Скрыть
8:2
8:4
8:6
8:10
8:11
8:14
8:15
8:16
8:17
8:18
8:19
8:21
8:22
Церковнославянский (рус)
Отвѣща́въ же Валда́дъ Савхе́йскiй, рече́: доко́лѣ глаго́лати бу́деши сiя́?
ду́хъ многоглаго́ливъ во устѣ́хъ тво­и́хъ.
Еда́ Госпо́дь оби́дитъ судя́й? или́ вся́ сотвори́вый воз­мяте́тъ пра́вду?
А́ще сы́нове тво­и́ согрѣши́ша предъ ни́мъ, посла́ ру́ку на беззако́нiя и́хъ:
ты́ же у́тренюй ко Го́споду Вседержи́телю моля́ся:
а́ще чи́стъ еси́ и и́стиненъ, моли́тву твою́ услы́шитъ, устро́итъ же ти́ па́ки житiе́ пра́вды:
бу́дутъ у́бо пе́рвая твоя́ ма́ла, послѣ́дняя же твоя́ безъ числа́.
Вопроси́ бо ро́да пе́рваго, изслѣ́ди же по ро́ду отце́въ:
вчера́шни бо есмы́ и не вѣ́мы, сѣ́нь бо е́сть на́­ше житiе́ на земли́:
не сі́и ли науча́тъ тя́ и воз­вѣстя́тъ ти́ и от­ се́рдца изнесу́тъ словеса́?
Еда́ про­изни́четъ ро́гозъ безъ воды́, или́ расте́тъ си́тникъ безъ напая́нiя?
еще́ су́щу на ко́рени, и не по́жнет­ся ли? пре́жде напая́нiя вся́кое бы́лiе не изсыха́етъ ли?
та́ко у́бо бу́дутъ послѣ́дняя всѣ́хъ забыва́ющихъ Го́спода: наде́жда бо нечести́ваго поги́бнетъ:
не населе́нъ бо бу́детъ до́мъ его́, паучи́на же сбу́дет­ся селе́нiе его́.
А́ще подпре́тъ хра́мину свою́, не ста́нетъ: е́мшуся же ему́ за ню́, не пребу́детъ.
Вла́жный бо е́сть подъ со́лнцемъ, и от­ тлѣ́нiя его́ лѣ́торасль его́ изы́детъ:
на собра́нiи ка́менiя спи́тъ, посредѣ́ же креме́нiя поживе́тъ:
а́ще поглоти́тъ мѣ́сто, солже́тъ ему́, не ви́дѣлъ еси́ такова́я,
я́ко превраще́нiе нечести́ваго таково́, изъ земли́ же ина́го про­израсти́тъ.
Госпо́дь бо не от­ри́нетъ незло́биваго: вся́каго же да́ра от­ нечести́ваго не прiи́метъ.
И́стин­нымъ же уста́ испо́лнитъ смѣ́ха, устнѣ́ же и́хъ исповѣ́данiя.
Врази́ же и́хъ облеку́т­ся въ сту́дъ: жили́ще же нечести́ваго не бу́детъ.
Синодальный
1 Первая речь Вилдада: «Неужели Бог извращает суд»? 11 «Таковы пути всех забывающих Бога». 20 «Бог не отвергает непорочного».
И отвечал Вилдад Савхеянин и сказал:
долго ли ты будешь говорить так? – слова́ уст твоих бурный ветер!
Неужели Бог извращает суд, и Вседержитель превращает правду?
Если сыновья твои согрешили пред Ним, то Он и предал их в руку беззакония их.
Если же ты взыщешь Бога и помолишься Вседержителю,
и если ты чист и прав, то Он ныне же встанет над тобою и умиротворит жилище правды твоей.
И если вначале у тебя было мало, то впоследствии будет весьма много.
Ибо спроси у прежних родов и вникни в наблюдения отцов их;
а мы – вчерашние и ничего не знаем, потому что наши дни на земле тень.
Вот, они научат тебя, скажут тебе и от сердца своего произнесут слова:
поднимается ли тростник без влаги? растет ли камыш без воды?
Еще он в свежести своей и не срезан, а прежде всякой травы засыхает.
Таковы пути всех забывающих Бога, и надежда лицемера погибнет;
упование его подсечено, и уверенность его – дом паука.
Обопрется о дом свой и не устоит; ухватится за него и не удержится.
Зеленеет он пред солнцем, за сад простираются ветви его;
в кучу камней вплетаются корни его, между камнями врезываются.
Но когда вырвут его с места его, оно откажется от него: «я не видало тебя!»
Вот радость пути его! а из земли вырастают другие.
Видишь, Бог не отвергает непорочного и не поддерживает руки́ злодеев.
Он еще наполнит смехом уста твои и губы твои радостным восклицанием.
Ненавидящие тебя облекутся в стыд, и шатра нечестивых не станет.
Итальянский
Bildad di Suach prese a dire:
"Fino a quando dirai queste cose e vento impetuoso saranno le parole della tua bocca?
Può forse Dio sovvertire il diritto o l'Onnipotente sovvertire la giustizia?
Se i tuoi figli hanno peccato contro di lui, li ha abbandonati in balìa delle loro colpe.
Se tu cercherai Dio e implorerai l'Onnipotente,
se puro e integro tu sarai, allora egli veglierà su di te e renderà prospera la dimora della tua giustizia;
anzi, piccola cosa sarà la tua condizione di prima e quella futura sarà molto più grande.
Chiedilo infatti alle generazioni passate, considera l'esperienza dei loro padri,
perché noi siamo di ieri e nulla sappiamo, un'ombra sono i nostri giorni sulla terra.
Non ti istruiranno e non ti parleranno traendo dal cuore le loro parole?
Cresce forse il papiro fuori della palude e si sviluppa forse il giunco senz'acqua?
Ancora verde, non buono per tagliarlo, inaridirebbe prima di ogni altra erba.
Tale è la sorte di chi dimentica Dio, così svanisce la speranza dell'empio;
la sua fiducia è come un filo e una tela di ragno è la sua sicurezza:
se si appoggia alla sua casa, essa non resiste, se vi si aggrappa, essa non regge.
Rigoglioso si mostra in faccia al sole e sopra il giardino si spandono i suoi rami,
sul terreno sassoso s'intrecciano le sue radici e tra le pietre si abbarbica.
Ma se lo si strappa dal suo luogo, questo lo rinnega: "Non ti ho mai visto!".
Ecco la gioia del suo destino e dalla terra altri rispuntano.
Dunque, Dio non rigetta l'uomo integro e non sostiene la mano dei malfattori.
Colmerà di nuovo la tua bocca di sorriso e le tue labbra di gioia.
I tuoi nemici saranno coperti di vergogna, la tenda degli empi più non sarà".
Ѿвѣща́въ же валда́дъ саѵхе́йскїй, речѐ: доко́лѣ глаго́лати бꙋ́деши сїѧ̑;
дꙋ́хъ многоглаго́ливъ во ᲂу҆стѣ́хъ твои́хъ.
Є҆да̀ гдⷭ҇ь ѡ҆би́дитъ сꙋдѧ́й; и҆лѝ всѧ̑ сотвори́вый возмѧте́тъ пра́вдꙋ;
А҆́ще сы́нове твоѝ согрѣши́ша пред̾ ни́мъ, посла̀ рꙋ́кꙋ на беззакѡ́нїѧ и҆́хъ:
ты́ же ᲂу҆́тренюй ко гдⷭ҇ꙋ Вседержи́телю молѧ́сѧ:
а҆́ще чи́стъ є҆сѝ и҆ и҆́стиненъ, моли́твꙋ твою̀ ᲂу҆слы́шитъ, ᲂу҆стро́итъ же тѝ па́ки житїѐ пра́вды:
бꙋ́дꙋтъ ᲂу҆̀бо пє́рваѧ твоѧ̑ ма̑ла, послѣ̑днѧѧ же твоѧ̑ без̾ числа̀.
Вопроси́ бо ро́да пе́рваго, и҆зслѣ́ди же по ро́дꙋ ѻ҆тцє́въ:
вчера́шни бо є҆смы̀ и҆ не вѣ́мы, сѣ́нь бо є҆́сть на́ше житїѐ на землѝ:
не сі́и ли наꙋча́тъ тѧ̀ и҆ возвѣстѧ́тъ тѝ и҆ ѿ се́рдца и҆знесꙋ́тъ словеса̀;
Є҆да̀ произни́четъ ро́гозъ без̾ воды̀, и҆лѝ расте́тъ си́тникъ без̾ напаѧ́нїѧ;
є҆щѐ сꙋ́щꙋ на ко́рени, и҆ не по́жнетсѧ ли; пре́жде напаѧ́нїѧ всѧ́кое бы́лїе не и҆зсыха́етъ ли;
та́кѡ ᲂу҆̀бо бꙋ́дꙋтъ послѣ̑днѧѧ всѣ́хъ забыва́ющихъ гдⷭ҇а: наде́жда бо нечести́вагѡ поги́бнетъ:
не населе́нъ бо бꙋ́детъ до́мъ є҆гѡ̀, паꙋчи́на же сбꙋ́детсѧ селе́нїе є҆гѡ̀.
А҆́ще подпре́тъ хра́минꙋ свою̀, не ста́нетъ: є҆́мшꙋсѧ же є҆мꙋ̀ за ню̀, не пребꙋ́детъ.
Вла́жный бо є҆́сть под̾ со́лнцемъ, и҆ ѿ тлѣ́нїѧ є҆гѡ̀ лѣ́торасль є҆гѡ̀ и҆зы́детъ:
на собра́нїи ка́менїѧ спи́тъ, посредѣ́ же креме́нїѧ поживе́тъ:
а҆́ще поглоти́тъ мѣ́сто, солже́тъ є҆мꙋ̀, не ви́дѣлъ є҆сѝ такова̑ѧ,
ꙗ҆́кѡ превраще́нїе нечести́вагѡ таково̀, и҆з̾ земли́ же и҆на́го произрасти́тъ.
Гдⷭ҇ь бо не ѿри́нетъ неѕло́бивагѡ: всѧ́кагѡ же да́ра ѿ нечести́вагѡ не прїи́метъ.
И҆́стиннымъ же ᲂу҆ста̀ и҆спо́лнитъ смѣ́ха, ᲂу҆стнѣ́ же и҆́хъ и҆сповѣ́данїѧ.
Врази́ же и҆́хъ ѡ҆блекꙋ́тсѧ въ стꙋ́дъ: жили́ще же нечести́вагѡ не бꙋ́детъ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible