Скрыть
17:1
17:2
17:3
17:8
17:9
17:10
17:11
17:12
17:13
17:15
17:16
Церковнославянский (рус)
Тлѣ́ю ду́хомъ носи́мь, прошу́ же гро́ба и не улуча́ю.
Молю́ болѣ́знуя, и что́ сотворю́? украдо́ша же ми́ имѣ́нiе чужді́и.
Кто́ есть се́й? руко́ю мо­е́ю свя́занъ да бу́детъ.
Я́ко се́рдце и́хъ сокры́лъ еси́ от­ му́дрости, сего́ ра́ди да не воз­несе́ши и́хъ.
Ча́сти воз­вѣсти́тъ зло́бы: о́чи же на сынѣ́хъ иста́яста.
Положи́лъ же мя́ еси́ въ при́тчу во язы́цѣхъ, смѣ́хъ же бы́хъ и́мъ.
Ослѣпо́ста бо от­ гнѣ́ва о́чи мо­и́, пово­ева́нъ бы́хъ вельми́ от­ всѣ́хъ:
чу́до объя́ и́стин­ныхъ о се́мъ, пра́ведникъ же на беззако́н­ника да воста́нетъ:
да содержи́тъ же вѣ́рный пу́ть сво́й, чи́стый же рука́ма да прiи́метъ де́рзость.
Но оба́че вси́ належи́те и прiиди́те, не бо́ обрѣта́ю въ ва́съ и́стины.
Дні́е мо­и́ преидо́ша въ тече́нiи, расторго́шася же у́дове се́рдца мо­его́.
Но́щь въ де́нь преложи́хъ: свѣ́тъ бли́зъ от­ лица́ тмы́.
А́ще бо стерплю́, а́дъ ми́ е́сть до́мъ, въ сумра́цѣ же постла́ся ми́ посте́ля.
Сме́рть назва́хъ отца́ мо­его́ бы́ти, ма́терь же и сестру́ ми гно́й.
Гдѣ́ у́бо еще́ е́сть ми́ наде́жда, или́ блага́я моя́ узрю́?
или́ со мно́ю во а́дъ сни́дутъ, или́ вку́пѣ въ пе́рсть сни́демъ.
Греческий [Greek (Koine)]
ὀλέκομαι πνεύ­ματι φερό­με­νος δέομαι δὲ ταφῆς καὶ οὐ τυγχάνω
λίσ­σομαι κάμνων καὶ τί ποιήσας
ἔκλεψαν δέ μου τὰ ὑπάρχον­τα ἀλλότριοι τίς ἐστιν οὗτος τῇ χειρί μου συν­δεθήτω
ὅτι καρδίαν αὐτῶν ἔκρυψας ἀπο­̀ φρονήσεως δια­̀ τοῦτο οὐ μὴ ὑψώσῃς αὐτούς
τῇ μερίδι ἀναγγελεῖ κακίας ὀφθαλμοὶ δέ μου ἐφ᾿ υἱοῖς ἐτάκησαν
ἔθου δέ με θρύλημα ἐν ἔθνεσιν γέλως δὲ αὐτοῖς ἀπέβην
πεπώρων­ται γὰρ ἀπο­̀ ὀργῆς οἱ ὀφθαλμοί μου πεπολιόρκημαι μεγά­λως ὑπὸ πάν­των
θαῦμα ἔσχεν ἀληθινοὺς ἐπι­̀ τούτῳ δίκαιος δὲ ἐπι­̀ παρα­νόμῳ ἐπανασταίη
σχοίη δὲ πιστὸς τὴν ἑαυτοῦ ὁδόν καθαρὸς δὲ χεῖρας ἀναλάβοι θάρσος
οὐ μὴν δὲ ἀλλὰ πάν­τες ἐρείδετε καὶ δεῦτε δή οὐ γὰρ εὑρίσκω ἐν ὑμῖν ἀληθές
αἱ ἡμέραι μου παρῆλθον ἐν βρόμῳ ἐρράγη δὲ τὰ ἄρθρα τῆς καρδίας μου
νύκτα εἰς ἡμέραν ἔθηκαν φῶς ἐγγὺς ἀπο­̀ προ­σώπου σκότους
ἐὰν γὰρ ὑπομείνω ᾅδης μου ὁ οἶκος ἐν δὲ γνόφῳ ἔστρωταί μου ἡ στρωμνή
θάνατον ἐπεκαλεσάμην πατέρα μου εἶναι μητέρα δέ μου καὶ ἀδελφὴν σαπρίαν
ποῦ οὖν μου ἔτι ἐστὶν ἡ ἐλπίς ἦ τὰ ἀγαθά μου ὄψομαι
ἦ μετ᾿ ἐμοῦ εἰς ᾅδην κατα­βήσον­ται ἢ ὁμοθυμαδὸν ἐπι­̀ χώμα­τος κατα­βησόμεθα
Арабский (Arabic Van Dyke)
«رُوحِي تَلِفَتْ. أَيَّامِي انْطَفَأَتْ. إِنَّمَا الْقُبُورُ لِي.
«لَوْلاَ الْمُخَاتِلُونَ عِنْدِي، وَعَيْنِي تَبِيتُ عَلَى مُشَاجَرَاتِهِمْ.
كُنْ ضَامِنِي عِنْدَ نَفْسِكَ. مَنْ هُوَ الَّذِي يُصَفِّقُ يَدِي؟
لأَنَّكَ مَنَعْتَ قَلْبَهُمْ عَنِ الْفِطْنَةِ، لأَجْلِ ذلِكَ لاَ تَرْفَعُهُمُ.
الَّذِي يُسَلِّمُ الأَصْحَابَ لِلسَّلْبِ، تَتْلَفُ عُيُونُ بَنِيهِ.
أَوْقَفَنِي مَثَلاً لِلشُّعُوبِ، وَصِرْتُ لِلْبَصْقِ فِي الْوَجْهِ.
كَلَّتْ عَيْنِي مِنَ الْحُزْنِ، وَأَعْضَائِي كُلُّهَا كَالظِّلِّ.
يَتَعَجَّبُ الْمُسْتَقِيمُونَ مِنْ هذَا، وَالْبَرِئُ يَنْتَهِضُ عَلَى الْفَاجِرِ.
أَمَّا الصِّدِّيقُ فَيَسْتَمْسِكُ بِطَرِيقِهِ، وَالطَّاهِرُ الْيَدَيْنِ يَزْدَادُ قُوَّةً.
«وَلكِنِ ارْجِعُوا كُلُّكُمْ وَتَعَالَوْا، فَلاَ أَجِدُ فِيكُمْ حَكِيمًا.
أَيَّامِي قَدْ عَبَرَتْ. مَقَاصِدِي، إِرْثُ قَلْبِي، قَدِ انْتَزَعَتْ.
يَجْعَلُونَ اللَّيْلَ نَهَارًا، نُورًا قَرِيبًا لِلظُّلْمَةِ.
إِذَا رَجَوْتُ الْهَاوِيَةَ بَيْتًا لِي، وَفِي الظَّلاَمِ مَهَّدْتُ فِرَاشِي،
وَقُلْتُ لِلْقَبْرِ: أَنْتَ أَبِي، وَلِلدُّودِ: أَنْتَ أُمِّي وَأُخْتِي،
فَأَيْنَ إِذًا آمَالِي؟ آمَالِي، مَنْ يُعَايِنُهَا؟
تَهْبِطُ إِلَى مَغَالِيقِ الْهَاوِيَةِ إِذْ تَرْتَاحُ مَعًا فِي التُّرَابِ».
Рӯҳи ман пажмурда шудааст, рӯзҳои ман ба поён мерасад, қабристон барои ман муҳайёст.
Ба ростӣ, масхаракунандагон гирдогирди мананд, ва чашми ман дар талхгӯиҳои онҳо сокин аст.
Гарав гузошта, пеши Худ ба ман зомин шав! Вагарна, кист, ки барои ман дасти паймон диҳад?
Зеро ки дили онҳоро аз хирад ниҳон доштаӣ, бинобар ин онҳоро баланд нахоҳӣ бардошт.
Касе ки ёронашро чун ғанимат таслим мекунад, чашмони бачагонаш сиёҳӣ мекунад. Бигзор касеро ки хушомадгӯёнро дӯстон меҳисобад чашмони бачаҳояш торик шавад.
Худо маро вирди забони мардум гардондааст, ва ман касе шудаам, ки ҳама ба рӯяш туф мекунанд.
Ва чашми ман аз ғусса хаста шудааст, ва тамоми баданам мисли соя гардидааст.
Росткорон Ростдилон дар ин бора ҳайрон хоҳанд шуд, ва бегуноҳ бар дурӯя ба ғазаб хоҳад омад.
Вале росткор дар роҳи худ устувор хоҳад буд, ва каси покизадаст боз ҳам қавӣ пойдор хоҳад шуд.
Валекин ҳамаатон метавонед бозгашта биёед, ва дар миёни шумо хирадманде нахоҳам ёфт.
Рӯзҳоям гузаштаанд, андешаҳоям, – орзуҳои дилам, – барбод рафтаанд.
Шабро мехоҳанд ба рӯз табдил диҳанд мубаддал кунанд, нурро ба торикӣ наздик оваранд.
Агар умед кунам, ки дӯзах хонаи ман аст, ва дар торикӣ бистари худро андозам,
Агар ба гӯр гӯям: ́Ту падари ман ҳастӣ́, ва ба кирм гӯям: ́Ту модар ва хоҳари ман ҳастӣ́, –
Пас, умеди ман куҷост? Ва кист, ки умеди маро дида бошад?
Он ба дарвозаи дӯзах фурӯ хоҳад рафт, вақте ки якҷоя дар хок фуруд оем».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible