Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
21:1
21:2
21:3
21:4
21:6
21:8
21:10
21:11
21:13
21:19
21:20
21:22
21:23
21:24
21:25
21:27
21:28
21:29
21:31
21:32
21:33
Отвѣща́въ же и́овъ, рече́:
послу́шайте, послу́шайте слове́съ мои́хъ, да не бу́детъ ми́ от ва́съ сiе́ утѣше́нiе:
потерпи́те ми́, а́зъ же возглаго́лю, та́же не посмѣе́темися.
Что́ бо? еда́ человѣ́ческо ми́ обличе́нiе? или́ почто́ не возъярю́ся?
Воззрѣ́вшiи на мя́ удиви́теся, ру́ку поло́жше на лани́тѣ.
А́ще бо воспомяну́, ужасну́ся: обдержа́тъ бо пло́ть мою́ болѣ́зни.
Почто́ нечести́вiи живу́тъ, обетша́ша же въ бога́тствѣ?
Сѣ́мя и́хъ по души́, ча́да же и́хъ предъ очи́ма.
До́мове и́хъ оби́лнiи су́ть, стра́хъ же нигдѣ́, ра́ны же от Го́спода нѣ́сть на ни́хъ.
Говя́до и́хъ не изве́рже: спасе́на же бы́сть и́хъ иму́щая во чре́вѣ и не лиши́ся.
Пребыва́ютъ же я́ко о́вцы вѣ́чныя, дѣ́ти же и́хъ предъигра́ютъ,
взе́мше псалти́рь и гу́сли, и веселя́тся гла́сомъ пѣ́сни.
Сконча́ша во благи́хъ житiе́ свое́, въ поко́и же а́довѣ успо́ша.
Глаго́лютъ же Го́сподеви: отступи́ от на́съ, путі́й твои́хъ вѣ́дѣти не хо́щемъ:
что́ досто́инъ, я́ко да порабо́таемъ ему́? и ка́я по́льза, я́ко да взы́щемъ его́?
Въ рука́хъ бо и́хъ бя́ху блага́я, дѣ́лъ же нечести́выхъ не надзира́етъ.
Оба́че же и нечести́выхъ свѣти́лникъ уга́снетъ, на́йдетъ же и́мъ развраще́нiе, болѣ́зни же и́хъ объи́мутъ от гнѣ́ва:
бу́дутъ же а́ки пле́вы предъ вѣ́тромъ, или́ я́коже пра́хъ, его́же взя́ ви́хръ.
Да оскудѣ́ютъ сыно́мъ имѣ́нiя его́: возда́стъ проти́ву ему́, и уразумѣ́етъ.
Да у́зрятъ о́чи его́ свое́ убiе́нiе, от Го́спода же да не спасе́тся.
Я́ко во́ля его́ съ ни́мъ въ дому́ его́, и чи́сла ме́сяцей его́ раздѣли́шася.
Не Госпо́дь ли е́сть науча́яй ра́зуму и хи́трости? то́йже му́дрыхъ разсужда́етъ.
То́й у́мретъ въ си́лѣ простоты́ своея́, всецѣ́лъ же благоду́шествуяй и благоуспѣва́яй,
утро́ба же его́ испо́лнена ту́ка, мо́згъ же его́ разлива́ется.
О́въ же умира́етъ въ го́рести души́, не яды́й ничто́же бла́га.
Вку́пѣ же на земли́ спя́тъ, гни́лость же и́хъ покры́.
Тѣ́мже вѣ́мъ ва́съ, я́ко де́рзостiю належите́ ми,
я́ко рече́те: гдѣ́ есть до́мъ кня́жь? и гдѣ́ есть покро́въ селе́нiй нечести́выхъ?
Вопроси́те мимоходя́щихъ путе́мъ, и зна́менiя и́хъ не чу́жда сотвори́те.
Я́ко на де́нь па́губы соблюда́ется нечести́вый, и въ де́нь гнѣ́ва его́ отведе́нъ бу́детъ.
Кто́ возвѣсти́тъ предъ лице́мъ его́ пу́ть его́, и е́же то́й сотвори́, кто́ возда́стъ ему́?
И то́й во гро́бъ отнесе́нъ бы́сть, и на гроби́щихъ побдѣ́.
Услади́ся ему́ дро́бное ка́менiе пото́ка, и вслѣ́дъ его́ вся́къ человѣ́къ отъи́детъ, и предъ ни́мъ безчи́сленнiи.
Ка́ко же мя́ утѣша́ете су́етными? а е́же бы мнѣ́ почи́ти от ва́съ, ничто́же.
1 Иов уверяет, что беззаконные проводят дни свои в роскоши и умирают; 25 «А другой умирает с душею огорченною»; 27 «В ваших ответах остается одна ложь».
И отвечал Иов и сказал:
выслушайте внимательно речь мою, и это будет мне утешением от вас.
Потерпите меня, и я буду говорить; а после того, как поговорю, насмехайся.
Разве к человеку речь моя? как же мне и не малодушествовать?
Посмотрите на меня и ужаснитесь, и положите перст на уста.
Лишь только я вспомню, – содрогаюсь, и трепет объемлет тело мое.
Почему беззаконные живут, достигают старости, да и силами крепки?
Дети их с ними перед лицем их, и внуки их перед глазами их.
Домы их безопасны от страха, и нет жезла Божия на них.
Вол их оплодотворяет и не извергает, корова их зачинает и не выкидывает.
Как стадо, выпускают они малюток своих, и дети их прыгают.
Восклицают под голос тимпана и цитры и веселятся при звуках свирели;
проводят дни свои в счастье и мгновенно нисходят в преисподнюю.
А между тем они говорят Богу: отойди от нас, не хотим мы знать путей Твоих!
Что Вседержитель, чтобы нам служить Ему? и что пользы прибегать к Нему?
Видишь, счастье их не от их рук. – Совет нечестивых будь далек от меня!
Часто ли угасает светильник у беззаконных, и находит на них беда, и Он дает им в удел страдания во гневе Своем?
Они должны быть, как соломинка пред ветром и как плева, уносимая вихрем.
Скажешь: Бог бережет для детей его несчастье его. – Пусть воздаст Он ему самому, чтобы он это знал.
Пусть его глаза увидят несчастье его, и пусть он сам пьет от гнева Вседержителева.
Ибо какая ему забота до дома своего после него, когда число месяцев его кончится?
Но Бога ли учить мудрости, когда Он судит и горних?
Один умирает в самой полноте сил своих, совершенно спокойный и мирный;
внутренности его полны жира, и кости его напоены мозгом.
А другой умирает с душею огорченною, не вкусив добра.
И они вместе будут лежать во прахе, и червь покроет их.
Знаю я ваши мысли и ухищрения, какие вы против меня сплетаете.
Вы скажете: где дом князя, и где шатер, в котором жили беззаконные?
Разве вы не спрашивали у путешественников и незнакомы с их наблюдениями,
что в день погибели пощажен бывает злодей, в день гнева отводится в сторону?
Кто представит ему пред лице путь его, и кто воздаст ему за то, что он делал?
Его провожают ко гробам и на его могиле ставят стражу.
Сладки для него глыбы долины, и за ним идет толпа людей, а идущим перед ним нет числа.
Как же вы хотите утешать меня пустым? В ваших ответах остается одна ложь.
Job prit la parole et dit:
Écoutez, écoutez mes paroles, Donnez-moi seulement cette consolation.
Laissez-moi parler, je vous prie; Et, quand j'aurai parlé, tu pourras te moquer.
Est-ce contre un homme que se dirige ma plainte? Et pourquoi mon âme ne serait-elle pas impatiente?
Regardez-moi, soyez étonnés, Et mettez la main sur la bouche.
Quand j'y pense, cela m'épouvante, Et un tremblement saisit mon corps.
Pourquoi les méchants vivent-ils? Pourquoi les voit-on vieillir et accroître leur force?
Leur postérité s'affermit avec eux et en leur présence, Leurs rejetons prospèrent sous leurs yeux.
Dans leurs maisons règne la paix, sans mélange de crainte; La verge de Dieu ne vient pas les frapper.
Leurs taureaux sont vigoureux et féconds, Leurs génisses conçoivent et n'avortent point.
Ils laissent courir leurs enfants comme des brebis, Et les enfants prennent leurs ébats.
Ils chantent au son du tambourin et de la harpe, Ils se réjouissent au son du chalumeau.
Ils passent leurs jours dans le bonheur, Et ils descendent en un instant au séjour des morts.
Ils disaient pourtant à Dieu: Retire-toi de nous; Nous ne voulons pas connaître tes voies.
Qu'est-ce que le Tout Puissant, pour que nous le servions? Que gagnerions-nous à lui adresser nos prières?
Quoi donc! ne sont-ils pas en possession du bonheur? -Loin de moi le conseil des méchants!
Mais arrive-t-il souvent que leur lampe s'éteigne, Que la misère fonde sur eux, Que Dieu leur distribue leur part dans sa colère,
Qu'ils soient comme la paille emportée par le vent, Comme la balle enlevée par le tourbillon?
Est-ce pour les fils que Dieu réserve le châtiment du père? Mais c'est lui que Dieu devrait punir, pour qu'il le sente;
C'est lui qui devrait contempler sa propre ruine, C'est lui qui devrait boire la colère du Tout Puissant.
Car, que lui importe sa maison après lui, Quand le nombre de ses mois est achevé?
Est-ce à Dieu qu'on donnera de la science, A lui qui gouverne les esprits célestes?
L'un meurt au sein du bien-être, De la paix et du bonheur,
Les flancs chargés de graisse Et la moelle des os remplie de sève;
L'autre meurt, l'amertume dans l'âme, Sans avoir joui d'aucun bien.
Et tous deux se couchent dans la poussière, Tous deux deviennent la pâture des vers.
Je sais bien quelles sont vos pensées, Quels jugements iniques vous portez sur moi.
Vous dites: Où est la maison de l'homme puissant? Où est la tente qu'habitaient les impies?
Mais quoi! n'avez-vous point interrogé les voyageurs, Et voulez-vous méconnaître ce qu'ils prouvent?
Au jour du malheur, le méchant est épargné; Au jour de la colère, il échappe.
Qui lui reproche en face sa conduite? Qui lui rend ce qu'il a fait?
Il est porté dans un sépulcre, Et il veille encore sur sa tombe.
Les mottes de la vallée lui sont légères; Et tous après lui suivront la même voie, Comme une multitude l'a déjà suivie.
Pourquoi donc m'offrir de vaines consolations? Ce qui reste de vos réponses n'est que perfidie.
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
А Јов одговори и рече:
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?