Скрыть
31:2
31:3
31:5
31:6
31:14
31:15
31:25
31:30
31:31
31:34
31:35
31:36
31:37
31:38
31:40
Церковнославянский (рус)
Завѣ́тъ положи́хъ очи́ма мо­и́ма, да не помы́шлю на дѣви́цу.
И что́ удѣли́ Бо́гъ свы́ше, и наслѣ́дiе всеси́льнаго от­ вы́шнихъ?
Увы́, па́губа неправди́вому и от­чужде́нiе творя́щымъ беззако́нiе.
Не са́мъ ли у́зритъ пу́ть мо́й и вся́ стопы́ моя́ изочте́тъ?
А́ще ходи́хъ съ посмѣя́тели, и а́ще потща́ся нога́ моя́ на ле́сть,
ста́хъ бо на мѣ́рилѣ пра́веднѣ, ви́дѣ же Госпо́дь незло́бiе мое́.
А́ще уклони́ся нога́ моя́ от­ пути́, а́ще и вслѣ́дъ о́ка мо­его́ и́де се́рдце мое́, и а́ще рука́ма мо­и́ма при­­косну́хся даро́въ,
да посѣ́ю у́бо, а ині́и да поядя́тъ, безъ ко́рене же да бы́хъ бы́лъ на земли́.
А́ще вслѣ́дъ и́де се́рдце мое́ жены́ му́жа ина́го, и а́ще при­­сѣдя́й бы́хъ при­­ две́рехъ ея́,
уго́дна у́бо бу́ди и жена́ моя́ ино́му му́жу, младе́нцы же мо­и́ смире́ни да бу́дутъ:
я́рость бо гнѣ́ва не удержа́на, е́же оскверни́ти му́жа ина́го жену́:
о́гнь бо е́сть горя́й на вся́ страны́, идѣ́же на́йдетъ, изъ коре́нiя погуби́тъ.
А́ще же презрѣ́хъ су́дъ раба́ мо­его́ или́ рабы́ни, пря́щымся и́мъ предо мно́ю:
что́ бо сотворю́, а́ще испыта́нiе сотвори́тъ ми́ Госпо́дь? а́ще же и посѣще́нiе, кі́й от­вѣ́тъ сотворю́?
Еда́ не я́коже и а́зъ бѣ́хъ во чре́вѣ, и ті́и бы́ша? бѣ́хомъ же въ то́мже чре́вѣ.
Немощні́и же, а́ще когда́ чесого́ тре́боваху, не не получи́ша, вдови́ча же о́ка не презрѣ́хъ.
А́ще же и хлѣ́бъ мо́й ядо́хъ еди́нъ и си́рому не препода́хъ от­ него́:
поне́же от­ ю́ности мо­ея́ корми́хъ я́коже оте́цъ, и от­ чре́ва ма́тере мо­ея́ наставля́хъ:
а́ще же презрѣ́хъ на́га погиба́юща и не облеко́хъ его́:
немощні́и же а́ще не благослови́ша мя́, от­ стриже́нiя же а́гнцевъ мо­и́хъ согрѣ́шася плещы́ и́хъ:
а́ще воз­двиго́хъ на сироту́ ру́ку, надѣ́яся, я́ко мно́га по́мощь мнѣ́ е́сть:
да от­паде́тъ у́бо ра́мо мое́ от­ соста́ва, мы́шца же моя́ от­ ла́ктя да сокруши́т­ся:
стра́хъ бо Госпо́день объя́ мя, и от­ тя́гости его́ не стерплю́.
А́ще вчини́хъ зла́то въ крѣ́пость мою́ и а́ще на ка́менiя многоцѣ́н­ная надѣ́яхся,
а́ще же и воз­весели́хся, мно́гу ми́ бога́т­ст­ву су́щу, а́ще же и на безчи́слен­ныхъ положи́хъ ру́ку мою́:
или́ не ви́димъ со́лнца воз­сiя́в­шаго оскудѣва́юща, луны́ же умаля́ющiяся? не въ ни́хъ бо е́сть:
и а́ще прельсти́ся о́тай се́рдце мое́, а́ще и ру́ку мою́ положи́въ на уста́хъ мо­и́хъ лобза́хъ:
и сiе́ ми у́бо въ беззако́нiе преве́лiе да вмѣни́т­ся, я́ко солга́хъ предъ Бо́гомъ вы́шнимъ.
А́ще же обра́довахся о паде́нiи вра́гъ мо­и́хъ, и рече́ се́рдце мое́: бла́гоже, бла́гоже:
да услы́шитъ у́бо у́хо мое́ кля́тву мою́, озлосла́вленъ же да бу́ду от­ люді́й мо­и́хъ озлобля́емь.
А́ще же и мно́гажды рѣ́ша рабы́ни моя́: кто́ у́бо да́лъ бы на́мъ от­ пло́тей его́ насы́титися, зѣло́ мнѣ́ бла́гу су́щу?
И внѣ́ не водворя́шеся стра́н­никъ, две́рь же моя́ вся́кому при­­ходя́щему от­ве́рста бѣ́.
А́ще же и согрѣша́я нево́лею, скры́хъ грѣ́хъ мо́й:
не посрами́хся бо наро́днаго мно́же­ст­ва, е́же не повѣ́дати предъ ни́ми: а́ще же и оста́вихъ маломо́щнаго изы́ти изъ две́рiй мо­и́хъ тщи́мъ нѣ́дромъ: [а́ще бы не убоя́л­ся].
Кто́ да́стъ слу́ша­ю­щаго мене́? руки́ же Госпо́дни а́ще бы́хъ не убоя́л­ся, писа́нiе же, е́же имѣ́хъ на кого́,
на плеща́хъ воз­ложи́въ а́ки вѣне́цъ, чита́хъ,
и а́ще не раздра́въ его́ от­да́хъ, ничто́же взе́мъ от­ должника́:
а́ще на мя́ когда́ земля́ воз­стена́, а́ще и бразды́ ея́ воспла́кашася вку́пѣ:
а́ще и си́лу ея́ ядо́хъ еди́нъ безъ цѣны́, или́ а́ще и ду́шу господи́на земли́ взе́мъ оскорби́хъ:
вмѣ́сто пшени́цы да взы́детъ ми́ кропи́ва, а вмѣ́сто ячме́ня те́рнiе.
Французский (LSG)
J'avais fait un pacte avec mes yeux, Et je n'aurais pas arrêté mes regards sur une vierge.
Quelle part Dieu m'eût-il réservée d'en haut? Quel héritage le Tout Puissant m'eût-il envoyé des cieux?
La ruine n'est-elle pas pour le méchant, Et le malheur pour ceux qui commettent l'iniquité?
Dieu n'a-t-il pas connu mes voies? N'a-t-il pas compté tous mes pas?
Si j'ai marché dans le mensonge, Si mon pied a couru vers la fraude,
Que Dieu me pèse dans des balances justes, Et il reconnaîtra mon intégrité!
Si mon pas s'est détourné du droit chemin, Si mon coeur a suivi mes yeux, Si quelque souillure s'est attachée à mes mains,
Que je sème et qu'un autre moissonne, Et que mes rejetons soient déracinés!
Si mon coeur a été séduit par une femme, Si j'ai fait le guet à la porte de mon prochain,
Que ma femme tourne la meule pour un autre, Et que d'autres la déshonorent!
Car c'est un crime, Un forfait que punissent les juges;
C'est un feu qui dévore jusqu'à la ruine, Et qui aurait détruit toute ma richesse.
Si j'ai méprisé le droit de mon serviteur ou de ma servante Lorsqu'ils étaient en contestation avec moi,
Qu'ai-je à faire, quand Dieu se lève? Qu'ai-je à répondre, quand il châtie?
Celui qui m'a créé dans le ventre de ma mère ne l'a-t-il pas créé? Le même Dieu ne nous a-t-il pas formés dans le sein maternel?
Si j'ai refusé aux pauvres ce qu'ils demandaient, Si j'ai fait languir les yeux de la veuve,
Si j'ai mangé seul mon pain, Sans que l'orphelin en ait eu sa part,
Moi qui l'ai dès ma jeunesse élevé comme un père, Moi qui dès ma naissance ai soutenu la veuve;
Si j'ai vu le malheureux manquer de vêtements, L'indigent n'avoir point de couverture,
Sans que ses reins m'aient béni, Sans qu'il ait été réchauffé par la toison de mes agneaux;
Si j'ai levé la main contre l'orphelin, Parce que je me sentais un appui dans les juges;
Que mon épaule se détache de sa jointure, Que mon bras tombe et qu'il se brise!
Car les châtiments de Dieu m'épouvantent, Et je ne puis rien devant sa majesté.
Si j'ai mis dans l'or ma confiance, Si j'ai dit à l'or: Tu es mon espoir;
Si je me suis réjoui de la grandeur de mes biens, De la quantité des richesses que j'avais acquises;
Si j'ai regardé le soleil quand il brillait, La lune quand elle s'avançait majestueuse,
Et si mon coeur s'est laissé séduire en secret, Si ma main s'est portée sur ma bouche;
C'est encore un crime que doivent punir les juges, Et j'aurais renié le Dieu d'en haut!
Si j'ai été joyeux du malheur de mon ennemi, Si j'ai sauté d'allégresse quand les revers l'ont atteint,
Moi qui n'ai pas permis à ma langue de pécher, De demander sa mort avec imprécation;
Si les gens de ma tente ne disaient pas: Où est celui qui n'a pas été rassasié de sa viande?
Si l'étranger passait la nuit dehors, Si je n'ouvrais pas ma porte au voyageur;
Si, comme les hommes, j'ai caché mes transgressions, Et renfermé mes iniquités dans mon sein,
Parce que j'avais peur de la multitude, Parce que je craignais le mépris des familles, Me tenant à l'écart et n'osant franchir ma porte...
Oh! qui me fera trouver quelqu'un qui m'écoute? Voilà ma défense toute signée: Que le Tout Puissant me réponde! Qui me donnera la plainte écrite par mon adversaire?
Je porterai son écrit sur mon épaule, Je l'attacherai sur mon front comme une couronne;
Je lui rendrai compte de tous mes pas, Je m'approcherai de lui comme un prince.
Si ma terre crie contre moi, Et que ses sillons versent des larmes;
Si j'en ai mangé le produit sans l'avoir payée, Et que j'aie attristé l'âme de ses anciens maîtres;
Qu'il y croisse des épines au lieu de froment, Et de l'ivraie au lieu d'orge! Fin des paroles de Job.
Украинский (Огієнко)
Умову я склав був з очима своїми, то як буду дивитись на дівчину?
І зверху яка доля від Бога, чи спадщина від Всемогутнього із висот?
Хіба не загибіль для кривдника, і хіба не нещастя злочинцям?
Хіба ж Він не бачить дороги мої, і не лічить усі мої кроки?
Якщо я ходив у марноті, і на оману спішила нога моя,
то нехай на вазі справедливости зважить мене, і невинність мою Бог пізнає!
Якщо збочує крок мій з дороги, і за очима моїми пішло моє серце, і до рук моїх нечисть приліпла,
то нехай сію я, а їсть інший, а рослинність моя нехай вирвана буде з корінням!
Якщо моє серце зваблялось до жінки чужої, і причаювався я при дверях мойого товариша,
то хай меле для іншого жінка моя, і над нею нехай нахиляються інші!
Бо гидота оце, й це провина підсудна,
бо огонь це, який буде жерти аж до Аваддону, і вирве з корінням увесь урожай мій!…
Якщо я понехтував правом свойого раба чи своєї невільниці в їх суперечці зо мною,
то що я зроблю, як підійметься Бог?
А коли Він приглянеться, що Йому відповім?
Чи ж не Той, Хто мене учинив у нутрі, учинив і його, і Один утворив нас в утробі?
Чи бажання убогих я стримував, а очі вдовицям засмучував?
Чи я сам поїдав свій шматок, і з нього не їв сирота?
Таж від днів молодечих моїх виростав він у мене, як в батька, і від утроби матері моєї я провадив його!
Якщо бачив я гинучого без одежі, і вбрання не було в сіромахи,
чи ж не благословляли мене його стегна, і руном овечок моїх він не грівся?
Якщо на сироту я порушував руку свою, коли бачив у брамі собі допомогу,
хай рамено моє відпаде від свойого плеча, а рука моя від суглобу свого нехай буде відламана!
Бо острах на мене нещастя від Бога, а перед величчям Його я не можу встояти…
Чи я золото клав за надію собі, чи до щирого золота я говорив: Ти, безпеко моя?
Чи тішився я, що велике багатство моє, й що рука моя стільки надбала?
Коли бачив я сонце, як сяє воно, а місяць велично пливе,
то коли б потаємно повабилось серце моє, і цілунки рукою я їм посилав,
це так само провина підсудна була б, бо відрікся б я Бога Всевишнього!
Чи я тішивсь упадком свойого ненависника, чи порушувавсь я, коли зло спотикало його?
Таки ні, не давав я на гріх піднебіння свого, щоб прокляттям жадати душі його.
Хіба люди намету мого не казали: Хто покаже такого, хто з м́яса його не наситився?
Чужинець на вулиці не ночував, я двері свої відчиняв подорожньому.
Чи ховав свої прогріхи я, як людина, щоб у своєму нутрі затаїти провину свою?
Бо тоді я боявся б великого натовпу, і сором від родів жахав би мене, я мовчав би, й з дверей не виходив…
О, якби мене вислухав хто!
Оце підпис моєї руки: Нехай Всемогутній мені відповість, а ось звій, зо скаргою, що його написав мій противник…
Чи ж я не носив би його на своєму плечі, не обвинувся б ним, як вінками?
Число кроків своїх я представлю йому;
мов до князя, наближусь до нього.
Якщо проти мене голосить земля моя, й її борозни плачуть із нею,
якщо без грошей я їв плоди її, а її власника я стогнати примушував,
то замість пшениці хай виросте терен, а замість ячменю кукіль!…
Слова Йова скінчилися.
عهدا قطعت لعينيّ فكيف اتطلع في عذراء.
وما هي قسمة الله من فوق ونصيب القدير من الاعالي.
أليس البوار لعامل الشر والنكر لفاعلي الاثم.
أليس هو ينظر طرقي ويحصي جميع خطواتي.
ان كنت قد سلكت مع الكذب او اسرعت رجلي الى الغش.
ليزنّي في ميزان الحق فيعرف الله كمالي.
ان حادت خطواتي عن الطريق وذهب قلبي وراء عينيّ او لصق عيب بكفيّ
أزرع وغيري يأكل وفروعي تستأصل
ان غوي قلبي على امرأة او كمنت على باب قريبي
فلتطحن امرأتي لآخر ولينحن عليها آخرون.
لان هذه رذيلة وهي اثم يعرض للقضاة.
لانها نار تأكل حتى الى الهلاك وتستأصل كل محصولي
ان كنت رفضت حق عبدي وامتي في دعواهما عليّ
فماذا كنت اصنع حين يقوم الله واذا افتقد فبماذا اجيبه.
أوليس صانعي في البطن صانعه وقد صوّرنا واحد في الرحم.
ان كنت منعت المساكين عن مرادهم او افنيت عيني الارملة
او اكلت لقمتي وحدي فما اكل منها اليتيم.
بل منذ صباي كبر عندي كأب ومن بطن امي هديتها
ان كنت رأيت هالكا لعدم اللبس او فقيرا بلا كسوة
ان لم تباركني حقواه وقد استدفأ بجزّة غنمي.
ان كنت قد هززت يدي على اليتيم لما رأيت عوني في الباب
فلتسقط عضدي من كتفي ولتنكسر ذراعي من قصبتها.
لان البوار من الله رعب عليّ ومن جلاله لم استطع
ان كنت قد جعلت الذهب عمدتي او قلت للابريز انت متكلي.
ان كنت قد فرحت اذ كثرت ثروتي ولان يدي وجدت كثيرا.
ان كنت قد نظرت الى النور حين ضاء او الى القمر يسير بالبهاء
وغوي قلبي سرّا ولثم يدي فمي
فهذا ايضا اثم يعرض للقضاة لاني اكون قد جحدت الله من فوق
ان كنت قد فرحت ببليّة مبغضي او شمتّ حين اصابه سوء.
بل لم ادع حنكي يخطئ في طلب نفسه بلعنة.
ان كان اهل خيمتي لم يقولوا من ياتي باحد لم يشبع من طعامه.
غريب لم يبت في الخارج. فتحت للمسافر ابوابي.
ان كنت قد كتمت كالناس ذنبي لاخفاء اثمي في حضني
اذ رهبت جمهورا غفيرا وروّعتني اهانة العشائر فكففت ولم اخرج من الباب
من لي بمن يسمعني. هوذا امضائي ليجبني القدير. ومن لي بشكوى كتبها خصمي.
فكنت احملها على كتفي. كنت اعصبها تاجا لي.
كنت اخبره بعدد خطواتي وادنو منه كشريف ــ
ان كانت ارضي قد صرخت عليّ وتباكت اتلامها جميعا
ان كنت قد اكلت غلّتها بلا فضة او اطفأت انفس اصحابها
فعوض الحنطة لينبت شوك وبدل الشعير زوان تمت اقوال ايوب
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible