Скрыть
30:1
30:2
30:3
30:4
30:5
30:6
30:7
30:8
30:11
30:12
30:13
30:15
30:17
30:18
30:21
30:22
30:27
30:28
Церковнославянский (рус)
Ны́нѣ же поруга́шамися малѣ́йшiи: ны́нѣ уча́тъ мя́ от­ ча́сти, и́хже отце́въ уничтожа́хъ, и́хже не вмѣня́хъ досто́йными псо́въ мо­и́хъ ста́дъ.
Крѣ́пость же ру́къ и́хъ во что́ мнѣ́ бы́сть? у ни́хъ погиба́­ше сконча́нiе.
Въ ску́дости и гла́дѣ безпло́денъ: и́же бѣжа́ху въ безво́дное вчера́ сотѣсне́нiе и бѣ́дность:
и́же обхожда́ху бы́лiе въ де́брехъ, и́мже бы́лiе бя́ше бра́шно, безче́стнiи же и похуле́н­нiи, ску́дни вся́каго бла́га, и́же и коре́нiе древе́съ жва́ху от­ гла́да вели́каго.
Воста́ша на мя́ та́тiе,
и́хже до́мове бѣ́ша пеще́ры ка́мен­ны:
от­ среды́ доброгла́сныхъ возопiю́тъ, и́же подъ хвра́стiемъ ди́вiимъ живя́ху:
безу́мныхъ сы́нове и безче́стныхъ, и́мя и сла́ва угаше́на на земли́.
Ны́нѣ же гу́сли е́смь а́зъ и́мъ, и мене́ въ при́тчу и́мутъ:
воз­гнуша́лися же мно́ю от­ступи́в­ше дале́че, ни лица́ мо­его́ пощадѣ́ша от­ плюнове́нiя.
Отве́рзъ бо ту́лъ сво́й уязви́ мя, и узду́ уста́мъ мо­и́мъ наложи́.
На десну́ю от­ра́сли воста́ша, но́зѣ сво­и́ простро́ша и путесотвори́ша на мя́ стези́ па́губы сво­ея́.
Сотро́шася стези́ моя́, совлеко́ша бо ми́ оде́жду.
Стрѣла́ми сво­и́ми устрѣли́ мя: сотвори́ ми, я́коже восхотѣ́: въ болѣ́знехъ скисо́хся, обраща́ют­ся же ми́ ско́рби.
Оти́де ми́ наде́жда я́коже вѣ́тръ, и я́коже о́блакъ спасе́нiе мое́.
И ны́нѣ на мя́ излiе́т­ся душа́ моя́: и одержа́тъ мя́ дні́е печа́лей:
но́щiю же ко́сти моя́ смято́шася, жи́лы же моя́ разслабѣ́ша.
Мно́гою крѣ́постiю я́т­ся за ри́зу мою́: я́коже ожере́лiе ри́зы мо­ея́ объя́ мя.
Вмѣня́еши же мя́ ра́вна бре́нiю, въ земли́ и пе́пелѣ ча́сть моя́.
Возопи́хъ же къ тебѣ́, и не услы́шалъ мя́ еси́: ста́ша же и смотри́ша на мя́.
Наидо́ша же на мя́ безъ ми́лости, руко́ю крѣ́пкою уязви́лъ мя́ еси́:
вчини́лъ же мя́ еси́ въ болѣ́знехъ и от­ве́рглъ еси́ мя́ от­ спасе́нiя.
Вѣ́мъ бо, я́ко сме́рть мя́ сотре́тъ: до́мъ бо вся́кому сме́ртну земля́.
А́ще бы воз­мо́жно бы́ло, са́мъ бы́хъ себе́ уби́лъ, или́ моли́лъ бы́хъ ино́го, дабы́ ми́ то́ сотвори́лъ.
А́зъ же о вся́цѣмъ немощнѣ́мъ воспла́кахся, воз­дохну́хъ же ви́дѣвъ му́жа въ бѣда́хъ.
А́зъ же жда́хъ благи́хъ, и се́, срѣто́ша мя́ па́че дні́е зо́лъ.
Чре́во мое́ воскипѣ́ и не умолчи́тъ: предвари́ша мя́ дні́е нищеты́.
Стеня́ ходи́хъ безъ обузда́нiя, стоя́хъ же въ собо́рѣ вопiя́.
Бра́тъ бы́хъ Си́ринамъ, дру́гъ же пти́чiй.
Ко́жа же моя́ помрачи́ся вельми́, и ко́сти моя́ сгорѣ́ша от­ зно́я.
Обрати́шася же въ пла́чь гу́сли моя́, пѣ́снь же моя́ въ рыда́нiе мнѣ́.
Рус. (Юнгеров)
А ныне смеются надо мною младшие, ныне учат меня некоторые из тех, отцов коих я уничижал, которых не считал наравне со псами при моих стадахъ.
И сила рук их к чему мне была-бы? у них погибло достояние.
От скудости и голода (каждый из них) безплоден, вчера убегли они в (место) безводное, лишения и бедствования.
Они обходят (собирая) траву в ущельяхъ, (так как) трава для них служит пищей, безчестные и презренные, лишенные всякаго добра, они и корни дерев жуют от великаго голода.
Возстали на меня воры,
Жилищами которых служили пещеры каменныя.
Кричат они среди ущелий, живут под диким хворостом.
Они – сыновья (людей) безумных и безчестных, (коих) имя и память погасли на земле.
Для них я ныне сделался (как бы) гуслями и меня сделали притчею.
Они гнушаются мною, становясь далеко, и не удерживаются плевать пред лицем моимъ.
Ибо Онъ, открыв колчан Свой, уязвил меня и наложил узду на уста мои.
С правой стороны (меня) юноши встали: ноги свои распростерли и направили на меня гибельные пути свои.
Загладились пути мои, ибо совлекли с меня одежду.
Стрелами Своими Он пронзил меня, поступил со мною, как захотел; в болезнях я истлелъ, возвращаются ко мне скорби.
Отошла от меня надежда, как ветер, и, как облако, спасение мое.
И ныне изливается душа моя во мне и дни печали объяли меня.
Ночью кости мои ноютъ, жилы же мои ослабели.
С большою силою Он взялся за одежду мою: как ожерелье одежды моей, Он охватил меня.
Ты уподобил меня грязи, и в земле и пепле удел мой.
Я взываю к Тебе, и Ты не услышал меня, а они стояли и смотрели на меня.
Напали на меня без милости, крепкою рукою Ты уязвил меня.
Ты подверг меня болезням и лишил меня спасения.
Ибо я знаю, что смерть сокрушит меня: дом всякому смертному – земля.
Если бы возможно было, я убил-бы самого себя, или умолял-бы другого сделать со мною это.
А я плакал о всяком немощном, вздыхал при виде человека в нужде.
И я ждал добра, а вот, встретили меня дни бедствий.
Мои внутренности вскипели и не умолкнутъ, предварили меня дни нищеты.
Со стоном хожу, не зажимая рта, стоял в собрании и кричал.
Братом стал сиренамъ, другом птицамъ.
Кожа моя весьма почернела, а кости мои сгорели от жара.
Гусли мои обратились в плач, а песни мои у меня – в рыдание.
Латинский (Nova Vulgata)
Nunc autem derident me iuniores tempore, quorum non dignabar patres ponere cum canibus gregis mei;
quorum virtus manuum mihi erat pro nihilo, et robur iuvenile perierat totum.
Egestate et fame steriles, qui rodebant in solitudine, serotino tempore fiebant turbo et vastatio;
et mandebant herbas et arborum frutices, et radix iuniperorum erat cibus eorum.
De medio eiciebantur, clamabant contra eos tamquam fures;
ad ripas habitabant torrentium et in cavernis terrae et petrarum;
inter frutices rudebant, sub sentibus se congerebant;
filii stultorum et ignobilium et de terra penitus exturbati.
Nunc in eorum canticum versus sum et factus sum eis in proverbium.
Abominantur me et longe fugiunt a me et faciem meam conspuere non verentur.
Pharetram enim suam aperuit et afflixit me et frenum in os meum immisit.
Ad dexteram progenies surrexerunt; pedes meos subverterunt et complanaverunt contra me semitas ruinae.
Dissipaverunt itinera mea, insidiati sunt mihi et praevaluerunt, et non fuit qui ferret auxilium.
Quasi rupto muro et aperto irruerunt super me et sub ruinis devoluti sunt.
Versi sunt contra me in terrores, persequitur quasi ventus principatum meum, et velut nubes pertransiit salus mea.
Nunc autem in memetipso effunditur anima mea; et possident me dies afflictionis.
Nocte os meum perforatur doloribus; et, qui me comedunt, non dormiunt.
In multitudine roboris tenent vestimentum meum et quasi capitio tunicae succinxerunt me.
Proiecit me in lutum, et assimilatus sum favillae et cineri.
Clamo ad te, et non exaudis me; sto, et non respicis me.
Mutatus es mihi in crudelem et in duritia manus tuae adversaris mihi.
Elevasti me et quasi super ventum ponens dissolvisti me.
Scio quia morti trades me, ubi constituta est domus omni viventi.
Verumtamen non ad ruinam mittit manum; et in exitio eius erit salvatio.
An non flebam quondam super eo, qui afflictus erat, et compatiebatur anima mea pauperi?
Exspectabam bona, et venerunt mihi mala; praestolabar lucem, et eruperunt tenebrae.
Interiora mea efferbuerunt absque ulla requie; praevenerunt me dies afflictionis.
Taetro vultu incedebam sine consolatione, consurgens in turba clamabam.
Frater fui draconum et socius struthionum.
Cutis mea denigrata est super me, et ossa mea aruerunt prae caumate.
Versa est in luctum cithara mea, et organum meum in vocem flentium.
Ва алҳол ба ҳоли ман касоне механданд, ки синнашон аз синни ман камтар аст, ва ман розӣ намешудам ба он ки падарони онҳоро бо сагони рамаи худ бимонам.
Қувваи бозувони онҳо низ ба ман чӣ лозим буд? Тавоноияшон нест шуда буд.
Аз мӯҳтоҷӣ ва гуруснагӣ бемадор шуда, ба биёбони беобу торик мегурехтанд, замини хушкро, ки кайҳо боз хароб ва вайрон буд, мехоиданд.
Шӯргиёҳро дар аз миёни буттаҳо мечиданд, ва решаҳои ратам хӯроки онҳо буд.
Аз байни мардум бадар ронда мешуданд, ба сари онҳо чун ба дуздон дод мегуфтанд.
Дар дараҳои рӯдҳо тарсовар сокин мешуданд манзил мегирифтанд, дар ғорҳои замин ва кӯҳпораҳо.
Дар миёни буттаҳо оҳу фиғон мекарданд, зери хорзор паноҳ меёфтанд.
Ин мардуми нобакор, ин мардуми гумном низ, ба ин сабаб аз замин рад шудаанд!
Валекин алҳол ман суруди писхандомези таҳқиромези онҳо гардидаам, ва барояшон калимаи масхара шудаам.
Онҳо аз ман нафрат доранд, аз ман дур мешаванд, ва аз туф кардан бар рӯи ман худдорӣ намекунанд.
Зеро ки Ӯ зеҳи камони маро кушода, маро зеру забар кардааст, ва онҳо лаҷоми худро ба ҳузури ман сар додаанд.
Аз тарафи ростам бади балоҳо меистанд Аз тарафи рост тӯдаи бачагон бархоста, маро зада аз по меафтонанд пойҳоямро ба танг меоваранд, ва роҳҳои ҳалокатовари худро барои ман равона тайёр мекунанд.
Роҳи маро вайрон карда, фалокати маро афзун менамоянд, агарчи мададгоре надоранд дар сурате ки мададгоре барояшон нест.
Гӯё аз рахнаи кушоде фарохе меоянд, аз миёни харобаҳо ҳуҷум меоваранд бо ғавғо ба ман дармеафтанд.
Даҳшатҳо маро фаро гирифта, мисли боде обрӯи маро таъқиб мекунад, ва комёбии ман мисли абре гузашта рафтааст.
Ва алҳол ҷонам андаруни ман ба ҳаяҷон меояд: рӯзҳои уқубат маро фаро дар бар гирифтаанд.
Шаб устухонҳоямро шикофта, аз ҳам ҷудо мекунад, ва рагҳоям оромӣ надоранд.
Бо қуввати азими Ӯ либосам тағйир ёфтааст, ва он маро мисли гиребони куртаам зер мекунад.
Маро Ӯ дар гил андохтааст, ва ман монанди хок ва хокистар шудаам.
Сӯи Ту фарёд мезанам, ва ҷавоб намедиҳӣ; наздат меистам ба дуо меистам, фақат бар ман назар меандозӣ.
Нисбат ба ман бераҳм гардидаӣ, бо қудрати дасти Худ ба ман кина меварзӣ.
Маро ба бод бардошта, бар он савор кардӣ, ва тундбод маро талаф мекунад маро бо тундбоде чаппагардон менамоӣ.
Медонам, ки Ту маро ба марг хоҳӣ расонид, ва ба хонае ки барои ҷамъ омадани ҳамаи зиндаҳост.
Валекин, оё дар харобӣ тангӣ даст дароз намекунанд, оё дар мусибат аз боиси ин ёрӣ наметалабанд. Аммо аз рӯи хоҳиш даст дароз намекунад, агар одам инро дар бадбахтии худ хоҳиш кунад.
Оё ман ба ҳоли каси бадрӯзе гиря намекардам? Оё ҷонам аз қисмати камбағал ғамгин намешуд?
Ҳангоме ки ба некӣ умед мебастам, бадӣ омад, ва ба нур интизорӣ доштам, торикӣ фаро расид.
Дарунам ба ҷӯш меояд ва оромӣ намеёбад; рӯзҳои мусибат маро пешвоз гирифтаанд.
Тирарӯй шуда мегардам, вале на аз офтоб; дар миёни ҷамоат бархоста, фарёд мезанам.
Бародари шағолон шудаам, ва ёри шутурмурғон.
Пӯстам сиёҳ шуда, аз танам фурӯ мерезад, ва устухонам аз ҳарорати баданам сӯхта хушк шудааст.
Барбати ман ба навҳагарӣ табдил ёфтааст, ва найи ман ба садои гиряндагон Ва торҳои ман ғамгин шудаанд, ва найи ман – овози гиря.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible