Скрыть
26:1
Церковнославянский (рус)
Отвѣща́въ же и́овъ, рече́:
кому́ при­­лѣжи́ши, или́ кому́ хо́щеши помога́ти? не сему́ ли, ему́же мно́га крѣ́пость и ему́же мы́шца крѣпка́ е́сть?
Кому́ совѣ́тъ да́лъ еси́? не ему́же ли вся́ прему́дрость? Кого́ пожене́ши? не ему́же ли преве́лiя си́ла?
Кому́ воз­вѣсти́лъ еси́ глаго́лы? дыха́нiе же чiе́ есть исходя́щее изъ тебе́?
Еда́ исполи́ни родя́т­ся подъ водо́ю и сосѣ́дми ея́?
На́гъ а́дъ предъ ни́мъ, и нѣ́сть покрыва́ла па́губѣ.
Простира́яй сѣ́веръ ни на че́мже, повѣ́шаяй зе́млю ни наче́мже,
связу́яй во́ду на о́блацѣхъ сво­и́хъ, и не расто́ржеся о́блакъ подъ не́ю:
держа́й лице́ престо́ла, простира́я надъ ни́мъ о́блакъ сво́й:
повелѣ́нiе окружи́ на лице́ воды́ да́же до сконча́нiя свѣ́та со тмо́ю.
Столпи́ небе́снiи простро́шася и ужасо́шася от­ запреще́нiя его́.
Крѣ́постiю укроти́ мо́ре, и хи́тростiю его́ низложе́нъ бы́сть ки́тъ:
вереи́ же небе́сныя убоя́шася его́: повелѣ́нiемъ же умертви́ змі́а от­сту́пника.
Се́, сiя́ ча́сти пути́ его́: и о ка́пли сло́ва услы́шимъ въ не́мъ: си́лу же гро́ма его́ кто́ увѣ́да, когда́ сотвори́тъ?
Синодальный
И отвечал Иов и сказал:
как ты помог бессильному, поддержал мышцу немощного!
Какой совет подал ты немудрому и как во всей полноте объяснил дело!
Кому ты говорил эти слова, и чей дух исходил из тебя?
Рефаимы трепещут под водами, и живущие в них.
Преисподняя обнажена пред Ним, и нет покрывала Аваддону.
Он распростер север над пустотою, повесил землю ни на чем.
Он заключает воды в облаках Своих, и облако не расседается под ними.
Он поставил престол Свой, распростер над ним облако Свое.
Черту провел над поверхностью воды, до границ света со тьмою.
Столпы небес дрожат и ужасаются от грозы Его.
Силою Своею волнует море и разумом Своим сражает его дерзость.
От духа Его – великолепие неба; рука Его образовала быстрого скорпиона.
Вот, это части путей Его; и как мало мы слышали о Нем! А гром могущества Его кто может уразуметь?
Французский (LSG)
Job prit la parole et dit:
Comme tu sais bien venir en aide à la faiblesse! Comme tu prêtes secours au bras sans force!
Quels bons conseils tu donnes à celui qui manque d'intelligence! Quelle abondance de sagesse tu fais paraître!
A qui s'adressent tes paroles? Et qui est-ce qui t'inspire?
Devant Dieu les ombres tremblent Au-dessous des eaux et de leurs habitants;
Devant lui le séjour des morts est nu, L'abîme n'a point de voile.
Il étend le septentrion sur le vide, Il suspend la terre sur le néant.
Il renferme les eaux dans ses nuages, Et les nuages n'éclatent pas sous leur poids.
Il couvre la face de son trône, Il répand sur lui sa nuée.
Il a tracé un cercle à la surface des eaux, Comme limite entre la lumière et les ténèbres.
Les colonnes du ciel s'ébranlent, Et s'étonnent à sa menace.
Par sa force il soulève la mer, Par son intelligence il en brise l'orgueil.
Son souffle donne au ciel la sérénité, Sa main transperce le serpent fuyard.
Ce sont là les bords de ses voies, C'est le bruit léger qui nous en parvient; Mais qui entendra le tonnerre de sa puissance?
А Јов одговори и рече:
Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку!
Како си световао оног који је без мудрости и показао разум изобила!
Коме си говорио те речи? И чији је дух изашао из тебе?
И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.
Откривен је пакао пред Њим, нити има покривача погибли.
Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем.
Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.
Држи престо свој, разапиње облак свој над њим.
Међу је поставио око воде докле не буде крај светлости и мраку.
Ступови небески тресу се и дрхћу од претње Његове.
Силом је својом поцепао море и разумом својим разбио беснило његово.
Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију.
Гле, то су делови путева Његових; али како је мали део што чусмо о Њему? И ко ће разумети гром силе Његове?
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки