Скрыть
1:1
1:2
1:5
1:8
1:13
1:17
1:19
Церковнославянский (рус)
Сло́во Госпо́дне, и́же бы́сть ко Иои́лю сы́ну Ваѳуи́леву.
Слы́шите сiя́, ста́рцы, и внуши́те, вси́ живу́щiи на земли́: а́ще бы́ша сицева́я во дне́хъ ва́шихъ или́ во дне́хъ оте́цъ ва́шихъ?
О си́хъ ча́домъ сво­и́мъ повѣ́дите, а ча́да ва́ша ча́домъ сво­и́мъ, а ча́да и́хъ ро́ду друго́му:
оста́нокъ гу́сеницъ поядо́ша пру́зи, и оста́нокъ пру́говъ поядо́ша мши́цы, и оста́нокъ мши́цъ поядо́ша си́плеве.
Утрезви́теся, пiя́нiи, от­ вина́ сво­его́ и пла́читеся: рыда́йте, вси́ пiю́щiи вино́ до пiя́н­ства, я́ко отъ­я́ся от­ у́стъ ва́шихъ весе́лiе и ра́дость.
Поне́же язы́къ взы́де на зе́млю мою́ крѣ́покъ и безчи́сленъ: зу́бы его́ [я́коже] зу́бы льво́вы, и члено́вныя его́ я́коже льви́чища:
положи́ виногра́дъ мо́й въ погубле́нiе и смо́квы моя́ въ сломле́нiе: взыску́я объиска́ и́ и све́рже, обѣли́ ло́зiе его́.
Воспла́чися ко мнѣ́ па́че невѣ́сты препоя́саныя во вре́тище по му́жи сво­е́мъ дѣ́в­с­т­вен­нѣмъ.
Изве́ржеся же́ртва и воз­лiя́нiе изъ до́му Госпо́дня: пла́читеся, жерцы́, служа́щiи же́ртвен­нику Госпо́дню,
я́ко опустѣ́ша поля́. пла́чися, земле́, я́ко пострада́ пшени́ца, и и́зсше вино́, ума́лися еле́й,
посрами́шася земледѣ́лателе. пла́читеся, се́ла, по пшени́цѣ и по ячме́ни, я́ко поги́бе объима́нiе от­ ни́вы,
виногра́дъ и́зсше, и смо́квы ума́лишася: ши́пки, и фи́никсъ, и я́блонь, и вся́ древа́ поль­ска́я изсхо́ша, я́ко посрами́ша ра́дость сы́нове человѣ́чи.
Препоя́шитеся и бі́йтеся, жерцы́, пла́читеся, служа́щiи же́ртвен­нику: вни́дите, поспи́те во вре́тищихъ, служа́щiи Бо́гу, я́ко отъ­я́ся от­ до́му Бо́га ва́­шего же́ртва и воз­лiя́нiе:
освяти́те по́стъ, проповѣ́дите цѣльбу́, собери́те старѣ́йшины вся́ живу́щыя на земли́ въ до́мъ Бо́га ва́­шего и воз­зови́те ко Го́споду усе́рдно:
увы́ мнѣ́, увы́ мнѣ́, увы́ мнѣ́ въ де́нь! я́ко бли́зъ е́сть де́нь Госпо́день, и я́ко бѣда́ от­ бѣды́ прiи́детъ:
я́ко предъ очи́ма ва́шима пи́щы взя́шася и от­ до́му Бо́га ва́­шего весе́лiе и ра́дость.
Вскочи́ша ю́ницы у я́слей сво­и́хъ, погибо́ша сокро́вища, раскопа́шася точи́ла, я́ко посше́ пшени́ца.
Что́ положи́мъ себѣ́? воспла́кашася стада́ воло́въ, я́ко не бѣ́ па́жити и́мъ, и па́­ст­вы о́вчыя погибо́ша.
Къ тебѣ́, Го́споди, возопiю́, я́ко о́гнь потреби́ кра́сная пусты́ни, и пла́мень пожже́ вся́ древа́ поль­ска́я,
и ско́ти польсті́и воз­зрѣ́ша къ тебѣ́, я́ко посхо́ша исто́чницы водні́и, и о́гнь пояде́ кра́сная пусты́ни.
Синодальный
1 Слово Господне к Иоилю. 2 Земля опустошена саранчою. 13 Увещание народу «взывать к Господу». 15 «День Господень близок».
Слово Господне, которое было к Иоилю, сыну Вафуила.
Слушайте это, старцы, и внимайте, все жители земли сей: бывало ли такое во дни ваши, или во дни отцов ваших?
Передайте об этом детям вашим; а дети ваши пусть скажут своим детям, а их дети следующему роду:
оставшееся от гусеницы ела саранча, оставшееся от саранчи ели черви, а оставшееся от червей доели жуки.
Пробудитесь, пьяницы, и плачьте и рыдайте, все пьющие вино, о виноградном соке, ибо он отнят от уст ваших!
Ибо пришел на землю Мою народ сильный и бесчисленный; зубы у него – зубы львиные, и челюсти у него – как у львицы.
Опустошил он виноградную лозу Мою, и смоковницу Мою обломал, ободрал ее догола, и бросил; сделались белыми ветви ее.
