Скрыть
9:1
Церковнославянский (рус)
Отвѣща́въ же и́овъ, рече́:
во­и́стин­ну вѣ́мъ, я́ко та́ко е́сть: ка́ко бо бу́детъ пра́веденъ человѣ́къ у Го́спода?
а́ще бо восхо́щетъ суди́тися съ ни́мъ, не послу́шаетъ его́, да не пререче́тъ ко еди́ному словеси́ его́ от­ ты́сящи.
Прему́дръ бо е́сть мы́слiю, крѣ́покъ же и вели́къ: кто́ же́стокъ бы́въ проти́ву его́, пребы́сть?
Обетша́яй го́ры, и не вѣ́дятъ, превраща́яй я́ гнѣ́вомъ:
трясы́й поднебе́сную изъ основа́нiй, столпи́ же ея́ коле́блют­ся:
глаго́ляй со́лнцу, и не восхо́дитъ, звѣ́зды же печа́т­ст­вуетъ:
простры́й еди́нъ не́бо и ходя́й по мо́рю, я́ко по земли́:
творя́й плiа́ды и еспе́ра, и Аркту́ра и сокро́вища ю́жная:
творя́й ве́лiя и неизслѣ́дован­ная, сла́вная же и изря́дная, и́мже нѣ́сть числа́.
А́ще прiи́детъ ко мнѣ́, не и́мамъ ви́дѣти: и а́ще мимо­и́детъ мене́, ника́ко уразумѣ́хъ.
А́ще во́зметъ, кто́ воз­врати́тъ? или́ кто́ рече́тъ ему́: что́ сотвори́лъ еси́?
Са́мъ бо от­враща́етъ гнѣ́въ, сляко́шася подъ ни́мъ ки́ти поднебе́снiи.
А́ще же мя́ услы́шитъ, или́ разсу́дитъ глаго́лы моя́?
А́ще бо и пра́веденъ бу́ду, не услы́шитъ мене́, суду́ его́ помолю́ся:
а́ще же воз­зову́, и услы́шитъ мя́, не иму́ вѣ́ры, я́ко услы́ша гла́съ мо́й.
Да не мгло́ю мя́ потреби́тъ, мно́га же ми́ сотре́нiя сотвори́ всу́е,
не оставля́етъ бо мя́ от­дохну́ти, испо́лни же мя́ го́рести.
Поне́же си́ленъ е́сть крѣ́постiю: кто́ у́бо суду́ его́ воспроти́вит­ся?
А́ще бо бу́ду пра́веденъ, уста́ моя́ нече́стiя сотворя́тъ: а́ще же бу́ду непоро́ченъ, стро́потенъ бу́ду.
А́ще бо нече́стiе сотвори́хъ, не вѣ́мъ душе́ю мо­е́ю: оба́че отъ­е́млет­ся ми́ живо́тъ.
Тѣ́мже рѣ́хъ: вели́ка и си́льна губи́тъ гнѣ́въ.
Я́ко лука́вiи сме́ртiю лю́тою поги́бнутъ, оба́че пра́веднымъ посмѣва́ют­ся.
Предана́ е́сть земля́ въ ру́цѣ нечести́ваго, ли́ца суді́й ея́ покрыва́етъ: а́ще же не са́мъ е́сть, кто́ е́сть?
Житiе́ же мое́ е́сть легча́е скороте́чца: от­бѣго́ша и не ви́дѣша.
Или́ е́сть корабле́мъ слѣ́дъ пути́, или́ орла́ летя́ща, и́щуща я́ди?
А́ще бо реку́: забу́ду глаго́ля, при­­ни́кнувъ лице́мъ воз­дохну́,
трясу́ся всѣ́ми удесы́: вѣ́мъ бо, я́ко не безви́н­на мя́ оста́виши.
А́ще же нечести́въ е́смь, почто́ не умро́хъ?
А́ще бо измы́юся снѣ́гомъ и очи́щуся рука́ми чи́стыми,
дово́лно во скве́рнѣ омочи́лъ мя́ еси́, воз­гнуша́ся же мно́ю оде́жда моя́.
Нѣ́си бо человѣ́къ, я́коже а́зъ, ему́же противопрю́ся, да прiи́демъ вку́пѣ на су́дъ.
О, дабы́ хода́тай на́мъ бы́лъ, и облича́яй и разслу́шаяй между́ обѣ́ма.
Да отъ­и́метъ от­ мене́ же́злъ, стра́хъ же его́ да не смуща́етъ мене́:
и не убою́ся, но воз­глаго́лю, и́бо та́ко не вѣ́мъ са́мъ себе́.
Синодальный
И отвечал Иов и сказал:
правда! знаю, что так; но как оправдается человек пред Богом?
Если захочет вступить в прение с Ним, то не ответит Ему ни на одно из тысячи.
Премудр сердцем и могущ силою; кто восставал против Него и оставался в покое?
Он передвигает горы, и не узнаю́т их: Он превращает их в гневе Своем;
сдвигает землю с места ее, и столбы ее дрожат;
скажет солнцу, – и не взойдет, и на звезды налагает печать.
Он один распростирает небеса и ходит по высотам моря;
сотворил Ас, Кесиль и Хима* и тайники юга; //*Cозвездия, соответствующие нынешним названиям: Медведицы, Ориона и Плеяд.
делает великое, неисследимое и чудное без числа!
Вот, Он пройдет предо мною, и не увижу Его; пронесется, и не замечу Его.
Возьмет, и кто возбранит Ему? кто скажет Ему: что Ты делаешь?
Бог не отвратит гнева Своего; пред Ним падут поборники гордыни.
Тем более могу ли я отвечать Ему и приискивать себе слова пред Ним?
Хотя бы я и прав был, но не буду отвечать, а буду умолять Судию моего.
Если бы я воззвал, и Он ответил мне, – я не поверил бы, что голос мой услышал Тот,
Кто в вихре разит меня и умножает безвинно мои раны,
не дает мне перевести духа, но пресыщает меня горестями.
Если действовать силою, то Он могуществен; если судом, кто сведет меня с Ним?
Если я буду оправдываться, то мои же уста обвинят меня; если я невинен, то Он призна́ет меня виновным.
Невинен я; не хочу знать души моей, презираю жизнь мою.
Все одно; поэтому я сказал, что Он губит и непорочного и виновного.
Если этого поражает Он бичом вдруг, то пытке невинных посмевается.
Земля отдана в руки нечестивых; лица судей ее Он закрывает. Если не Он, то кто же?
Дни мои быстрее гонца, – бегут, не видят добра,
несутся, как легкие ладьи, как орел стремится на добычу.
Если сказать мне: забуду я жалобы мои, отложу мрачный вид свой и ободрюсь;
то трепещу всех страданий моих, зная, что Ты не объявишь меня невинным.
Если же я виновен, то для чего напрасно томлюсь?
Хотя бы я омылся и снежною водою и совершенно очистил руки мои,
то и тогда Ты погрузишь меня в грязь, и возгнушаются мною одежды мои.
Ибо Он не человек, как я, чтоб я мог отвечать Ему и идти вместе с Ним на суд!
Нет между нами посредника, который положил бы руку свою на обоих нас.
Да отстранит Он от меня жезл Свой, и страх Его да не ужасает меня, –
и тогда я буду говорить и не убоюсь Его, ибо я не таков сам в себе.
Французский (LSG)
Job prit la parole et dit:
Je sais bien qu'il en est ainsi; Comment l'homme serait-il juste devant Dieu?
S'il voulait contester avec lui, Sur mille choses il ne pourrait répondre à une seule.
A lui la sagesse et la toute-puissance: Qui lui résisterait impunément?
Il transporte soudain les montagnes, Il les renverse dans sa colère.
Il secoue la terre sur sa base, Et ses colonnes sont ébranlées.
Il commande au soleil, et le soleil ne paraît pas; Il met un sceau sur les étoiles.
Seul, il étend les cieux, Il marche sur les hauteurs de la mer.
Il a créé la Grande Ourse, l'Orion et les Pléiades, Et les étoiles des régions australes.
Il fait des choses grandes et insondables, Des merveilles sans nombre.
Voici, il passe près de moi, et je ne le vois pas, Il s'en va, et je ne l'aperçois pas.
S'il enlève, qui s'y opposera? Qui lui dira: Que fais-tu?
Dieu ne retire point sa colère; Sous lui s'inclinent les appuis de l'orgueil.
Et moi, comment lui répondre? Quelles paroles choisir?
Quand je serais juste, je ne répondrais pas; Je ne puis qu'implorer mon juge.
Et quand il m'exaucerait, si je l'invoque, Je ne croirais pas qu'il eût écouté ma voix,
Lui qui m'assaille comme par une tempête, Qui multiplie sans raison mes blessures,
Qui ne me laisse pas respirer, Qui me rassasie d'amertume.
Recourir à la force? Il est Tout Puissant. A la justice? Qui me fera comparaître?
Suis-je juste, ma bouche me condamnera; Suis-je innocent, il me déclarera coupable.
Innocent! Je le suis; mais je ne tiens pas à la vie, Je méprise mon existence.
Qu'importe après tout? Car, j'ose le dire, Il détruit l'innocent comme le coupable.
Si du moins le fléau donnait soudain la mort!... Mais il se rit des épreuves de l'innocent.
La terre est livrée aux mains de l'impie; Il voile la face des juges. Si ce n'est pas lui, qui est-ce donc?
Mes jours sont plus rapides qu'un courrier; Ils fuient sans avoir vu le bonheur;
Ils passent comme les navires de jonc, Comme l'aigle qui fond sur sa proie.
Si je dis: Je veux oublier mes souffrances, Laisser ma tristesse, reprendre courage,
Je suis effrayé de toutes mes douleurs. Je sais que tu ne me tiendras pas pour innocent.
Je serai jugé coupable; Pourquoi me fatiguer en vain?
Quand je me laverais dans la neige, Quand je purifierais mes mains avec du savon,
Tu me plongerais dans la fange, Et mes vêtements m'auraient en horreur.
Il n'est pas un homme comme moi, pour que je lui réponde, Pour que nous allions ensemble en justice.
Il n'y a pas entre nous d'arbitre, Qui pose sa main sur nous deux.
Qu'il retire sa verge de dessus moi, Que ses terreurs ne me troublent plus;
Alors je parlerai et je ne le craindrai pas. Autrement, je ne suis point à moi-même.
А Јов одговори и рече:
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки