Скрыть
39:3
39:4
39:14
39:15
39:31
39:32
39:33
39:34
39:35
39:36
39:37
39:38
Церковнославянский (рус)
А́ще уразумѣ́лъ еси́ вре́мя рожде́нiя ко́зъ живу́щихъ на гора́хъ ка́мен­ныхъ? усмотри́лъ же ли еси́ болѣ́знь при­­ рожде́нiи еле́ней?
изчи́слилъ же ли еси́ ме́сяцы и́хъ испо́лнены рожде́нiя и́хъ, болѣ́зни же и́хъ разрѣши́лъ ли еси́?
Вскорми́лъ же ли еси́ дѣ́тищы и́хъ внѣ́ стра́ха, болѣ́зни же и́хъ от­сле́ши ли?
изве́ргнутъ ча́да своя́, умно́жат­ся въ порожде́нiи, изы́дутъ и не воз­вратя́т­ся къ ни́мъ.
Кто́ же е́сть пусти́вый осла́ ди́вiяго свобо́дна, у́зы же его́ кто́ разрѣши́лъ?
Положи́хъ же жили́ще его́ пусты́ню и селе́нiя его́ сла́ность:
смѣя́йся мно́гу наро́ду гра́да, стужа́нiя же да́н­ническаго не слы́шай,
усмо́тритъ на гора́хъ па́жить себѣ́ и вслѣ́дъ вся́каго зла́ка и́щетъ.
Похо́щетъ же ли ти́ единоро́гъ рабо́тати, или́ поспа́ти при­­ я́слехъ тво­и́хъ?
при­­вя́жеши ли реме́нiемъ и́го его́, и провлече́тъ ти́ бразды́ на по́ли?
надѣ́ешилися на́нь, я́ко мно́га крѣ́пость его́? попу́стиши же ли ему́ дѣла́ твоя́?
повѣ́риши же ли, я́ко воз­да́стъ ти́ сѣ́мя? внесе́тъ же ли ти́ въ гумно́?
Крило́ веселя́щихся неела́сса, а́ще зачне́тъ Аси́да и не́сса?
я́ко оста́витъ на земли́ я́ица своя́, и на пе́рсти согрѣ́етъ,
и забы́, я́ко нога́ разбiе́тъ, и звѣ́рiе се́лнiи поперу́тъ:
ожесточи́ся на ча́да своя́, а́ки бы не ея́, вотще́ труди́ся безъ стра́ха,
я́ко сокры́ Бо́гъ е́й прему́дрость и не удѣли́ е́й въ ра́зумѣ:
во вре́мя же на высоту́ воз­несе́тъ, посмѣе́т­ся коню́ и сѣдя́щему на не́мъ.
Или́ ты́ обложи́лъ еси́ коня́ си́лою, и обле́клъ же ли еси́ вы́ю его́ въ стра́хъ?
обложи́лъ же ли еси́ его́ всеору́жiемъ, сла́ву же пе́рсей его́ де́рзостiю?
копы́томъ копа́я на по́ли игра́етъ и исхо́дитъ на по́ле съ крѣ́постiю:
срѣта́я стрѣ́лы посмѣява́ет­ся и не от­врати́т­ся от­ желѣ́за:
надъ ни́мъ игра́етъ лу́къ и ме́чь,
и гнѣ́вомъ потреби́тъ зе́млю и не и́мать вѣ́ры я́ти, до́ндеже востру́битъ труба́:
трубѣ́ же воструби́в­шей глаго́летъ, бла́гоже: издале́ча же обоня́етъ ра́ть, со скака́нiемъ и ржа́нiемъ.
И тво­е́ю ли хи́тростiю сто­и́тъ я́стребъ, распросте́ръ крилѣ́ недви́жимь, зря́ на ю́гъ?
Тво­и́мъ же ли повелѣ́нiемъ воз­но́сит­ся оре́лъ, нея́сыть же на гнѣздѣ́ сво­е́мъ сѣдя́ вселя́ет­ся,
на версѣ́ ка́мене и въ сокрове́нѣ?
та́мо же сы́й и́щетъ бра́шна, издале́ча о́чи его́ наблюда́ютъ,
пти́чищи же его́ валя́ют­ся въ кро́ви: идѣ́же а́ще бу́дутъ мертвечи́ны, а́бiе обрѣта́ют­ся.
И от­вѣща́ Госпо́дь Бо́гъ ко и́ову и рече́:
еда́ су́дъ со всеси́льнымъ укланя́ет­ся? облича́яй же Бо́га от­вѣща́ти и́мать ему́.
Отвѣща́въ же и́овъ, рече́ Го́сподеви:
почто́ еще́ а́зъ прю́ся, наказу́емь и облича́емь от­ Го́спода, слы́шай такова́я ничто́же сы́й? а́зъ же кі́й от­вѣ́тъ да́мъ къ си́мъ? ру́ку положу́ на устѣ́хъ мо­и́хъ:
еди́ною глаго́лахъ, втори́цею же не при­­ложу́.
Синодальный
Знаешь ли ты время, когда рождаются дикие козы на скалах, и замечал ли роды ланей?
можешь ли расчислить месяцы беременности их? и знаешь ли время родов их?
Они изгибаются, рождая детей своих, выбрасывая свои ноши;
дети их приходят в силу, растут на поле, уходят и не возвращаются к ним.
Кто пустил дикого осла на свободу, и кто разрешил узы онагру,
которому степь Я назначил домом и солончаки – жилищем?
Он посмевается городскому многолюдству и не слышит криков погонщика,
по горам ищет себе пищи и гоняется за всякою зеленью.
Захочет ли единорог служить тебе и переночует ли у яслей твоих?
Можешь ли веревкою привязать единорога к борозде, и станет ли он боронить за тобою поле?
Понадеешься ли на него, потому что у него сила велика, и предоставишь ли ему работу твою?
Поверишь ли ему, что он семена твои возвратит и сложит на гумно твое?
Ты ли дал красивые крылья павлину и перья и пух страусу?
Он оставляет яйца свои на земле, и на песке согревает их,
и забывает, что нога может раздавить их и полевой зверь может растоптать их;
он жесток к детям своим, как бы не своим, и не опасается, что труд его будет напрасен;
потому что Бог не дал ему мудрости и не уделил ему смысла;
а когда поднимется на высоту, посмевается коню и всаднику его.
Ты ли дал коню силу и облек шею его гривою?
Можешь ли ты испугать его, как саранчу? Храпение ноздрей его – ужас;
роет ногою землю и восхищается силою; идет навстречу оружию;
он смеется над опасностью и не робеет и не отворачивается от меча;
колчан звучит над ним, сверкает копье и дротик;
в порыве и ярости он глотает землю и не может стоять при звуке трубы;
при трубном звуке он издает голос: гу! гу! и издалека чует битву, громкие голоса вождей и крик.
Твоею ли мудростью летает ястреб и направляет крылья свои на полдень?
По твоему ли слову возносится орел и устрояет на высоте гнездо свое?
Он живет на скале и ночует на зубце утесов и на местах неприступных;
оттуда высматривает себе пищу: глаза его смотрят далеко;
птенцы его пьют кровь, и где труп, там и он.
И продолжал Господь и сказал Иову:
будет ли состязающийся со Вседержителем еще учить? Обличающий Бога пусть отвечает Ему.
И отвечал Иов Господу и сказал:
вот, я ничтожен; что буду я отвечать Тебе? Руку мою полагаю на уста мои.
Однажды я говорил, – теперь отвечать не буду, даже дважды, но более не буду.
Французский (LSG)
Sais-tu quand les chèvres sauvages font leurs petits? Observes-tu les biches quand elles mettent bas?
Comptes-tu les mois pendant lesquels elles portent, Et connais-tu l'époque où elles enfantent?
Elles se courbent, laissent échapper leur progéniture, Et sont délivrées de leurs douleurs.
Leurs petits prennent de la vigueur et grandissent en plein air, Ils s'éloignent et ne reviennent plus auprès d'elles.
Qui met en liberté l'âne sauvage, Et l'affranchit de tout lien?
J'ai fait du désert son habitation, De la terre salée sa demeure.
Il se rit du tumulte des villes, Il n'entend pas les cris d'un maître.
Il parcourt les montagnes pour trouver sa pâture, Il est à la recherche de tout ce qui est vert.
Le buffle veut-il être à ton service? Passe-t-il la nuit vers ta crèche?
L'attaches-tu par une corde pour qu'il trace un sillon? Va-t-il après toi briser les mottes des vallées?
Te reposes-tu sur lui, parce que sa force est grande? Lui abandonnes-tu le soin de tes travaux?
Te fies-tu à lui pour la rentrée de ta récolte? Est-ce lui qui doit l'amasser dans ton aire?
L'aile de l'autruche se déploie joyeuse; On dirait l'aile, le plumage de la cigogne.
Mais l'autruche abandonne ses oeufs à la terre, Et les fait chauffer sur la poussière;
Elle oublie que le pied peut les écraser, Qu'une bête des champs peut les fouler.
Elle est dure envers ses petits comme s'ils n'étaient point à elle; Elle ne s'inquiète pas de l'inutilité de son enfantement.
Car Dieu lui a refusé la sagesse, Il ne lui a pas donné l'intelligence en partage.
Quand elle se lève et prend sa course, Elle se rit du cheval et de son cavalier.
Est-ce toi qui donnes la vigueur au cheval, Et qui revêts son cou d'une crinière flottante?
Le fais-tu bondir comme la sauterelle? Son fier hennissement répand la terreur.
Il creuse le sol et se réjouit de sa force, Il s'élance au-devant des armes;
Il se rit de la crainte, il n'a pas peur, Il ne recule pas en face de l'épée.
Sur lui retentit le carquois, Brillent la lance et le javelot.
Bouillonnant d'ardeur, il dévore la terre, Il ne peut se contenir au bruit de la trompette.
Quand la trompette sonne, il dit: En avant! Et de loin il flaire la bataille, La voix tonnante des chefs et les cris de guerre.
Est-ce par ton intelligence que l'épervier prend son vol, Et qu'il étend ses ailes vers le midi?
Est-ce par ton ordre que l'aigle s'élève, Et qu'il place son nid sur les hauteurs?
C'est dans les rochers qu'il habite, qu'il a sa demeure, Sur la cime des rochers, sur le sommet des monts.
De là il épie sa proie, Il plonge au loin les regards.
Ses petits boivent le sang; Et là où sont des cadavres, l'aigle se trouve.
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
И тако одговарајући Господ Јову рече:
Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
Тада Јов одговори Господу и рече:
Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки