Скрыть
41:7
41:16
41:17
41:23
41:27
41:31
Церковнославянский (рус)
Не ви́дѣлъ ли еси́ его́, и глаго́лемымъ не удиви́л­ся ли еси́? не убоя́л­ся ли еси́, я́ко угото́вася ми́?
Кто́ бо е́сть противля́яйся мнѣ́, или́ кто́ противоста́нетъ ми́ и стерпи́тъ,
2а́ще вся́ поднебе́сная моя́ е́сть?
3Не умолчу́ его́ ра́ди и сло́вомъ си́лы поми́лую ра́внаго ему́.
4Кто́ от­кры́етъ лице́ облече́нiя его́, въ согбе́нiе же пе́рсей его́ кто́ вни́детъ?
5Две́ри лица́ его́ кто́ от­ве́рзетъ? о́крестъ зубо́въ его́ стра́хъ,
6утро́ба его́ щиты́ мѣ́дяны, сою́зъ же его́ я́коже смири́тъ ка́мень,
7еди́нъ ко друго́му при­­липа́ютъ, ду́хъ же не про́йдетъ его́:
8я́ко му́жъ бра́ту сво­ему́ при­­лѣпи́т­ся, содержа́т­ся и не от­то́ргнут­ся.
9Въ чха́нiи его́ воз­блиста́етъ свѣ́тъ: о́чи же его́ видѣ́нiе ден­ни́цы.
10Изъ у́стъ его́ исхо́дятъ а́ки свѣщы́ горя́щыя, и разме́щут­ся а́ки и́скры о́гнен­ныя:
11изъ ноздре́й его́ исхо́дитъ ды́мъ пе́щи горя́щiя огне́мъ у́глiя:
12душа́ же его́ я́ко у́глiе, и я́ко пла́мы изъ я́стъ его́ исхо́дитъ..
13На вы́и же его́ водворя́ет­ся си́ла, предъ ни́мъ тече́тъ па́губа.
14Пло́ти же тѣлесе́ его́ сольпну́шася: Лiе́тъ на́нь, и не подви́жит­ся.
15Се́рдце его́ ожестѣ́ а́ки ка́мень, сто­и́тъ же а́ки на́ковальня неподви́жна.
16Обра́щшуся же ему́, стра́хъ звѣре́мъ четвероно́гимъ по земли́ ска́чущымъ.
17А́ще сря́щутъ его́ ко́пiя, ничто́же сотворя́тъ ему́, копiе́ вонзе́но и броня́:
18вмѣня́етъ бо желѣ́зо а́ки пле́вы, мѣ́дь же а́ки дре́во гни́ло:
19не уязви́тъ его́ лу́къ мѣ́дянъ, мни́тъ бо каменоме́тную пра́щу а́ки сѣ́но:
20а́ки сте́блiе вмѣни́шася ему́ мла́тове, руга́етжеся тру́су огнено́сному.
21Ло́же его́ остни́ о́стрiи, вся́ко же зла́то морско́е подъ ни́мъ, я́коже бре́нiе безчи́слен­но.
22Возжиза́етъ бе́здну, я́коже пе́щь мѣ́дяну: мни́тъ же мо́ре я́ко мирова́рницу
23и та́ртаръ бе́здны я́коже плѣ́н­ника: вмѣни́лъ бе́здну въ прохожде́нiе.
24Ничто́же е́сть на земли́ подо́бно ему́ сотворе́но, пору́гано бы́ти а́нгелы мо­и́ми:
25все́ высо́кое зри́тъ: са́мъ же ца́рь всѣ́мъ су́щымъ въ вода́хъ.
Синодальный
Надежда тщетна: не упадешь ли от одного взгляда его?
Нет столь отважного, который осмелился бы потревожить его; кто же может устоять перед Моим лицем?
Кто предварил Меня, чтобы Мне воздавать ему? под всем небом все Мое.
Не умолчу о членах его, о силе и красивой соразмерности их.
Кто может открыть верх одежды его, кто подойдет к двойным челюстям его?
Кто может отворить двери лица его? круг зубов его – ужас;
крепкие щиты его – великолепие; они скреплены как бы твердою печатью;
один к другому прикасается близко, так что и воздух не проходит между ними;
один с другим лежат плотно, сцепились и не раздвигаются.
От его чихания показывается свет; глаза у него как ресницы зари;
из пасти его выходят пламенники, выскакивают огненные искры;
из ноздрей его выходит дым, как из кипящего горшка или котла.
Дыхание его раскаляет угли, и из пасти его выходит пламя.
На шее его обитает сила, и перед ним бежит ужас.
Мясистые части тела его сплочены между собою твердо, не дрогнут.
Сердце его твердо, как камень, и жестко, как нижний жернов.
Когда он поднимается, силачи в страхе, совсем теряются от ужаса.
Меч, коснувшийся его, не устоит, ни копье, ни дротик, ни латы.
Железо он считает за солому, медь – за гнилое дерево.
Дочь лука не обратит его в бегство; пращные камни обращаются для него в плеву.
Булава считается у него за соломину; свисту дротика он смеется.
Под ним острые камни, и он на острых камнях лежит в грязи.
Он кипятит пучину, как котел, и море претворяет в кипящую мазь;
оставляет за собою светящуюся стезю; бездна кажется сединою.
Нет на земле подобного ему; он сотворен бесстрашным;
на все высокое смотрит смело; он царь над всеми сынами гордости.
Французский (LSG)
Prendras-tu le crocodile à l'hameçon? Saisiras-tu sa langue avec une corde?
Mettras-tu un jonc dans ses narines? Lui perceras-tu la mâchoire avec un crochet?
Te pressera-t-il de supplication? Te parlera-t-il d'une voix douce?
Fera-t-il une alliance avec toi, Pour devenir à toujours ton esclave?
Joueras-tu avec lui comme avec un oiseau? L'attacheras-tu pour amuser tes jeunes filles?
Les pêcheurs en trafiquent-ils? Le partagent-ils entre les marchands?
Couvriras-tu sa peau de dards, Et sa tête de harpons?
Dresse ta main contre lui, Et tu ne t'aviseras plus de l'attaquer.
Voici, on est trompé dans son attente; A son seul aspect n'est-on pas terrassé?
Nul n'est assez hardi pour l'exciter; Qui donc me résisterait en face?
De qui suis-je le débiteur? Je le paierai. Sous le ciel tout m'appartient.
Je veux encore parler de ses membres, Et de sa force, et de la beauté de sa structure.
Qui soulèvera son vêtement? Qui pénétrera entre ses mâchoires?
Qui ouvrira les portes de sa gueule? Autour de ses dents habite la terreur.
Ses magnifiques et puissants boucliers Sont unis ensemble comme par un sceau;
Ils se serrent l'un contre l'autre, Et l'air ne passerait pas entre eux;
Ce sont des frères qui s'embrassent, Se saisissent, demeurent inséparables.
Ses éternuements font briller la lumière; Ses yeux sont comme les paupières de l'aurore.
Des flammes jaillissent de sa bouche, Des étincelles de feu s'en échappent.
Une fumée sort de ses narines, Comme d'un vase qui bout, d'une chaudière ardente.
Son souffle allume les charbons, Sa gueule lance la flamme.
La force a son cou pour demeure, Et l'effroi bondit au-devant de lui.
Ses parties charnues tiennent ensemble, Fondues sur lui, inébranlables.
Son coeur est dur comme la pierre, Dur comme la meule inférieure.
Quand il se lève, les plus vaillants ont peur, Et l'épouvante les fait fuir.
C'est en vain qu'on l'attaque avec l'épée; La lance, le javelot, la cuirasse, ne servent à rien.
Il regarde le fer comme de la paille, L'airain comme du bois pourri.
La flèche ne le met pas en fuite, Les pierres de la fronde sont pour lui du chaume.
Il ne voit dans la massue qu'un brin de paille, Il rit au sifflement des dards.
Sous son ventre sont des pointes aiguës: On dirait une herse qu'il étend sur le limon.
Il fait bouillir le fond de la mer comme une chaudière, Il l'agite comme un vase rempli de parfums.
Il laisse après lui un sentier lumineux; L'abîme prend la chevelure d'un vieillard.
Sur la terre nul n'est son maître; Il a été créé pour ne rien craindre.
Il regarde avec dédain tout ce qui est élevé, Il est le roi des plus fiers animaux.
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки