Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
14:3
14:5
14:7
14:8
14:9
14:10
14:11
14:13
14:14
14:18
14:19
14:20
14:22
Человѣ́къ бо рожде́нъ от жены́ малолѣ́тенъ и испо́лнь гнѣ́ва:
или́ я́коже цвѣ́тъ процвѣты́й отпаде́, отбѣже́ же я́ко сѣ́нь, и не постои́тъ.
Не и о се́мъ ли сло́во сотвори́лъ еси́, и сему́ сотвори́лъ еси́ вни́ти на су́дъ предъ тя́?
Кто́ бо чи́стъ бу́детъ от скве́рны? никто́же,
а́ще и еди́нъ де́нь житiе́ его́ на земли́: изочте́ни же ме́сяцы его́ от тебе́, на вре́мя положи́лъ еси́, и не престу́питъ.
Отступи́ от него́, да умо́лкнетъ и избере́тъ житiе́ я́коже нае́мникъ.
Е́сть бо дре́ву наде́жда: а́ще бо посѣ́чено бу́детъ, па́ки процвѣте́тъ, и лѣ́торасль его́ не оскудѣ́етъ:
а́ще бо состарѣ́ется въ земли́ ко́рень его́, на ка́мени же сконча́ется стебло́ его́,
от вони́ воды́ процвѣте́тъ, сотвори́тъ же жа́тву, я́коже новосажде́нное.
Му́жъ же уме́рый отъи́де, па́дъ же человѣ́къ, ктому́ нѣ́сть.
Вре́менемъ бо оскудѣва́етъ мо́ре, рѣка́ же опустѣ́вши и́зсше:
человѣ́къ же усну́въ не воста́нетъ, до́ндеже не бу́детъ не́бо сошве́но, и не возбудя́тся от сна́ своего́.
У́бо, о, дабы́ во а́дѣ мя́ сохрани́лъ еси́, скры́лъ же мя́ бы еси́, до́ндеже преста́нетъ гнѣ́въ тво́й, и вчини́ши ми́ вре́мя, въ не́же па́мять сотвори́ши ми́.
А́ще бо у́мретъ человѣ́къ, жи́въ бу́детъ: сконча́въ дни́ житiя́ своего́, потерплю́, до́ндеже па́ки бу́ду.
Посе́мъ воззове́ши, а́зъ же послу́шаю тя́: дѣ́лъ же руку́ твое́ю не отвраща́йся:
изчи́слилъ же еси́ начина́нiя моя́, и ничто́же тя́ мимои́детъ от грѣ́хъ мои́хъ:
запечатлѣ́лъ же ми́ еси́ беззако́нiя въ мѣшцѣ́, назна́меналъ же еси́, а́ще что́ нево́лею преступи́хъ.
Оба́че и гора́ па́дающи распаде́тся, и ка́мень обетша́етъ от мѣ́ста своего́:
ка́менiе огла́диша во́ды, и потопи́ша во́ды взна́къ хо́лмы земны́я, и ожида́нiе человѣ́ческо погуби́лъ еси́.
Отри́нулъ еси́ его́ до конца́, и отъи́де: измѣни́лъ еси́ ему́ лице́ и испусти́лъ еси́.
Мно́гимъ же бы́вшымъ сыно́мъ его́, не вѣ́сть: а́ще же и ма́ло и́хъ бу́детъ, не зна́етъ:
но пло́ти его́ болѣ́ша, душа́ же его́ о себѣ́ сѣ́това.
βροτὸς γὰρ γεννητὸς γυναικὸς ὀλιγόβιος καὶ πλήρης ὀργῆς
ἢ ὥσπερ ἄνθος ἀνθῆσαν ἐξέπεσεν ἀπέδρα δὲ ὥσπερ σκιὰ καὶ οὐ μὴ στῇ
οὐχὶ καὶ τούτου λόγον ἐποιήσω καὶ τοῦτον ἐποίησας εἰσελθεῖν ἐν κρίματι ἐνώπιόν σου
τίς γὰρ καθαρὸς ἔσται ἀπὸ ῥύπου ἀλλ᾿ οὐθείς
ἐὰν καὶ μία ἡμέρα ὁ βίος αὐτοῦ ἐπὶ τῆς γῆς ἀριθμητοὶ δὲ μῆνες αὐτοῦ παρὰ σοί εἰς χρόνον ἔθου καὶ οὐ μὴ ὑπερβῇ
ἀπόστα ἀπ᾿ αὐτοῦ ἵνα ἡσυχάσῃ καὶ εὐδοκήσῃ τὸν βίον ὥσπερ ὁ μισθωτός
ἔστιν γὰρ δένδρῳ ἐλπίς ἐὰν γὰρ ἐκκοπῇ ἔτι ἐπανθήσει καὶ ὁ ῥάδαμνος αὐτοῦ οὐ μὴ ἐκλίπῃ
ἐὰν γὰρ γηράσῃ ἐν γῇ ἡ ῥίζα αὐτοῦ ἐν δὲ πέτρᾳ τελευτήσῃ τὸ στέλεχος αὐτοῦ
ἀπὸ ὀσμῆς ὕδατος ἀνθήσει ποιήσει δὲ θερισμὸν ὥσπερ νεόφυτον
ἀνὴρ δὲ τελευτήσας ᾤχετο πεσὼν δὲ βροτὸς οὐκέτι ἔστιν
χρόνῳ γὰρ σπανίζεται θάλασσα ποταμὸς δὲ ἐρημωθεὶς ἐξηράνθη
ἄνθρωπος δὲ κοιμηθεὶς οὐ μὴ ἀναστῇ ἕως ἂν ὁ οὐρανὸς οὐ μὴ συρραφῇ καὶ οὐκ ἐξυπνισθήσονται ἐξ ὕπνου αὐτῶν
εἰ γὰρ ὄφελον ἐν ᾅδῃ με ἐφύλαξας ἔκρυψας δέ με ἕως ἂν παύσηταί σου ἡ ὀργὴ καὶ τάξῃ μοι χρόνον ἐν ᾧ μνείαν μου ποιήσῃ
ἐὰν γὰρ ἀποθάνῃ ἄνθρωπος ζήσεται συντελέσας ἡμέρας τοῦ βίου αὐτοῦ ὑπομενῶ ἕως ἂν πάλιν γένωμαι
εἶτα καλέσεις ἐγὼ δέ σοι ὑπακούσομαι τὰ δὲ ἔργα τῶν χειρῶν σου μὴ ἀποποιοῦ
ἠρίθμησας δέ μου τὰ ἐπιτηδεύματα καὶ οὐ μὴ παρέλθῃ σε οὐδὲν τῶν ἁμαρτιῶν μου
ἐσφράγισας δέ μου τὰς ἀνομίας ἐν βαλλαντίῳ ἐπεσημήνω δέ εἴ τι ἄκων παρέβην
καὶ πλὴν ὄρος πῖπτον διαπεσεῖται καὶ πέτρα παλαιωθήσεται ἐκ τοῦ τόπου αὐτῆς
λίθους ἐλέαναν ὕδατα καὶ κατέκλυσεν ὕδατα ὕπτια τοῦ χώματος τῆς γῆς καὶ ὑπομονὴν ἀνθρώπου ἀπώλεσας
ὦσας αὐτὸν εἰς τέλος καὶ ᾤχετο ἐπέστησας αὐτῷ τὸ πρόσωπον καὶ ἐξαπέστειλας
πολλῶν δὲ γενομένων τῶν υἱῶν αὐτοῦ οὐκ οἶδεν ἐὰν δὲ ὀλίγοι γένωνται οὐκ ἐπίσταται
ἀλλ᾿ ἢ αἱ σάρκες αὐτοῦ ἤλγησαν ἡ δὲ ψυχὴ αὐτοῦ ἐπένθησεν
אָדָם יְלוּד אִשָּׁה; קְצַר יָמִים, וּשְׂבַע־רֹגֶז׃
כְּצִיץ יָצָא וַיִּמָּל; וַיִּבְרַח כַּצֵּל, וְלֹא יַעֲמוֹד׃
אַף־עַל־זֶה פָּקַחְתָּ עֵינֶךָ; וְאֹתִי תָבִיא בְמִשְׁפָּט עִמָּךְ׃
מִי־יִתֵּן טָהוֹר מִטָּמֵא, לֹא אֶחָד׃
אִם חֲרוּצִים יָמָיו, מִסְפַּר־חֳדָשָׁיו אִתָּךְ; חֻקּוֹ (חֻקָּיו) עָשִׂיתָ, וְלֹא יַעֲבוֹר׃
שְׁעֵה מֵעָלָיו וְיֶחְדָּל; עַד־יִרְצֶה, כְּשָׂכִיר יוֹמוֹ׃
כִּי יֵשׁ לָעֵץ, תִּקְוָה אִם־יִכָּרֵת וְעוֹד יַחֲלִיף; וְיֹנַקְתּוֹ, לֹא תֶחְדָּל׃
אִם־יַזְקִין בָּאָרֶץ שָׁרְשׁוֹ; וּבֶעָפָר, יָמוּת גִּזְעוֹ׃
מֵרֵיחַ מַיִם יַפְרִחַ; וְעָשָׂה קָצִיר כְּמוֹ־נָטַע׃
וְגֶבֶר יָמוּת וַיֶּחֱלָשׁ; וַיִּגְוַע אָדָם וְאַיּוֹ׃
אָזְלוּ־מַיִם מִנִּי־יָם; וְנָהָר, יֶחֱרַב וְיָבֵשׁ׃
וְאִישׁ שָׁכַב, וְלֹא־יָקוּם עַד־בִּלְתִּי שָׁמַיִם לֹא יָקִיצוּ; וְלֹא־יֵעֹרוּ, מִשְּׁנָתָם׃
מִי יִתֵּן בִּשְׁאוֹל תַּצְפִּנֵנִי, תַּסְתִּירֵנִי עַד־שׁוּב אַפֶּךָ; תָּשִׁית לִי חֹק וְתִזְכְּרֵנִי׃
אִם־יָמוּת גֶּבֶר, הֲיִחְיֶה כָּל־יְמֵי צְבָאִי אֲיַחֵל; עַד־בּוֹא, חֲלִיפָתִי׃
תִּקְרָא וְאָנֹכִי אֶעֱנֶךָּ; לְמַעֲשֵׂה יָדֶיךָ תִכְסֹף׃
כִּי־עַתָּה צְעָדַי תִּסְפּוֹר; לֹא־תִשְׁמוֹר, עַל־חַטָּאתִי׃
חָתֻם בִּצְרוֹר פִּשְׁעִי; וַתִּטְפֹּל, עַל־עֲוֹנִי׃
וְאוּלָם הַר־נוֹפֵל יִבּוֹל; וְצוּר, יֶעְתַּק מִמְּקֹמוֹ׃
אֲבָנִים שָׁחֲקוּ מַיִם, תִּשְׁטֹף־סְפִיחֶיהָ עֲפַר־אָרֶץ; וְתִקְוַת אֱנוֹשׁ הֶאֱבַדְתָּ׃
תִּתְקְפֵהוּ לָנֶצַח וַיַּהֲלֹךְ; מְשַׁנֶּה פָנָיו, וַתְּשַׁלְּחֵהוּ׃
יִכְבְּדוּ בָנָיו וְלֹא יֵדָע; וְיִצְעֲרוּ, וְלֹא־יָבִין לָמוֹ׃
אַךְ־בְּשָׂרוֹ עָלָיו יִכְאָב; וְנַפְשׁוֹ, עָלָיו תֶּאֱבָל׃ פ
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Одамизод, ки аз зан таваллуд зоида мешавад, рӯзҳояш кам ва азобаш бисёр аст:
Мисли гул месабзад ва пажмурда мешавад, ва мисли соя мегурезад ва боқӣ намемонад.
Оё бар чунин шахсе махлуқе чашмони Худро менигаронӣ, ва маро бо Худ ба мурофиа мебарӣ?
Кист, ки тавонад аз чизи нопок чизи поке берун оварад? Як нафар ҳам нест.
Агар рӯзҳои вай муайян ва шумораи моҳҳои вай назди Ту бошад, ва ҳадде барояш гузошта бошӣ, ки аз он наметавонад бигзарад, –
Аз вай рӯй гардон, то ки дам гирад ва рӯзашро мисли мардикоре ба анҷом расонад.
Барои дарахт умеде ҳаст: агар бурида шавад, боз хоҳад сабзид, ва навдаҳои он нобуд нахоҳанд шуд;
Агар решаи он дар замин пир шуда, кундаи он дар хок бимирад,
Ҳамин ки бӯи об ба он бирасад, нашъунамо хоҳад ёфт, ва мисли ниҳоли нав шохаҳо хоҳад баровард.
Валекин мард мемирад, – ва нест мешавад, ва одам ҷон медиҳад, – ва куҷост ӯ?
Чунон ки обҳо аз кӯл мераванд, ва дарё бе об монда, хушк мешавад,
Ончунон одамизод хобида, дигар намехезад; то даме ки осмон нест нашавад, бедор нахоҳанд шуд, ва аз хобашон сар нахоҳанд бардошт.
Кошки маро дар гӯр руст мекардӣ, то вақти фурӯ нишастани ғазабат пинҳон медоштӣ ва бароям мӯҳлате муайян намуда, пас аз он маро ба ёд меовардӣ!
Агар мард бимирад, оё боз зиндагӣ хоҳад кард? Дар тамоми рӯзҳои замони муайяни худ умедвор мешудам, то даме ки табдили ман фаро расад.
Маро даъват менамудӣ, ва ман ба Ту ҷавоб мегардондам; пазмони амали дастҳои худ мегаштӣ,
Зеро ки он гоҳ қадамҳои маро дар шумор меовардӣ, ва хатои маро намепоидӣ;
Ҷинояти ман дар халтае мӯҳрзада мебуд лӯлае сар ба мӯҳр мебуд, ва гуноҳи маро рӯпӯш мекардӣ.
Валекин, чунон ки кӯҳ афтода, гард-гард мешавад, ва кӯҳпора аз ҷои худ меҷунбад;
Об сангҳоро месояд, ҷараёнҳояш хоки заминро шуста мебарад, ончунон Ту умеди инсонро несту нобуд мекунӣ.
Ӯро ҷовидона мағлуб менамоӣ, ва меравад; рӯи ӯро дигаргун месозӣ, ва ӯро мефиристонӣ.
Писаронаш бой мешаванд, ва ӯ намедонад; ва ё ба хорӣ меафтанд, ва ӯ вазъияти онҳоро пайхас намекунад.
Аммо ҷисми ӯ бар ӯ дард мекунад, ва ҷони ӯ андаруни ӯ мотам мегирад».