Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
23:1
23:2
23:3
23:4
23:5
23:6
23:7
23:8
23:9
23:12
23:13
23:14
23:15
23:16
23:17
Отвѣща́въ же и́овъ, рече́:
вѣ́мъ у́бо, я́ко изъ руки́ моея́ обличе́нiе мое́ е́сть, и рука́ его́ тяжка́ бы́сть па́че моего́ воздыха́нiя.
Кто́ у́бо увѣ́сть, я́ко обря́щу его́ и прiиду́ ко кончи́нѣ?
И реку́ мо́й су́дъ, уста́ же моя́ испо́лню обличе́нiя,
уразумѣ́ю же изцѣле́нiя, я́же ми́ рече́тъ, и ощущу́, что́ ми возвѣсти́тъ.
И а́ще со мно́гою крѣ́постiю на́йдетъ на мя́, посе́мъ же не воспрети́тъ ми́.
И́стина бо и обличе́нiе от него́: да изведе́тъ же въ коне́цъ су́дъ мо́й.
А́ще бо во пе́рвыхъ пойду́, ктому́ нѣ́смь: въ послѣ́днихъ же, ка́ко вѣ́мъ его́?
ошу́юю творя́щу ему́, и не разумѣ́хъ: обложи́тъ одесну́ю, и не узрю́.
Вѣ́сть бо уже́ пу́ть мо́й, искуси́ же мя́ я́ко зла́то.
Изы́ду же въ за́повѣдехъ его́, пути́ бо его́ сохрани́хъ, и не уклоню́ся от за́повѣдiй его́
и не преступлю́, въ нѣ́дрѣхъ же мои́хъ сокры́хъ глаго́лы его́.
А́ще же и са́мъ суди́лъ та́ко, кто́ есть рекі́й проти́ву ему́? са́мъ бо восхотѣ́ и сотвори́.
Сего́ ра́ди о не́мъ тре́петенъ бы́хъ, наказу́емь же попеко́хся о не́мъ:
сего́ ра́ди от лица́ его́ потщу́ся, поучу́ся и убою́ся от него́.
И Госпо́дь умягчи́лъ се́рдце мое́, и Вседержи́тель потща́ся о мнѣ́:
не вѣ́дѣхъ бо, я́ко на́йдетъ на мя́ тма́, предъ лице́мъ же мои́мъ покры́етъ мра́къ.
1 Иов жаждет найти Бога, но Он скрывается от него; 10 «пусть испытает меня — выйду, как золото».
И отвечал Иов и сказал:
еще и ныне горька речь моя: страдания мои тяжелее стонов моих.
О, если бы я знал, где найти Его, и мог подойти к престолу Его!
Я изложил бы пред Ним дело мое и уста мои наполнил бы оправданиями;
узнал бы слова, какими Он ответит мне, и понял бы, что Он скажет мне.
Неужели Он в полном могуществе стал бы состязаться со мною? О, нет! Пусть Он только обратил бы внимание на меня.
Тогда праведник мог бы состязаться с Ним, – и я навсегда получил бы свободу от Судии моего.
Но вот, я иду вперед – и нет Его, назад – и не нахожу Его;
делает ли Он что на левой стороне, я не вижу; скрывается ли на правой, не усматриваю.
Но Он знает путь мой; пусть испытает меня, – выйду, как золото.
Нога моя твердо держится стези Его; пути Его я хранил и не уклонялся.
От заповеди уст Его не отступал; глаголы уст Его хранил больше, нежели мои правила.
Но Он тверд; и кто отклонит Его? Он делает, чего хочет душа Его.
Так, Он выполнит положенное мне, и подобного этому много у Него.
Поэтому я трепещу пред лицем Его; размышляю – и страшусь Его.
Бог расслабил сердце мое, и Вседержитель устрашил меня.
Зачем я не уничтожен прежде этой тьмы, и Он не сокрыл мрака от лица моего!
Giobbe prese a dire:
"Anche oggi il mio lamento è amaro e la sua mano pesa sopra i miei gemiti.
Oh, potessi sapere dove trovarlo, potessi giungere fin dove risiede!
Davanti a lui esporrei la mia causa e avrei piene le labbra di ragioni.
Conoscerei le parole con le quali mi risponde e capirei che cosa mi deve dire.
Dovrebbe forse con sfoggio di potenza contendere con me? Gli basterebbe solo ascoltarmi!
Allora un giusto discuterebbe con lui e io per sempre sarei assolto dal mio giudice.
Ma se vado a oriente, egli non c'è, se vado a occidente, non lo sento.
A settentrione lo cerco e non lo scorgo, mi volgo a mezzogiorno e non lo vedo.
Poiché egli conosce la mia condotta, se mi mette alla prova, come oro puro io ne esco.
Alle sue orme si è attaccato il mio piede, al suo cammino mi sono attenuto e non ho deviato;
dai comandi delle sue labbra non mi sono allontanato, ho riposto nel cuore i detti della sua bocca.
Se egli decide, chi lo farà cambiare? Ciò che desidera egli lo fa.
Egli esegue il decreto contro di me come pure i molti altri che ha in mente.
Per questo davanti a lui io allibisco, al solo pensarci mi viene paura.
Dio ha fiaccato il mio cuore, l'Onnipotente mi ha frastornato;
ma non è a causa della tenebra che io perisco, né a causa dell'oscurità che ricopre il mio volto.
Цр҃ко́внослав
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Ѿвѣща́въ же і҆́ѡвъ, речѐ:
вѣ́мъ ᲂу҆̀бо, ꙗ҆́кѡ и҆з̾ рꙋкѝ моеѧ̀ ѡ҆бличе́нїе моѐ є҆́сть, и҆ рꙋка̀ є҆гѡ̀ тѧжка̀ бы́сть па́че моегѡ̀ воздыха́нїѧ.
Кто̀ ᲂу҆̀бо ᲂу҆вѣ́сть, ꙗ҆́кѡ ѡ҆брѧ́щꙋ є҆го̀ и҆ прїидꙋ̀ ко кончи́нѣ;
И҆ рекꙋ̀ мо́й сꙋ́дъ, ᲂу҆ста́ же моѧ̑ и҆спо́лню ѡ҆бличе́нїѧ,
ᲂу҆разꙋмѣ́ю же и҆сцѣлє́нїѧ, ꙗ҆̀же мѝ рече́тъ, и҆ ѡ҆щꙋщꙋ̀, что́ ми возвѣсти́тъ.
И҆ а҆́ще со мно́гою крѣ́постїю на́йдетъ на мѧ̀, посе́мъ же не воспрети́тъ мѝ.
И҆́стина бо и҆ ѡ҆бличе́нїе ѿ негѡ̀: да и҆зведе́тъ же въ коне́цъ сꙋ́дъ мо́й.
А҆́ще бо во пе́рвыхъ пойдꙋ̀, ктомꙋ̀ нѣ́смь: въ послѣ́днихъ же, ка́кѡ вѣ́мъ є҆го̀;
ѡ҆шꙋ́юю творѧ́щꙋ є҆мꙋ̀, и҆ не разꙋмѣ́хъ: ѡ҆бложи́тъ ѡ҆деснꙋ́ю, и҆ не ᲂу҆зрю̀.
Вѣ́сть бо ᲂу҆жѐ пꙋ́ть мо́й, и҆скꙋси́ же мѧ̀ ꙗ҆́кѡ зла́то.
И҆зы́дꙋ же въ за́повѣдехъ є҆гѡ̀, пꙋти̑ бо є҆гѡ̀ сохрани́хъ, и҆ не ᲂу҆клоню́сѧ ѿ за́повѣдїй є҆гѡ̀
и҆ не престꙋплю̀, въ нѣ́дрѣхъ же мои́хъ сокры́хъ гл҃го́лы є҆гѡ̀.
А҆́ще же и҆ са́мъ сꙋди́лъ та́кѡ, кто́ є҆сть рекі́й проти́вꙋ є҆мꙋ̀; са́мъ бо восхотѣ̀ и҆ сотворѝ.
Сегѡ̀ ра́ди ѡ҆ не́мъ тре́петенъ бы́хъ, наказꙋ́емь же попеко́хсѧ ѡ҆ не́мъ:
сегѡ̀ ра́ди ѿ лица̀ є҆гѡ̀ потщꙋ́сѧ, поꙋчꙋ́сѧ и҆ ᲂу҆бою́сѧ ѿ негѡ̀.
И҆ гдⷭ҇ь ᲂу҆мѧгчи́лъ се́рдце моѐ, и҆ Вседержи́тель потща́сѧ ѡ҆ мнѣ̀:
не вѣ́дѣхъ бо, ꙗ҆́кѡ на́йдетъ на мѧ̀ тьма̀, пред̾ лице́мъ же мои́мъ покры́етъ мра́къ.