Скрыть
23:1
Церковнославянский (рус)
Отвѣща́въ же и́овъ, рече́:
вѣ́мъ у́бо, я́ко изъ руки́ мо­ея́ обличе́нiе мое́ е́сть, и рука́ его́ тяжка́ бы́сть па́че мо­его́ воз­дыха́нiя.
Кто́ у́бо увѣ́сть, я́ко обря́щу его́ и прiиду́ ко кончи́нѣ?
И реку́ мо́й су́дъ, уста́ же моя́ испо́лню обличе́нiя,
уразумѣ́ю же изцѣле́нiя, я́же ми́ рече́тъ, и ощущу́, что́ ми воз­вѣсти́тъ.
И а́ще со мно́гою крѣ́постiю на́йдетъ на мя́, посе́мъ же не воспрети́тъ ми́.
И́стина бо и обличе́нiе от­ него́: да изведе́тъ же въ коне́цъ су́дъ мо́й.
А́ще бо во пе́рвыхъ пойду́, ктому́ нѣ́смь: въ послѣ́днихъ же, ка́ко вѣ́мъ его́?
ошу́юю творя́щу ему́, и не разумѣ́хъ: обложи́тъ одесну́ю, и не узрю́.
Вѣ́сть бо уже́ пу́ть мо́й, искуси́ же мя́ я́ко зла́то.
Изы́ду же въ за́повѣдехъ его́, пути́ бо его́ сохрани́хъ, и не уклоню́ся от­ за́повѣдiй его́
и не преступлю́, въ нѣ́дрѣхъ же мо­и́хъ сокры́хъ глаго́лы его́.
А́ще же и са́мъ суди́лъ та́ко, кто́ есть рекі́й проти́ву ему́? са́мъ бо восхотѣ́ и сотвори́.
Сего́ ра́ди о не́мъ тре́петенъ бы́хъ, наказу́емь же попеко́хся о не́мъ:
сего́ ра́ди от­ лица́ его́ потщу́ся, по­учу́ся и убою́ся от­ него́.
И Госпо́дь умягчи́лъ се́рдце мое́, и Вседержи́тель потща́ся о мнѣ́:
не вѣ́дѣхъ бо, я́ко на́йдетъ на мя́ тма́, предъ лице́мъ же мо­и́мъ покры́етъ мра́къ.
Синодальный
И отвечал Иов и сказал:
еще и ныне горька речь моя: страдания мои тяжелее стонов моих.
О, если бы я знал, где найти Его, и мог подойти к престолу Его!
Я изложил бы пред Ним дело мое и уста мои наполнил бы оправданиями;
узнал бы слова, какими Он ответит мне, и понял бы, что Он скажет мне.
Неужели Он в полном могуществе стал бы состязаться со мною? О, нет! Пусть Он только обратил бы внимание на меня.
Тогда праведник мог бы состязаться с Ним, – и я навсегда получил бы свободу от Судии моего.
Но вот, я иду вперед – и нет Его, назад – и не нахожу Его;
делает ли Он что на левой стороне, я не вижу; скрывается ли на правой, не усматриваю.
Но Он знает путь мой; пусть испытает меня, – выйду, как золото.
Нога моя твердо держится стези Его; пути Его я хранил и не уклонялся.
От заповеди уст Его не отступал; глаголы уст Его хранил больше, нежели мои правила.
Но Он тверд; и кто отклонит Его? Он делает, чего хочет душа Его.
Так, Он выполнит положенное мне, и подобного этому много у Него.
Поэтому я трепещу пред лицем Его; размышляю – и страшусь Его.
Бог расслабил сердце мое, и Вседержитель устрашил меня.
Зачем я не уничтожен прежде этой тьмы, и Он не сокрыл мрака от лица моего!
Французский (LSG)
Job prit la parole et dit:
Maintenant encore ma plainte est une révolte, Mais la souffrance étouffe mes soupirs.
Oh! si je savais où le trouver, Si je pouvais arriver jusqu'à son trône,
Je plaiderais ma cause devant lui, Je remplirais ma bouche d'arguments,
Je connaîtrais ce qu'il peut avoir à répondre, Je verrais ce qu'il peut avoir à me dire.
Emploierait-il toute sa force à me combattre? Ne daignerait-il pas au moins m'écouter?
Ce serait un homme droit qui plaiderait avec lui, Et je serais pour toujours absous par mon juge.
Mais, si je vais à l'orient, il n'y est pas; Si je vais à l'occident, je ne le trouve pas;
Est-il occupé au nord, je ne puis le voir; Se cache-t-il au midi, je ne puis le découvrir.
Il sait néanmoins quelle voie j'ai suivie; Et, s'il m'éprouvait, je sortirais pur comme l'or.
Mon pied s'est attaché à ses pas; J'ai gardé sa voie, et je ne m'en suis point détourné.
Je n'ai pas abandonné les commandements de ses lèvres; J'ai fait plier ma volonté aux paroles de sa bouche.
Mais sa résolution est arrêtée; qui s'y opposera? Ce que son âme désire, il l'exécute.
Il accomplira donc ses desseins à mon égard, Et il en concevra bien d'autres encore.
Voilà pourquoi sa présence m'épouvante; Quand j'y pense, j'ai peur de lui.
Dieu a brisé mon courage, Le Tout Puissant m'a rempli d'effroi.
Car ce ne sont pas les ténèbres qui m'anéantissent, Ce n'est pas l'obscurité dont je suis couvert.
А Јов одговори и рече:
Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки