Скрыть
34:1
34:2
34:4
34:8
34:12
34:16
34:17
34:18
34:20
34:21
34:22
34:23
34:26
34:31
34:32
34:33
34:34
34:35
34:36
34:37
Церковнославянский (рус)
Отвѣща́въ же Елiу́съ, рече́:
послу́шайте мене́, прему́дрiи: свѣ́дущiи, внуши́те [до́бро­е],
я́ко у́хо словеса́ искуша́етъ, горта́нь же вкуша́етъ бра́шна.
Су́дъ избере́мъ себѣ́, уразумѣ́емъ посредѣ́ себе́, что́ лу́чшее.
Я́ко рече́ и́овъ: пра́веденъ е́смь, Госпо́дь отъ­я́тъ ми́ су́дъ,
солга́ же суду́ мо­ему́: наси́льна стрѣла́ моя́ безъ непра́вды.
Кто́ му́жъ, я́коже и́овъ, пiя́й поруга́нiе, я́коже во́ду,
не согрѣша́я, ниже́ нече́­ст­вовавъ, ниже́ при­­общи́вся къ творя́щымъ беззако́нiя, е́же ходи́ти съ нечести́выми?
Не рцы́ бо, я́ко нѣ́сть посѣще́нiя му́жеви, и посѣще́нiя ему́ от­ Го́спода.
Тѣ́мже, разуми́вiи се́рдцемъ, послу́шайте мене́, не бу́ди ми́ предъ Го́сподемъ нече́­ст­вовати и предъ Вседержи́телемъ воз­мути́ти пра́вду:
но воз­дае́тъ человѣ́кови, я́коже твори́тъ кі́йждо и́хъ, и на стези́ му́жестѣй обря́щетъ и́.
Мни́ши же Го́спода нелѣ́пая сотвори́ти, или́ Вседержи́тель смяте́тъ су́дъ, и́же сотвори́ зе́млю?
Кто́ же е́сть творя́й поднебе́сную и я́же въ не́й вся́ческая?
А́ще бо восхо́щетъ запрети́ти и ду́хъ у себе́ удержа́ти,
у́мретъ вся́ка пло́ть вку́пѣ, вся́къ же человѣ́къ въ зе́млю по́йдетъ, от­ню́дуже и со́зданъ бы́сть.
А́ще же не увѣща́ешися, послу́шай си́хъ, внуши́ гла́съ глаго́лъ.
Ви́ждь ты́ ненави́дящаго беззако́н­ная и губя́щаго лука́выя, су́ща, вѣ́чна, пра́ведна.
Нечести́въ е́сть глаго́ляй царе́ви, зако́нъ преступа́еши, нечести́вѣйше, князе́мъ:
и́же не постыдѣ́ся лица́ честна́го, ниже́ вѣ́сть че́сть воз­ложи́ти си́льнымъ, удиви́тися ли́цамъ и́хъ.
Тще́ же и́мъ сбу́дет­ся, е́же возопи́ти и моли́ти му́жа: зане́ употреби́ша беззако́н­но, безче́стяще немощны́хъ.
То́й бо зри́тель е́сть дѣ́лъ человѣ́ческихъ, утаи́ся же от­ него́ ничто́же от­ тѣ́хъ, я́же творя́тъ:
ниже́ бу́детъ мѣ́сто укры́тися творя́щымъ беззако́н­ная:
я́ко не на му́жа положи́тъ еще́.
Госпо́дь бо всѣ́хъ ви́дитъ, постиза́яй неизслѣ́дная, сла́вная же и изря́дная, и́мже нѣ́сть числа́,
свѣ́дый и́хъ дѣла́, и обрати́тъ но́щь, и смиря́т­ся.
Угаси́ же нечести́выя, ви́дими же предъ ни́мъ:
я́ко уклони́шася от­ зако́на Бо́жiя, оправда́нiй же его́ не позна́ша,
е́же воз­нести́ къ нему́ во́пль ни́щихъ, и во́пль убо́гихъ услы́шитъ.
И то́й тишину́ пода́стъ, и кто́ осу́дитъ? и сокры́етъ лице́, и кто́ у́зритъ его́? и на язы́къ, и на человѣ́ка вку́пѣ,
и́же поставля́етъ царе́мъ человѣ́ка лицемѣ́ра за стропти́вость люді́й.
Я́ко къ крѣ́пкому глаго́ляй: взя́хъ, не от­иму́ вмѣ́сто зало́га:
безъ мене́ узрю́, ты́ покажи́ ми: а́ще непра́вду содѣ́лахъ, не и́мамъ при­­ложи́ти.
Еда́ от­ тебе́ истя́жетъ ю́, я́ко ты́ от­ри́неши, я́ко ты́ избере́ши, а не а́зъ ли? и что́ разумѣ́еши? глаго́ли.
Тѣ́мже смы́слен­нiи се́рдцемъ реку́тъ сiя́, му́жъ же прему́дръ услы́ша глаго́лъ мо́й.
И́овъ же не въ ра́зумѣ глаго́лаше, словеса́ же его́ не въ хи́трости.
Оба́че навы́кни, и́ове, не да́ждь еще́ от­вѣ́та, я́коже нему́дрiи:
да не при­­ложи́мъ на грѣхи́ на́шя: беззако́нiе же на на́съ вмѣни́т­ся, мно́гая глаго́лющихъ словеса́ на Го́спода.
Рус. (Юнгеров)
И продолжалъ Елиус и сказал:
Мудрые, послушайте меня, разсудительные, внемлите (доброму)!
Ибо ухо разбирает слова, как гортань знает вкусъ пищи.
Назначимъ себе разсуждение, узнаем между собою, что лучше.
Ибо Иовъ сказал: „я – праведен, Господь лишил меня суда,
И Онъ неправ в суде надо мною: болезненная рана моя – без вины“.
Какой человек, подобно Иову, пьет глумление, как воду?
Не грешит, не поступает нечестиво, не имеет общения съ делающими беззаконие, чтобы ходить с нечестивыми?
Не говори, что нет воздаяния человеку, и (что нет) ему возмездия отъ Господа.
Посему разумные сердцем, послушайте меня, я не желаю быть нечестивым пред Господом и пред Вседержителем нарушать правду.
Но Онъ воздает людям по делам каждаго из них и по пути мужа воздает ему.
Ты думаешь, что Господь совершает неразумное, или Вседержитель, сотворивший землю, извратит суд?
Кто же сотворил поднебесную и все, что в ней?
Если бы Он захотел собрать и удержать дыхание у Себя,
То тотчасъ всякая плоть умерла-бы и всякий человек пошел-бы в землю, из которой и создан был.
Если же ты не убедился (в сем), то выслушай это, внимай словамъ (моим):
Посмотри на Ненавидящаго беззаконие и Губящаго лукавых, Сущаго, Вечнаго, Праведнаго.
Нечестивъ тот, кто говорит царю: „ты нарушаешь законъ“, а князьям: „нечестивейшие“.
Он не устыдится лица знатнаго и не воздает почести сильным, не будетъ лицеприятствовать им.
Напрасно они будут с воплем молить кого-либо, ибо беззаконием пользовались, безчестя немощных.
А Онъ видит дела человеческия и от Него не скрыто ни одно изъ деяний их.
И не будет места, (где) сокрыться совершающим беззаконие.
Ибо Он на человека не налагаетъ чрезмернаго (наказания),
Ибо Господь всех видит, постигает неизследимое, славное и необычайное, неизмеримое.
Он знаетъ их дела, обратит (в) ночь, и они смирятся.
Онъ угасил нечестивых и они видимы пред Нимъ.
Ибо уклонились от закона Божия, заповедей же Его не познали,
Так что дошел до Него вопль нищих, и вопль убогих Он услышит.
Если Онъ дарует тишину, кто осудит? Если Он сокроет лице, как отъ народа, так и отъ всякаго человека, кто увидит Его?
Онъ поставляет царем человека-лицемера, по строптивости народа.
Он и сильному скажет: „Я взял вместо залога и не отдам!
Без моей воли увижу, ты покажи Мне, и если Я совершил неправду, то более не буду (делать)“.
Ужели Онъ от тебя будет разузнавать её, чтобы ты отверг или избрал, а не Я? и что ты знаешь? говори!
Посему разумные сердцем скажут это же, и мудрый муж выслушает слово мое.
А Иов не умно говорил и слова его не со смыслом.
Однако научись, Иов, и не давай еще ответа, как неразумные.
Не будемъ увеличивать грехов наших, ибо вменится в беззаконие намъ многословие о Господе.
Украинский (Огієнко)
І говорив Елігу та й сказав:
Слухайте, мудрі, слова ці мої, ви ж, розважні, почуйте мене!
Бо ухо слова випробовує, а піднебіння їжу куштує.
Виберім право собі, між собою пізнаймо, що добре.
Бо Йов говорив: Я був справедливий, та відкинув Бог право моє.
Чи буду неправду казати за право своє?
Без вини небезпечна стріла моя…
Чи є такий муж, як цей Йов, що п́є глузування, як воду,
і товаришує з злочинцями, і ходить з людьми беззаконними?
Бо він каже: Нема людині користи, коли її Бог уподобає.
Тож вислухайте, ви розумні, мене: Бог далекий від несправедливости, і Всемогутній від кривди!
Бо за чином людини Він їй надолужить, і згідно з своєю дорогою знайде людина заплату!
Тож поправді, не чинить Бог несправедливого, і Всемогутній не скривлює права.
Хто землю довірив Йому, і хто на Нього вселенну поклав?
Коли б Він до Себе забрав Своє серце, Свій дух, і Свій подих до Себе забрав,
всяке тіло погинуло б вмить, а людина повернулася б на порох!…
Коли маєш ти розум, послухай же це, почуй голос оцих моїх слів:
Хіба стримувати може ненависник право?
І хіба осудити ти зможеш Всеправедного?
Хіба можна сказати цареві: Негідний, а вельможним: Безбожний?
Таж Він не звертає уваги на зверхників, і не вирізнює можного перед убогим, бо всі вони чин Його рук,
за хвилину вони помирають, опівночі…
Доторкнеться Він можних і гинуть вони, сильний усунений буде рукою не людською.
Бо очі Його на дорогах людини, і Він бачить всі кроки її,
немає темноти, немає і темряви, де б злочинці сховались.
Бо людині Він не призначає означений час, щоб ходила до Бога на суд.
Він сильних ламає без досліду, і ставить на місце їх інших.
Бож знає Він їхні діла, оберне вночі і почавлені будуть!
Як несправедливих уразить Він їх, на видному місці,
за те, що вони відступили від Нього, і не розуміли доріг Його всіх,
щоб зойк сіромахи спровадити до Нього, бо Він чує благання пригнічених.
Коли Він заспокоїть, то хто винуватити буде?
Коли Він закриє лице, хто побачить Його?
А це робиться і над народом, і над людиною разом,
щоб не панував чоловік нечестивий із тих, що правлять за пастку народові.
Бо Богові треба отак говорити: Несу я заслужене, злого робити не буду!
Чого я не бачу, навчи Ти мене;
коли кривду зробив я, то більше не буду чинити!
Чи на думку твою надолужить Він це, бо відкинув ти те?
Бо вибереш ти, а не я, а що знаєш, кажи!
Мені скажуть розумні та муж мудрий, який мене слухає:
Йов говорить немудро, а слова його без розуміння.
О, коли б Йов досліджений був аж навіки за відповіді, як злі люди,
бо він додає до свойого гріха ще провину, між нами він плеще в долоні та множить на Бога промови свої…
Pronuntians itaque Eliu etiam haec locutus est:
«Audite, sapientes, verba mea; et eruditi, auscultate me.
Auris enim verba probat, et guttur escas gustu diiudicat.
Iudicium eligamus nobis et inter nos videamus quid sit melius.
Quia dixit Iob: "Iustus sum, et Deus avertit iudicium meum;
in iudicando enim me mendacium est, violenta sagitta mea absque ullo peccato".
Quis est vir, ut est Iob, qui bibit subsannationem quasi aquam,
qui graditur una cum operantibus iniquitatem et ambulat cum viris impiis?
Dixit enim: "Non prodest viro, etiamsi cum Deo familiariter agit".
Ideo, viri cordati, audite me: Absit a Deo impietas, et ab Omnipotente iniquitas.
Opus enim hominis reddet ei et iuxta vias singulorum restituet eis.
Vere enim Deus non operatur malum, nec Omnipotens subvertet iudicium.
Quis commisit ei terram suam, aut quis posuit totum orbem?
Si direxerit ad se cor suum, spiritum illius et halitum ad se trahat,
deficiet omnis caro simul, et homo in cinerem revertetur.
Si habes ergo intellectum, audi hoc et ausculta vocem eloquii mei:
Numquid, qui non amat iudicium, reget imperio? Num iustum magnum condemnabis,
qui dicet regi: "Nequam!", qui vocabit duces: "Impios!",
qui non accipit personas principum nec cognovit opulentum, cum disceptaret contra pauperem? Opus enim manuum eius sunt universi.
Subito morientur; et in media nocte turbabuntur populi et pertransibunt, et auferent violentum absque conatu.
Oculi enim eius super vias hominum, et omnes gressus eorum considerat.
Non sunt tenebrae, et non est umbra mortis, ut abscondantur ibi, qui operantur iniquitatem.
Nec enim ultra homini ponit conveniendi locum, ut veniat ad Deum in iudicium.
Conteret potentes sine inquisitione et stare faciet alios pro eis.
Novit enim opera eorum et idcirco inducet noctem, et conterentur.
Quasi impios percussit eos in loco videntium,
qui quasi de industria recesserunt ab eo et omnes vias eius intellegere noluerunt,
cum induceret ad se clamorem egeni et audiret vocem pauperum.
Ipse enim si quieverit, quis est qui condemnet? Et si absconderit vultum, quis est qui contempletur eum, super gentem et super homines simul?
Ne regnet homo impius, ne sint laquei populo.
Si enim dixit quispiam Deo: "Ferre debui! Iam non perverse agam.
Dum videam, tu doce me; si iniquitatem operatus sum, ultra non addam".
Numquid pro te Deus satisfaciet, quia respuisti? Tu enim eliges, et non ego; et si quid nosti melius, loquere.
Viri intellegentes loquentur mihi, et vir sapiens, qui audiet me:
"Iob autem non in sapientia locutus est, et verba illius non sonant disciplinam".
Utique, probetur Iob usque ad finem de responsionibus hominum iniquitatis.
Quia addit super peccata sua delictum, inter nos plaudit manibus et multiplicat sermones suos contra Deum».
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible