Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
31:2
31:3
31:5
31:6
31:10
см.:Втор.28:30;
31:14
31:15
31:20
см.:Втор.24:13;
31:25
31:27
см.:3Цар.19:18;
31:29
см.:Притч.24:17;
31:30
31:31
31:34
31:35
31:36
31:37
31:38
31:40
Завѣ́тъ положи́хъ очи́ма мои́ма, да не помы́шлю на дѣви́цу.
И что́ удѣли́ Бо́гъ свы́ше, и наслѣ́дiе всеси́льнаго от вы́шнихъ?
Увы́, па́губа неправди́вому и отчужде́нiе творя́щымъ беззако́нiе.
Не са́мъ ли у́зритъ пу́ть мо́й и вся́ стопы́ моя́ изочте́тъ?
А́ще ходи́хъ съ посмѣя́тели, и а́ще потща́ся нога́ моя́ на ле́сть,
ста́хъ бо на мѣ́рилѣ пра́веднѣ, ви́дѣ же Госпо́дь незло́бiе мое́.
А́ще уклони́ся нога́ моя́ от пути́, а́ще и вслѣ́дъ о́ка моего́ и́де се́рдце мое́, и а́ще рука́ма мои́ма прикосну́хся даро́въ,
да посѣ́ю у́бо, а ині́и да поядя́тъ, безъ ко́рене же да бы́хъ бы́лъ на земли́.
А́ще вслѣ́дъ и́де се́рдце мое́ жены́ му́жа ина́го, и а́ще присѣдя́й бы́хъ при две́рехъ ея́,
уго́дна у́бо бу́ди и жена́ моя́ ино́му му́жу, младе́нцы же мои́ смире́ни да бу́дутъ:
я́рость бо гнѣ́ва не удержа́на, е́же оскверни́ти му́жа ина́го жену́:
о́гнь бо е́сть горя́й на вся́ страны́, идѣ́же на́йдетъ, изъ коре́нiя погуби́тъ.
А́ще же презрѣ́хъ су́дъ раба́ моего́ или́ рабы́ни, пря́щымся и́мъ предо мно́ю:
что́ бо сотворю́, а́ще испыта́нiе сотвори́тъ ми́ Госпо́дь? а́ще же и посѣще́нiе, кі́й отвѣ́тъ сотворю́?
Еда́ не я́коже и а́зъ бѣ́хъ во чре́вѣ, и ті́и бы́ша? бѣ́хомъ же въ то́мже чре́вѣ.
Немощні́и же, а́ще когда́ чесого́ тре́боваху, не не получи́ша, вдови́ча же о́ка не презрѣ́хъ.
А́ще же и хлѣ́бъ мо́й ядо́хъ еди́нъ и си́рому не препода́хъ от него́:
поне́же от ю́ности моея́ корми́хъ я́коже оте́цъ, и от чре́ва ма́тере моея́ наставля́хъ:
а́ще же презрѣ́хъ на́га погиба́юща и не облеко́хъ его́:
немощні́и же а́ще не благослови́ша мя́, от стриже́нiя же а́гнцевъ мои́хъ согрѣ́шася плещы́ и́хъ:
а́ще воздвиго́хъ на сироту́ ру́ку, надѣ́яся, я́ко мно́га по́мощь мнѣ́ е́сть:
да отпаде́тъ у́бо ра́мо мое́ от соста́ва, мы́шца же моя́ от ла́ктя да сокруши́тся:
стра́хъ бо Госпо́день объя́ мя, и от тя́гости его́ не стерплю́.
А́ще вчини́хъ зла́то въ крѣ́пость мою́ и а́ще на ка́менiя многоцѣ́нная надѣ́яхся,
а́ще же и возвесели́хся, мно́гу ми́ бога́тству су́щу, а́ще же и на безчи́сленныхъ положи́хъ ру́ку мою́:
или́ не ви́димъ со́лнца возсiя́вшаго оскудѣва́юща, луны́ же умаля́ющiяся? не въ ни́хъ бо е́сть:
и а́ще прельсти́ся о́тай се́рдце мое́, а́ще и ру́ку мою́ положи́въ на уста́хъ мои́хъ лобза́хъ:
и сiе́ ми у́бо въ беззако́нiе преве́лiе да вмѣни́тся, я́ко солга́хъ предъ Бо́гомъ вы́шнимъ.
А́ще же обра́довахся о паде́нiи вра́гъ мои́хъ, и рече́ се́рдце мое́: бла́гоже, бла́гоже:
да услы́шитъ у́бо у́хо мое́ кля́тву мою́, озлосла́вленъ же да бу́ду от люді́й мои́хъ озлобля́емь.
А́ще же и мно́гажды рѣ́ша рабы́ни моя́: кто́ у́бо да́лъ бы на́мъ от пло́тей его́ насы́титися, зѣло́ мнѣ́ бла́гу су́щу?
И внѣ́ не водворя́шеся стра́нникъ, две́рь же моя́ вся́кому приходя́щему отве́рста бѣ́.
А́ще же и согрѣша́я нево́лею, скры́хъ грѣ́хъ мо́й:
не посрами́хся бо наро́днаго мно́жества, е́же не повѣ́дати предъ ни́ми: а́ще же и оста́вихъ маломо́щнаго изы́ти изъ две́рiй мои́хъ тщи́мъ нѣ́дромъ: [а́ще бы не убоя́лся].
Кто́ да́стъ слу́шающаго мене́? руки́ же Госпо́дни а́ще бы́хъ не убоя́лся, писа́нiе же, е́же имѣ́хъ на кого́,
на плеща́хъ возложи́въ а́ки вѣне́цъ, чита́хъ,
и а́ще не раздра́въ его́ отда́хъ, ничто́же взе́мъ от должника́:
а́ще на мя́ когда́ земля́ возстена́, а́ще и бразды́ ея́ воспла́кашася вку́пѣ:
а́ще и си́лу ея́ ядо́хъ еди́нъ безъ цѣны́, или́ а́ще и ду́шу господи́на земли́ взе́мъ оскорби́хъ:
вмѣ́сто пшени́цы да взы́детъ ми́ кропи́ва, а вмѣ́сто ячме́ня те́рнiе.
בְּרִית כָּרַתִּי לְעֵינָי; וּמָה אֶתְבּוֹנֵן, עַל־בְּתוּלָה׃
וּמֶה חֵלֶק אֱלוֹהַּ מִמָּעַל; וְנַחֲלַת שַׁדַּי, מִמְּרֹמִים׃
הֲלֹא־אֵיד לְעַוָּל; וְנֵכֶר, לְפֹעֲלֵי אָוֶן׃
הֲלֹא־הוּא יִרְאֶה דְרָכָי; וְכָל־צְעָדַי יִסְפּוֹר׃
אִם־הָלַכְתִּי עִם־שָׁוְא; וַתַּחַשׁ עַל־מִרְמָה רַגְלִי׃
יִשְׁקְלֵנִי בְמֹאזְנֵי־צֶדֶק; וְיֵדַע אֱלוֹהַּ, תֻּמָּתִי׃
אִם תִּטֶּה אַשֻּׁרִי מִנִּי הַדָּרֶךְ וְאַחַר עֵינַי הָלַךְ לִבִּי; וּבְכַפַּי, דָּבַק מֻאוּם׃ פ
אֶזְרְעָה וְאַחֵר יֹאכֵל; וְצֶאֱצָאַי יְשֹׁרָשׁוּ׃
אִם־נִפְתָּה לִבִּי עַל־אִשָּׁה; וְעַל־פֶּתַח רֵעִי אָרָבְתִּי׃
תִּטְחַן לְאַחֵר אִשְׁתִּי; וְעָלֶיהָ, יִכְרְעוּן אֲחֵרִין׃
כִּי־הוּא (הִיא) זִמָּה; וְהִיא (וְהוּא), עָוֹן פְּלִילִים׃
כִּי אֵשׁ הִיא עַד־אֲבַדּוֹן תֹּאכֵל; וּבְכָל־תְּבוּאָתִי תְשָׁרֵשׁ׃
אִם־אֶמְאַס, מִשְׁפַּט עַבְדִּי וַאֲמָתִי; בְּרִבָם, עִמָּדִי׃
וּמָה אֶעֱשֶׂה כִּי־יָקוּם אֵל; וְכִי־יִפְקֹד, מָה אֲשִׁיבֶנּוּ׃
הֲלֹא־בַבֶּטֶן עֹשֵׂנִי עָשָׂהוּ; וַיְכֻנֶנּוּ, בָּרֶחֶם אֶחָד׃
אִם־אֶמְנַע מֵחֵפֶץ דַּלִּים; וְעֵינֵי אַלְמָנָה אֲכַלֶּה׃
וְאֹכַל פִּתִּי לְבַדִּי; וְלֹא־אָכַל יָתוֹם מִמֶּנָּה׃
כִּי מִנְּעוּרַי גְּדֵלַנִי כְאָב; וּמִבֶּטֶן אִמִּי אַנְחֶנָּה׃
אִם־אֶרְאֶה אוֹבֵד מִבְּלִי לְבוּשׁ; וְאֵין כְּסוּת, לָאֶבְיוֹן׃
אִם־לֹא בֵרֲכוּנִי חֲלָצוֹ (חֲלָצָיו); וּמִגֵּז כְּבָשַׂי יִתְחַמָּם׃
אִם־הֲנִיפוֹתִי עַל־יָתוֹם יָדִי; כִּי־אֶרְאֶה בַשַּׁעַר, עֶזְרָתִי׃
כְּתֵפִי מִשִּׁכְמָה תִפּוֹל; וְאֶזְרֹעִי, מִקָּנָה תִשָּׁבֵר׃
כִּי פַחַד אֵלַי אֵיד אֵל; וּמִשְּׂאֵתוֹ, לֹא אוּכָל׃
אִם־שַׂמְתִּי זָהָב כִּסְלִי; וְלַכֶּתֶם, אָמַרְתִּי מִבְטַחִי׃
אִם־אֶשְׂמַח כִּי־רַב חֵילִי; וְכִי־כַבִּיר, מָצְאָה יָדִי׃
אִם־אֶרְאֶה אוֹר כִּי יָהֵל; וְיָרֵחַ, יָקָר הֹלֵךְ׃
וַיִּפְתְּ בַּסֵּתֶר לִבִּי; וַתִּשַּׁק יָדִי לְפִי׃
גַּם־הוּא עָוֹן פְּלִילִי; כִּי־כִחַשְׁתִּי לָאֵל מִמָּעַל׃
אִם־אֶשְׂמַח בְּפִיד מְשַׂנְאִי; וְהִתְעֹרַרְתִּי, כִּי־מְצָאוֹ רָע׃
וְלֹא־נָתַתִּי לַחֲטֹא חִכִּי; לִשְׁאֹל בְּאָלָה נַפְשׁוֹ׃
אִם־לֹא אָמְרוּ מְתֵי אָהֳלִי; מִי־יִתֵּן מִבְּשָׂרוֹ, לֹא נִשְׂבָּע׃
בַּחוּץ לֹא־יָלִין גֵּר; דְּלָתַי, לָאֹרַח אֶפְתָּח׃
אִם־כִּסִּיתִי כְאָדָם פְּשָׁעָי; לִטְמוֹן בְּחֻבִּי עֲוֹנִי׃
כִּי אֶעֱרוֹץ הָמוֹן רַבָּה, וּבוּז־מִשְׁפָּחוֹת יְחִתֵּנִי; וָאֶדֹּם, לֹא־אֵצֵא פָתַח׃
מִי יִתֶּן־לִי שֹׁמֵעַ לִי, הֶן־תָּוִי שַׁדַּי יַעֲנֵנִי; וְסֵפֶר כָּתַב, אִישׁ רִיבִי׃
אִם־לֹא עַל־שִׁכְמִי אֶשָּׂאֶנּוּ; אֶעֶנְדֶנּוּ עֲטָרוֹת לִי׃
מִסְפַּר צְעָדַי אַגִּידֶנּוּ; כְּמוֹ־נָגִיד, אֲקָרֲבֶנּוּ׃
אִם־עָלַי אַדְמָתִי תִזְעָק; וְיַחַד, תְּלָמֶיהָ יִבְכָּיוּן׃
אִם־כֹּחָהּ אָכַלְתִּי בְלִי־כָסֶף; וְנֶפֶשׁ בְּעָלֶיהָ הִפָּחְתִּי׃
תַּחַת חִטָּה יֵצֵא חוֹחַ, וְתַחַת־שְׂעֹרָה בָאְשָׁה; תַּמּוּ, דִּבְרֵי אִיּוֹב׃ פ
Pepigi foedus cum oculis meis ut ne cogitarem quidem de virgine.
Quae enim pars mea apud Deum desuper, et quae hereditas apud Omnipotentem in excelsis?
Numquid non perditio est iniquo, et alienatio operantibus iniustitiam?
Nonne ipse considerat vias meas et cunctos gressus meos dinumerat?
Si ambulavi in vanitate, et festinavit in dolo pes meus,
appendat me in statera iusta et sciat Deus integritatem meam.
Si declinavit gressus meus de via, et si secutum est oculos meos cor meum, et si manibus meis adhaesit macula,
seram, et alius comedat, et progenies mea eradicetur.
Si deceptum est cor meum super muliere, et si ad ostium amici mei insidiatus sum,
molat pro alio uxor mea, et super illam incurventur alii.
Hoc enim nefas est et iniquitas iudicialis;
ignis est usque ad perditionem devorans et omnia eradicans genimina.
Si contempsi subire iudicium cum servo meo et ancilla mea, cum disceptarent adversum me,
quid enim faciam, cum surrexerit ad iudicandum Deus; et, cum quaesierit, quid respondebo illi?
Numquid non in ventre fecit me, qui et illum operatus est, et formavit me in visceribus unus?
Si negavi, quod volebant, pauperibus et oculos viduae languescere feci;
si comedi buccellam meam solus, et non comedit pupillus ex ea,
quia ab infantia mea educavi eum ut pater et de ventre matris meae direxi eam;
si despexi pereuntem, eo quod non habuerit indumentum, et absque operimento pauperem;
si non benedixerunt mihi latera eius, et de velleribus ovium mearum calefactus est;
si levavi super pupillum manum meam, cum viderem in porta adiutorium mihi,
umerus meus a iunctura sua cadat, et brachium meum cum ossibus lacertorum confringatur,
quia timor super me calamitas a Deo, et contra maiestatem eius nihil valerem!
Si putavi aurum securitatem meam et obryzo dixi: Fiducia mea!;
si laetatus sum super multis divitiis meis, et quia plurima repperit manus mea;
si vidi solem, cum fulgeret, et lunam incedentem clare,
et decepit me in abscondito cor meum, et osculatus sum manum meam ore meo,
quae est iniquitas iudicialis, eo quod negassem Deum desuper;
si gavisus sum ad ruinam eius, qui me oderat, et exsultavi quod invenisset eum malum,
cum non dederim ad peccandum guttur meum, ut expeterem maledicens animam eius;
si non dixerunt viri tabernaculi mei: "Quis det, qui de carnibus eius non saturatus sit?";
foris non mansit peregrinus, ostium meum viatori patuit;
si abscondi quasi homo peccatum meum et celavi in sinu meo iniquitatem meam;
si expavi ad multitudinem nimiam, et despectio propinquorum terruit me, et magis tacui nec egressus sum ostium.
Quis mihi tribuat auditorem? Ecce signum meum! Omnipotens respondeat mihi! Ecce liber, quem scripsit vir litis meae,
ut in umero meo portem illum et alligem illum quasi coronam mihi.
Numerum graduum meorum pronuntiabo illi et quasi principem adibo eum.
Si adversum me terra mea clamat, et cum ipsa sulci eius deflent;
si fructus eius comedi absque pecunia et animam agricolarum eius afflixi,
pro frumento oriatur mihi tribulus, et pro hordeo herba foetida!». Finita sunt verba Iob.
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Бо чашмони худ паймон бастаам, ки ба дӯшиза назар наандозам.
Пас қисмати ман аз ҷониби Худо аз боло чӣ гуна аст? Ва мероси ман аз ҷониби Тавоно аз осмонҳо афроз?
Оё ҳалокат барои ноинсоф нест, ва мусибат барои бадкирдорон.
Оё Ӯ роҳҳои маро намебинад, ва ҳамаи қадамҳоямро дар шумор намеоварад.
Агар бо роҳи фиреб дурӯғ рафта бошам, ва пои ман сӯи макр шитофта бошад, –
Бигзор маро Худо бо тарозуи адолат бисанҷад, ва беайбии маро бидонад.
Агар қадами ман аз роҳ баромада бошад, ва дили ман аз пайи чашмонам рафта бошад, ва чизе доғе ба дастҳоям часпида бошад, –
Бигзор ман кишт кунам, ва дигаре бихӯрад, ва ҳосилоти ман решакан гардад.
Агар дили ман ба зане фирефта шуда бошад, ва назди дари ёри худ камин гирифта бошам, –
Бигзор зани ман барои дигаре орд кунад, ва дигарон бо вай ҳамбистар шаванд.
Чунки ин кори зишт аст зиност, ва гуноҳест лоиқи доварӣ гуноҳи сазовори ҳукми доварон,
Зеро ин оташ аст, ки то ба ҳадди ҷои ҳалокат хоҳад хӯрд ва тамоми маҳсулоти маро решакан хоҳад кард.
Агар даъвои ғулом ва канизи худро рад карда бошам, ҳангоме ки онҳо аз ман дод мехостанд, –
Пас, вақте ки Худо бархезад, чӣ кор хоҳам кард? Ва ҳангоме ки бозҷӯӣ намояд, ба Ӯ чӣ ҷавоб хоҳам дод?
Оё Ӯ ки маро дар шикам офардидааст, вайро низ наофаридааст, ва ҳар дуро Ягона дар батн ба вуҷуд наовардааст.
Агар аз иҷрои талаби бенавоён даст кашида бошам, ва чашмони бевазанро аз интизорӣ хаста карда бошам,
Ва пораи нони худро ба танҳоӣ хӯрда бошам, ва ятиме аз он нахӯрда бошад,
Дар сурате ки аз бачагиам ӯ бо ман, чун бо падар, калон шудааст, ва аз шиками модарам бевазанро ҳидоят намудаам;
Агар касеро дида бошам, ки бе либос нобуд мешавад, ва камбағалеро, ки пӯшок надорад;
Агар камари ӯ маро баракат надода бошад, ва аз пашми гӯсфандони ман гарм нашуда бошад;
Агар дасти худро бар ятиме боло карда бошам, вақте ки назди дарвоза барои худ мадад медидам, –
Бигзор бозуи ман аз китфам ҷудо шуда афтад, ва дасти ман аз оринҷам бишканад,
Зеро ки ҳалокат аз ҷониби Худо барои ман тарсовар буд, ва пеши бузургии Ӯ нотавон будам.
Агар тиллоро умеди худ дониста бошам, ва ба зари холис гуфта бошам: ́Ту пушту паноҳи ман ҳастӣ́;
Агар шодӣ карда бошам аз он ки дороии ман фаровон аст, ва дастам сарвати бузурге пайдо кардааст;
Агар бар офтоб назар андохта бошам, вақте ки мебаромад, ва бар моҳ, вақте ки бо камоли дурахшонӣ гардиш мекард,
Ва дили ман ба таври ниҳонӣ фирефта шуда, даҳони ман дастамро бӯсида бошад,
Ки ин низ гуноҳи гуноҳест лоиқи доварӣ сазовори ҳукми доварон аст, зеро ки Худои Таолоро Худоро дар боло инкор менамудам;
Агар аз мусибати душмани худ шодӣ карда бошам, ва аз ин ки вай бадӣ ёфтааст, ба ваҷд омада бошам, –
Ва ҳол он ки даҳони худро аз хато кардан нигоҳ дошта, бар ҷони вай лаънат нахостаам;
Агар аҳли хаймаи ман нагуфта бошад: ́Кист, ки аз гӯшти вай сер нашудааст!́ –
Дар сурате ки ғарибе шабро дар кӯча намегузаронд: дарҳои худро барои роҳгузар мекушодам;
Агар ҷиноятҳои худро ҳамчун одамизод рӯпӯш карда, гуноҳи худро дар синаи худ пинҳон дошта бошам, –
Зеро ки аз анбӯҳи мардум ҳаросон мешудам, ва нафрати қабилаҳо маро дар даҳшат меандохт, ва ман хомӯш монда, аз дари худ берун намерафтам.
Кошки касе маро мешунид! Инак хоҳиши имзои ман! Бигзор Тавоно ба ман ҷавоб диҳад! Кошки Даъвогари ман айбномае менавишт!
Ба ростӣ онро бар китфи худ бардошта мегаштам, мисли тоҷе бар сари худ мениҳодам,
Шумораи қадамҳои худро ба Ӯ мегуфтам, мисли мире ба Ӯ наздик мешудам.
Агар замини ман аз дасти ман доду фарёд бардошта, ҷӯякҳои он якҷоя гириста бошад;
Агар қуввати онро хӯрда бошам, бе он ки арзишашро адо кунам; ва агар ҷони соҳибони онро ба танг оварда бошам, –
Бигзор хорҳо ба ҷои гандум ва алафи бегона ба ҷои ҷав бирӯяд». Суханони Айюб хотима ёфтанд.