Ве́тхий Заве́т: Быт. Исх. Лев. Чис. Втор. Нав. Суд. Руф. 1Цар. 2Цар. 3Цар. 4Цар. 1Пар. 2Пар. 1Езд. Неем. 2Езд. Тов. Иудиф. Есф. Иов. Прит. Еккл. Песн. Прем. Сир. Ис. Иер. Плч. ПослИер. Вар. Иез. Дан. Ос. Иоил. Ам. Авд. Ион. Мих. Наум. Авв. Соф. Аг. Зах. Мал. 1Мак. 2Мак. 3Мак. 3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
 Скрыть
Азбука веры » Би́блия » И́ова » гл.18

И́ова, Глава 18

Толкования
Толкования главы
18:1
см.:Иов.8:1;Иов.25:1;
18:2
18:3
18:4
18:5
см.:Иов.21:17;
18:6
см.:Иов.29:3;Притч.13:9;
18:7
см.:Есф.7:9;
18:8
18:9
см.:Иов.5:5;
18:10
18:11
см.:Иов.27:20;
18:12
18:13
18:14
см.:Иов.11:20;
18:15
см.:Быт.19:24;
18:16
см.:Ам.2:9;
18:17
см.:Притч.2:22;
18:18
18:19
см.:Пс.36:28;Прем.3:16;
18:20
см.:Пс.36:13;
18:21
см.:Иов.20:29;
Церковнославянский (рус)
Отвѣща́въ же Валда́дъ Савхе́йскiй, рече́:
доко́лѣ не преста́неши? пожди́, да и мы́ воз­глаго́лемъ.
И почто́ а́ки четвероно́жная умолча́хомъ предъ тобо́ю?
Пребы́сть ти́ гнѣ́въ. что́ бо? а́ще ты́ у́мреши, не населе́н­на ли бу́детъ поднебе́сная? или́ превратя́т­ся го́ры изъ основа́нiй?
И свѣ́тъ нечести́выхъ уга́снетъ, и не про­изы́детъ и́хъ пла́мень:
свѣ́тъ его́ тма́ въ жили́щи, свѣти́лникъ же въ не́мъ уга́снетъ:
да уловя́тъ ме́ншiи имѣ́нiя его́, погрѣши́тъ же его́ совѣ́тъ:
вве́ржена же бы́сть нога́ его́ въ пру́гло, мре́жею да повiе́т­ся:
да прiи́дутъ же на́нь пру́гла, укрѣпи́тъ на́нь жа́ждущихъ:
скры́ся въ земли́ у́же его́, и я́тiе его́ на стези́.
О́крестъ да погубя́тъ его́ болѣ́зни: мно́зи же о́крестъ но́гъ его́ объи́дутъ во гла́дѣ тѣ́снѣмъ:
паде́нiе же ему́ угото́вано вели́ко.
Пояде́ны же да бу́дутъ плесны́ но́гъ его́, кра́сная же его́ да поя́стъ сме́рть.
Отто́ржено же бу́ди от­ житiя́ его́ изцѣле́нiе, да и́метъ же его́ бѣда́ вино́ю ца́рскою.
Да всели́т­ся въ хра́минѣ его́ въ нощи́ его́, посы́пана да бу́дутъ лѣ́потная его́ жу́пеломъ:
подъ ни́мъ коре́нiя его́ да изсо́хнутъ, свы́ше же нападе́тъ пожа́тiе его́.
Па́мять его́ да поги́бнетъ от­ земли́, и [не] бу́детъ и́мя его́ на лицы́ внѣ́шнемъ:
да от­ри́нетъ его́ от­ свѣ́та во тму́:
не бу́детъ зна́емь въ лю́дехъ его́, ниже́ спасе́нъ въ поднебе́снѣй до́мъ его́:
но въ сво­и́хъ ему́ поживу́тъ ині́и, надъ ни́мъ воз­дохну́ша послѣ́днiи, пе́рвыхъ же объя́ чу́до.
Сі́и су́ть до́мове непра́ведныхъ, сiе́ же мѣ́сто невѣ́дущихъ Бо́га.
Синодальный
Вторая речь Вилдада: «Свет у беззаконного потухнет».
И отвечал Вилдад Савхеянин и сказал:
когда же положите вы конец таким речам? обдумайте, и потом будем говорить.
Зачем считаться нам за животных и быть униженными в собственных глазах ваших?
О ты, раздирающий душу твою в гневе твоем! Неужели для тебя опустеть земле, и скале сдвинуться с места своего?
Да, свет у беззаконного потухнет, и не останется искры от огня его.
Померкнет свет в шатре его, и светильник его угаснет над ним.
Сократятся шаги могущества его, и низложит его собственный замысл его,
ибо он попадет в сеть своими ногами и по тенетам ходить будет.
Петля зацепит за ногу его, и грабитель уловит его.
Скрытно разложены по земле силки для него и западни на дороге.
Со всех сторон будут страшить его ужасы и заставят его бросаться туда и сюда.
Истощится от голода сила его, и гибель готова, сбоку у него.
Съест члены тела его, съест члены его первенец смерти.
Изгнана будет из шатра его надежда его, и это низведет его к царю ужасов.
Поселятся в шатре его, потому что он уже не его; жилище его посыпано будет серою.
Снизу подсохнут корни его, и сверху увянут ветви его.
Память о нем исчезнет с земли, и имени его не будет на площади.
Изгонят его из света во тьму и сотрут его с лица земли.
Ни сына его, ни внука не будет в народе его, и никого не останется в жилищах его.
О дне его ужаснутся потомки, и современники будут объяты трепетом.
Таковы жилища беззаконного, и таково место того, кто не знает Бога.
Французский (LSG)
Bildad de Schuach prit la parole et dit:
Quand mettrez-vous un terme à ces discours? Ayez de l'intelligence, puis nous parlerons.
Pourquoi sommes-nous regardés comme des bêtes? Pourquoi ne sommes-nous à vos yeux que des brutes?
O toi qui te déchires dans ta fureur, Faut-il, à cause de toi, que la terre devienne déserte? Faut-il que les rochers disparaissent de leur place?
La lumière du méchant s'éteindra, Et la flamme qui en jaillit cessera de briller.
La lumière s'obscurcira sous sa tente, Et sa lampe au-dessus de lui s'éteindra.
Ses pas assurés seront à l'étroit; Malgré ses efforts, il tombera.
Car il met les pieds sur un filet, Il marche dans les mailles,
Il est saisi au piège par le talon, Et le filet s'empare de lui;
Le cordeau est caché dans la terre, Et la trappe est sur son sentier.
Des terreurs l'assiègent, l'entourent, Le poursuivent par derrière.
La faim consume ses forces, La misère est à ses côtés.
Les parties de sa peau sont l'une après l'autre dévorées, Ses membres sont dévorés par le premier-né de la mort.
Il est arraché de sa tente où il se croyait en sûreté, Il se traîne vers le roi des épouvantements.
Nul des siens n'habite sa tente, Le soufre est répandu sur sa demeure.
En bas, ses racines se dessèchent; En haut, ses branches sont coupées.
Sa mémoire disparaît de la terre, Son nom n'est plus sur la face des champs.
Il est poussé de la lumière dans les ténèbres, Il est chassé du monde.
Il ne laisse ni descendants ni postérité parmi son peuple, Ni survivant dans les lieux qu'il habitait.
Les générations à venir seront étonnées de sa ruine, Et la génération présente sera saisie d'effroi.
Point d'autre destinée pour le méchant, Point d'autre sort pour qui ne connaît pas Dieu!
А Вилдад Сушанин одговори и рече:
Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
Глава:
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония

Настройки

Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible