Скрыть
Церковнославянский (рус)
Се́, сiя́ ви́дѣ о́ко мое́, и слы́ша у́хо мое́,
и вѣ́мъ, ели́ка и вы́ вѣ́сте: и не неразу́мнѣе е́смь ва́съ.
Но оба́че и а́зъ ко Го́споду воз­глаго́лю, обличу́ же предъ ни́мъ, а́ще восхо́щетъ.
Вы́ бо есте́ вра́чеве непра́веднiи и цѣли́теле злы́хъ вси́,
бу́ди же ва́мъ онѣмѣ́ти, и сбу́дет­ся ва́мъ въ прему́дрость.
Слы́шите же обличе́нiе у́стъ мо­и́хъ, суду́ же усте́нъ мо­и́хъ вонми́те.
Не предъ Бо́гомъ ли глаго́лете и предъ ни́мъ вѣща́ете ле́сть?
или́ уклоните́ся, вы́ же са́ми судiи́ бу́дите.
Добро́ бо, а́ще изслѣ́дитъ ва́съ: а́ще бо вси́ творя́щiи при­­ложите́ся къ нему́, оба́че обличи́тъ вы́.
А́ще же и та́й ли́цамъ удивите́ся,
не движе́нiе ли его́ смяте́тъ ва́съ, боя́знь же от­ него́ нападе́тъ на вы́?
Оти́детъ же велича́нiе ва́­ше ра́вно пе́пелу, тѣ́ло же бре́н­но.
Умолчи́те, да воз­глаго́лю и почі́ю от­ гнѣ́ва.
Взе́мля пло́ти моя́ зуба́ми, ду́шу же мою́ положу́ въ руцѣ́ мо­е́й.
А́ще мя́ убiе́тъ си́льный, поне́же и нача́, оба́че воз­глаго́лю и обличу́ предъ ни́мъ:
и сiе́ ми́ сбу́дет­ся во спасе́нiе: не вни́детъ бо предъ ни́мъ ле́сть.
Послу́шайте, послу́шайте глаго́лъ мо­и́хъ: воз­вѣщу́ бо ва́мъ слы́шащымъ.
Се́, а́зъ бли́зъ е́смь суда́ мо­его́, вѣ́мъ а́зъ, я́ко пра́веденъ явлю́ся.
Кто́ бо е́сть судя́йся со мно́ю, да ны́нѣ умолчу́ и изче́зну?
Дво́е же ми́ сотвори́ши, тогда́ от­ лица́ тво­его́ не скры́юся:
ру́ку от­ мене́ от­ими́, стра́хъ же тво́й да не ужаса́етъ мя́:
посе́мъ при­­зове́ши, а́зъ же тя́ послу́шаю, или́ воз­глаго́леши, а́зъ же ти́ да́мъ от­вѣ́тъ.
Коли́цы су́ть грѣси́ мо­и́ и беззако́нiя моя́? научи́ мя́, ка́я су́ть?
Почто́ кры́ешися от­ мене́? мни́ши же мя́ проти́вна су́ща тебѣ́?
Или́ я́ко ли́стъ дви́жимь вѣ́тромъ убо­и́шися? или́ я́ко сѣ́ну носи́му вѣ́тромъ противля́ешимися?
Я́ко написа́лъ еси́ на мя́ зла́я, обложи́лъ же ми́ еси́ ю́ностныя грѣхи́:
положи́лъ же еси́ но́гу мою́ въ воз­бране́нiе: сохрани́лъ же еси́ дѣла́ моя́ вся́: въ коре́нiя же но́гъ мо­и́хъ при­­ше́лъ еси́:
и́же обетша́ютъ я́коже мѣ́хъ, или́ я́коже ри́за мо́лiемъ изъяде́на.
Синодальный
Вот, все это видело око мое, слышало ухо мое и заметило для себя.
Сколько знаете вы, знаю и я: не ниже я вас.
Но я к Вседержителю хотел бы говорить и желал бы состязаться с Богом.
А вы сплетчики лжи; все вы бесполезные врачи.
О, если бы вы только молчали! это было бы вменено вам в мудрость.
Выслушайте же рассуждения мои и вникните в возражение уст моих.
Надлежало ли вам ради Бога говорить неправду и для Него говорить ложь?
Надлежало ли вам быть лицеприятными к Нему и за Бога так препираться?
Хорошо ли будет, когда Он испытает вас? Обманете ли Его, как обманывают человека?
Строго накажет Он вас, хотя вы и скрытно лицемерите.
Неужели величие Его не устрашает вас, и страх Его не нападает на вас?
Напоминания ваши подобны пеплу; оплоты ваши – оплоты глиняные.
Замолчите предо мною, и я буду говорить, что бы ни постигло меня.
Для чего мне терзать тело мое зубами моими и душу мою полагать в руку мою?
Вот, Он убивает меня, но я буду надеяться; я желал бы только отстоять пути мои пред лицем Его!
И это уже в оправдание мне, потому что лицемер не пойдет пред лице Его!
Выслушайте внимательно слово мое и объяснение мое ушами вашими.
Вот, я завел судебное дело: знаю, что буду прав.
Кто в состоянии оспорить меня? Ибо я скоро умолкну и испущу дух.
Двух только вещей не делай со мною, и тогда я не буду укрываться от лица Твоего:
удали от меня руку Твою, и ужас Твой да не потрясает меня.
Тогда зови, и я буду отвечать, или буду говорить я, а Ты отвечай мне.
Сколько у меня пороков и грехов? покажи мне беззаконие мое и грех мой.
Для чего скрываешь лице Твое и считаешь меня врагом Тебе?
Не сорванный ли листок Ты сокрушаешь и не сухую ли соломинку преследуешь?
Ибо Ты пишешь на меня горькое и вменяешь мне грехи юности моей,
и ставишь в колоду ноги мои и подстерегаешь все стези мои, – гонишься по следам ног моих.
А он, как гниль, распадается, как одежда, изъеденная молью.
Французский (LSG)
Voici, mon oeil a vu tout cela, Mon oreille l'a entendu et y a pris garde.
Ce que vous savez, je le sais aussi, Je ne vous suis point inférieur.
Mais je veux parler au Tout Puissant, Je veux plaider ma cause devant Dieu;
Car vous, vous n'imaginez que des faussetés, Vous êtes tous des médecins de néant.
Que n'avez-vous gardé le silence? Vous auriez passé pour avoir de la sagesse.
Écoutez, je vous prie, ma défense, Et soyez attentifs à la réplique de mes lèvres.
Direz-vous en faveur de Dieu ce qui est injuste, Et pour le soutenir alléguerez-vous des faussetés?
Voulez-vous avoir égard à sa personne? Voulez-vous plaider pour Dieu?
S'il vous sonde, vous approuvera-t-il? Ou le tromperez-vous comme on trompe un homme?
Certainement il vous condamnera, Si vous n'agissez en secret que par égard pour sa personne.
Sa majesté ne vous épouvantera-t-elle pas? Sa terreur ne tombera-t-elle pas sur vous?
Vos sentences sont des sentences de cendre, Vos retranchements sont des retranchements de boue.
Taisez-vous, laissez-moi, je veux parler! Il m'en arrivera ce qu'il pourra.
Pourquoi saisirais-je ma chair entre les dents? J'exposerai plutôt ma vie.
Voici, il me tuera; je n'ai rien à espérer; Mais devant lui je défendrai ma conduite.
Cela même peut servir à mon salut, Car un impie n'ose paraître en sa présence.
Écoutez, écoutez mes paroles, Prêtez l'oreille à ce que je vais dire.
Me voici prêt à plaider ma cause; Je sais que j'ai raison.
Quelqu'un disputera-t-il contre moi? Alors je me tais, et je veux mourir.
Seulement, accorde-moi deux choses Et je ne me cacherai pas de loin de ta face:
Retire ta main de dessus moi, Et que tes terreurs ne me troublent plus.
Puis appelle, et je répondrai, Ou si je parle, réponds-moi!
Quel est le nombre de mes iniquités et de mes péchés? Fais-moi connaître mes transgressions et mes péchés.
Pourquoi caches-tu ton visage, Et me prends-tu pour ton ennemi?
Veux-tu frapper une feuille agitée? Veux-tu poursuivre une paille desséchée?
Pourquoi m'infliger d'amères souffrances, Me punir pour des fautes de jeunesse?
Pourquoi mettre mes pieds dans les ceps, Surveiller tous mes mouvements, Tracer une limite à mes pas,
Quand mon corps tombe en pourriture, Comme un vêtement que dévore la teigne?
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки