Скрыть
Церковнославянский (рус)
Отвѣща́въ же Валда́дъ Савхе́йскiй, рече́: доко́лѣ глаго́лати бу́деши сiя́?
ду́хъ многоглаго́ливъ во устѣ́хъ тво­и́хъ.
Еда́ Госпо́дь оби́дитъ судя́й? или́ вся́ сотвори́вый воз­мяте́тъ пра́вду?
А́ще сы́нове тво­и́ согрѣши́ша предъ ни́мъ, посла́ ру́ку на беззако́нiя и́хъ:
ты́ же у́тренюй ко Го́споду Вседержи́телю моля́ся:
а́ще чи́стъ еси́ и и́стиненъ, моли́тву твою́ услы́шитъ, устро́итъ же ти́ па́ки житiе́ пра́вды:
бу́дутъ у́бо пе́рвая твоя́ ма́ла, послѣ́дняя же твоя́ безъ числа́.
Вопроси́ бо ро́да пе́рваго, изслѣ́ди же по ро́ду отце́въ:
вчера́шни бо есмы́ и не вѣ́мы, сѣ́нь бо е́сть на́­ше житiе́ на земли́:
не сі́и ли науча́тъ тя́ и воз­вѣстя́тъ ти́ и от­ се́рдца изнесу́тъ словеса́?
Еда́ про­изни́четъ ро́гозъ безъ воды́, или́ расте́тъ си́тникъ безъ напая́нiя?
еще́ су́щу на ко́рени, и не по́жнет­ся ли? пре́жде напая́нiя вся́кое бы́лiе не изсыха́етъ ли?
та́ко у́бо бу́дутъ послѣ́дняя всѣ́хъ забыва́ющихъ Го́спода: наде́жда бо нечести́ваго поги́бнетъ:
не населе́нъ бо бу́детъ до́мъ его́, паучи́на же сбу́дет­ся селе́нiе его́.
А́ще подпре́тъ хра́мину свою́, не ста́нетъ: е́мшуся же ему́ за ню́, не пребу́детъ.
Вла́жный бо е́сть подъ со́лнцемъ, и от­ тлѣ́нiя его́ лѣ́торасль его́ изы́детъ:
на собра́нiи ка́менiя спи́тъ, посредѣ́ же креме́нiя поживе́тъ:
а́ще поглоти́тъ мѣ́сто, солже́тъ ему́, не ви́дѣлъ еси́ такова́я,
я́ко превраще́нiе нечести́ваго таково́, изъ земли́ же ина́го про­израсти́тъ.
Госпо́дь бо не от­ри́нетъ незло́биваго: вся́каго же да́ра от­ нечести́ваго не прiи́метъ.
И́стин­нымъ же уста́ испо́лнитъ смѣ́ха, устнѣ́ же и́хъ исповѣ́данiя.
Врази́ же и́хъ облеку́т­ся въ сту́дъ: жили́ще же нечести́ваго не бу́детъ.
Синодальный
И отвечал Вилдад Савхеянин и сказал:
долго ли ты будешь говорить так? – слова́ уст твоих бурный ветер!
Неужели Бог извращает суд, и Вседержитель превращает правду?
Если сыновья твои согрешили пред Ним, то Он и предал их в руку беззакония их.
Если же ты взыщешь Бога и помолишься Вседержителю,
и если ты чист и прав, то Он ныне же встанет над тобою и умиротворит жилище правды твоей.
И если вначале у тебя было мало, то впоследствии будет весьма много.
Ибо спроси у прежних родов и вникни в наблюдения отцов их;
а мы – вчерашние и ничего не знаем, потому что наши дни на земле тень.
Вот, они научат тебя, скажут тебе и от сердца своего произнесут слова:
поднимается ли тростник без влаги? растет ли камыш без воды?
Еще он в свежести своей и не срезан, а прежде всякой травы засыхает.
Таковы пути всех забывающих Бога, и надежда лицемера погибнет;
упование его подсечено, и уверенность его – дом паука.
Обопрется о дом свой и не устоит; ухватится за него и не удержится.
Зеленеет он пред солнцем, за сад простираются ветви его;
в кучу камней вплетаются корни его, между камнями врезываются.
Но когда вырвут его с места его, оно откажется от него: «я не видало тебя!»
Вот радость пути его! а из земли вырастают другие.
Видишь, Бог не отвергает непорочного и не поддерживает руки́ злодеев.
Он еще наполнит смехом уста твои и губы твои радостным восклицанием.
Ненавидящие тебя облекутся в стыд, и шатра нечестивых не станет.
Французский (LSG)
Bildad de Schuach prit la parole et dit:
Jusqu'à quand veux-tu discourir de la sorte, Et les paroles de ta bouche seront-elles un vent impétueux?
Dieu renverserait-il le droit? Le Tout Puissant renverserait-il la justice?
Si tes fils ont péché contre lui, Il les a livrés à leur péché.
Mais toi, si tu as recours à Dieu, Si tu implores le Tout Puissant;
Si tu es juste et droit, Certainement alors il veillera sur toi, Et rendra le bonheur à ton innocente demeure;
Ton ancienne prospérité semblera peu de chose, Celle qui t'est réservée sera bien plus grande.
Interroge ceux des générations passées, Sois attentif à l'expérience de leurs pères.
Car nous sommes d'hier, et nous ne savons rien, Nos jours sur la terre ne sont qu'une ombre.
Ils t'instruiront, ils te parleront, Ils tireront de leur coeur ces sentences:
Le jonc croît-il sans marais? Le roseau croît-il sans humidité?
Encore vert et sans qu'on le coupe, Il sèche plus vite que toutes les herbes.
Ainsi arrive-t-il à tous ceux qui oublient Dieu, Et l'espérance de l'impie périra.
Son assurance est brisée, Son soutien est une toile d'araignée.
Il s'appuie sur sa maison, et elle n'est pas ferme; Il s'y cramponne, et elle ne résiste pas.
Dans toute sa vigueur, en plein soleil, Il étend ses rameaux sur son jardin,
Il entrelace ses racines parmi les pierres, Il pénètre jusque dans les murailles;
L'arrache-t-on du lieu qu'il occupe, Ce lieu le renie: Je ne t'ai point connu!
Telles sont les délices que ses voies lui procurent. Puis sur le même sol d'autres s'élèvent après lui.
Non, Dieu ne rejette point l'homme intègre, Et il ne protège point les méchants.
Il remplira ta bouche de cris de joie, Et tes lèvres de chants d'allégresse.
Tes ennemis seront couverts de honte; La tente des méchants disparaîtra.
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки