|
Отвѣща́въ же Валда́дъ Савхе́йскiй, рече́:
что́ бо нача́ло, а́ще не стра́хъ от него́, и́же твори́тъ вся́ческая въ вы́шнихъ?
Да никто́же бо мни́тъ, я́ко е́сть умедле́нiе во́инствомъ: и на кого́ не на́йдетъ навѣ́тъ от него́?
Ка́ко бо бу́детъ пра́веденъ человѣ́къ предъ Бо́гомъ? или́ кто́ очи́ститъ себе́ рожде́нный от жены́?
А́ще лунѣ́ повелѣва́етъ, и не сiя́етъ, звѣ́зды же нечи́сты су́ть предъ ни́мъ,
кольми́ па́че человѣ́къ гно́й, и сы́нъ человѣ́ческiй че́рвь.
|
И отвечал Вилдад Савхеянин и сказал:
держава и страх у Него; Он творит мир на высотах Своих!
Есть ли счет воинствам Его? и над кем не восходит свет Его?
И как человеку быть правым пред Богом, и как быть чистым рожденному женщиною?
Вот даже луна, и та несветла, и звезды нечисты пред очами Его.
Тем менее человек, который есть червь, и сын человеческий, который есть моль.
|
Da sagte Bildad von Schuach:
»Gott herrscht mit Furcht erregender Gewalt, mit starker Hand schafft er im Himmel Frieden.
Wer kann die Scharen seiner Diener zählen? Geht Gottes Licht nicht über allen auf?
Wie will ein Mensch vor Gott bestehen können, ein von der Frau Geborener je schuldlos sein?
Sogar das Licht des Mondes ist nicht hell und auch die Sterne sind nicht rein für Gott,
geschweige denn der Mensch, die Eintagsfliege! Was gilt bei Gott schon dieser kleine Wurm?«
|
Ѿвѣща́въ же валда́дъ саѵхе́йскїй, речѐ:
что́ бо нача́ло, а҆́ще не стра́хъ ѿ негѡ̀, и҆́же твори́тъ всѧ́чєскаѧ въ вы́шнихъ;
Да никто́же бо мни́тъ, ꙗ҆́кѡ є҆́сть ᲂу҆медле́нїе во́инствѡмъ: и҆ на кого̀ не на́йдетъ навѣ́тъ ѿ негѡ̀;
Ка́кѡ бо бꙋ́детъ првⷣнъ человѣ́къ пред̾ бг҃омъ; и҆лѝ кто̀ ѡ҆чи́ститъ себѐ рожде́нный ѿ жены̀;
А҆́ще лꙋнѣ̀ повелѣва́етъ, и҆ не сїѧ́етъ, ѕвѣ́зды же нечи̑сты сꙋ́ть пред̾ ни́мъ,
кольмѝ па́че человѣ́къ гно́й, и҆ сы́нъ человѣ́ческїй че́рвь.
|