Скрыть
32:14
32:19
Церковнославянский (рус)
И умолча́ и́овъ словесы́. Умолча́ша же и трiе́ дру́зiе его́ ктому́ прерѣкова́ти и́ову, бѣ́ бо и́овъ пра́веденъ предъ ни́ми.
Разгнѣ́вася же Елiу́съ сы́нъ Варахiи́левъ вузи́тянинъ, от­ у́жиче­ст­ва Ара́мска авситиді́йскiя страны́, разгнѣ́вася же на и́ова зѣло́, зане́же нарече́ себе́ пра́ведна предъ Бо́гомъ,
и на трiе́хъ же друго́въ разгнѣ́вася зѣло́, я́ко не воз­мого́ша от­вѣща́ти проти́ву и́ову и суди́ша его́ бы́ти нечести́ва.
Елiу́съ же терпя́ше да́ти от­вѣ́тъ и́ову, я́ко старѣ́йшiи его́ су́ть де́ньми [дру́зiе его́].
И ви́дѣ Елiу́съ, я́ко нѣ́сть от­вѣ́та во устѣ́хъ трiе́хъ муже́й, и воз­ъяри́ся гнѣ́вомъ сво­и́мъ.
Отвѣща́въ же Елiу́съ сы́нъ Варахiи́левъ вузи́тянинъ, рече́: юнѣ́йшiй у́бо е́смь лѣ́ты, вы́ же есте́ старѣ́йшiи: тѣ́мже молча́хъ, убоя́вся воз­вѣсти́ти ва́мъ хи́трость мою́:
рѣ́хъ же: вре́мя е́сть глаго́лющее, и во мно́зѣхъ лѣ́тѣхъ вѣ́дятъ прему́дрость,
но ду́хъ е́сть въ человѣ́цѣхъ, дыха́нiе же Вседержи́телево е́сть науча́ющее:
не многолѣ́тнiи су́ть прему́дри, ниже́ ста́рiи вѣ́дятъ су́дъ:
тѣ́мже рѣ́хъ: послу́шайте мене́, и воз­вѣщу́ ва́мъ, я́же вѣ́мъ, внуши́те глаго́лы моя́:
реку́ бо ва́мъ послу́ша­ю­щымъ, до́ндеже испыта́ете словеса́, и да́же ва́съ уразумѣ́ю,
и се́, не бѣ́ и́ова облича́яй, от­вѣща́яй проти́вно глаго́ломъ его́ от­ ва́съ:
да не рече́те: обрѣто́хомъ прему́дрость, Го́сподеви при­­ложи́в­шеся:
человѣ́ку же попусти́сте глаго́лати такова́я словеса́:
ужасну́шася, не от­вѣща́ша ктому́, обетша́ша от­ ни́хъ словеса́:
терпѣ́хъ, не глаго́лахъ бо, я́ко ста́ша, не от­вѣща́ша, я́ко да от­вѣща́ю и а́зъ ча́сть.
Отвѣща́ же Елiу́съ, глаго́ля:
па́ки воз­глаго́лю, испо́лненъ бо е́смь слове́съ: убива́етъ бо мя́ ду́хъ чре́ва:
чре́во же мое́ я́ко мѣ́хъ мста́ вря́ща завя́занъ, или́ я́коже мѣ́хъ кова́ческiй расто́ргнутый:
воз­глаго́лю, да почі́ю, от­ве́рзъ уста́:
человѣ́ка бо не постыжду́ся, но ниже́ бре́н­наго посрамлю́ся:
не вѣ́мъ бо чуди́тися лицу́: а́ще же ни́, то́ и мене́ мо́лiе изъядя́тъ.
Синодальный
Когда те три мужа перестали отвечать Иову, потому что он был прав в глазах своих,
тогда воспылал гнев Елиуя, сына Варахиилова, Вузитянина из племени Рамова: воспылал гнев его на Иова за то, что он оправдывал себя больше, нежели Бога,
а на трех друзей его воспылал гнев его за то, что они не нашли, что отвечать, а между тем обвиняли Иова.
Елиуй ждал, пока Иов говорил, потому что они летами были старше его.
Когда же Елиуй увидел, что нет ответа в устах тех трех мужей, тогда воспылал гнев его.
И отвечал Елиуй, сын Варахиилов, Вузитянин, и сказал: я молод летами, а вы – старцы; поэтому я робел и боялся объявлять вам мое мнение.
Я говорил сам себе: пусть говорят дни, и многолетие поучает мудрости.
Но дух в человеке и дыхание Вседержителя дает ему разумение.
Не многолетние только мудры, и не старики разумеют правду.
Поэтому я говорю: выслушайте меня, объявлю вам мое мнение и я.
Вот, я ожидал слов ваших, – вслушивался в суждения ваши, доколе вы придумывали, что́ сказать.
Я пристально смотрел на вас, и вот никто из вас не обличает Иова и не отвечает на слова его.
Не скажите: мы нашли мудрость: Бог опровергнет его, а не человек.
Если бы он обращал слова свои ко мне, то я не вашими речами отвечал бы ему.
Испугались, не отвечают более; перестали говорить.
И как я ждал, а они не говорят, остановились и не отвечают более,
то и я отвечу с моей стороны, объявлю мое мнение и я,
ибо я полон речами, и дух во мне теснит меня.
Вот, утроба моя, как вино неоткрытое: она готова прорваться, подобно новым мехам.
Поговорю, и будет легче мне; открою уста мои и отвечу.
На лице человека смотреть не буду и никакому человеку льстить не стану,
потому что я не умею льстить: сейчас убей меня, Творец мой.
Французский (LSG)
Ces trois hommes cessèrent de répondre à Job, parce qu'il se regardait comme juste.
Alors s'enflamma de colère Élihu, fils de Barakeel de Buz, de la famille de Ram. Sa colère s'enflamma contre Job, parce qu'il se disait juste devant Dieu.
Et sa colère s'enflamma contre ses trois amis, parce qu'ils ne trouvaient rien à répondre et que néanmoins ils condamnaient Job.
Comme ils étaient plus âgés que lui, Élihu avait attendu jusqu'à ce moment pour parler à Job.
Mais, voyant qu'il n'y avait plus de réponse dans la bouche de ces trois hommes, Élihu s'enflamma de colère.
Et Élihu, fils de Barakeel de Buz, prit la parole et dit: Je suis jeune, et vous êtes des vieillards; C'est pourquoi j'ai craint, j'ai redouté De vous faire connaître mon sentiment.
Je disais en moi-même: Les jours parleront, Le grand nombre des années enseignera la sagesse.
Mais en réalité, dans l'homme, c'est l'esprit, Le souffle du Tout Puissant, qui donne l'intelligence;
Ce n'est pas l'âge qui procure la sagesse, Ce n'est pas la vieillesse qui rend capable de juger.
Voilà pourquoi je dis: Écoute! Moi aussi, j'exposerai ma pensée.
J'ai attendu la fin de vos discours, J'ai suivi vos raisonnements, Votre examen des paroles de Job.
Je vous ai donné toute mon attention; Et voici, aucun de vous ne l'a convaincu, Aucun n'a réfuté ses paroles.
Ne dites pas cependant: En lui nous avons trouvé la sagesse; C'est Dieu qui peut le confondre, ce n'est pas un homme!
Il ne s'est pas adressé directement à moi: Aussi lui répondrai-je tout autrement que vous.
Ils ont peur, ils ne répondent plus! Ils ont la parole coupée!
J'ai attendu qu'ils eussent fini leurs discours, Qu'ils s'arrêtassent et ne sussent que répliquer.
A mon tour, je veux répondre aussi, Je veux dire aussi ce que je pense.
Car je suis plein de paroles, L'esprit me presse au dedans de moi;
Mon intérieur est comme un vin qui n'a pas d'issue, Comme des outres neuves qui vont éclater.
Je parlerai pour respirer à l'aise, J'ouvrirai mes lèvres et je répondrai.
Je n'aurai point égard à l'apparence, Et je ne flatterai personne;
Car je ne sais pas flatter: Mon créateur m'enlèverait bien vite.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки