Скрыть
28:4
28:8
Церковнославянский (рус)
Е́сть бо сребру́ мѣ́сто, от­ону́дуже и быва́етъ, и мѣ́сто зла́ту, от­ону́дуже очища́ет­ся.
Желѣ́зо бо изъ земли́ ражда́ет­ся, мѣ́дь же ра́вно ка́менiю сѣче́т­ся.
Чи́нъ положи́ тмѣ́, и вся́ концы́ са́мъ испыту́етъ, камы́къ тмы́ и сѣ́нь сме́рти.
Пресѣче́нiе пото́ка от­ пра́ха: забыва́ющiи же пу́ть пра́вый изнемого́ша, от­ человѣ́къ подвиго́шася.
Е́сть земля́, изъ нея́же изы́детъ хлѣ́бъ: подъ не́ю обрати́ся я́ко о́гнь.
Мѣ́сто сапфи́ра ка́менiе ея́, и пе́рсть зла́то ему́.
Стезя́, не позна́ ея́ пти́ца, и не узрѣ́ ю́ о́ко су́пово,
и не ходи́ша по не́й сы́нове велича́выхъ, и не пре́йде по не́й ле́въ.
На несѣко́мѣ ка́мени простре́ ру́ку свою́, преврати́ же изъ коре́нiя го́ры:
бре́ги рѣ́къ расто́рже, вся́кое же честно́е ви́дѣ о́ко мое́:
глубины́ же рѣ́къ от­кры́ и показа́ си́лу свою́ на свѣ́тъ.
Прему́дрость же от­ку́ду обрѣ́теся? и ко́е мѣ́сто е́сть вѣ́дѣнiя?
Не вѣ́сть человѣ́къ пути́ ея́, ниже́ обрѣ́теся въ человѣ́цѣхъ.
Бе́здна рече́: нѣ́сть во мнѣ́: и мо́ре рече́: нѣ́сть со мно́ю.
Не да́ст­ся сокро́вище за ню́, и не извѣ́сит­ся сребро́ на измѣне́нiе ея́,
и не сравни́т­ся со зла́томъ Софи́рскимъ, со о́никсомъ честны́мъ и сапфи́ромъ:
не ра́вно бу́детъ е́й зла́то и криста́ль, и измѣне́нiе ея́ сосу́ди зла́ти.
Превысо́кая и би́серiе не помя́нут­ся, и при­­тяжи́ прему́дрость па́че вну́трен­нѣйшихъ:
не уравни́т­ся е́й топа́зiй еѳiо́пскiй, со зла́томъ чи́стымъ не сравни́т­ся.
Прему́дрость же от­ку́ду обрѣ́теся? и ко́е мѣ́сто е́сть ра́зуму?
Утаи́ся от­ вся́каго человѣ́ка, и от­ пти́цъ небе́сныхъ скры́ся.
Па́губа и сме́рть реко́стѣ: слы́шахомъ ея́ сла́ву.
Бо́гъ бла́го позна́ ея́ пу́ть: са́мъ бо вѣ́сть мѣ́сто ея́.
И́бо са́мъ поднебе́сную всю́ надзира́етъ, вѣ́дый, я́же на земли́, вся́, я́же сотвори́.
Вѣ́тровъ вѣ́съ и водѣ́ мѣ́ру егда́ сотвори́лъ,
та́ко ви́дяй сочте́, и пу́ть въ сотрясе́нiи гласо́въ,
тогда́ ви́дѣ ю́ и повѣ́да ю́, угото́вавъ изслѣ́ди
и рече́ человѣ́ку: се́, благо­че́стiе е́сть прему́дрость, а е́же удаля́тися от­ зла́ е́сть вѣ́дѣнiе.
Синодальный
Так! у серебра есть источная жила, и у золота место, где его плавят.
Железо получается из земли; из камня выплавляется медь.
Человек полагает предел тьме и тщательно разыскивает камень во мраке и тени смертной.
Вырывают рудокопный колодезь в местах, забытых ногою, спускаются вглубь, висят и зыблются вдали от людей.
Земля, на которой вырастает хлеб, внутри изрыта как бы огнем.
Камни ее – место сапфира, и в ней песчинки золота.
Стези туда не знает хищная птица, и не видал ее глаз коршуна;
не попирали ее скимны, и не ходил по ней шакал.
На гранит налагает он руку свою, с корнем опрокидывает горы;
в скалах просекает каналы, и все драгоценное видит глаз его;
останавливает течение потоков и сокровенное выносит на свет.
Но где премудрость обретается? и где место разума?
Не знает человек цены ее, и она не обретается на земле живых.
Бездна говорит: не во мне она; и море говорит: не у меня.
Не дается она за золото и не приобретается она за вес серебра;
не оценивается она золотом Офирским, ни драгоценным ониксом, ни сапфиром;
не равняется с нею золото и кристалл, и не выменяешь ее на сосуды из чистого золота.
А о кораллах и жемчуге и упоминать нечего, и приобретение премудрости выше рубинов.
Не равняется с нею топаз Ефиопский; чистым золотом не оценивается она.
Откуда же исходит премудрость? и где место разума?
Сокрыта она от очей всего живущего и от птиц небесных утаена.
Аваддон и смерть говорят: ушами нашими слышали мы слух о ней.
Бог знает путь ее, и Он ведает место ее.
Ибо Он прозирает до концов земли и видит под всем небом.
Когда Он ветру полагал вес и располагал воду по мере,
когда назначал устав дождю и путь для молнии громоносной,
тогда Он видел ее и явил ее, приготовил ее и еще испытал ее
и сказал человеку: вот, страх Господень есть истинная премудрость, и удаление от зла – разум.
Французский (LSG)
Il y a pour l'argent une mine d'où on le fait sortir, Et pour l'or un lieu d'où on l'extrait pour l'affiner;
Le fer se tire de la poussière, Et la pierre se fond pour produire l'airain.
L'homme fait cesser les ténèbres; Il explore, jusque dans les endroits les plus profonds, Les pierres cachées dans l'obscurité et dans l'ombre de la mort.
Il creuse un puits loin des lieux habités; Ses pieds ne lui sont plus en aide, Et il est suspendu, balancé, loin des humains.
La terre, d'où sort le pain, Est bouleversée dans ses entrailles comme par le feu.
Ses pierres contiennent du saphir, Et l'on y trouve de la poudre d'or.
L'oiseau de proie n'en connaît pas le sentier, L'oeil du vautour ne l'a point aperçu;
Les plus fiers animaux ne l'ont point foulé, Le lion n'y a jamais passé.
L'homme porte sa main sur le roc, Il renverse les montagnes depuis la racine;
Il ouvre des tranchées dans les rochers, Et son oeil contemple tout ce qu'il y a de précieux;
Il arrête l'écoulement des eaux, Et il produit à la lumière ce qui est caché.
Mais la sagesse, où se trouve-t-elle? Où est la demeure de l'intelligence?
L'homme n'en connaît point le prix; Elle ne se trouve pas dans la terre des vivants.
L'abîme dit: Elle n'est point en moi; Et la mer dit: Elle n'est point avec moi.
Elle ne se donne pas contre de l'or pur, Elle ne s'achète pas au poids de l'argent;
Elle ne se pèse pas contre l'or d'Ophir, Ni contre le précieux onyx, ni contre le saphir;
Elle ne peut se comparer à l'or ni au verre, Elle ne peut s'échanger pour un vase d'or fin.
Le corail et le cristal ne sont rien auprès d'elle: La sagesse vaut plus que les perles.
La topaze d'Éthiopie n'est point son égale, Et l'or pur n'entre pas en balance avec elle.
D'où vient donc la sagesse? Où est la demeure de l'intelligence?
Elle est cachée aux yeux de tout vivant, Elle est cachée aux oiseaux du ciel.
Le gouffre et la mort disent: Nous en avons entendu parler.
C'est Dieu qui en sait le chemin, C'est lui qui en connaît la demeure;
Car il voit jusqu'aux extrémités de la terre, Il aperçoit tout sous les cieux.
Quand il régla le poids du vent, Et qu'il fixa la mesure des eaux,
Quand il donna des lois à la pluie, Et qu'il traça la route de l'éclair et du tonnerre,
Alors il vit la sagesse et la manifesta, Il en posa les fondements et la mit à l'épreuve.
Puis il dit à l'homme: Voici, la crainte du Seigneur, c'est la sagesse; S'éloigner du mal, c'est l'intelligence.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки