Скрыть
27:1
27:2
27:3
27:5
27:11
27:16
27:18
27:22
Церковнославянский (рус)
Еще́ же при­­ложи́въ и́овъ, рече́ въ при́тчахъ:
жи́въ Госпо́дь, и́же ми́ си́це суди́, и Вседержи́тель, и́же огорчи́ ми ду́шу:
до́ндеже еще́ дыха́нiе мое́ е́сть и Ду́хъ Бо́жiй су́щiй въ но́здрехъ мо­и́хъ,
не воз­глаго́лютъ устнѣ́ мо­и́ беззако́нiя, ниже́ душа́ моя́ по­учи́т­ся непра́вдѣ.
Не бу́ди мнѣ́ правди́выми нарещи́ ва́съ, до́ндеже умру́: не измѣню́ бо незло́бiя мо­его́.
Пра́вдѣ же внима́я, не оста́влю ея́, не свѣ́мъ бо себе́ злы́хъ содѣ́лав­ша.
Оба́че же, дабы́ бы́ли врази́ мо­и́, я́коже низвраще́нiе нечести́выхъ, и востаю́щiи на мя́, я́коже па́губа пребеззако́н­ныхъ.
И ка́я бо е́сть наде́жда нечести́вому, я́ко ожида́етъ? надѣ́яся на Го́спода спасе́т­ся ли?
или́ мольбу́ его́ услы́шитъ Бо́гъ? или́ наше́дшей ему́ бѣдѣ́,
еда́ и́мать ко́е дерзнове́нiе предъ ни́мъ? или́ я́ко при­­зва́в­шу ему́, услы́шитъ ли его́?
Сего́ ра́ди воз­вѣщу́ ва́мъ, что́ е́сть въ руцѣ́ Госпо́дни, и, е́же е́сть у Вседержи́теля, не солжу́.
Се́, вси́ вѣ́сте, я́ко тще́тная ко тще́тнымъ при­­лага́ете.
Сiя́ ча́сть человѣ́ка нечести́ваго от­ Го́спода: и жре́бiй си́льныхъ прiи́детъ от­ Вседержи́теля на ня́.
А́ще мно́зи бу́дутъ сы́нове и́хъ, на заколе́нiе бу́дутъ:а́ще же и воз­мужа́ютъ, ни́щы бу́дутъ:
оста́в­шiися же ему́ сме́ртiю у́мрутъ, и вдови́цъ и́хъ никто́же поми́луетъ.
А́ще собере́тъ я́коже зе́млю сребро́, и я́коже бре́нiе угото́витъ зла́то,
сiя́ вся́ пра́веднiи одержа́тъ, имѣ́нiя же его́ и́стин­нiи во́змутъ:
бу́детъ же до́мъ его́ я́ко мо́лiе, и я́ко паучи́на, я́же снабдѣ́.
Бога́тый у́снетъ и не при­­ложи́тъ, о́чи сво­и́ от­ве́рзе, и нѣ́сть.
Обыдо́ша его́ я́коже вода́ болѣ́зни, но́щiю же я́тъ его́ при­­мра́къ.
Во́зметъ же его́ ва́ръ, и отъи́детъ, и воз­вѣ́етъ его́ от­ мѣ́ста его́,
и ве́ржетъ на него́, и не пощади́тъ, изъ руку́ его́ бѣжа́нiемъ побѣжи́тъ:
воспле́щетъ на́нь рука́ма сво­и́ма и съ шу́момъ во́зметъ его́ от­ мѣ́ста сво­его́.
Синодальный
1 Иов снова уверяет о своей непорочности; 8 нечестивый не может надеяться на Бога; 13 богатство нечестивого суетно, Бог «устремится на него» и люди посвищут над ним.
И продолжал Иов возвышенную речь свою и сказал:
жив Бог, лишивший меня суда, и Вседержитель, огорчивший душу мою,
что, доколе еще дыхание мое во мне и дух Божий в ноздрях моих,
не скажут уста мои неправды, и язык мой не произнесет лжи!
Далек я от того, чтобы признать вас справедливыми; доколе не умру, не уступлю непорочности моей.
Крепко держал я правду мою и не опущу ее; не укорит меня сердце мое во все дни мои.
Враг мой будет, как нечестивец, и восстающий на меня, как беззаконник.
Ибо какая надежда лицемеру, когда возьмет, когда исторгнет Бог душу его?
Услышит ли Бог вопль его, когда придет на него беда?
Будет ли он утешаться Вседержителем и призывать Бога во всякое время?
Возвещу вам, что́ в руке Божией; что́ у Вседержителя, не скрою.
Вот, все вы и сами видели; и для чего вы столько пустословите?
Вот доля человеку беззаконному от Бога, и наследие, какое получают от Вседержителя притеснители.
Если умножаются сыновья его, то под меч; и потомки его не насытятся хлебом.
Оставшихся по нем смерть низведет во гроб, и вдовы их не будут плакать.
Если он наберет кучи серебра, как праха, и наготовит одежд, как брение,
то он наготовит, а одеваться будет праведник, и серебро получит себе на долю беспорочный.
Он строит, как моль, дом свой и, как сторож, делает себе шалаш;
ложится спать богачом и таким не встанет; открывает глаза свои, и он уже не тот.
Как во́ды, постигнут его ужасы; в ночи похитит его буря.
Поднимет его восточный ветер и понесет, и он быстро побежит от него.
Устремится на него и не пощадит, как бы он ни силился убежать от руки его.
Всплеснут о нем руками и посвищут над ним с места его!
Французский (LSG)
Job prit de nouveau la parole sous forme sentencieuse et dit:
Dieu qui me refuse justice est vivant! Le Tout Puissant qui remplit mon âme d'amertume est vivant!
Aussi longtemps que j'aurai ma respiration, Et que le souffle de Dieu sera dans mes narines,
Mes lèvres ne prononceront rien d'injuste, Ma langue ne dira rien de faux.
Loin de moi la pensée de vous donner raison! Jusqu'à mon dernier soupir je défendrai mon innocence;
Je tiens à me justifier, et je ne faiblirai pas; Mon coeur ne me fait de reproche sur aucun de mes jours.
Que mon ennemi soit comme le méchant, Et mon adversaire comme l'impie!
Quelle espérance reste-t-il à l'impie, Quand Dieu coupe le fil de sa vie, Quand il lui retire son âme?
Est-ce que Dieu écoute ses cris, Quand l'angoisse vient l'assaillir?
Fait-il du Tout Puissant ses délices? Adresse-t-il en tout temps ses prières à Dieu?
Je vous enseignerai les voies de Dieu, Je ne vous cacherai pas les desseins du Tout Puissant.
Mais vous les connaissez, et vous êtes d'accord; Pourquoi donc vous laisser aller à de vaines pensées?
Voici la part que Dieu réserve au méchant, L'héritage que le Tout Puissant destine à l'impie.
S'il a des fils en grand nombre, c'est pour le glaive, Et ses rejetons manquent de pain;
Ceux qui échappent sont enterrés par la peste, Et leurs veuves ne les pleurent pas.
S'il amasse l'argent comme la poussière, S'il entasse les vêtements comme la boue,
C'est lui qui entasse, mais c'est le juste qui se revêt, C'est l'homme intègre qui a l'argent en partage.
Sa maison est comme celle que bâtit la teigne, Comme la cabane que fait un gardien.
Il se couche riche, et il meurt dépouillé; Il ouvre les yeux, et tout a disparu.
Les terreurs le surprennent comme des eaux; Un tourbillon l'enlève au milieu de la nuit.
Le vent d'orient l'emporte, et il s'en va; Il l'arrache violemment de sa demeure.
Dieu lance sans pitié des traits contre lui, Et le méchant voudrait fuir pour les éviter.
On bat des mains à sa chute, Et on le siffle à son départ.
Є҆ще́ же приложи́въ і҆́ѡвъ, речѐ въ при́тчахъ:
жи́въ гдⷭ҇ь, и҆́же мѝ си́це сꙋдѝ, и҆ Вседержи́тель, и҆́же ѡ҆горчи́ ми дꙋ́шꙋ:
до́ндеже є҆щѐ дыха́нїе моѐ є҆́сть и҆ дх҃ъ бж҃їй сꙋ́щїй въ но́здрехъ мои́хъ,
не возглаго́лютъ ᲂу҆стнѣ̀ моѝ беззако́нїѧ, нижѐ дꙋша̀ моѧ̀ поꙋчи́тсѧ непра́вдѣ.
Не бꙋ́ди мнѣ̀ правди́выми нарещѝ ва́съ, до́ндеже ᲂу҆мрꙋ̀: не и҆змѣню́ бо неѕло́бїѧ моегѡ̀.
Пра́вдѣ же внима́ѧ, не ѡ҆ста́влю є҆ѧ̀, не свѣ́мъ бо себѐ ѕлы́хъ содѣ́лавша.
Ѻ҆ба́че же, дабы̀ бы́ли вразѝ моѝ, ꙗ҆́коже низвраще́нїе нечести́выхъ, и҆ востаю́щїи на мѧ̀, ꙗ҆́коже па́гꙋба пребеззако́нныхъ.
И҆ ка́ѧ бо є҆́сть наде́жда нечести́вомꙋ, ꙗ҆́кѡ ѡ҆жида́етъ; надѣ́ѧсѧ на гдⷭ҇а спасе́тсѧ ли;
и҆лѝ мольбꙋ̀ є҆гѡ̀ ᲂу҆слы́шитъ бг҃ъ; и҆лѝ наше́дшей є҆мꙋ̀ бѣдѣ̀,
є҆да̀ и҆́мать ко́е дерзнове́нїе пред̾ ни́мъ; и҆лѝ ꙗ҆́кѡ призва́вшꙋ є҆мꙋ̀, ᲂу҆слы́шитъ ли є҆го̀;
Сегѡ̀ ра́ди возвѣщꙋ̀ ва́мъ, что̀ є҆́сть въ рꙋцѣ̀ гдⷭ҇ни, и҆, є҆́же є҆́сть ᲂу҆ Вседержи́телѧ, не солжꙋ̀.
Сѐ, всѝ вѣ́сте, ꙗ҆́кѡ тщє́тнаѧ ко тщє́тнымъ прилага́ете.
Сїѧ̀ ча́сть человѣ́ка нечести́вагѡ ѿ гдⷭ҇а: и҆ жре́бїй си́льныхъ прїи́детъ ѿ Вседержи́телѧ на нѧ̀.
А҆́ще мно́зи бꙋ́дꙋтъ сы́нове и҆́хъ, на заколе́нїе бꙋ́дꙋтъ: а҆́ще же и҆ возмꙋжа́ютъ, ни́щы бꙋ́дꙋтъ:
ѡ҆ста́вшїисѧ же є҆мꙋ̀ сме́ртїю ᲂу҆́мрꙋтъ, и҆ вдови́цъ и҆́хъ никто́же поми́лꙋетъ.
А҆́ще собере́тъ ꙗ҆́коже зе́млю сребро̀, и҆ ꙗ҆́коже бре́нїе ᲂу҆гото́витъ зла́то,
сїѧ̑ всѧ̑ првⷣнїи ѡ҆держа́тъ, и҆мѣ̑нїѧ же є҆гѡ̀ и҆́стиннїи во́змꙋтъ:
бꙋ́детъ же до́мъ є҆гѡ̀ ꙗ҆́кѡ мо́лїе, и҆ ꙗ҆́кѡ паꙋчи́на, ꙗ҆̀же снабдѣ̀.
Бога́тый ᲂу҆́снетъ и҆ не приложи́тъ, ѻ҆́чи своѝ ѿве́рзе, и҆ нѣ́сть.
Ѡ҆быдо́ша є҆го̀ ꙗ҆́коже вода̀ бѡлѣ́зни, но́щїю же ꙗ҆́тъ є҆го̀ примра́къ.
Во́зметъ же є҆го̀ ва́ръ, и҆ ѿи́детъ, и҆ возвѣ́етъ є҆го̀ ѿ мѣ́ста є҆гѡ̀,
и҆ ве́ржетъ на него̀, и҆ не пощади́тъ, и҆з̾ рꙋкꙋ̀ є҆гѡ̀ бѣжа́нїемъ побѣжи́тъ:
воспле́щетъ на́нь рꙋка́ма свои́ма и҆ съ шꙋ́момъ во́зметъ є҆го̀ ѿ мѣ́ста своегѡ̀.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible