Скрыть
Церковнославянский (рус)
И от­ си́хъ воз­мяте́ся се́рдце мое́ и от­то́ржеся от­ мѣ́ста сво­его́.
Послу́шай слу́ха во гнѣ́вѣ я́рости Госпо́дни, и по­уче́нiе изоу́стъ его́ изы́детъ.
Подъ всѣ́мъ не́бомъ нача́л­ст­во его́, и свѣ́тъ его́ на крилу́ земли́.
Вслѣ́дъ его́ возопiе́тъ гла́сомъ, воз­греми́тъ гла́сомъ вели́чiя сво­его́, и не измѣни́тъ и́хъ, я́ко услы́шитъ гла́съ его́.
Возгреми́тъ крѣ́пкiй гла́сомъ сво­и́мъ ди́вная: сотвори́ бо ве́лiя, и́хже не вѣ́дахомъ.
Повелѣва́яй снѣ́гу: бу́ди на земли́, и бу́ря дождя́, и бу́ря дожде́въ могу́т­ст­ва его́.
Въ руцѣ́ вся́каго человѣ́ка зна́менаетъ, да позна́етъ вся́къ человѣ́къ свою́ не́мощь.
Внидо́ша же звѣ́рiе подъ кро́въ и умолко́ша на ло́жи.
Изъ храни́лищъ вну́трен­нихъ нахо́дятъ болѣ́зни, и от­ внѣ́шнихъ стра́нъ сту́день.
И от­ дыха́нiя крѣ́пка да́стъ ле́дъ: управля́етъ же во́ду, я́коже хо́щетъ,
и избра́н­ное устроя́етъ о́блакъ: разжене́тъ о́блакъ свѣ́тъ его́,
и са́мъ окре́стная преврати́тъ, я́коже хо́щетъ, въ дѣла́ и́хъ: вся́, ели́ка заповѣ́сть и́мъ, сiя́ чиноположе́на су́ть от­ него́ на земли́,
а́ще въ наказа́нiе, а́ще на зе́млю свою́, а́ще на ми́лость обря́щетъ и́.
Внуши́ сiя́, и́ове: ста́ни уча́йся си́лѣ Госпо́дни.
Вѣ́мы, я́ко Госпо́дь положи́ дѣла́ своя́, свѣ́тъ сотвори́въ изъ тмы́.
Вѣ́сть же разли́чiе облако́въ и ве́лiя паде́нiя злы́хъ.
Твоя́ же оде́жда тепла́, почива́етъ же на земли́ от­ ю́га.
Утвержде́нiя съ ни́мъ въ дре́вности, крѣпка́ я́коже видѣ́нiе сли́тiя.
Чесо́ ра́ди, научи́ мя, что́ рече́мъ ему́? и преста́немъ мно́га глаго́люще.
Еда́ кни́га, или́ книго́чiа ми́ предсто­и́тъ? да стоя́щь сотворю́ человѣ́ку молча́ти.
Не всѣ́мъ же ви́димь свѣ́тъ: свѣ́тлый е́сть въ дре́вностехъ, я́коже е́же от­ него́ на о́блацѣхъ.
От сѣ́вера о́блацы златоза́рни: въ си́хъ ве́лiя сла́ва и че́сть Вседержи́телева.
И не обрѣта́емъ ино́го подо́бна крѣ́пости его́: и́же су́дитъ пра́ведно, мни́ши ли, я́ко не слы́шитъ то́й?
Тѣ́мже убоя́т­ся его́ человѣ́цы: убоя́т­ся же его́ и прему́дрiи се́рдцемъ.
Синодальный
И от сего трепещет сердце мое и подвиглось с места своего.
Слушайте, слушайте голос Его и гром, исходящий из уст Его.
Под всем небом раскат его, и блистание его – до краев земли.
За ним гремит глас; гремит Он гласом величества Своего и не останавливает его, когда голос Его услышан.
Дивно гремит Бог гласом Своим, делает дела великие, для нас непостижимые.
Ибо снегу Он говорит: будь на земле; равно мелкий дождь и большой дождь в Его власти.
Он полагает печать на руку каждого человека, чтобы все люди знали дело Его.
Тогда зверь уходит в убежище и остается в своих логовищах.
От юга приходит буря, от севера – стужа.
От дуновения Божия происходит лед, и поверхность воды сжимается.
Также влагою Он наполняет тучи, и облака сыплют свет Его,
и они направляются по намерениям Его, чтоб исполнить то, что Он повелит им на лице обитаемой земли.
Он повелевает им идти или для наказания, или в благоволение, или для помилования.
Внимай сему, Иов; стой и разумевай чудные дела Божии.
Знаешь ли, как Бог располагает ими и повелевает свету блистать из облака Своего?
Разумеешь ли равновесие облаков, чудное дело Совершеннейшего в знании?
Как нагревается твоя одежда, когда Он успокаивает землю от юга?
Ты ли с Ним распростер небеса, твердые, как литое зеркало?
Научи нас, что сказать Ему? Мы в этой тьме ничего не можем сообразить.
Будет ли возвещено Ему, что я говорю? Сказал ли кто, что сказанное доносится Ему?
Теперь не видно яркого света в облаках, но пронесется ветер и расчистит их.
Светлая погода приходит от севера, и окрест Бога страшное великолепие.
Вседержитель! мы не постигаем Его. Он велик силою, судом и полнотою правосудия. Он никого не угнетает.
Посему да благоговеют пред Ним люди, и да трепещут пред Ним все мудрые сердцем!
Французский (LSG)
Mon coeur est tout tremblant, Il bondit hors de sa place.
Écoutez, écoutez le frémissement de sa voix, Le grondement qui sort de sa bouche!
Il le fait rouler dans toute l'étendue des cieux, Et son éclair brille jusqu'aux extrémités de la terre.
Puis éclate un rugissement: il tonne de sa voix majestueuse; Il ne retient plus l'éclair, dès que sa voix retentit.
Dieu tonne avec sa voix d'une manière merveilleuse; Il fait de grandes choses que nous ne comprenons pas.
Il dit à la neige: Tombe sur la terre! Il le dit à la pluie, même aux plus fortes pluies.
Il met un sceau sur la main de tous les hommes, Afin que tous se reconnaissent comme ses créatures.
L'animal sauvage se retire dans une caverne, Et se couche dans sa tanière.
L'ouragan vient du midi, Et le froid, des vents du nord.
Par son souffle Dieu produit la glace, Il réduit l'espace où se répandaient les eaux.
Il charge de vapeurs les nuages, Il les disperse étincelants;
Leurs évolutions varient selon ses desseins, Pour l'accomplissement de tout ce qu'il leur ordonne, Sur la face de la terre habitée;
C'est comme une verge dont il frappe sa terre, Ou comme un signe de son amour, qu'il les fait apparaître.
Job, sois attentif à ces choses! Considère encore les merveilles de Dieu!
Sais-tu comment Dieu les dirige, Et fait briller son nuage étincelant?
Comprends-tu le balancement des nuées, Les merveilles de celui dont la science est parfaite?
Sais-tu pourquoi tes vêtements sont chauds Quand la terre se repose par le vent du midi?
Peux-tu comme lui étendre les cieux, Aussi solides qu'un miroir de fonte?
Fais-nous connaître ce que nous devons lui dire; Nous sommes trop ignorants pour nous adresser à lui.
Lui annoncera-t-on que je parlerai? Mais quel est l'homme qui désire sa perte?
On ne peut fixer le soleil qui resplendit dans les cieux, Lorsqu'un vent passe et en ramène la pureté;
Le septentrion le rend éclatant comme l'or. Oh! que la majesté de Dieu est redoutable!
Nous ne saurions parvenir jusqu'au Tout Puissant, Grand par la force, Par la justice, par le droit souverain: Il ne répond pas!
C'est pourquoi les hommes doivent le craindre; Il ne porte les regards sur aucun sage.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
С југа долази олуја, и са севера зима.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки