seitse poega ja kolm tütart.
Tema karjas oli seitse tuhat lammast ja kitse, kolm tuhat kaamelit, viissada paari härgi, viissada emaeeslit, ja tal oli väga palju peret; see mees oli rikkaim kõigist hommikumaalastest.
Tema pojad käisid ja pidasid pidusid üksteise kodades, igaüks omal päeval; nad läkitasid käskjalad oma kolme õe järele ja kutsusid nad enestega sööma ja jooma.
Aga kui pidupäevad olid ringi teinud, siis Iiob läkitas käskjalad poegade järele ja pühitses neid; ta tõusis hommikul vara ja ohverdas põletusohvreid, igaühe eest ühe, sest Iiob mõtles: „Võib-olla on mu pojad pattu teinud ja südames Jumalat neednud.” Nõnda tegi Iiob alati.
Ent ühel päeval, kui Jumala lapsed tulid ja seisid Issanda ees, tuli ka saatan nende sekka.
Ja Issand küsis saatanalt: „Kust sa tuled?” Ja saatan vastas Issandale ning ütles: „Maad mööda hulkumast ja rändamast.”
Siis Issand ütles saatanale: „Kas oled pannud tähele mu sulast Iiobit? Sest tema sarnast maa peal ei ole: vaga ja õiglane mees, kardab Jumalat ja hoidub kurjast.”
Saatan vastas Issandale ning ütles: „Kas Iiob asjata Jumalat kardab?
Eks sa ole teinud igast küljest aia ümber temale ja ta kojale ning kõigele, mis tal on? Sa oled õnnistanud tema kätetööd ja ta kari on siginenud maal.
Aga pista ometi käsi tema külge ja puuduta kõike, mis tal on! Kas ta siis õnnistab su palet?”
Siis Issand ütles saatanale: „Vaata, kõik, mis tal on, olgu sinu käes! Ära ainult pista kätt tema enese külge!” Ja saatan läks Issanda juurest ära.
Ja ühel päeval, kui ta pojad ja tütred olid söömas ja veini joomas oma vanima venna kojas,
tuli käskjalg Iiobi juurde ja ütles: „Härjad olid kündmas ja emaeeslid nende kõrval söömas,
aga seebalased tulid kallale ja võtsid need ära ja lõid poisid mõõgateraga maha. Ainult mina üksi pääsesin seda sulle teatama.”
Kui ta alles rääkis, tuli teine ja ütles: „Jumala tuli langes taevast ning süütas lambad, kitsed ja poisid ning põletas nad ära. Ainult mina üksi pääsesin seda sulle teatama.”
Kui ta alles rääkis, tuli teine ja ütles: „Kaldealased tegid kolm salka ja tungisid kaamelite kallale ning võtsid need ära ja lõid poisid mõõgateraga maha. Ainult mina üksi pääsesin seda sulle teatama.”
Kui ta alles rääkis, tuli veel üks käskjalg ja ütles: „Su pojad ja tütred olid söömas ja veini joomas oma vanima venna kojas.
Vaata, siis tuli kõrbe poolt suur tuul, tõukas koja nelja nurka ja see langes noorte meeste peale, nõnda et nad surid. Ainult mina üksi pääsesin seda sulle teatama.”
Siis Iiob tõusis ja käristas oma kuue lõhki, ajas pea paljaks, heitis maha, kummardas
ja ütles: „Alasti olen ma emaihust tulnud ja alasti pöördun ma tagasi. Issand on andnud ja Issand on võtnud; Issanda nimi olgu kiidetud!”
Kõige selle juures ei teinud Iiob pattu ega rääkinud Jumala kohta halba.