Скрыть
24:1
24:3
24:4
24:5
24:8
24:9
24:11
24:13
24:14
24:16
24:17
24:19
24:20
24:21
24:22
24:23
24:25
Церковнославянский (рус)
Почто́ же Го́спода утаи́шася часы́,
нечести́вiи же предѣ́лъ преидо́ша, ста́до съ па́стыремъ разгра́бив­ше?
Подъяре́мника си́рыхъ от­ведо́ша и вола́ вдови́ча въ зало́гъ взя́ша:
уклони́ша немощны́хъ от­ пути́ пра́веднаго, вку́пѣ же скры́шася кро́тцыи земли́:
изыдо́ша же, я́ко осли́ на село́, на мя́, изступи́в­ше сво­его́ чи́на: сла́докъ бы́сть хлѣ́бъ и́мъ ра́ди ю́ныхъ.
Ни́ву пре́жде вре́мене не свою́ су́щу пожа́ша, немощні́и же виногра́дъ нечести́выхъ безъ мзды́ и безъ бра́шна воз­дѣ́лаша:
наги́хъ мно́гихъ успи́ша безъ ри́зъ, оде́жду же души́и́хъ отъ­я́ша:
ка́плями го́рскими мо́кнутъ, зане́же не имѣ́яху покро́ва, въ ка́менiе облеко́шася:
восхи́тиша сироту́ от­ сосца́, па́дшаго же смири́ша:
нагі́я же успи́ша непра́ведно, от­ а́лчущихъ же хлѣ́бъ отъ­я́ша:
въ тѣсни́нахъ непра́ведно засѣдо́ша, пути́ же пра́веднаго не вѣ́дѣша.
И́же изъ гра́да и изъ домо́въ сво­и́хъ изгони́ми быва́ху, душа́ же младе́нцевъ стеня́ше вельми́: Бо́гъ же почто́ си́хъ посѣще́нiя не сотвори́?
На земли́ су́щымъ и́мъ, и не разумѣ́ша, пути́ же пра́веднаго не вѣ́дѣша, ни по стезя́мъ его́ ходи́ша.
Разумѣ́въ же и́хъ дѣла́, предаде́ и́хъ во тму́, и въ нощи́ бу́детъ я́ко та́ть.
И о́ко прелюбо­дѣ́я сохрани́ тму́, глаго́ля: не у́зритъ мя́ о́ко: и покрыва́ло лицу́ наложи́.
Прокопа́ въ нощи́ хра́мины, во дне́хъ же запечатлѣ́ша себе́, не позна́ша свѣ́та:
я́ко а́бiе зау́тра и́мъ сѣ́нь сме́рти, поне́же позна́етъ мяте́жъ сѣ́ни сме́ртныя.
Лего́къ е́сть на лицы́ воды́: проклята́ бу́ди ча́сть и́хъ на земли́, да явя́т­ся же садо́вiя и́хъ на земли́ су́ха:
рукоя́тiе бо си́рыхъ разгра́биша.
Пото́мъ воспомяне́нъ бы́сть ему́ грѣ́хъ, и я́коже мгла́ росы́ изчезе́: воз­дано́ же бу́ди ему́, е́же содѣ́я, сокруше́нъ же бу́ди вся́къ неправди́въ я́ко дре́во неизцѣ́льно:
непло́днѣй бо не добро́ сотвори́ и жены́ не поми́лова.
Я́ростiю же низврати́ немощны́я: воста́въ у́бо не и́мать вѣ́ры я́ти о сво­е́мъ житiи́.
Егда́ же разболи́т­ся, да не надѣ́ет­ся здра́въ бы́ти, но паде́тъ неду́гомъ.
Мно́ги бо озло́би высота́ его́: увяде́ же я́ко зла́къ въ зно́и, или́ я́коже кла́съ от­ стебла́ са́мъ от­па́дъ.
А́ще же ни́, кто́ есть глаго́ляй лжу́ ми́ глаго́лати, и положи́тъ ни во что́же глаго́лы моя́?
Синодальный
1 При всех насилиях и притеснениях на земле «Бог не воспрещает того». 13 «Есть из них враги света»; 18 нечестивые поднялись высоко, и вот, нет их; 25 «Кто обличит меня во лжи»?
Почему не сокрыты от Вседержителя времена, и знающие Его не видят дней Его?
Межи передвигают, угоняют стада и пасут у себя.
У сирот уводят осла, у вдовы берут в залог вола;
бедных сталкивают с дороги, все уничиженные земли принуждены скрываться.
Вот они, как дикие ослы в пустыне, выходят на дело свое, вставая рано на добычу; степь дает хлеб для них и для детей их;
жнут они на поле не своем и собирают виноград у нечестивца;
нагие ночуют без покрова и без одеяния на стуже;
мокнут от горных дождей и, не имея убежища, жмутся к скале;
отторгают от сосцов сироту и с нищего берут залог;
заставляют ходить нагими, без одеяния, и голодных кормят колосьями;
между стенами выжимают масло оливковое, топчут в точилах и жаждут.
В городе люди стонут, и душа убиваемых вопит, и Бог не воспрещает того.
Есть из них враги света, не знают путей его и не ходят по стезям его.
С рассветом встает убийца, умерщвляет бедного и нищего, а ночью бывает вором.
И око прелюбодея ждет сумерков, говоря: ничей глаз не увидит меня, – и закрывает лице.
В темноте подкапываются под домы, которые днем они заметили для себя; не знают света.
Ибо для них утро – смертная тень, так как они знакомы с ужасами смертной тени.
Легок такой на поверхности воды, проклята часть его на земле, и не смотрит он на дорогу садов виноградных.
Засуха и жара поглощают снежную воду: так преисподняя – грешников.
Пусть забудет его утроба матери; пусть лакомится им червь; пусть не остается о нем память; как дерево, пусть сломится беззаконник,
который угнетает бездетную, не рождавшую, и вдове не делает добра.
Он и сильных увлекает своею силою; он встает, и никто не уверен за жизнь свою.
А Он дает ему все для безопасности, и он на то опирается, и очи Его видят пути их.
Поднялись высоко, – и вот, нет их; падают и умирают, как и все, и, как верхушки колосьев, срезываются.
Если это не так, – кто обличит меня во лжи и в ничто обратит речь мою?
Таджикский
Чаро аз ҷониби Тавоно вақтҳо таъин карда нашудаанд? Ва чаро донандагони Ӯ рӯзҳои Ӯро намебинанд?
Марзаҳоро мекӯчонанд; рамаро медузданд ва мечаронанд.
Хари ятимонро гирифта мебаранд; наргови бевазанро ба гарав мегиранд.
Бенавоёнро аз роҳ мегурезонанд: бечораҳои замин якҷоя пинҳон мешаванд.
Инак онҳо, мисли харони ваҳшӣ дар биёбон, ба фаъолияти худ берун омада, хӯроки худро ҷустуҷӯ мекунанд: дашт ба ҳар яке барои бачагонаш ризқу рӯзӣ мерасонад.
Дар саҳро хӯшаҳои бо алаф омехтаро медараванд, ва ангури дерпази токзори бадкорро мечинанд.
Бараҳна мехобанд, бе он ки либосе дошта бошанд, ва дар сармо онҳоро рӯпӯше нест.
Аз бориши кӯҳсор тар мешаванд, ва азбаски паноҳгоҳе надоранд, кӯҳпораро ба оғуш мегиранд.
Ятимро аз пистон ҷудо карда мебаранд, ва бачаи бенаворо бечораро мискинро ба гарав мегиранд.
Онҳоро водор мекунанд, ки бараҳна, бе либос роҳ раванд; ва гуруснагон бандҳои гандумро мебардоранд;
Дар миёни деворҳо равған мекашанд; дар чархуштҳо ангур зер мекунанд, ва ташна мемонанд.
Аз даруни шаҳр мардум фиғон мекашанд, ва ҷони маҷрӯҳон кушташудагон дод мезанад, вале Худо инро мазаммат манъ намекунад.
Инҳо аз ҷумлаи душманони рӯшноӣ нур мебошанд, тариқҳои роҳҳои онро эътироф намекунанд, ва дар роҳҳояш қадам намегузоранд:
Одамкуш Қотил пеш аз дамидани субҳ мехезад, мискин ва бенаворо мекушад, ва шабона бо дуздӣ машғул мешавад.
Чашми зинокор низ мунтазири бегоҳирӯзист, вай мегӯяд: ́Чашми касе маро нахоҳад дид́, – ва рӯяшро мепӯшонад ба рӯяш ниқоб мепӯшад,
Дар торикӣ ба хонаҳо нақб меканад. Рӯзона худро пинҳон медоранд, рӯшноиро намедонанд.
Зеро субҳ барои ҳамаашон сояи марг аст, чунки воҳимаҳои сояи маргро мешиносанд.
Вай бар рӯи об сабук аст; қисмати вай бар замин лаънат аст: ба роҳи токзор дигар рӯ нахоҳад овард.
Чунон ки хушкӣ ва гармӣ оби барфро фурӯ мебарад, ончунон дӯзах гуноҳкоронро.
Батн вайро фаромӯш хоҳад кард; кирм аз вай лаззат хоҳад бурд; вай дигар зикр нахоҳад ёфт; ва ноинсофӣ мисли дарахт хоҳад шикаст.
Вай ба зани бефарзанде ки назоидааст, ситам мекунад, ва ба бевазан некӣ намекунад.
Вай баҳодуронро низ бо қуввати худ мағлуб менамояд; вай бармехезад, ва ҳеҷ кас дар ҳаёти худ эмин нест.
Ба вай Ӯ бехатарӣ амният мебахшад, ва бар он вай такя мекунад; ва чашмони Ӯ бар роҳҳои онҳост.
Андак замоне баланд мешаванд, сипас нест мешаванд; ва паст шуда, мисли ҳама пажмурда мегарданд, ва мисли сари хӯша бурида мешаванд.
Ва агар чунин набошад, кист, ки тавонад маро дурӯғгӯй кунад номад, ва сухани маро ҳеҷу пуч гардонад?»

Cur ab Omnipotente non sunt abscondita tempora, qui autem noverunt eum, ignorant dies illius?
Alii terminos transtulerunt, diripuerunt greges et paverunt eos.
Asinum pupillorum abegerunt et abstulerunt pro pignore bovem viduae.
Subverterunt pauperum viam, et simul se occultare coacti sunt mansueti terrae.
Alii, quasi onagri in deserto, egrediuntur ad opus suum: vigilantes ad praedam in terra arida ad panem liberis.
Agrum non suum demetunt et vineam peccatoris vindemiant.
Nudi pernoctant sine indumento, nec est eis operimentum in frigore.
Imbre montium rigantur et non habentes refugium adhaerent rupibus.
Abripuerunt pupillum ab ubere et pauperem pignori sumpserunt;
nudi et incedentes absque vestitu et esurientes portant spicas.
Inter muros oleum expresserunt et calcatis torcularibus sitiunt.
De civitatibus morientes ingemuerunt, et anima vulneratorum clamavit, et Deus non ponit aurem ad precem.
Ipsi fuerunt rebelles lumini, nescierunt vias eius nec morati sunt in semitis eius.
Mane primo consurgit homicida, interficit egenum et pauperem; per noctem vero erit quasi fur.
Oculus adulteri observat caliginem dicens: "Non me videbit oculus"; et operiet vultum suum.
Perfodit in tenebris domos, interdiu sese abdiderunt et ignoraverunt lucem.
Si subito apparuerit aurora, arbitrantur umbram mortis, nam sunt assueti terroribus umbrae mortis.
"Levis est super faciem aquae; maledicta est pars eius in terra, nec est qui se dirigat ad vineas eius.
Siccitas et calor abstulerunt aquas nivium, et inferi eos, qui peccaverunt.
Sinus matris obliviscatur eius, dulcedo illius vermes fiant; non sit in recordatione, sed conteratur quasi lignum iniquitas.
Male egit cum sterili, quae non parit, et viduae bene non fecit.
Detraxit fortes in fortitudine sua et, cum steterit, ille non credet vitae suae.
Dedit ei locum securitatis, quo sustentetur; oculi autem eius sunt in viis illius.
Elevati sunt ad modicum et non subsistent, et humiliabuntur sicut omnia et auferentur et sicut summitates spicarum conterentur".
Quod si non est ita, quis me potest arguere esse mentitum et ponere in nihilum verba mea?».
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible