Скрыть
33:1
33:2
33:3
33:5
33:7
33:8
33:13
33:17
33:18
33:19
33:21
33:22
33:25
33:27
33:29
33:31
33:32
33:33
Синодальный
1 Елиуй приглашает Иова слушать и отвечать; 8 он упрекает Иова за его самоправедность и осуждение Бога. 13 Бог больше человека; Он учит его в видениях; 19 Бог наказывает человека; 23 если человек при таком наказании находит наставника и молится, Бог милостив и избавляет его.
Итак слушай, Иов, речи мои и внимай всем словам моим.
Вот, я открываю уста мои, язык мой говорит в гортани моей.
Слова мои от искренности моего сердца, и уста мои произнесут знание чистое.
Дух Божий создал меня, и дыхание Вседержителя дало мне жизнь.
Если можешь, отвечай мне и стань передо мною.
Вот я, по желанию твоему, вместо Бога. Я образован также из брения;
поэтому страх передо мною не может смутить тебя, и рука моя не будет тяжела для тебя.
Ты говорил в уши мои, и я слышал звук слов:
чист я, без порока, невинен я, и нет во мне неправды;
а Он нашел обвинение против меня и считает меня Своим противником;
поставил ноги мои в колоду, наблюдает за всеми путями моими.
Вот в этом ты неправ, отвечаю тебе, потому что Бог выше человека.
Для чего тебе состязаться с Ним? Он не дает отчета ни в каких делах Своих.
Бог говорит однажды и, если того не заметят, в другой раз:
во сне, в ночном видении, когда сон находит на людей, во время дремоты на ложе.
Тогда Он открывает у человека ухо и запечатлевает Свое наставление,
чтобы отвести человека от какого-либо предприятия и удалить от него гордость,
чтобы отвести душу его от пропасти и жизнь его от поражения мечом.
Или он вразумляется болезнью на ложе своем и жестокою болью во всех костях своих, –
и жизнь его отвращается от хлеба и душа его от любимой пищи.
Плоть на нем пропадает, так что ее не видно, и показываются кости его, которых не было видно.
И душа его приближается к могиле и жизнь его – к смерти.
Если есть у него Ангел-наставник, один из тысячи, чтобы показать человеку прямой путь его, –
Бог умилосердится над ним и скажет: освободи его от могилы; Я нашел умилостивление.
Тогда тело его сделается свеже́е, нежели в молодости; он возвратится к дням юности своей.
Будет молиться Богу, и Он – милостив к нему; с радостью взирает на лице его и возвращает человеку праведность его.
Он будет смотреть на людей и говорить: грешил я и превращал правду, и не воздано мне;
Он освободил душу мою от могилы, и жизнь моя видит свет.
Вот, все это делает Бог два-три раза с человеком,
чтобы отвести душу его от могилы и просветить его светом живых.
Внимай, Иов, слушай меня, молчи, и я буду говорить.
Если имеешь, что сказать, отвечай; говори, потому что я желал бы твоего оправдания;
если же нет, то слушай меня: молчи, и я научу тебя мудрости.
Церковнославянский (рус)
Но послу́шай, и́ове, слове́съ мо­и́хъ и бесѣ́ду мою́ внуши́:
се́ бо, от­верзо́хъ уста́ моя́, и воз­глаго́ла язы́къ мо́й:
чи́сто се́рдце мое́ во словесѣ́хъ, ра́зумъ же устну́ мое́ю чи́стая уразумѣ́етъ:
Ду́хъ Бо́жiй сотвори́вый мя́, дыха́нiе же Вседержи́телево по­уча́ющее мя́:
а́ще мо́жеши, да́ждь ми́ от­вѣ́тъ къ си́мъ: потерпи́, ста́ни проти́ву мене́, и а́зъ проти́ву тебе́.
От бре́нiя сотворе́нъ еси́ ты́, я́коже и а́зъ: от­ того́жде сотворе́нiя есмы́:
не стра́хъ мо́й тя́ смяте́тъ, ниже́ рука́ моя́ тяжка́ бу́детъ на тя́.
Оба́че ре́клъ еси́ во у́шы мо­и́, и гла́съ глаго́лъ тво­и́хъ услы́шахъ, зане́же глаго́леши:
чи́стъ е́смь а́зъ, не согрѣша́я, непоро́ченъ же е́смь, и́бо не беззако́н­новахъ:
зазо́ръ же на мя́ обрѣ́те и мни́тъ мя́, я́ко проти́вника себѣ́:
вложи́ же но́гу мою́ въ дре́во и надсмотря́лъ пути́ моя́ вся́.
Ка́ко бо глаго́леши, я́ко пра́въ е́смь, и не послу́ша мене́? Вѣ́ченъ бо е́сть, и́же надъ земны́ми.
Глаго́леши бо: чесо́ ра́ди пра́вды мо­ея́ не услы́ша вся́ко сло́во?
Еди́ною бо воз­глаго́летъ Госпо́дь, второ́е же во снѣ́, или́ въ по­уче́нiи нощнѣ́мъ,
или́, я́ко егда́ напа́даетъ стра́хъ лю́тъ на человѣ́ки, во дрема́нiихъ на ло́жи:
тогда́ от­кры́етъ у́мъ человѣ́ческiй, видѣ́ньми стра́ха тацѣ́ми и́хъ устраши́тъ,
да воз­врати́тъ человѣ́ка от­ непра́вды, тѣ́ло же его́ от­ паде́нiя изба́ви,
пощадѣ́ же ду́шу его́ от­ сме́рти, е́же не па́сти ему́ на бра́ни.
Па́ки же обличи́ его́ болѣ́знiю на ло́жи и мно́же­с­т­во косте́й его́ разсла́би:
вся́каго же бра́шна пшени́чна не воз­мо́жетъ прiя́ти, а душа́ его́ я́ди хо́щетъ,
до́ндеже согнiю́тъ пло́ти его́, и пока́жетъ ко́сти его́ то́щя:
при­­бли́жися же на сме́рть душа́ его́, и живо́тъ его́ во а́дѣ.
А́ще бу́детъ ты́сяща а́нгелъ смертоно́сныхъ, еди́нъ от­ ни́хъ не уязви́тъ его́: а́ще помы́слитъ се́рдцемъ обрати́тися ко Го́споду, повѣ́сть же человѣ́ку сво́й зазо́ръ, и безу́мiе свое́ пока́жетъ,
засту́питъ е́, е́же не впа́сти ему́ въ сме́рть, обнови́тъ же тѣ́ло его́ я́коже повапле́нiе на стѣнѣ́, ко́сти же его́ испо́лнитъ мо́зга:
умягчи́тъ же его́ пло́ть я́коже младе́нца, и устро́итъ его́ воз­мужа́в­ша въ человѣ́цѣхъ.
Помо́лит­ся же ко Го́споду и прiя́тъ и́мъ бу́детъ, вни́детъ же лице́мъ весе́лымъ со исповѣ́данiемъ, воз­да́стъ же человѣ́комъ пра́вду свою́.
Посе́мъ тогда́ за́зритъ человѣ́къ са́мъ себѣ́, глаго́ля: якова́я содѣва́хъ? и не по досто́ин­ству истяза́ мя, о ни́хже согрѣши́хъ:
спаси́ ду́шу мою́, е́же не вни́ти во истлѣ́нiе, и жи́знь моя́ свѣ́тъ у́зритъ.
Се́, сiя́ вся́ твори́тъ крѣ́пкiй [Бо́гъ] пути́ три́ съ му́жемъ:
но изба́ви ду́шу мою́ от­ сме́рти, да живо́тъ мо́й во свѣ́тѣ хва́литъ его́.
Внима́й, и́ове, и послу́шай мене́, премолчи́, и а́зъ воз­глаго́лю:
и а́ще тебѣ́ су́ть словеса́, от­вѣща́й ми́: глаго́ли, хощу́ бо оправди́тися тебѣ́:
а́ще же ни́, ты́ послу́шай мене́, умолчи́, и научу́ тя прему́дрости.
Audi igitur, Iob, eloquia mea et omnes sermones meos ausculta.
Ecce aperui os meum, loquatur lingua mea in faucibus meis.
Ex recto corde sermones mei sunt, et sententiam puram labia mea loquentur.
Spiritus Dei fecit me, et spiraculum Omnipotentis vivificavit me.
Si potes, responde mihi, praepara te coram me et consiste.
Ecce ego sicut tu coram Deo sum et de eodem luto abscissus sum et ego.
Verumtamen terror meus non te terreat, et onus meum non sit tibi grave.
Dixisti ergo in auribus meis, et vocem verborum tuorum audivi:
"Mundus sum ego et absque delicto; immaculatus, et non est iniquitas in me.
Quia querelas in me repperit, ideo arbitratus est me inimicum sibi;
posuit in nervo pedes meos, custodivit omnes semitas meas".
Hoc est ergo, in quo non es iustificatus, respondebo tibi, quia maior est Deus homine.
Quare adversus eum contendis, quod non ad omnia verba responderit tibi?
Semel loquitur Deus, et secundo idipsum non repetit.
Per somnium in visione nocturna, quando irruit sopor super homines, et dormiunt in lectulo,
tunc aperit aures virorum et in visionibus terret eos,
ut avertat hominem ab his, quae facit, et liberet eum de superbia,
eruens animam eius a fovea et vitam illius, ut non transeat canalem mortis.
Increpat quoque per dolorem in lectulo, et tremitus ossium eius continuus.
Abominabilis ei fit in vita sua panis, et animae illius cibus ante desiderabilis.
Tabescet caro eius in conspectu, et ossa, quae non videbantur, nudabuntur.
Appropinquavit corruptioni foveae, et vita illius mortiferis sedibus.
Si fuerit apud eum angelus, unus de milibus interpres, ut annuntiet homini aequitatem,
miserebitur eius et dicet: "Libera eum, ut non descendat in foveam; inveni, in quo ei propitier".
Revirescet caro eius plus quam in iuventute, revertetur ad dies adulescentiae suae.
Deprecabitur Deum, et placabilis ei erit; et videbit faciem eius in iubilo, et reddet homini iustitiam suam.
Canit ad homines et dicit: "Peccavi et iustitiam perverti et non debui satisfacere.
Liberavit animam suam, ne pergeret in foveam, sed vivens lucem videret".
Ecce haec omnia operatur Deus duobus, tribus vicibus cum homine,
ut revocet animas eorum a fovea et illuminet luce viventium.
Attende, Iob, et audi me et tace, dum ego loquor.
Si autem habes quod loquaris, responde mihi; loquere, volo enim te apparere iustum.
Quod si non habes, audi me; tace, et docebo te sapientiam».
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible