Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
41:3
41:4
41:5
41:6
41:7
41:8
41:9
41:10
41:11
41:12
41:13
41:14
41:15
41:16
41:17
41:18
41:19
41:20
41:21
41:22
41:23
41:24
41:25
41:26
Не ви́дѣлъ ли еси́ его́, и глаго́лемымъ не удиви́лся ли еси́? не убоя́лся ли еси́, я́ко угото́вася ми́?–
–Кто́ бо е́сть противля́яйся мнѣ́, или́ кто́ противоста́нетъ ми́ и стерпи́тъ,
2а́ще вся́ поднебе́сная моя́ е́сть?
3Не умолчу́ его́ ра́ди и сло́вомъ си́лы поми́лую ра́внаго ему́.
4Кто́ откры́етъ лице́ облече́нiя его́, въ согбе́нiе же пе́рсей его́ кто́ вни́детъ?
5Две́ри лица́ его́ кто́ отве́рзетъ? о́крестъ зубо́въ его́ стра́хъ,
6утро́ба его́ щиты́ мѣ́дяны, сою́зъ же его́ я́коже смири́тъ ка́мень,
7еди́нъ ко друго́му прилипа́ютъ, ду́хъ же не про́йдетъ его́:
8я́ко му́жъ бра́ту своему́ прилѣпи́тся, содержа́тся и не отто́ргнутся.
9Въ чха́нiи его́ возблиста́етъ свѣ́тъ: о́чи же его́ видѣ́нiе денни́цы.
10Изъ у́стъ его́ исхо́дятъ а́ки свѣщы́ горя́щыя, и разме́щутся а́ки и́скры о́гненныя:
11изъ ноздре́й его́ исхо́дитъ ды́мъ пе́щи горя́щiя огне́мъ у́глiя:
12душа́ же его́ я́ко у́глiе, и я́ко пла́мы изъ я́стъ его́ исхо́дитъ..
13На вы́и же его́ водворя́ется си́ла, предъ ни́мъ тече́тъ па́губа.
14Пло́ти же тѣлесе́ его́ сольпну́шася: Лiе́тъ на́нь, и не подви́жится.
15Се́рдце его́ ожестѣ́ а́ки ка́мень, стои́тъ же а́ки на́ковальня неподви́жна.
16Обра́щшуся же ему́, стра́хъ звѣре́мъ четвероно́гимъ по земли́ ска́чущымъ.
17А́ще сря́щутъ его́ ко́пiя, ничто́же сотворя́тъ ему́, копiе́ вонзе́но и броня́:
18вмѣня́етъ бо желѣ́зо а́ки пле́вы, мѣ́дь же а́ки дре́во гни́ло:
19не уязви́тъ его́ лу́къ мѣ́дянъ, мни́тъ бо каменоме́тную пра́щу а́ки сѣ́но:
20а́ки сте́блiе вмѣни́шася ему́ мла́тове, руга́етжеся тру́су огнено́сному.
21Ло́же его́ остни́ о́стрiи, вся́ко же зла́то морско́е подъ ни́мъ, я́коже бре́нiе безчи́сленно.
22Возжиза́етъ бе́здну, я́коже пе́щь мѣ́дяну: мни́тъ же мо́ре я́ко мирова́рницу
23и та́ртаръ бе́здны я́коже плѣ́нника: вмѣни́лъ бе́здну въ прохожде́нiе.
24Ничто́же е́сть на земли́ подо́бно ему́ сотворе́но, пору́гано бы́ти а́нгелы мои́ми:
25все́ высо́кое зри́тъ: са́мъ же ца́рь всѣ́мъ су́щымъ въ вода́хъ.
οὐχ ἑόρακας αὐτὸν οὐδὲ ἐπὶ τοῖς λεγομένοις τεθαύμακας
οὐ δέδοικας ὅτι ἡτοίμασταί μοι τίς γάρ ἐστιν ὁ ἐμοὶ ἀντιστάς
ἢ τίς ἀντιστήσεταί μοι καὶ ὑπομενεῖ εἰ πᾶσα ἡ ὑπ᾿ οὐρανὸν ἐμή ἐστιν
οὐ σιωπήσομαι δι᾿ αὐτόν καὶ λόγον δυνάμεως ἐλεήσει τὸν ἴσον αὐτοῦ
τίς ἀποκαλύψει πρόσωπον ἐνδύσεως αὐτοῦ εἰς δὲ πτύξιν θώρακος αὐτοῦ τίς ἂν εἰσέλθοι
πύλας προσώπου αὐτοῦ τίς ἀνοίξει κύκλῳ ὀδόντων αὐτοῦ φόβος
τὰ ἔγκατα αὐτοῦ ἀσπίδες χάλκειαι σύνδεσμος δὲ αὐτοῦ ὥσπερ σμιρίτης λίθος
εἷς τοῦ ἑνὸς κολλῶνται πνεῦμα δὲ οὐ μὴ διέλθῃ αὐτόν
ἀνὴρ τῷ ἀδελφῷ αὐτοῦ προσκολληθήσεται συνέχονται καὶ οὐ μὴ ἀποσπασθῶσιν
ἐν πταρμῷ αὐτοῦ ἐπιφαύσκεται φέγγος οἱ δὲ ὀφθαλμοὶ αὐτοῦ εἶδος ἑωσφόρου
ἐκ στόματος αὐτοῦ ἐκπορεύονται λαμπάδες καιόμεναι καὶ διαρριπτοῦνται ἐσχάραι πυρός
ἐκ μυκτήρων αὐτοῦ ἐκπορεύεται καπνὸς καμίνου καιομένης πυρὶ ἀνθράκων
ἡ ψυχὴ αὐτοῦ ἄνθρακες φλὸξ δὲ ἐκ στόματος αὐτοῦ ἐκπορεύεται
ἐν δὲ τραχήλῳ αὐτοῦ αὐλίζεται δύναμις ἔμπροσθεν αὐτοῦ τρέχει ἀπώλεια
σάρκες δὲ σώματος αὐτοῦ κεκόλληνται καταχέει ἐπ᾿ αὐτόν οὐ σαλευθήσεται
ἡ καρδία αὐτοῦ πέπηγεν ὡς λίθος ἕστηκεν δὲ ὥσπερ ἄκμων ἀνήλατος
στραφέντος δὲ αὐτοῦ φόβος θηρίοις τετράποσιν ἐπὶ γῆς ἁλλομένοις
ἐὰν συναντήσωσιν αὐτῷ λόγχαι οὐδὲν μὴ ποιήσωσιν δόρυ ἐπηρμένον καὶ θώρακα
ἥγηται μὲν γὰρ σίδηρον ἄχυρα χαλκὸν δὲ ὥσπερ ξύλον σαθρόν
οὐ μὴ τρώσῃ αὐτὸν τόξον χάλκειον ἥγηται μὲν πετροβόλον χόρτον
ὡς καλάμη ἐλογίσθησαν σφῦραι καταγελᾷ δὲ σεισμοῦ πυρφόρου
ἡ στρωμνὴ αὐτοῦ ὀβελίσκοι ὀξεῖς πᾶς δὲ χρυσὸς θαλάσσης ὑπ᾿ αὐτὸν ὥσπερ πηλὸς ἀμύθητος
ἀναζεῖ τὴν ἄβυσσον ὥσπερ χαλκεῖον ἥγηται δὲ τὴν θάλασσαν ὥσπερ ἐξάλειπτρον
τὸν δὲ τάρταρον τῆς ἀβύσσου ὥσπερ αἰχμάλωτον ἐλογίσατο ἄβυσσον εἰς περίπατον
οὐκ ἔστιν οὐδὲν ἐπὶ τῆς γῆς ὅμοιον αὐτῷ πεποιημένον ἐγκαταπαίζεσθαι ὑπὸ τῶν ἀγγέλων μου
πᾶν ὑψηλὸν ὁρᾷ αὐτὸς δὲ βασιλεὺς πάντων τῶν ἐν τοῖς ὕδασιν
Ecce spes eius frustrabitur eum, et aspectu eius praecipitabitur.
Nemo tam audax, ut suscitet eum. Quis enim resistere potest vultui eius?
Quis eum aggressus est et salvus fuit? Sub omni caelo quisnam?
Non tacebo super membra eius et eloquar robur et gratiam struis.
Quis revelabit faciem indumenti eius, et duplicia mandibulae eius quis intrabit?
Portas vultus eius quis aperiet? Per gyrum dentium eius formido.
Corpus illius quasi scuta fusilia, compactum sigillo siliceo:
unum uni coniungitur, et ne spiraculum quidem incedit per ea;
unum alteri adhaeret, et tenentes se nequaquam separantur.
Sternutatio eius favillae ignis, et oculi eius ut palpebrae diluculi.
De ore eius lampades procedunt, sicut scintillae ignis emittuntur.
De naribus eius procedit fumus, sicut ollae succensae atque ferventis.
Halitus eius prunas ardere facit, et flamma de ore eius egreditur.
In collo eius morabitur fortitudo, et faciem eius praecedit angor.
Palearia eius cohaerentia sibi compressa non moventur.
Cor eius induratur tamquam lapis et duratur quasi mola inferior.
Cum surrexerit, tremunt fortes et ab undis retrorsum convertuntur.
Qui impegerit in eum, gladius eius non stabit nec hasta neque pilum neque thorax;
reputat enim quasi paleas ferrum et quasi lignum putridum aes.
Non fugat eum vir sagittarius, in stipulam versi sunt ei lapides fundae.
Quasi stipulam aestimat fustem et deridet vibrantem acinacem.
Sub ipso acumina testae, et sternit tribula super lutum.
Fervescere facit quasi ollam profundum et mare ponit quasi vas unguentarium.
Post se illuminat semitam, aestimatur abyssus quasi canescens.
Non est super terram potestas, quae comparetur ei, qui factus est, ut nullum timeret.
Omne sublime videt: ipse est rex super universos filios superbiae».
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Инак, умеди дастгир кардани вай беҳуда аст. Оё фақат аз дидани вай кас ба даҳшат намеафтад?
Чунки шахси диловаре нест, ки вайро барангезад; пас кист, ки пеши рӯи Ман истодагӣ намояд?
Кист, ки аз Ман пешдастӣ кардааст, ва Ман товон бидиҳам? Зери тамоми осмон ҳар чиз аз они Ман аст.
Дар бораи андоми узвҳои бадани вай хомӯш нахоҳам монд, ва дар бораи қувват иқтидор ва зебоии ҷуссаи вай.
Кист, ки тавонад рӯи либоси вайро бардорад кушояд яла кунад? Кист, ки тавонад ба дандонҳои дуқатораи вай наздик ояд?
Кист, ки тавонад дарҳои башараи вайро воз кунад? Доираи дандонҳои вай даҳшатангез аст.
Сипарҳои мустаҳкамаш зӯровараш фахри ӯст; бо мӯҳри сахте маҳкам карда шудааст;
Бо якдигар тавре пайвастааст, ки аз миёнашон ҳаво намегузарад;
Ба ҳамдигар тавре часпида, пайванд шудааст васл ёфтааст, ки ҷудо намешавад.
Аз атсаҳои вай нур падид меояд, ва чашмони вай мисли пилкҳои шафақи субҳ аст.
Аз даҳони вай машъалҳо берун меоянд, шарораҳои оташ мепаранд.
Аз сӯрохҳои бинии вай дуд мебарояд, мисли деги ҷӯшон ва қамишҳои сӯзон.
Нафаси вай лахчаҳоро дармегиронад, ва аз даҳони вай аланга берун меояд.
Бар гардани вай қувват ҷойгир шудааст, ва даҳшат пеши вай мерақсад.
Қабатҳои Табақаҳои гӯшти вай маҳкам часпида, бар вай сахт шудаанд ва овезон намешаванд.
Дили вай мисли санг сахт аст, ва мисли осиёсанги зерин ноҷунбон аст.
Чун вай бармехезад, паҳлавонон метарсанд, ва аз даҳшат дасту по гум мекунанд.
Шамшере ки ба вай бизананд, истодагӣ нахоҳад кард, ҳамчунин найза, мизроқ найзаи хурд ва тир.
Вай оҳанро мисли хасе мешуморад, ва мисро мисли чӯби пӯсидае.
Тири камон вайро дар гурез намеоварад, сангҳои фалахмон барои вай ба каҳ табдил меёбанд.
Гурз мисли каҳе ҳисоб меёбад; ва ба садои найза вай механдад.
Дар зераш сафолпораҳои тез, вай дар бистари дандонадор, дар лойқа мехобад. Дар зераш пулакчаҳои тезе мисли сафолпора дорад, гӯё ки ғаллакӯбаки тездандонро бар гил мегустаронад.
Обҳои азимро мисли дар дег ба ҷӯш меоварад, баҳрро ба деги дорупазӣ монанд мегардонад.
Дар ақиби худ роҳи дурахшоне боқӣ мегузорад, ба тавре ки обҳои азим ба назар сафедмӯй менамоянд.
Бар рӯи хок мислаш нест, ки чунин нотарс офарида шуда бошад.
Ба ҳар чизи олӣ нотарс менигарад: вай бар ҳамаи даррандагон подшоҳ аст».