Скрыть
15:2
15:3
15:4
15:5
15:10
15:11
15:12
15:13
15:17
15:18
15:19
15:22
15:24
15:26
15:28
15:29
15:31
15:33
Церковнославянский (рус)
Отвѣща́въ же Елифа́зъ Ѳемани́тинъ, рече́:
еда́ прему́дрый да́стъ от­вѣ́тъ разу́менъ на вѣ́тръ, и напо́лни болѣ́знiю чре́во,
облича́я глаго́лы, и́миже не подоба́етъ, и словесы́, и́хже ни ка́я по́льза?
Не и ты́ ли от­ри́нулъ еси́ стра́хъ? сконча́лъ же еси́ глаго́лы таковы́ предъ Го́сподемъ?
Пови́ненъ еси́ глаго́ломъ у́стъ тво­и́хъ, ниже́ разсуди́лъ еси́ глаго́лы си́льныхъ.
Да облича́тъ тя́ уста́ твоя́, а не а́зъ, и устнѣ́ тво­и́ на тя́ воз­свидѣ́тел­ст­вуютъ.
Что́ бо? еда́ пе́рвый от­ человѣ́къ рожде́нъ еси́? или́ пре́жде холмо́въ сгусти́л­ся еси́?
или́ стро­е́нiе Госпо́дне слы́шалъ еси́? или́ въ совѣ́тника тя́ употреби́ Бо́гъ? и на тя́ [еди́наго] ли прiи́де прему́дрость?
что́ бо вѣ́си, его́же не вѣ́мы? или́ что́ разумѣ́еши ты́, его́же и мы́ [не разумѣ́емъ]?
И ста́ръ и дре́венъ е́сть въ на́съ, ста́ршiй отца́ тво­его́ де́ньми.
Ма́ло, о ни́хже согрѣши́лъ еси́, уя́звленъ еси́, вельми́ вы́ше мѣ́ры воз­глаго́лалъ еси́.
Что́ де́рзостно бы́сть се́рдце твое́? или́ что́ воз­несо́стѣся о́чи тво­и́?
Я́ко я́рость изры́гнулъ еси́ предъ Го́сподемъ, изне́слъ же еси́ изо у́стъ такова́ словеса́?
Кто́ бо сы́й человѣ́къ я́ко бу́детъ непоро́ченъ? или́ а́ки бу́дущiй пра́ведникъ рожде́нъ от­ жены́?
А́ще во святы́хъ не вѣ́ритъ, небо же нечи́сто предъ ни́мъ,
кольми́ па́че ме́рзкiй и нечи́стый му́жъ, пiя́й непра́вды, я́коже питiе́.
Возвѣщу́ же ти́, послу́шай мене́: я́же ны́нѣ ви́дѣхъ, воз­вѣщу́ ти́,
я́же прему́дрiи реку́тъ, и не утаи́ша отцы́ и́хъ,
и́мже еди́нымъ дана́ бы́сть земля́, и не на́йде иноплеме́н­никъ на ня́.
Все́ житiе́ нечести́ваго въ попече́нiи, лѣ́та же изочте́на дана́ си́льному,
стра́хъ же его́ во ушесѣ́хъ его́: егда́ мни́тъ уже́ въ ми́рѣ бы́ти, тогда́ прiи́детъ на́нь низвраще́нiе:
да не вѣ́руетъ от­врати́тися от­ тмы́, осужде́нъ бо уже́ въ ру́ки желѣ́за,
учине́нъ же е́сть въ бра́шно нея́сытемъ: вѣ́сть же въ себѣ́, я́ко жде́тъ паде́нiя, де́нь же те́менъ преврати́тъ его́,
бѣда́ же и ско́рбь объи́метъ его́, я́коже во­енача́лникъ напреди́ стоя́й па́даетъ,
я́ко воз­несе́ ру́цѣ на Го́спода, предъ Го́сподемъ же Вседержи́телемъ ожесточи́ вы́ю,
тече́ же проти́ву ему́ укори́зною въ то́лщи хребта́ щита́ сво­его́:
я́ко покры́ лице́ свое́ ту́комъ сво­и́мъ и сотвори́ оме́тъ на сте́гнахъ: [хвала́ же его́ укори́зна].
Да всели́т­ся же во градѣ́хъ пусты́хъ, вни́детъ же въ до́мы ненаселе́н­ныя: а я́же они́ угото́ваша, ині́и от­несу́тъ.
Ниже́ обогати́т­ся, ниже́ оста́нетъ имѣ́нiе его́, не и́мать положи́ти на зе́млю сѣ́ни,
ниже́ избѣжи́тъ тмы́: прозябе́нiе его́ да усуши́тъ вѣ́тръ, и да от­паде́тъ цвѣ́тъ его́:
да не вѣ́ритъ, я́ко стерпи́тъ, тще́тная бо сбу́дут­ся ему́.
Посѣче́нiе его́ пре́жде часа́ растлѣ́етъ, и лѣ́торасль его́ не обли́­ст­венѣетъ:
да объима́нъ бу́детъ я́коже недозрѣ́лая я́года пре́жде часа́, да от­паде́тъ же я́ко цвѣ́тъ ма́сличiя.
Послу́ше­с­т­во бо нечести́ваго сме́рть, о́гнь же пожже́тъ до́мы мздо­и́мцевъ:
во чре́вѣ же прiи́метъ болѣ́зни, сбу́дет­ся же ему́ тщета́,чре́во же его́ понесе́тъ ле́сть.
Синодальный
1 Вторая речь Елифаза: «Тебя обвиняют уста твои»; 17 он на примерах поясняет, какие беды постигают богатого нечестивца.
И отвечал Елифаз Феманитянин и сказал:
станет ли мудрый отвечать знанием пустым и наполнять чрево свое ветром палящим,
оправдываться словами бесполезными и речью, не имеющею никакой силы?
Да ты отложил и страх и за малость считаешь речь к Богу.
Нечестие твое настроило так уста твои, и ты избрал язык лукавых.
Тебя обвиняют уста твои, а не я, и твой язык говорит против тебя.
Разве ты первым человеком родился и прежде холмов создан?
Разве совет Божий ты слышал и привлек к себе премудрость?
Что знаешь ты, чего бы не знали мы? что разумеешь ты, чего не было бы и у нас?
И седовласый и старец есть между нами, днями превышающий отца твоего.
Разве малость для тебя утешения Божии? И это неизвестно тебе?
К чему порывает тебя сердце твое, и к чему так гордо смотришь?
Что устремляешь против Бога дух твой и устами твоими произносишь такие речи?
Что такое человек, чтоб быть ему чистым, и чтобы рожденному женщиною быть праведным?
Вот, Он и святым Своим не доверяет, и небеса нечисты в очах Его:
тем больше нечист и растлен человек, пьющий беззаконие, как воду.
Я буду говорить тебе, слушай меня; я расскажу тебе, что видел,
что слышали мудрые и не скрыли слышанного от отцов своих,
которым одним отдана была земля, и среди которых чужой не ходил.
Нечестивый мучит себя во все дни свои, и число лет закрыто от притеснителя;
звук ужасов в ушах его; среди мира идет на него губитель.
Он не надеется спастись от тьмы; видит пред собою меч.
Он скитается за куском хлеба повсюду; знает, что уже готов, в руках у него день тьмы.
Устрашает его нужда и теснота; одолевает его, как царь, приготовившийся к битве,
за то, что он простирал против Бога руку свою и противился Вседержителю,
устремлялся против Него с гордою выею, под толстыми щитами своими;
потому что он покрыл лице свое жиром своим и обложил туком лядвеи свои.
И он селится в городах разоренных, в домах, в которых не живут, которые обречены на развалины.
Не пребудет он богатым, и не уцелеет имущество его, и не распрострется по земле приобретение его.
Не уйдет от тьмы; отрасли его иссушит пламя и дуновением уст своих увлечет его.
Пусть не доверяет суете заблудший, ибо суета будет и воздаянием ему.
Не в свой день он скончается, и ветви его не будут зеленеть.
Сбросит он, как виноградная лоза, недозрелую ягоду свою и, как маслина, стряхнет цвет свой.
Так опустеет дом нечестивого, и огонь пожрет шатры мздоимства.
Он зачал зло и родил ложь, и утроба его приготовляет обман.
Киргизский
Теймандык Элипаз мындай деп жооп берди:
«Акылман мањызы жок билим менен жооп бермек беле? Кардын ысык желге толтурмак беле?
Пайдасыз сљздљр менен, кєчє жок кеп менен актанмак беле?
Кудайдан коркконду да унуттуњ, Кудайга сєйлљгљндє да оњой кљрєп жатасыњ.
Кєнљљњ оозуњду ушунчалык кєєлљгљн экен, сен амалкљй адамдардын тилин тандап алдыњ.
Сени мен эмес, љз оозуњ айыптап жатат, љз тилињ љзєњљ каршы сєйлљп жатат.
Сен эмне, биринчи адам болуп туулдуњ беле? Адырлардан мурда жаралдыњ беле?
Сен эмне, Кудайдын кењешин угуп, акылмандыкка ээ болуп калдыњ беле?
Биз билбегенди сен билесињби? Биз тєшєнбљгљндє сен тєшєнљсєњбє?
Арабызда атањан да улуу, ак сакалдуу да, кары да бар.
Сага Кудайдын сооротуусу аздык кылабы? Сен ушуну да билбейсињби?
Жєрљгєњ сени кайда ээликтирип жатат, эмнеге мынчалык текебер карайсыњ?
Эмнеге Кудайга каршы рухуњду багыттайсыњ? Мындай сљздљрдє кантип оозуња алдыњ?
Таза болгудай, адам ким? Аялдан тљрљлгљн адил болмок беле?
Ал Љз ыйыктарына да ишене албайт, Анын алдында асман да таза эмес.
Адилетсиздикти суудай ичкен адам андан бетер таза эмес, ыпылас.
Мен сєйлљйєн, сен кулак сал. Кљргљнємдє сага айтып берейин.
Акылмандар аталарынан уккандарын жашырышкан эмес.
Жер аларга гана берилген, алардын арасында бљлљк-бљтљн элдер болгон эмес.
Мыйзамсыз љмєр бою љзєн љзє кыйнап љтљт, зулумга љмєр жылдары жашыруун.
Анын кулагына єрљй учурган дабыштар угулат. Бейкапар жашап жатканда, ага кыйратуучу келет.
Карањгылыктан кутуларына ишенбейт. Љзєн кылыч кєтєп турганын билет.
Бир сындырым нан єчєн анын кыдырбаган жери калбайт. Љзє єчєн карањгылыктын кєнє даярдалганын билет.
Жокчулук менен кысымчылык анын жєрљгєнєн єшєн алып, аны согушка камданган падышадай басып алат.
Анткени ал Кудайга каршы кол сунуп, кудуреттєє Кудайга каршы чыкты.
Калыњ калканын алып, кекирейип, Ага каршы бет алды.
Анткени анын бетин май басты, сандары жоонойду.
Ал бєлєнгљн шаарларды, урап тєшљрєнљ аз калган ээн єйлљрдє турак кылат.
Ал бай болбойт, анын мал-мєлкє тура бербейт, тапканы жер жєзєнљ тарабайт.
Карањгылыктан качып кутулбайт. Анын кљчљттљрєн жалын жалмайт, аны Љзєнєн оозунун жели менен алып кетет.
Адашкан адам курулай убаракерчиликке таянбай эле койсун, анткени анын шыбагасы да курулай убаракерчилик болот.
Ал мезгилсиз љлљт, анын бутагы кљгљрбљйт.
Ал жєзєм сабагы сыяктуу, бышпаган мљмљсєн силкип салат, зайтун дарагы сыяктуу, гєлєн кєєп салат.
Кудайсыздардын єйє ушинтип кыйрайт, паракордун єйєн љрт жалмайт.
Анын боюна кыянаттык бєтєп, жалгандык тљрљдє, курсагы алдамчылык даярдайт».
Then Eliphaz the Temanite answered and said:
«Should a wise man answer with empty knowledge, And fill himself with the east wind?
Should he reason with unprofitable talk, Or by speeches with which he can do no good?
Yes, you cast off fear, And restrain prayer before God.
For your iniquity teaches your mouth, And you choose the tongue of the crafty.
Your own mouth condemns you, and not I; Yes, your own lips testify against you.
«Are you the first man who was born? Or were you made before the hills?
Have you heard the counsel of God? Do you limit wisdom to yourself?
What do you know that we do not know? What do you understand that is not in us?
Both the gray-haired and the aged are among us, Much older than your father.
Are the consolations of God too small for you, And the word spoken gently with you?
Why does your heart carry you away, And what do your eyes wink at,
That you turn your spirit against God, And let such words go out of your mouth?
«What is man, that he could be pure? And he who is born of a woman, that he could be righteous?
If God puts no trust in His saints, And the heavens are not pure in His sight,
How much less man, who is abominable and filthy, Who drinks iniquity like water!
«I will tell you, hear me; What I have seen I will declare,
What wise men have told, Not hiding anything received from their fathers,
To whom alone the land was given, And no alien passed among them:
The wicked man writhes with pain all his days, And the number of years is hidden from the oppressor.
Dreadful sounds are in his ears; In prosperity the destroyer comes upon him.
He does not believe that he will return from darkness, For a sword is waiting for him.
He wanders about for bread, saying, «Where is it?́ He knows that a day of darkness is ready at his hand.
Trouble and anguish make him afraid; They overpower him, like a king ready for battle.
For he stretches out his hand against God, And acts defiantly against the Almighty,
Running stubbornly against Him With his strong, embossed shield.
«Though he has covered his face with his fatness, And made his waist heavy with fat,
He dwells in desolate cities, In houses which no one inhabits, Which are destined to become ruins.
He will not be rich, Nor will his wealth continue, Nor will his possessions overspread the earth.
He will not depart from darkness; The flame will dry out his branches, And by the breath of His mouth he will go away.
Let him not trust in futile things, deceiving himself, For futility will be his reward.
It will be accomplished before his time, And his branch will not be green.
He will shake off his unripe grape like a vine, And cast off his blossom like an olive tree.
For the company of hypocrites will be barren, And fire will consume the tents of bribery.
They conceive trouble and bring forth futility; Their womb prepares deceit.»
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible