Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
13:1
13:3
13:5
см.:Притч.17:28;
13:6
13:7
13:8
13:9
13:10
см.:Втор.10:17;
13:11
13:12
13:13
13:14
13:15
13:17
13:18
13:19
13:20
13:23
13:25
13:27
Се́, сiя́ ви́дѣ о́ко мое́, и слы́ша у́хо мое́,
и вѣ́мъ, ели́ка и вы́ вѣ́сте: и не неразу́мнѣе е́смь ва́съ.
Но оба́че и а́зъ ко Го́споду возглаго́лю, обличу́ же предъ ни́мъ, а́ще восхо́щетъ.
Вы́ бо есте́ вра́чеве непра́веднiи и цѣли́теле злы́хъ вси́,
бу́ди же ва́мъ онѣмѣ́ти, и сбу́дется ва́мъ въ прему́дрость.
Слы́шите же обличе́нiе у́стъ мои́хъ, суду́ же усте́нъ мои́хъ вонми́те.
Не предъ Бо́гомъ ли глаго́лете и предъ ни́мъ вѣща́ете ле́сть?
или́ уклоните́ся, вы́ же са́ми судiи́ бу́дите.
Добро́ бо, а́ще изслѣ́дитъ ва́съ: а́ще бо вси́ творя́щiи приложите́ся къ нему́, оба́че обличи́тъ вы́.
А́ще же и та́й ли́цамъ удивите́ся,
не движе́нiе ли его́ смяте́тъ ва́съ, боя́знь же от него́ нападе́тъ на вы́?
Оти́детъ же велича́нiе ва́ше ра́вно пе́пелу, тѣ́ло же бре́нно.
Умолчи́те, да возглаго́лю и почі́ю от гнѣ́ва.
Взе́мля пло́ти моя́ зуба́ми, ду́шу же мою́ положу́ въ руцѣ́ мое́й.
А́ще мя́ убiе́тъ си́льный, поне́же и нача́, оба́че возглаго́лю и обличу́ предъ ни́мъ:
и сiе́ ми́ сбу́дется во спасе́нiе: не вни́детъ бо предъ ни́мъ ле́сть.
Послу́шайте, послу́шайте глаго́лъ мои́хъ: возвѣщу́ бо ва́мъ слы́шащымъ.
Се́, а́зъ бли́зъ е́смь суда́ моего́, вѣ́мъ а́зъ, я́ко пра́веденъ явлю́ся.
Кто́ бо е́сть судя́йся со мно́ю, да ны́нѣ умолчу́ и изче́зну?
Дво́е же ми́ сотвори́ши, тогда́ от лица́ твоего́ не скры́юся:
ру́ку от мене́ отими́, стра́хъ же тво́й да не ужаса́етъ мя́:
посе́мъ призове́ши, а́зъ же тя́ послу́шаю, или́ возглаго́леши, а́зъ же ти́ да́мъ отвѣ́тъ.
Коли́цы су́ть грѣси́ мои́ и беззако́нiя моя́? научи́ мя́, ка́я су́ть?
Почто́ кры́ешися от мене́? мни́ши же мя́ проти́вна су́ща тебѣ́?
Или́ я́ко ли́стъ дви́жимь вѣ́тромъ убои́шися? или́ я́ко сѣ́ну носи́му вѣ́тромъ противля́ешимися?
Я́ко написа́лъ еси́ на мя́ зла́я, обложи́лъ же ми́ еси́ ю́ностныя грѣхи́:
положи́лъ же еси́ но́гу мою́ въ возбране́нiе: сохрани́лъ же еси́ дѣла́ моя́ вся́: въ коре́нiя же но́гъ мои́хъ прише́лъ еси́:
и́же обетша́ютъ я́коже мѣ́хъ, или́ я́коже ри́за мо́лiемъ изъяде́на.
1 «Надлежало ли вам ради Бога говорить неправду? … Строго накажет Он вас». 14 «Он убивает меня, но я буду надеяться; я желал бы только отстоять пути мои пред лицом Его»! 20 Иов взывает к Богу, чтобы Он выслушал его и не скрывал от него лица Своего.
Вот, все это видело око мое, слышало ухо мое и заметило для себя.
Сколько знаете вы, знаю и я: не ниже я вас.
Но я к Вседержителю хотел бы говорить и желал бы состязаться с Богом.
А вы сплетчики лжи; все вы бесполезные врачи.
О, если бы вы только молчали! это было бы вменено вам в мудрость.
Выслушайте же рассуждения мои и вникните в возражение уст моих.
Надлежало ли вам ради Бога говорить неправду и для Него говорить ложь?
Надлежало ли вам быть лицеприятными к Нему и за Бога так препираться?
Хорошо ли будет, когда Он испытает вас? Обманете ли Его, как обманывают человека?
Строго накажет Он вас, хотя вы и скрытно лицемерите.
Неужели величие Его не устрашает вас, и страх Его не нападает на вас?
Напоминания ваши подобны пеплу; оплоты ваши – оплоты глиняные.
Замолчите предо мною, и я буду говорить, что бы ни постигло меня.
Для чего мне терзать тело мое зубами моими и душу мою полагать в руку мою?
Вот, Он убивает меня, но я буду надеяться; я желал бы только отстоять пути мои пред лицем Его!
И это уже в оправдание мне, потому что лицемер не пойдет пред лице Его!
Выслушайте внимательно слово мое и объяснение мое ушами вашими.
Вот, я завел судебное дело: знаю, что буду прав.
Кто в состоянии оспорить меня? Ибо я скоро умолкну и испущу дух.
Двух только вещей не делай со мною, и тогда я не буду укрываться от лица Твоего:
удали от меня руку Твою, и ужас Твой да не потрясает меня.
Тогда зови, и я буду отвечать, или буду говорить я, а Ты отвечай мне.
Сколько у меня пороков и грехов? покажи мне беззаконие мое и грех мой.
Для чего скрываешь лице Твое и считаешь меня врагом Тебе?
Не сорванный ли листок Ты сокрушаешь и не сухую ли соломинку преследуешь?
Ибо Ты пишешь на меня горькое и вменяешь мне грехи юности моей,
и ставишь в колоду ноги мои и подстерегаешь все стези мои, – гонишься по следам ног моих.
А он, как гниль, распадается, как одежда, изъеденная молью.
Сѐ, сїѧ̑ ви́дѣ ѻ҆́ко моѐ, и҆ слы́ша ᲂу҆́хо моѐ,
и҆ вѣ́мъ, є҆ли̑ка и҆ вы̀ вѣ́сте: и҆ не неразꙋ́мнѣе є҆́смь ва́съ.
Но ѻ҆ба́че и҆ а҆́зъ ко гдⷭ҇ꙋ возглаго́лю, ѡ҆бличꙋ́ же пред̾ ни́мъ, а҆́ще восхо́щетъ.
Вы́ бо є҆стѐ вра́чеве непра́веднїи и҆ цѣли́телє ѕлы́хъ всѝ,
бꙋ́ди же ва́мъ ѡ҆нѣмѣ́ти, и҆ сбꙋ́детсѧ ва́мъ въ премꙋ́дрость.
Слы́шите же ѡ҆бличе́нїе ᲂу҆́стъ мои́хъ, сꙋдꙋ́ же ᲂу҆сте́нъ мои́хъ вонми́те.
Не пред̾ бг҃омъ ли глаго́лете и҆ пред̾ ни́мъ вѣща́ете ле́сть;
и҆лѝ ᲂу҆клоните́сѧ, вы́ же са́ми сꙋдїи̑ бꙋ́дите.
Добро́ бо, а҆́ще и҆зслѣ́дитъ ва́съ: а҆́ще бо всѝ творѧ́щїи приложите́сѧ къ немꙋ̀, ѻ҆ба́че ѡ҆бличи́тъ вы̀.
А҆́ще же и҆ та́й ли́цамъ ᲂу҆дивите́сѧ,
не движе́нїе ли є҆гѡ̀ смѧте́тъ ва́съ, боѧ́знь же ѿ негѡ̀ нападе́тъ на вы̀;
Ѿи́детъ же велича́нїе ва́ше ра́внѡ пе́пелꙋ, тѣ́ло же бре́нно.
Оу҆молчи́те, да возглаго́лю и҆ почі́ю ѿ гнѣ́ва.
Взе́млѧ плѡ́ти моѧ̑ зꙋба́ми, дꙋ́шꙋ же мою̀ положꙋ̀ въ рꙋцѣ̀ мое́й.
А҆́ще мѧ̀ ᲂу҆бїе́тъ си́льный, поне́же и҆ нача̀, ѻ҆ба́че возглаго́лю и҆ ѡ҆бличꙋ̀ пред̾ ни́мъ:
и҆ сїѐ мѝ сбꙋ́детсѧ во спасе́нїе: не вни́детъ бо пред̾ ни́мъ ле́сть.
Послꙋ́шайте, послꙋ́шайте глагѡ́лъ мои́хъ: возвѣщꙋ́ бо ва́мъ слы́шащымъ.
Сѐ, а҆́зъ бли́з̾ є҆́смь сꙋда̀ моегѡ̀, вѣ́мъ а҆́зъ, ꙗ҆́кѡ пра́веденъ ꙗ҆влю́сѧ.
Кто́ бо є҆́сть сꙋдѧ́йсѧ со мно́ю, да нн҃ѣ ᲂу҆молчꙋ̀ и҆ и҆сче́знꙋ;
Дво́е же мѝ сотвори́ши, тогда̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀ не скры́юсѧ:
рꙋ́кꙋ ѿ менє̀ ѿимѝ, стра́хъ же тво́й да не ᲂу҆жаса́етъ мѧ̀:
посе́мъ призове́ши, а҆́зъ же тѧ̀ послꙋ́шаю, и҆лѝ возглаго́леши, а҆́зъ же тѝ да́мъ ѿвѣ́тъ.
Коли́цы сꙋ́ть грѣсѝ моѝ и҆ беззакѡ́нїѧ моѧ̑; наꙋчѝ мѧ̀, ка̑ѧ сꙋ́ть;
Почто̀ кры́ешисѧ ѿ менє̀; мни́ши же мѧ̀ проти́вна сꙋ́ща тебѣ̀;
И҆лѝ ꙗ҆́кѡ ли́стъ дви́жимь вѣ́тромъ ᲂу҆бои́шисѧ; и҆лѝ ꙗ҆́кѡ сѣ́нꙋ носи́мꙋ вѣ́тромъ противлѧ́ешимисѧ;
Ꙗ҆́кѡ написа́лъ є҆сѝ на мѧ̀ ѕла̑ѧ, ѡ҆бложи́лъ же мѝ є҆сѝ ю҆́нѡстныѧ грѣхѝ:
положи́лъ же є҆сѝ но́гꙋ мою̀ въ возбране́нїе: сохрани́лъ же є҆сѝ дѣла̀ моѧ̑ всѧ̑: въ корє́нїѧ же но́гъ мои́хъ прише́лъ є҆сѝ:
и҆̀же ѡ҆бетша́ютъ ꙗ҆́коже мѣ́хъ, и҆лѝ ꙗ҆́коже ри́за мо́лїемъ и҆з̾ѧде́на.
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Ecce, omnia haec vidit oculus meus, et audivit auris mea, et intellexi singula.
Secundum scientiam vestram, et ego novi; nec inferior vestri sum.
Sed tamen ad Omnipotentem loquar et disputare cum Deo cupio;
vos autem ostendam fabricatores mendacii, medicos vanos vos omnes.
Atque utinam taceretis, ut sit vobis in sapientiam!
Audite ergo correptionem meam et contentiones labiorum meorum attendite.
Numquid pro Deo profertis mendacium et pro illo loquimini dolos?
Numquid faciem eius accipitis et pro Deo in iudicio contendere nitimini?
Aut bonum est quod vos excutiat? Aut, ut illuditur homini, illudetis ei?
Ipse vos arguet, cum in abscondito faciem accipitis.
Nonne maiestas eius turbabit vos, et terror eius irruet super vos?
Sententiae vestrae sunt proverbia cineris; thoraces lutei thoraces vestri.
Tacete paulisper, ut loquar ipse, et transeat super me quodcumque.
Quare sumam carnes meas dentibus meis et animam meam ponam in manibus meis?
Etiamsi occiderit me, in ipso sperabo; verumtamen vias meas in conspectu eius arguam.
Et hoc erit salus mea: non enim veniet in conspectu eius omnis impius.
Audite sermonem meum et explicationem meam percipite auribus vestris.
Ecce iudicium paravi; scio quod iustus inveniar.
Quis est qui contendat mecum? Tunc enim tacebo et consummabor.
Duo tantum ne facias mihi, et tunc a facie tua non abscondar:
Manum tuam longe fac a me, et formido tua non me terreat.
Voca me, et ego respondebo tibi; aut ipse loquar, et tu respondebis mihi.
Quantas habeo iniquitates et peccata? Scelera mea et delicta ostende mihi.
Cur faciem tuam abscondis et arbitraris me inimicum tuum?
Contra folium, quod vento rapitur, dure agis et stipulam siccam persequeris.
Scribis enim contra me amaritudines et occupatum me vis peccatis adulescentiae meae.
Posuisti in nervo pedem meum et observasti omnes semitas meas et vestigia pedum meorum considerasti.
Qui quasi uter consumendus sum, et quasi vestimentum, quod comeditur a tinea.