Скрыть
39:1
39:2
39:3
39:4
39:5
39:7
39:8
39:9
39:10
39:11
39:12
39:13
39:14
39:15
39:16
39:17
39:18
39:19
39:20
39:21
39:22
39:23
39:25
39:26
39:27
39:28
39:29
39:30
39:31
39:32
39:33
39:34
39:35
39:36
39:37
39:38
Церковнославянский (рус)
А́ще уразумѣ́лъ еси́ вре́мя рожде́нiя ко́зъ живу́щихъ на гора́хъ ка́мен­ныхъ? усмотри́лъ же ли еси́ болѣ́знь при­­ рожде́нiи еле́ней?
изчи́слилъ же ли еси́ ме́сяцы и́хъ испо́лнены рожде́нiя и́хъ, болѣ́зни же и́хъ разрѣши́лъ ли еси́?
Вскорми́лъ же ли еси́ дѣ́тищы и́хъ внѣ́ стра́ха, болѣ́зни же и́хъ от­сле́ши ли?
изве́ргнутъ ча́да своя́, умно́жат­ся въ порожде́нiи, изы́дутъ и не воз­вратя́т­ся къ ни́мъ.
Кто́ же е́сть пусти́вый осла́ ди́вiяго свобо́дна, у́зы же его́ кто́ разрѣши́лъ?
Положи́хъ же жили́ще его́ пусты́ню и селе́нiя его́ сла́ность:
смѣя́йся мно́гу наро́ду гра́да, стужа́нiя же да́н­ническаго не слы́шай,
усмо́тритъ на гора́хъ па́жить себѣ́ и вслѣ́дъ вся́каго зла́ка и́щетъ.
Похо́щетъ же ли ти́ единоро́гъ рабо́тати, или́ поспа́ти при­­ я́слехъ тво­и́хъ?
при­­вя́жеши ли реме́нiемъ и́го его́, и провлече́тъ ти́ бразды́ на по́ли?
надѣ́ешилися на́нь, я́ко мно́га крѣ́пость его́? попу́стиши же ли ему́ дѣла́ твоя́?
повѣ́риши же ли, я́ко воз­да́стъ ти́ сѣ́мя? внесе́тъ же ли ти́ въ гумно́?
Крило́ веселя́щихся неела́сса, а́ще зачне́тъ Аси́да и не́сса?
я́ко оста́витъ на земли́ я́ица своя́, и на пе́рсти согрѣ́етъ,
и забы́, я́ко нога́ разбiе́тъ, и звѣ́рiе се́лнiи поперу́тъ:
ожесточи́ся на ча́да своя́, а́ки бы не ея́, вотще́ труди́ся безъ стра́ха,
я́ко сокры́ Бо́гъ е́й прему́дрость и не удѣли́ е́й въ ра́зумѣ:
во вре́мя же на высоту́ воз­несе́тъ, посмѣе́т­ся коню́ и сѣдя́щему на не́мъ.
Или́ ты́ обложи́лъ еси́ коня́ си́лою, и обле́клъ же ли еси́ вы́ю его́ въ стра́хъ?
обложи́лъ же ли еси́ его́ всеору́жiемъ, сла́ву же пе́рсей его́ де́рзостiю?
копы́томъ копа́я на по́ли игра́етъ и исхо́дитъ на по́ле съ крѣ́постiю:
срѣта́я стрѣ́лы посмѣява́ет­ся и не от­врати́т­ся от­ желѣ́за:
надъ ни́мъ игра́етъ лу́къ и ме́чь,
и гнѣ́вомъ потреби́тъ зе́млю и не и́мать вѣ́ры я́ти, до́ндеже востру́битъ труба́:
трубѣ́ же воструби́в­шей глаго́летъ, бла́гоже: издале́ча же обоня́етъ ра́ть, со скака́нiемъ и ржа́нiемъ.
И тво­е́ю ли хи́тростiю сто­и́тъ я́стребъ, распросте́ръ крилѣ́ недви́жимь, зря́ на ю́гъ?
Тво­и́мъ же ли повелѣ́нiемъ воз­но́сит­ся оре́лъ, нея́сыть же на гнѣздѣ́ сво­е́мъ сѣдя́ вселя́ет­ся,
на версѣ́ ка́мене и въ сокрове́нѣ?
та́мо же сы́й и́щетъ бра́шна, издале́ча о́чи его́ наблюда́ютъ,
пти́чищи же его́ валя́ют­ся въ кро́ви: идѣ́же а́ще бу́дутъ мертвечи́ны, а́бiе обрѣта́ют­ся.
И от­вѣща́ Госпо́дь Бо́гъ ко и́ову и рече́:
еда́ су́дъ со всеси́льнымъ укланя́ет­ся? облича́яй же Бо́га от­вѣща́ти и́мать ему́.
Отвѣща́въ же и́овъ, рече́ Го́сподеви:
почто́ еще́ а́зъ прю́ся, наказу́емь и облича́емь от­ Го́спода, слы́шай такова́я ничто́же сы́й? а́зъ же кі́й от­вѣ́тъ да́мъ къ си́мъ? ру́ку положу́ на устѣ́хъ мо­и́хъ:
еди́ною глаго́лахъ, втори́цею же не при­­ложу́.
Синодальный
1 Бог спрашивает, имеет ли Иов знание о путях диких коз, 5 диких ослов и онагров, 13 о павлине, 19 коне, 26 хищных птицах. 33 Отвечал Иов Господу: «Руку мою полагаю на уста мои».
Знаешь ли ты время, когда рождаются дикие козы на скалах, и замечал ли роды ланей?
можешь ли расчислить месяцы беременности их? и знаешь ли время родов их?
Они изгибаются, рождая детей своих, выбрасывая свои ноши;
дети их приходят в силу, растут на поле, уходят и не возвращаются к ним.
Кто пустил дикого осла на свободу, и кто разрешил узы онагру,
которому степь Я назначил домом и солончаки – жилищем?
Он посмевается городскому многолюдству и не слышит криков погонщика,
по горам ищет себе пищи и гоняется за всякою зеленью.
Захочет ли единорог служить тебе и переночует ли у яслей твоих?
Можешь ли веревкою привязать единорога к борозде, и станет ли он боронить за тобою поле?
Понадеешься ли на него, потому что у него сила велика, и предоставишь ли ему работу твою?
Поверишь ли ему, что он семена твои возвратит и сложит на гумно твое?
Ты ли дал красивые крылья павлину и перья и пух страусу?
Он оставляет яйца свои на земле, и на песке согревает их,
и забывает, что нога может раздавить их и полевой зверь может растоптать их;
он жесток к детям своим, как бы не своим, и не опасается, что труд его будет напрасен;
потому что Бог не дал ему мудрости и не уделил ему смысла;
а когда поднимется на высоту, посмевается коню и всаднику его.
Ты ли дал коню силу и облек шею его гривою?
Можешь ли ты испугать его, как саранчу? Храпение ноздрей его – ужас;
роет ногою землю и восхищается силою; идет навстречу оружию;
он смеется над опасностью и не робеет и не отворачивается от меча;
колчан звучит над ним, сверкает копье и дротик;
в порыве и ярости он глотает землю и не может стоять при звуке трубы;
при трубном звуке он издает голос: гу! гу! и издалека чует битву, громкие голоса вождей и крик.
Твоею ли мудростью летает ястреб и направляет крылья свои на полдень?
По твоему ли слову возносится орел и устрояет на высоте гнездо свое?
Он живет на скале и ночует на зубце утесов и на местах неприступных;
оттуда высматривает себе пищу: глаза его смотрят далеко;
птенцы его пьют кровь, и где труп, там и он.
И продолжал Господь и сказал Иову:
будет ли состязающийся со Вседержителем еще учить? Обличающий Бога пусть отвечает Ему.
И отвечал Иов Господу и сказал:
вот, я ничтожен; что буду я отвечать Тебе? Руку мою полагаю на уста мои.
Однажды я говорил, – теперь отвечать не буду, даже дважды, но более не буду.
Сербский
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
И тако одговарајући Господ Јову рече:
Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
Тада Јов одговори Господу и рече:
Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Kannst du mir sagen, wann die Gämse wirft?
Sahst du der Hirschkuh beim Gebären zu?
Weißt du, wie viele Monate sie tragen?
Wann kommt für sie die Stunde der Geburt?
Sie kauern nieder, werfen ihre Jungen
und schnell sind sie den Schmerz der Wehen los.
Die Jungen wachsen, werden groß und stark,
sie laufen fort und kehren nicht zurück.
Wer gab dem wilden Esel seine Freiheit,
wer löste seine Fesseln, ließ ihn laufen?
Die Steppe machte ich zu seiner Heimat,
im Salzland ist der Ort, an dem er wohnt.
Er hält sich fern vom Lärm der großen Stadt,
kein Treiber kann ihn je zur Arbeit zwingen.
Auf allen Bergen sucht er seine Weide,
wo etwas Grünes wächst, er spürt es auf.
Meinst du vielleicht, der Wildstier wird dir dienen?
Verbringt er wohl die Nacht in deinem Stall?
Und lässt er sich von dir am Leitseil führen,
damit er Furchen pflügt auf deinem Feld?
Darfst du ihm trauen, seine Kräfte nutzen,
dass er den Wagen mit den Garben zieht?
Kannst du erwarten, dass er deine Ernte
dir schön gehorsam auf die Tenne bringt?
Die Straußenhenne schlägt zwar mit den Flügeln,
doch kann sie damit fliegen wie der Storch?
Die Eier legt sie einfach auf die Erde
und überlässt dem heißen Sand das Brüten.
Sie denkt nicht dran, dass sie ein Fuß zertreten
und wilde Tiere sie zerbrechen können.
Die Jungen lässt sie stehn, als wäreńs fremde;
sinnlose Mühe macht ihr gar nichts aus.
Als ich sie schuf, gab ich ihr keine Klugheit
und an Verstand hat sie nichts mitbekommen.
Doch wird sie aufgeschreckt und läuft davon,
so lacht sie Pferd und Reiter spöttisch aus.
Gabst du dem Pferd die viel gerühmte Stärke
und schmücktest seinen Hals mit einer Mähne?
Lässt du es Sprünge machen wie ein Heuschreck?
Wenn es so mächtig schnaubt, erschrickt der Mensch.
Es scharrt den Boden voller Kampfesfreude
und eilt mit aller Kraft der Schlacht entgegen.
Was Angst und Furcht heißt, ist ihm unbekannt,
selbst vor dem Schwerte weicht es nicht zurück.
Im Köcher seines Reiters klirren Pfeile,
im Licht der Sonne funkeln Speer und Lanze.
Mit dröhnendem Galopp fliegt es dahin.
Beim Schall der Hörner steht es nicht mehr still,
mit Wiehern gibt es Antwort aufs Signal.
Schon aus der Ferne wittert es die Schlacht,
hört die Befehle und das Kriegsgeschrei.
Bist du vielleicht der einsichtsvolle Lehrer,
bei dem der Falke seine Flugkunst lernte,
wenn er nach Süden zu die Flügel breitet?
Schickt dein Befehl den Adler hoch hinauf,
dort in der Höhe seinen Horst zu bauen?
Hoch in den Bergen baut er seine Wohnung,
auf Felsenzacken und an steiler Wand.
Von dort aus blickt er weit hinaus ins Tal,
sein Auge sucht und späht nach einer Beute;
denn seine Jungen sind voll Gier nach Blut.
Wo Tote liegen, stellt auch er sich ein.«
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible