1 Иов уверяет, что беззаконные проводят дни свои в роскоши и умирают; 25 «А другой умирает с душею огорченною»; 27 «В ваших ответах остается одна ложь».

И отвечал Иов и сказал:

выслушайте внимательно речь мою, и это будет мне утешением от вас.

Потерпите меня, и я буду говорить; а после того, как поговорю, насмехайся.

Разве к человеку речь моя? как же мне и не малодушествовать?

Посмотрите на меня и ужаснитесь, и положите перст на уста.

Лишь только я вспомню, – содрогаюсь, и трепет объемлет тело мое.

Почему беззаконные живут, достигают старости, да и силами крепки?

Дети их с ними перед лицем их, и внуки их перед глазами их.

Домы их безопасны от страха, и нет жезла Божия на них.

Вол их оплодотворяет и не извергает, корова их зачинает и не выкидывает.

Как стадо, выпускают они малюток своих, и дети их прыгают.

Восклицают под голос тимпана и цитры и веселятся при звуках свирели;

проводят дни свои в счастье и мгновенно нисходят в преисподнюю.

А между тем они говорят Богу: отойди от нас, не хотим мы знать путей Твоих!

Что Вседержитель, чтобы нам служить Ему? и что пользы прибегать к Нему?

Видишь, счастье их не от их рук. – Совет нечестивых будь далек от меня!

Часто ли угасает светильник у беззаконных, и находит на них беда, и Он дает им в удел страдания во гневе Своем?

Они должны быть, как соломинка пред ветром и как плева, уносимая вихрем.

Скажешь: Бог бережет для детей его несчастье его. – Пусть воздаст Он ему самому, чтобы он это знал.

Пусть его глаза увидят несчастье его, и пусть он сам пьет от гнева Вседержителева.

Ибо какая ему забота до дома своего после него, когда число месяцев его кончится?

Но Бога ли учить мудрости, когда Он судит и горних?

Один умирает в самой полноте сил своих, совершенно спокойный и мирный;

внутренности его полны жира, и кости его напоены мозгом.

А другой умирает с душею огорченною, не вкусив добра.

И они вместе будут лежать во прахе, и червь покроет их.

Знаю я ваши мысли и ухищрения, какие вы против меня сплетаете.

Вы скажете: где дом князя, и где шатер, в котором жили беззаконные?

Разве вы не спрашивали у путешественников и незнакомы с их наблюдениями,

что в день погибели пощажен бывает злодей, в день гнева отводится в сторону?

Кто представит ему пред лице путь его, и кто воздаст ему за то, что он делал?

Его провожают ко гробам и на его могиле ставят стражу.

Сладки для него глыбы долины, и за ним идет толпа людей, а идущим перед ним нет числа.

Как же вы хотите утешать меня пустым? В ваших ответах остается одна ложь.

Киргизский

Аюб мындай деп жооп берди:

«Менин сљзємдє кунт коюп уккула, силердин укканыњар менин кљњєлємдє жубатат.

Чыдап тургула, мен сєйлљйєн. Мен айтып бєткљндљн кийин, шылдыњдай бергиле.

Мен адамга даттанып жатамбы? Анан кантип мен жєрљкзаадалык кылбайын?

Мени карагыла, єрљйєњљр учсун. Колуњар менен оозуњарды жапкыла.

Эстесем эле селт этем, денемди калтырак басат.

Эмне єчєн мыйзамсыздар жашап, карылыкка жетишет, анан калса, кєєлєє-кєчтєє?

Балдары тегерегинде, неберелери мањдайында.

Yйлљрє коркунучтан коопсуз, алардын єстєндљ Кудайдын таягы жок.

Алардын букалары тукум берет, уругун бекер агызбайт. Алардын уйлары тууйт, музоо салбайт.

Љз балдарын малды жайытка чыгаргандай чыгарышат, алардын балдары так секирип ойношот.

Дап менен кыл аспаптын коштоосунда ырдашат, чоордун коштоосунда кљњєл ачышат.

Кєндљрєн бактылуу љткљрєшљт да, љлгљндљр жаткан жайга кљз ирмемде киришет.

Ошондой болсо да алар Кудайга мындай дешет: “Бизден ары кет, Сенин жолдоруњду билгибиз келбейт!

Биз кызмат кылгыдай, кудуреттєє Кудай ким болуп калыптыр? Ага кайрылганда эмне пайда?”

Кљрдєњбє, алардын бактысы љздљрєнєн колунан чыккан эмес. Мыйзамсыздардын кењеши менден алыс болсун!

Мыйзамсыздардын чырагы кээде эле љчљт, алардын башына кээде эле мєшкєл тєшљт, Кудай Љзєнєн каары менен аларды кээде эле кайгыга салат.

Алар шамал алдындагы самандай, куюн учурган жука кабыктай болушу керек.

“Кудай алардын ордуна балдарын жазалайт”, – дейсињ. Ал љз кєнљљсєн билиш єчєн, Кудай анын љзєн жазаласын.

Ал љз жазасын љзє тартсын, кудуреттєє Кудайдын каарын ал љзє ичсин.

Анткени анын кљзє љткљндљн кийин, єй-бєлљсєнљ кандай тиешеси бар?

Кудай асмандагыларды да жазага тартып жатса, ким Ага акыл єйрљтљ алат?

Кээ бирљљлљр љз кєчє толуп турганда, кайгы-капасыз тынч љлєшљт.

Анын ичеги-карды майлуу, анын жилиги чучуктуу.

Кээ бирљљлљр жакшылык кљрбљй, жаны кайгыга батып љлєшљт.

Бирок экљљ тењ топуракка жатат, аларды курт каптайт.

Мага каршы ойлоп тапкан оюњар менен амалыњарды билем.

“Тљрљнєн єйє кайда? Мыйзамсыздар жашаган чатыр кайда?” – дейсињер.

Силер саякатчы адамдардан сураган жок белењер? Алардын байкоолору менен тааныш эмессињерби?

Зулумга љлљр кєнє да ырайым болорун, каар кєнє ал четте каларын билбейсињерби?

Ага жолун ким кљрсљтљт? Кылган иши єчєн анын жазасын ким берет?

Аны кљргљ узатышат, анын мєрзљсєнљ сакчы коюшат.

Ага љрљљндєн кесек таштары да жакшы кљрєнљт, анын артында толгон эл баратат, алдында бараткандарга сан жетпейт.

Мени курулай сљздљр менен соороткуњар барбы? Силердин жообуњар жалањ калп болуп жатат».

Сербский

Языки

А Јов одговори и рече:

Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.

Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.

Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.

Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?

Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.

Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.

Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.

Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.

Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.

Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.

А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.

Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?

Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.

Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?

Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?

Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?

Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?

Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?

Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?

Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.

Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.

А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

Обојица леже у праху, и црви их покривају.

Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.

Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?

Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,

Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.

Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?

Али се износи у гробље и остаје у гомили.

Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.

Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?