во вре́мя бо опредѣле́ное угото́ванъ бы́сть па́сти от ины́хъ, до́мы же его́ опустоше́ны бы́ти беззако́нными. оба́че никто́же да упова́етъ, лука́въ сы́й, непови́ненъ бы́ти,

ели́цы разгнѣвля́ютъ Го́спода, а́ки и истяза́нiя и́мъ не бу́детъ.

Но вопроси́ четвероно́гихъ, а́ще ти́ реку́тъ, и пти́цъ небе́сныхъ, а́ще ти́ возвѣстя́тъ:

повѣ́ждь земли́, а́ще ти́ ска́жетъ, и исповѣ́дятъ ти́ ры́бы морскі́я.

Кто́ у́бо не разумѣ́ во всѣ́хъ си́хъ, я́ко рука́ Госпо́дня сотвори́ сiя́?

Не въ руцѣ́ ли его́ душа́ всѣ́хъ живу́щихъ и ду́хъ вся́каго человѣ́ка?

У́хо бо словеса́ разсужда́етъ, горта́нь же бра́шна вкуша́етъ.

Во мно́зѣмъ вре́мени прему́дрость, во мно́зѣ же житiи́ вѣ́дѣнiе.

У него́ прему́дрость и си́ла, у того́ совѣ́тъ и ра́зумъ.

А́ще низложи́тъ, кто́ сози́ждетъ? а́ще затвори́тъ от человѣ́ковъ, кто́ отве́рзетъ?

А́ще возбрани́тъ во́ду, изсуши́тъ зе́млю: а́ще же пу́ститъ, погуби́тъ ю́ преврати́въ.

У него́ держа́ва и крѣ́пость, у того́ вѣ́дѣнiе и ра́зумъ.

Проводя́й совѣ́тники плѣне́ны, судiи́ же земли́ ужаси́:

посажда́яй цари́ на престо́лѣхъ и обвязу́яй по́ясомъ чре́сла и́хъ:

отпуща́яй жерцы́ плѣ́нники, си́льныхъ же земли́ низврати́:

измѣня́яй устнѣ́ вѣ́рныхъ, ра́зумъ же ста́рцевъ уразумѣ́:

излива́яй безче́стiе на кня́зи, смире́нныя же изцѣли́:

открыва́яй глубо́кая от тмы́, изведе́ же на свѣ́тъ сѣ́нь сме́ртную:

прельща́яй язы́ки и погубля́яй и́хъ, низлага́яй язы́ки и наставля́яй и́хъ:

измѣня́яй сердца́ князе́й земны́хъ, прельсти́ же и́хъ на пути́, его́же не вѣ́дяху,

да ося́жутъ тму́, а не свѣ́тъ, да заблу́дятъ же я́ко пiя́ный.

Сербский

Языки

А Јов одговори и рече:

Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.

И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.

Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.

Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.

Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.

Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.

Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?

У старца је мудрост, и у дугом веку разум.

У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.

Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.

Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.

Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.

Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.

Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.

Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.

Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.

Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.

Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.

Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,

Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.