Скрыть
36:1
36:2
36:5
36:6
36:9
36:14
36:17
36:19
36:20
36:23
36:24
36:25
36:27
36:28
36:28a
36:28b
36:30
36:31
36:32
36:33
Церковнославянский (рус)
Приложи́въ же еще́ Елiу́съ, рече́:
пожди́ ми ма́ло еще́, да тя́ научу́: еще́ бо у мене́ е́сть сло́во.
Прiи́мъ хи́трость мою́ от­дале́ча, дѣ́лы же мо­и́ми пра́ведная реку́ во­и́стин­ну:
и не непра́ведны глаго́лы безъ пра́вды уразумѣ́еши.
Ви́ждь же, я́ко Госпо́дь не от­ри́нетъ незло́биваго:
си́ленъ крѣ́постiю сердца́ нечести́выхъ не оживи́тъ и су́дъ ни́щымъ да́стъ,
не отъ­и́метъ от­ правди́ваго оче́съ сво­и́хъ, и со цари́ на престо́лѣ посади́тъ и́хъ на побѣ́ду, и воз­несу́т­ся.
Свя́зан­нiи въ ручны́хъ у́захъ я́ти бу́дутъ у́жами нищеты́,
и воз­вѣсти́тъ и́мъ дѣла́ и́хъ и прегрѣше́нiе и́хъ, я́ко укрѣпя́т­ся:
но правди́ваго услы́шитъ, и рече́, я́ко обратя́т­ся от­ непра́вды.
А́ще услы́шатъ и порабо́таютъ, сконча́ютъ дни́ своя́ во благи́хъ и лѣ́та своя́ въ благолѣ́потѣ:
нечести́выхъ же не спасе́тъ, зане́ не хотѣ́ша позна́ти Го́спода и зане́же учи́ми не послушли́ви бѣ́ша.
И лицемѣ́ри се́рдцемъ воз­мутя́тъ я́рость: не возопiю́тъ, я́ко связа́ и́хъ:
да у́мретъ у́бо въ ю́ности душа́ и́хъ, житiе́ же и́хъ уязвля́емо а́нгелы,
зане́же оскорби́ша неду́жна и не́мощна, су́дъ же кро́ткихъ изложи́тъ.
Еще́ же исто́ргну тя́ от­ у́стъ вра́жiихъ: бе́здна, проли́тiе подъ не́ю, и сни́де трапе́за твоя́ испо́лнена ту́ка.
Не оскудѣ́етъ же от­ пра́ведныхъ су́дъ:
я́рость же на нечести́выя бу́детъ, нече́стiя ра́ди даро́въ и́хъ, и́хже прiима́ху на непра́вдѣ.
Да не уклони́тъ тя́ во́лею у́мъ от­ мольбы́ въ бѣдѣ́ су́щихъ немощны́хъ и всѣ́хъ содержа́щихъ крѣ́пость.
Не при­­влецы́ но́щи, е́же взы́ти лю́демъ вмѣ́сто и́хъ:
но сохрани́ся, да не содѣ́еши зла́: си́хъ бо ра́ди изъя́тъ еси́ от­ нищеты́.
Се́, крѣ́пкiй удержи́тъ крѣ́постiю сво­е́ю: кто́ бо е́сть, я́коже то́й, си́ленъ?
и кто́ е́сть испыту́яй дѣ́лъ его́? или́ кто́ рекі́й: содѣ́я непра́вду?
Помяни́, я́ко ве́лiя дѣла́ его́ су́ть, и́миже владѣ́ша му́жiе.
Вся́къ человѣ́къ ви́дитъ въ себѣ́, ели́цы уязвля́еми су́ть человѣ́цы.
Се́, крѣ́пкiй вели́кiй, и не увѣ́мы: число́ лѣ́тъ его́ безконе́чно­е:
изочте́н­ны же ему́ су́ть ка́пли дожде́вныя, и излiю́т­ся дожде́мъ во о́блакъ:
потеку́тъ обетша́нiя, осѣни́ша же о́блацы надъ премно́гими людьми́:
вре́мя поста́ви скоту́, вѣ́дятъ же ло́жа чи́нъ.
О всѣ́хъ си́хъ не диви́тлитися у́мъ, и не измѣня́етлися ти́ се́рдце от­ тѣ́ла?
И а́ще уразумѣ́етъ просте́ртiе о́блака, ра́вен­ство ски́нiи его́:
се́, простира́етъ на ню́ свѣ́тъ и коре́нiя морска́я покры́:
тѣ́ми бо су́дитъ лю́демъ, да́стъ пи́щу могу́щему.
На руку́ покры́ свѣ́тъ и заповѣ́да о не́мъ срѣта́ющему:
воз­вѣсти́тъ о не́мъ дру́гу сво­ему́ Госпо́дь, стяжа́нiе, и о непра́вдѣ.
Латинский (Nova Vulgata)
Addens quoque Eliu haec locutus est:
«Sustine me paululum, et indicabo tibi: adhuc enim habeo quod pro Deo loquar.
Repetam scientiam meam a longe et Factori meo tribuam iustitiam.
Vere enim absque mendacio sermones mei, et perfectus scientia adest tecum.
Deus potens est; non abicit, potens virtute cordis.
Non vivere faciet impium, sed iudicium pauperibus tribuit.
Non auferet a iusto oculos suos et reges in solio collocat in perpetuum, et illi eriguntur.
Et si fuerint vincti compedibus et vinciantur funibus paupertatis,
indicabit eis opera eorum et scelera eorum, quia violenti fuerunt.
Revelabit quoque aurem eorum, ut corripiat, et loquetur, ut revertantur ab iniquitate.
Si audierint et observaverint, complebunt dies suos in bono et annos suos in deliciis.
Si autem non audierint, transibunt per canalem mortis et consumentur in stultitia.
Impii corde sibi reponent iram Dei neque clamabunt, cum vincti fuerint.
Morietur in iuventute anima eorum, et vita eorum in adulescentia.
Eripiet de angustia sua pauperem et revelabit in tribulatione aurem eius.
Igitur salvabit te de ore angusto, amplitudo et non angustiae erunt sub te; requies autem mensae tuae erit plena pinguedine.
Causa tua quasi impii iudicata est, causam iudiciumque tenebunt.
Cave, ne te seducat abundantia, nec multitudo donorum inclinet te.
Nonne proferetur clamor tuus nisi in angustia? Et omnes conatus roboris?
Ne inhies nocti, ut ascendat turba pro eis.
Cave, ne declines ad iniquitatem; propter hoc enim expertus es miseriam.
Ecce, Deus excelsus in fortitudine sua. Quis ei similis doctor?
Quis poterit scrutari vias eius, aut quis potest ei dicere: "Operatus es iniquitatem"?
Memento, ut magnifices opus eius, de quo cecinerunt viri.
Omnes homines vident eum, unusquisque intuetur procul.
Ecce, Deus magnus vincens scientiam nostram; numerus annorum eius inaestimabilis.
Qui aufert stillas pluviae et effundit imbres ad instar fluminis,
quos nubes effundunt, stillantes super homines multos.
Profecto quis intellegit dilatationem nubium, strepitum tabernaculi eius?
Ecce extendit circum se lumen suum et fundamenta maris texit.
Per haec enim iudicat populos et dat escas copiose.
In manibus abscondit lucem et praecipit ei, ut percutiat.
Fragor eius de eo annuntiat, zelans ira contra iniquitatem.
Таджикский
Ва Элиҳу суханашро давом дода, гуфт:
«Андаке сабр намо ва ман ба ту хоҳам фаҳмонд, зеро ки боз суханон дар ҳаққи Худо дорам. «Андаке ба ман сабр намо, то ба ту изҳор кунам, зеро ки боз суханон дар ҳаққи Худо дорам.
Фикри худро аз дур баён хоҳам кард, ва ба Офаридгори худ росткориро нисбат хоҳам дод.
Зеро ки ҳақиқатан суханони ман дурӯғ нест: шахси комилфикре бо ту сухан меронад.
Инак, Худо тавоност ва касеро тарк намекунад; ҳам дар қувват тавоност ва ҳам донодил аст.
Бадкорро зинда намегузорад, ва ба доди бечорагон мерасад доди бечорагонро медиҳад.
Чашмони Худро аз росткорон дур намекунад, балки онҳоро ҷовидона бар тахти подшоҳон мешинонад бо подшоҳон бар тахт мешинонад, ва онҳо сарафроз мешаванд.
Вале агар онҳо бо завлонаҳо баста шуда бошанд, ва гирифтори қайди бадбахтӣ гардида бошанд,
Дар он сурат корҳояшонро ба онҳо мефаҳмонад, ва ҷиноятҳошонро, ки афзудаанд;
Ва гӯшашонро барои панд мекушояд, ва ба онҳо мегӯяд, ки аз гуноҳ даст кашанд.
Агар онҳо гӯш кунанд ва Ӯро парастиш намоянд, рӯзҳои худро дар хушбахтӣ мегузаронанд, ва солҳои худро дар хурсандӣ.
Ва агар гӯш накунанд, ба дами шамшер нобуд мешаванд, ва бе он ки донише пайдо кунанд, мемиранд.
Валекин дурӯягон дар дил ғазаб ҷамъ мекунанд Аммо ононе ки дар дил бадахлоқанд, ғазабро захира мекунанд, ва аз Ӯ ёрӣ намехоҳанд, вақте ки онҳоро ҷазо медиҳад гирифтори қайди бадбахтӣ мекунад.
Ҷонашон дар ҷавонӣ мемирад, ва ҳаёташон дар миёни зинокорон.
Ғамзадаро Бадбахтонро Ӯ ба воситаи ғамаш бадбахтиашон халос мекунад, ва гӯшашонро дар тангӣ мекушояд.
Ва туро низ Ӯ аз даҳони бадбахтӣ берун меоварад ба макони васеъ кушод, ки тангие дар он ҷо набошад; ва ҳар хӯроке ки бар дастархони ту фуруд меомад, пур аз равған мебуд.
Вале ту аз даъвоҳои бадкор пур ҳастӣ; доварӣ ва бозхости Ӯ туро фаро хоҳанд гирифт.
Эҳтиёт шав Барҳазар бош, ки ғазабат туро фирефта намуда, ба зарбаи Ӯ гирифтор накунад: ва фидияи бисёр набояд туро гумроҳ созад дар иштибоҳ андозад.
Оё додхоҳият туро аз тангӣ мебарорад, ва тамоми ин шиддату қувват???
Орзуманди он шабе набош, ки мардумон дар он аз ҷояшон нест мешаванд.
Эҳтиёт намо, ба бадӣ исён моил нашав, зеро ки онро аз итоат беҳтар шумурдаӣ афзал донистаӣ.
Инак, Худо бо қуввати Худ олист; кист, ки мисли Ӯ таълим диҳад?
Кист, ки ба Ӯ роҳи Ӯро фармуда бошад? Ва кист, ки бигӯяд: ́Ту ноинсофӣ кардаӣ́?
Дар ёд дошта бош, ки корҳои Ӯро болобардор намоӣ, ки онҳоро мардум месароянд.
Ҳамаи одамон онҳоро мебинанд; ҳар кас ба онҳо аз дур назар меандозад.
Инак, Худо бузург муаззам аст, ба тавре ки мо наметавонем Ӯро бишиносем; шумораи солҳои Ӯ ҳадду ҳисоб надорад.
Ӯ қатраҳои обро ҷудо мекунад; онҳо андаруни буғ борон мегарданд,
Ки онро абрҳо фурӯ рехта, бар одамон фаровон меборонанд.
Кист, ки тавонад амали абрҳои густурда ва гулдурроси хаймаи Ӯро дарк намояд?
Инак, нури Худро бар он мегустаронад ва қаъри баҳрро мепӯшонад.
Ба ин васила мардумонро доварӣ мекунад, ба фаровонӣ ризқу рӯзӣ медиҳад.
Нурро дар кафҳои Худ ниҳон медорад, ва онро мефармояд, ки ба ҳадафе бизанад.
Гулдурроси он аз наздик омадани он хабар медиҳад, ва тундбод аз ҷӯшиши ғазаби Ӯ.

1 «Я имею еще что сказать за Бога»; 11 «если послушают» … «если не послушают»; 17 «Ты преисполнен суждениями нечестивых»; 26 «Бог велик, и мы не можем познать Его».
И продолжал Елиуй и сказал:
подожди меня немного, и я покажу тебе, что я имею еще что сказать за Бога.
Начну мои рассуждения издалека и воздам Создателю моему справедливость,
потому что слова мои точно не ложь: пред тобою – совершенный в познаниях.
Вот, Бог могуществен и не презирает сильного крепостью сердца;
Он не поддерживает нечестивых и воздает должное угнетенным;
Он не отвращает очей Своих от праведников, но с царями навсегда посаждает их на престоле, и они возвышаются.
Если же они окованы цепями и содержатся в узах бедствия,
то Он указывает им на дела их и на беззакония их, потому что умножились,
и открывает их ухо для вразумления и говорит им, чтоб они отстали от нечестия.
Если послушают и будут служить Ему, то проведут дни свои в благополучии и лета свои в радости;
если же не послушают, то погибнут от стрелы и умрут в неразумии.
Но лицемеры питают в сердце гнев и не взывают к Нему, когда Он заключает их в узы;
поэтому душа их умирает в молодости и жизнь их с блудниками.
Он спасает бедного от беды его и в угнетении открывает ухо его.
И тебя вывел бы Он из тесноты на простор, где нет стеснения, и поставляемое на стол твой было бы наполнено туком;
но ты преисполнен суждениями нечестивых: суждение и осуждение – близки.
Да не поразит тебя гнев Божий наказанием! Большой выкуп не спасет тебя.
Даст ли Он какую цену твоему богатству? Нет, – ни золоту и никакому сокровищу.
Не желай той ночи, когда народы истребляются на своем месте.
Берегись, не склоняйся к нечестию, которое ты предпочел страданию.
Бог высок могуществом Своим, и кто такой, как Он, наставник?
Кто укажет Ему путь Его; кто может сказать: Ты поступаешь несправедливо?
Помни о том, чтобы превозносить дела его, которые люди видят.
Все люди могут видеть их; человек может усматривать их издали.
Вот, Бог велик, и мы не можем познать Его; число лет Его неисследимо.
Он собирает капли воды; они во множестве изливаются дождем:
из облаков каплют и изливаются обильно на людей.
Кто может также постигнуть протяжение облаков, треск шатра Его?
Вот, Он распространяет над ним свет Свой и покрывает дно моря.
Оттуда Он судит народы, дает пищу в изобилии.
Он сокрывает в дланях Своих молнию и повелевает ей, кого разить.
Треск ее дает знать о ней; скот также чувствует происходящее.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible