Скрыть
33:1
33:2
33:3
33:5
33:7
33:8
33:13
33:17
33:18
33:19
33:21
33:22
33:25
33:27
33:29
33:31
33:32
33:33
Церковнославянский (рус)
Но послу́шай, и́ове, слове́съ мо­и́хъ и бесѣ́ду мою́ внуши́:
се́ бо, от­верзо́хъ уста́ моя́, и воз­глаго́ла язы́къ мо́й:
чи́сто се́рдце мое́ во словесѣ́хъ, ра́зумъ же устну́ мое́ю чи́стая уразумѣ́етъ:
Ду́хъ Бо́жiй сотвори́вый мя́, дыха́нiе же Вседержи́телево по­уча́ющее мя́:
а́ще мо́жеши, да́ждь ми́ от­вѣ́тъ къ си́мъ: потерпи́, ста́ни проти́ву мене́, и а́зъ проти́ву тебе́.
От бре́нiя сотворе́нъ еси́ ты́, я́коже и а́зъ: от­ того́жде сотворе́нiя есмы́:
не стра́хъ мо́й тя́ смяте́тъ, ниже́ рука́ моя́ тяжка́ бу́детъ на тя́.
Оба́че ре́клъ еси́ во у́шы мо­и́, и гла́съ глаго́лъ тво­и́хъ услы́шахъ, зане́же глаго́леши:
чи́стъ е́смь а́зъ, не согрѣша́я, непоро́ченъ же е́смь, и́бо не беззако́н­новахъ:
зазо́ръ же на мя́ обрѣ́те и мни́тъ мя́, я́ко проти́вника себѣ́:
вложи́ же но́гу мою́ въ дре́во и надсмотря́лъ пути́ моя́ вся́.
Ка́ко бо глаго́леши, я́ко пра́въ е́смь, и не послу́ша мене́? Вѣ́ченъ бо е́сть, и́же надъ земны́ми.
Глаго́леши бо: чесо́ ра́ди пра́вды мо­ея́ не услы́ша вся́ко сло́во?
Еди́ною бо воз­глаго́летъ Госпо́дь, второ́е же во снѣ́, или́ въ по­уче́нiи нощнѣ́мъ,
или́, я́ко егда́ напа́даетъ стра́хъ лю́тъ на человѣ́ки, во дрема́нiихъ на ло́жи:
тогда́ от­кры́етъ у́мъ человѣ́ческiй, видѣ́ньми стра́ха тацѣ́ми и́хъ устраши́тъ,
да воз­врати́тъ человѣ́ка от­ непра́вды, тѣ́ло же его́ от­ паде́нiя изба́ви,
пощадѣ́ же ду́шу его́ от­ сме́рти, е́же не па́сти ему́ на бра́ни.
Па́ки же обличи́ его́ болѣ́знiю на ло́жи и мно́же­с­т­во косте́й его́ разсла́би:
вся́каго же бра́шна пшени́чна не воз­мо́жетъ прiя́ти, а душа́ его́ я́ди хо́щетъ,
до́ндеже согнiю́тъ пло́ти его́, и пока́жетъ ко́сти его́ то́щя:
при­­бли́жися же на сме́рть душа́ его́, и живо́тъ его́ во а́дѣ.
А́ще бу́детъ ты́сяща а́нгелъ смертоно́сныхъ, еди́нъ от­ ни́хъ не уязви́тъ его́: а́ще помы́слитъ се́рдцемъ обрати́тися ко Го́споду, повѣ́сть же человѣ́ку сво́й зазо́ръ, и безу́мiе свое́ пока́жетъ,
засту́питъ е́, е́же не впа́сти ему́ въ сме́рть, обнови́тъ же тѣ́ло его́ я́коже повапле́нiе на стѣнѣ́, ко́сти же его́ испо́лнитъ мо́зга:
умягчи́тъ же его́ пло́ть я́коже младе́нца, и устро́итъ его́ воз­мужа́в­ша въ человѣ́цѣхъ.
Помо́лит­ся же ко Го́споду и прiя́тъ и́мъ бу́детъ, вни́детъ же лице́мъ весе́лымъ со исповѣ́данiемъ, воз­да́стъ же человѣ́комъ пра́вду свою́.
Посе́мъ тогда́ за́зритъ человѣ́къ са́мъ себѣ́, глаго́ля: якова́я содѣва́хъ? и не по досто́ин­ству истяза́ мя, о ни́хже согрѣши́хъ:
спаси́ ду́шу мою́, е́же не вни́ти во истлѣ́нiе, и жи́знь моя́ свѣ́тъ у́зритъ.
Се́, сiя́ вся́ твори́тъ крѣ́пкiй [Бо́гъ] пути́ три́ съ му́жемъ:
но изба́ви ду́шу мою́ от­ сме́рти, да живо́тъ мо́й во свѣ́тѣ хва́литъ его́.
Внима́й, и́ове, и послу́шай мене́, премолчи́, и а́зъ воз­глаго́лю:
и а́ще тебѣ́ су́ть словеса́, от­вѣща́й ми́: глаго́ли, хощу́ бо оправди́тися тебѣ́:
а́ще же ни́, ты́ послу́шай мене́, умолчи́, и научу́ тя прему́дрости.
Синодальный
1 Елиуй приглашает Иова слушать и отвечать; 8 он упрекает Иова за его самоправедность и осуждение Бога. 13 Бог больше человека; Он учит его в видениях; 19 Бог наказывает человека; 23 если человек при таком наказании находит наставника и молится, Бог милостив и избавляет его.
Итак слушай, Иов, речи мои и внимай всем словам моим.
Вот, я открываю уста мои, язык мой говорит в гортани моей.
Слова мои от искренности моего сердца, и уста мои произнесут знание чистое.
Дух Божий создал меня, и дыхание Вседержителя дало мне жизнь.
Если можешь, отвечай мне и стань передо мною.
Вот я, по желанию твоему, вместо Бога. Я образован также из брения;
поэтому страх передо мною не может смутить тебя, и рука моя не будет тяжела для тебя.
Ты говорил в уши мои, и я слышал звук слов:
чист я, без порока, невинен я, и нет во мне неправды;
а Он нашел обвинение против меня и считает меня Своим противником;
поставил ноги мои в колоду, наблюдает за всеми путями моими.
Вот в этом ты неправ, отвечаю тебе, потому что Бог выше человека.
Для чего тебе состязаться с Ним? Он не дает отчета ни в каких делах Своих.
Бог говорит однажды и, если того не заметят, в другой раз:
во сне, в ночном видении, когда сон находит на людей, во время дремоты на ложе.
Тогда Он открывает у человека ухо и запечатлевает Свое наставление,
чтобы отвести человека от какого-либо предприятия и удалить от него гордость,
чтобы отвести душу его от пропасти и жизнь его от поражения мечом.
Или он вразумляется болезнью на ложе своем и жестокою болью во всех костях своих, –
и жизнь его отвращается от хлеба и душа его от любимой пищи.
Плоть на нем пропадает, так что ее не видно, и показываются кости его, которых не было видно.
И душа его приближается к могиле и жизнь его – к смерти.
Если есть у него Ангел-наставник, один из тысячи, чтобы показать человеку прямой путь его, –
Бог умилосердится над ним и скажет: освободи его от могилы; Я нашел умилостивление.
Тогда тело его сделается свеже́е, нежели в молодости; он возвратится к дням юности своей.
Будет молиться Богу, и Он – милостив к нему; с радостью взирает на лице его и возвращает человеку праведность его.
Он будет смотреть на людей и говорить: грешил я и превращал правду, и не воздано мне;
Он освободил душу мою от могилы, и жизнь моя видит свет.
Вот, все это делает Бог два-три раза с человеком,
чтобы отвести душу его от могилы и просветить его светом живых.
Внимай, Иов, слушай меня, молчи, и я буду говорить.
Если имеешь, что сказать, отвечай; говори, потому что я желал бы твоего оправдания;
если же нет, то слушай меня: молчи, и я научу тебя мудрости.
Французский (LSG)
Maintenant donc, Job, écoute mes discours, Prête l'oreille à toutes mes paroles!
Voici, j'ouvre la bouche, Ma langue se remue dans mon palais.
C'est avec droiture de coeur que je vais parler, C'est la vérité pure qu'exprimeront mes lèvres:
L'esprit de Dieu m'a créé, Et le souffle du Tout Puissant m'anime.
Si tu le peux, réponds-moi, Défends ta cause, tiens-toi prêt!
Devant Dieu je suis ton semblable, J'ai été comme toi formé de la boue;
Ainsi mes terreurs ne te troubleront pas, Et mon poids ne saurait t'accabler.
Mais tu as dit à mes oreilles, Et j'ai entendu le son de tes paroles:
Je suis pur, je suis sans péché, Je suis net, il n'y a point en moi d'iniquité.
Et Dieu trouve contre moi des motifs de haine, Il me traite comme son ennemi;
Il met mes pieds dans les ceps, Il surveille tous mes mouvements.
Je te répondrai qu'en cela tu n'as pas raison, Car Dieu est plus grand que l'homme.
Veux-tu donc disputer avec lui, Parce qu'il ne rend aucun compte de ses actes?
Dieu parle cependant, tantôt d'une manière, Tantôt d'une autre, et l'on n'y prend point garde.
Il parle par des songes, par des visions nocturnes, Quand les hommes sont livrés à un profond sommeil, Quand ils sont endormis sur leur couche.
Alors il leur donne des avertissements Et met le sceau à ses instructions,
Afin de détourner l'homme du mal Et de le préserver de l'orgueil,
Afin de garantir son âme de la fosse Et sa vie des coups du glaive.
Par la douleur aussi l'homme est repris sur sa couche, Quand une lutte continue vient agiter ses os.
Alors il prend en dégoût le pain, Même les aliments les plus exquis;
Sa chair se consume et disparaît, Ses os qu'on ne voyait pas sont mis à nu;
Son âme s'approche de la fosse, Et sa vie des messagers de la mort.
Mais s'il se trouve pour lui un ange intercesseur, Un d'entre les mille Qui annoncent à l'homme la voie qu'il doit suivre,
Dieu a compassion de lui et dit à l'ange: Délivre-le, afin qu'il ne descende pas dans la fosse; J'ai trouvé une rançon!
Et sa chair a plus de fraîcheur qu'au premier âge, Il revient aux jours de sa jeunesse.
Il adresse à Dieu sa prière; et Dieu lui est propice, Lui laisse voir sa face avec joie, Et lui rend son innocence.
Il chante devant les hommes et dit: J'ai péché, j'ai violé la justice, Et je n'ai pas été puni comme je le méritais;
Dieu a délivré mon âme pour qu'elle n'entrât pas dans la fosse, Et ma vie s'épanouit à la lumière!
Voilà tout ce que Dieu fait, Deux fois, trois fois, avec l'homme,
Pour ramener son âme de la fosse, Pour l'éclairer de la lumière des vivants.
Sois attentif, Job, écoute-moi! Tais-toi, et je parlerai!
Si tu as quelque chose à dire, réponds-moi! Parle, car je voudrais te donner raison.
Si tu n'as rien à dire, écoute-moi! Tais-toi, et je t'enseignerai la sagesse.
Но послꙋ́шай, і҆́ѡве, слове́съ мои́хъ и҆ бесѣ́дꙋ мою̀ внꙋшѝ:
се́ бо, ѿверзо́хъ ᲂу҆ста̀ моѧ̑, и҆ возглаго́ла ѧ҆зы́къ мо́й:
чи́сто се́рдце моѐ во словесѣ́хъ, ра́зꙋмъ же ᲂу҆стнꙋ̀ моє́ю чи̑стаѧ ᲂу҆разꙋмѣ́етъ:
дх҃ъ бж҃їй сотвори́вый мѧ̀, дыха́нїе же Вседержи́телево поꙋча́ющее мѧ̀:
а҆́ще мо́жеши, да́ждь мѝ ѿвѣ́тъ къ си̑мъ: потерпѝ, ста́ни проти́вꙋ менє̀, и҆ а҆́зъ проти́вꙋ тебє̀.
Ѿ бре́нїѧ сотворе́нъ є҆сѝ ты̀, ꙗ҆́коже и҆ а҆́зъ: ѿ тогѡ́жде сотворе́нїѧ є҆смы̀:
не стра́хъ мо́й тѧ̀ смѧте́тъ, нижѐ рꙋка̀ моѧ̀ тѧжка̀ бꙋ́детъ на тѧ̀.
Ѻ҆ба́че ре́клъ є҆сѝ во ᲂу҆́шы моѝ, и҆ гла́съ глагѡ́лъ твои́хъ ᲂу҆слы́шахъ, зане́же глаго́леши:
чи́стъ є҆́смь а҆́зъ, не согрѣша́ѧ, непоро́ченъ же є҆́смь, и҆́бо не беззако́нновахъ:
зазо́ръ же на мѧ̀ ѡ҆брѣ́те и҆ мни́тъ мѧ̀, ꙗ҆́кѡ проти́вника себѣ̀:
вложи́ же но́гꙋ мою̀ въ дре́во и҆ надсмотрѧ́лъ пꙋти̑ моѧ̑ всѧ̑.
Ка́кѡ бо глаго́леши, ꙗ҆́кѡ пра́въ є҆́смь, и҆ не послꙋ́ша менѐ; Вѣ́ченъ бо є҆́сть, и҆́же над̾ зємны́ми.
Глаго́леши бо: чесѡ̀ ра́ди пра́вды моеѧ̀ не ᲂу҆слы́ша всѧ́ко сло́во;
Є҆ди́ною бо возглаго́летъ гдⷭ҇ь, второ́е же во снѣ̀, и҆лѝ въ поꙋче́нїи нощнѣ́мъ,
и҆лѝ, ꙗ҆́кѡ є҆гда̀ напа́даетъ стра́хъ лю́тъ на человѣ́ки, во дрема́нїихъ на ло́жи:
тогда̀ ѿкры́етъ ᲂу҆́мъ человѣ́ческїй, видѣ́ньми стра́ха тацѣ́ми и҆̀хъ ᲂу҆страши́тъ,
да возврати́тъ человѣ́ка ѿ непра́вды, тѣ́ло же є҆гѡ̀ ѿ паде́нїѧ и҆зба́ви,
пощадѣ́ же дꙋ́шꙋ є҆гѡ̀ ѿ сме́рти, є҆́же не па́сти є҆мꙋ̀ на бра́ни.
Па́ки же ѡ҆бличѝ є҆го̀ болѣ́знїю на ло́жи и҆ мно́жество косте́й є҆гѡ̀ разсла́би:
всѧ́кагѡ же бра́шна пшени́чна не возмо́жетъ прїѧ́ти, а҆ дꙋша̀ є҆гѡ̀ ꙗ҆́ди хо́щетъ,
до́ндеже согнїю́тъ плѡ́ти є҆гѡ̀, и҆ пока́жетъ кѡ́сти є҆гѡ̀ то́щѧ:
прибли́жисѧ же на сме́рть дꙋша̀ є҆гѡ̀, и҆ живо́тъ є҆гѡ̀ во а҆́дѣ.
А҆́ще бꙋ́детъ ты́сѧща а҆́гг҃лъ смертоно́сныхъ, є҆ди́нъ ѿ ни́хъ не ᲂу҆ѧзви́тъ є҆го̀: а҆́ще помы́слитъ се́рдцемъ ѡ҆брати́тисѧ ко гдⷭ҇ꙋ, повѣ́сть же человѣ́кꙋ сво́й зазо́ръ, и҆ безꙋ́мїе своѐ пока́жетъ,
застꙋ́питъ є҆̀, є҆́же не впа́сти є҆мꙋ̀ въ сме́рть, ѡ҆бнови́тъ же тѣ́ло є҆гѡ̀ ꙗ҆́коже повапле́нїе на стѣнѣ̀, кѡ́сти же є҆гѡ̀ и҆спо́лнитъ мо́зга:
ᲂу҆мѧгчи́тъ же є҆гѡ̀ пло́ть ꙗ҆́коже младе́нца, и҆ ᲂу҆стро́итъ є҆го̀ возмꙋжа́вша въ человѣ́цѣхъ.
Помо́литсѧ же ко гдⷭ҇ꙋ и҆ прїѧ́тъ и҆́мъ бꙋ́детъ, вни́детъ же лице́мъ весе́лымъ со и҆сповѣ́данїемъ, возда́стъ же человѣ́кѡмъ пра́вдꙋ свою̀.
Посе́мъ тогда̀ за́зритъ человѣ́къ са́мъ себѣ̀, глаго́лѧ: ꙗ҆кова̑ѧ содѣва́хъ; и҆ не по досто́инствꙋ и҆стѧза́ мѧ, ѡ҆ ни́хже согрѣши́хъ:
спасѝ дꙋ́шꙋ мою̀, є҆́же не вни́ти во и҆стлѣ́нїе, и҆ жи́знь моѧ̀ свѣ́тъ ᲂу҆́зритъ.
Сѐ, сїѧ̑ всѧ̑ твори́тъ крѣ́пкїй (бг҃ъ) пꙋти̑ трѝ съ мꙋ́жемъ:
но и҆зба́ви дꙋ́шꙋ мою̀ ѿ сме́рти, да живо́тъ мо́й во свѣ́тѣ хва́литъ є҆го̀.
Внима́й, і҆́ѡве, и҆ послꙋ́шай менѐ, премолчѝ, и҆ а҆́зъ возглаго́лю:
и҆ а҆́ще тебѣ̀ сꙋ́ть словеса̀, ѿвѣща́й мѝ: глаго́ли, хощꙋ́ бо ѡ҆правди́тисѧ тебѣ̀:
а҆́ще же нѝ, ты̀ послꙋ́шай менѐ, ᲂу҆молчѝ, и҆ наꙋчꙋ́ тѧ премꙋ́дрости.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible