У́бо, о, дабы́ во а́дѣ мя́ сохрани́лъ еси́, скры́лъ же мя́ бы еси́, до́ндеже преста́нетъ гнѣ́въ тво́й, и вчини́ши ми́ вре́мя, въ не́же па́мять сотвори́ши ми́.

А́ще бо у́мретъ человѣ́къ, жи́въ бу́детъ: сконча́въ дни́ житiя́ своего́, потерплю́, до́ндеже па́ки бу́ду.

Посе́мъ воззове́ши, а́зъ же послу́шаю тя́: дѣ́лъ же руку́ твое́ю не отвраща́йся:

изчи́слилъ же еси́ начина́нiя моя́, и ничто́же тя́ мимои́детъ от грѣ́хъ мои́хъ:

запечатлѣ́лъ же ми́ еси́ беззако́нiя въ мѣшцѣ́, назна́меналъ же еси́, а́ще что́ нево́лею преступи́хъ.

Оба́че и гора́ па́дающи распаде́тся, и ка́мень обетша́етъ от мѣ́ста своего́:

ка́менiе огла́диша во́ды, и потопи́ша во́ды взна́къ хо́лмы земны́я, и ожида́нiе человѣ́ческо погуби́лъ еси́.

Отри́нулъ еси́ его́ до конца́, и отъи́де: измѣни́лъ еси́ ему́ лице́ и испусти́лъ еси́.

Мно́гимъ же бы́вшымъ сыно́мъ его́, не вѣ́сть: а́ще же и ма́ло и́хъ бу́детъ, не зна́етъ:

но пло́ти его́ болѣ́ша, душа́ же его́ о себѣ́ сѣ́това.

Французский (LSG)

L'homme né de la femme! Sa vie est courte, sans cesse agitée.

Il naît, il est coupé comme une fleur; Il fuit et disparaît comme une ombre.

Et c'est sur lui que tu as l'oeil ouvert! Et tu me fais aller en justice avec toi!

Comment d'un être souillé sortira-t-il un homme pur? Il n'en peut sortir aucun.

Si ses jours sont fixés, si tu as compté ses mois, Si tu en as marqué le terme qu'il ne saurait franchir,

Détourne de lui les regards, et donne-lui du relâche, Pour qu'il ait au moins la joie du mercenaire à la fin de sa journée.

Un arbre a de l'espérance: Quand on le coupe, il repousse, Il produit encore des rejetons;

Quand sa racine a vieilli dans la terre, Quand son tronc meurt dans la poussière,

Il reverdit à l'approche de l'eau, Il pousse des branches comme une jeune plante.

Mais l'homme meurt, et il perd sa force; L'homme expire, et où est-il?

Les eaux des lacs s'évanouissent, Les fleuves tarissent et se dessèchent;

Ainsi l'homme se couche et ne se relèvera plus, Il ne se réveillera pas tant que les cieux subsisteront, Il ne sortira pas de son sommeil.

Oh! si tu voulais me cacher dans le séjour des morts, M'y tenir à couvert jusqu'à ce que ta colère fût passée, Et me fixer un terme auquel tu te souviendras de moi!

Si l'homme une fois mort pouvait revivre, J'aurais de l'espoir tout le temps de mes souffrances, Jusqu'à ce que mon état vînt à changer.

Tu appellerais alors, et je te répondrais, Tu languirais après l'ouvrage de tes mains.

Mais aujourd'hui tu comptes mes pas, Tu as l'oeil sur mes péchés;

Mes transgressions sont scellées en un faisceau, Et tu imagines des iniquités à ma charge.

La montagne s'écroule et périt, Le rocher disparaît de sa place,

La pierre est broyée par les eaux, Et la terre emportée par leur courant; Ainsi tu détruis l'espérance de l'homme.

Tu es sans cesse à l'assaillir, et il s'en va; Tu le défigures, puis tu le renvoies.

Que ses fils soient honorés, il n'en sait rien; Qu'ils soient dans l'abaissement, il l'ignore.

C'est pour lui seul qu'il éprouve de la douleur en son corps, C'est pour lui seul qu'il ressent de la tristesse en son âme.

Таджикский

Языки

Одамизод, ки аз зан таваллуд зоида мешавад, рӯзҳояш кам ва азобаш бисёр аст:

Мисли гул месабзад ва пажмурда мешавад, ва мисли соя мегурезад ва боқӣ намемонад.

Оё бар чунин шахсе махлуқе чашмони Худро менигаронӣ, ва маро бо Худ ба мурофиа мебарӣ?

Кист, ки тавонад аз чизи нопок чизи поке берун оварад? Як нафар ҳам нест.

Агар рӯзҳои вай муайян ва шумораи моҳҳои вай назди Ту бошад, ва ҳадде барояш гузошта бошӣ, ки аз он наметавонад бигзарад, –

Аз вай рӯй гардон, то ки дам гирад ва рӯзашро мисли мардикоре ба анҷом расонад.

Барои дарахт умеде ҳаст: агар бурида шавад, боз хоҳад сабзид, ва навдаҳои он нобуд нахоҳанд шуд;

Агар решаи он дар замин пир шуда, кундаи он дар хок бимирад,

Ҳамин ки бӯи об ба он бирасад, нашъунамо хоҳад ёфт, ва мисли ниҳоли нав шохаҳо хоҳад баровард.

Валекин мард мемирад, – ва нест мешавад, ва одам ҷон медиҳад, – ва куҷост ӯ?

Чунон ки обҳо аз кӯл мераванд, ва дарё бе об монда, хушк мешавад,

Ончунон одамизод хобида, дигар намехезад; то даме ки осмон нест нашавад, бедор нахоҳанд шуд, ва аз хобашон сар нахоҳанд бардошт.

Кошки маро дар гӯр руст мекардӣ, то вақти фурӯ нишастани ғазабат пинҳон медоштӣ ва бароям мӯҳлате муайян намуда, пас аз он маро ба ёд меовардӣ!

Агар мард бимирад, оё боз зиндагӣ хоҳад кард? Дар тамоми рӯзҳои замони муайяни худ умедвор мешудам, то даме ки табдили ман фаро расад.

Маро даъват менамудӣ, ва ман ба Ту ҷавоб мегардондам; пазмони амали дастҳои худ мегаштӣ,

Зеро ки он гоҳ қадамҳои маро дар шумор меовардӣ, ва хатои маро намепоидӣ;

Ҷинояти ман дар халтае мӯҳрзада мебуд лӯлае сар ба мӯҳр мебуд, ва гуноҳи маро рӯпӯш мекардӣ.

Валекин, чунон ки кӯҳ афтода, гард-гард мешавад, ва кӯҳпора аз ҷои худ меҷунбад;

Об сангҳоро месояд, ҷараёнҳояш хоки заминро шуста мебарад, ончунон Ту умеди инсонро несту нобуд мекунӣ.

Ӯро ҷовидона мағлуб менамоӣ, ва меравад; рӯи ӯро дигаргун месозӣ, ва ӯро мефиристонӣ.

Писаронаш бой мешаванд, ва ӯ намедонад; ва ё ба хорӣ меафтанд, ва ӯ вазъияти онҳоро пайхас намекунад.

Аммо ҷисми ӯ бар ӯ дард мекунад, ва ҷони ӯ андаруни ӯ мотам мегирад».