Рыдай, как молодая жена, препоясавшись вретищем, о муже юности своей!
Прекратилось хлебное приношение и возлияние в доме Господнем; плачут священники, служители Господни.
Опустошено поле, сетует земля; ибо истреблен хлеб, высох виноградный сок, завяла маслина.
Краснейте от стыда, земледельцы, рыдайте, виноградари, о пшенице и ячмене, потому что погибла жатва в поле,
засохла виноградная лоза и смоковница завяла; гранатовое дерево, пальма и яблоня, все дерева в поле посохли; потому и веселье у сынов человеческих исчезло.
Препояшьтесь вретищем и плачьте, священники! рыдайте, служители алтаря! войдите, ночуйте во вретищах, служители Бога моего! ибо не стало в доме Бога вашего хлебного приношения и возлияния.
Назначьте пост, объявите торжественное собрание, созовите старцев и всех жителей страны сей в дом Господа Бога вашего, и взывайте к Господу.
О, какой день! ибо день Господень близок; как опустошение от Всемогущего придет он.
Не пред нашими ли глазами отнимается пища, от дома Бога нашего – веселье и радость?
Истлели зерна под глыбами своими, опустели житницы, разрушены кладовые, ибо не стало хлеба.
Как стонет скот! уныло ходят стада волов, ибо нет для них пажити; томятся и стада овец.
К Тебе, Господи, взываю; ибо огонь пожрал злачные пастбища пустыни, и пламя попалило все дерева в поле.
Даже и животные на поле взывают к Тебе, потому что иссохли потоки вод, и огонь истребил пастбища пустыни.
Киргизский
Петуел уулу Жоелге болгон Тењирдин сљзє.
«Карыялар, муну уккула, бул жердин бардык тургундары, кулак салгыла: силердин тушуњарда же ата-бабањардын тушунда ушундай болду беле?
Муну балдарыњарга айткыла, ал эми балдарыњар љз балдарына айтышсын, алардын балдары болсо кийинки муунга айтышсын:
кырк аяктан калганды чегиртке жеди, чегирткеден калганды курт жеди, ал эми курттан калганды коњуз жеди.
Ойгонгула, ичкичтер, ыйлагыла, шарап ичкендердин баары, жєзєм ширесин жоктоп, боздоп ыйлагыла. Анткени ал силердин оозуњардан тартылып алынды!
Анткени менин жериме кєчтєє, сан жеткис бир эл келди. Анын тиштери арстандын тиштериндей, азуулары ургаачы арстандыкындай.
Ал менин жєзєм сабагымды кыйратты, менин анжыр дарагымды сындырды, аны жылањачтап сыйрып ыргытып жиберди, ошондо анын бутактары агарып калды».
Жаш кезинде тийген кєйљљсєн жоктогон жаш аялдай зумбал жамынып ыйла!
Тењир єйєнљ алып келинєєчє нан курмандыгы менен куюлуучу курмандыктар токтоду. Ыйык кызмат кылуучулар, Тењирдин кызматчылары, ыйлап жатышат.
Талаа ээн калып, жер кайгырып жатат, анткени дан жок болду, жєзєм сабагы куурады, зайтун дарагы соолуду.
Дыйкандар, уяттан бетињер кызарсын, жєзємчєлљр, ыйлагыла, буудай менен арпаны жоктоп ыйлагыла, анткени талаадагы тєшєм жок болду.
Жєзєм сабагы куурады, анжыр дарагы соолуду. Анар, курма жана алма бактары – талаадагы бєт дарактар куурап калды. Ошондуктан адам баласынан кубаныч жоголду.
Ыйык кызмат кылуучулар, белињерди курчагыла, ыйлагыла, курмандык чалынуучу жайдын кызматчылары, боздоп ыйлагыла! Менин Кудайымдын кызматчылары, келгиле, зумбал кийип тєн љткљргєлљ. Анткени силердин Кудайыњардын єйєнљ алып келинєєчє нан курмандыктары менен куюлуучу курмандыктар токтоду.
Орозо белгилегиле, жыйын жарыялагыла, бул љлкљнєн карыяларын, бардык тургундарын Кудай-Тењирињердин єйєнљ чакыргыла, Тењирге жалынгыла.
Оо, эмне деген кєн! Анткени Тењирдин кєнє жакын! Ал Кудуреттєєдљн кыйратуучу катары келет.
Тамак биздин кљз алдыбызда тартылып алынып жаткан жокпу? Шаттык менен кубаныч биздин Кудайдын єйєнљн тартылып алынып жаткан жокпу?
Уруктар топурактын катмарында чирип калды, дан сактагычтар бош калды, кампалар талкаланды, анткени эгин болбой калды.
Мал кандай онтоп жатат! Љгєздљр тентип жєрєшљт, анткени аларга жайыт жок, койлор да жапа чегип жатышат.
Тењир, Сага жалынам, анткени талаадагы оттуу жайыттарды от жалмап салды, талаадагы дарактардын бардыгын жалын куйкалап кетти.
Атєгєл, талаадагы жаныбарлар да Сени чакырып жатышат, анткени агын суулар соолуду, талаадагы жайыттарды от жалмап салды.
The word of the LORD that came to Joel the son of Pethuel.
Hear this, you elders, And give ear, all you inhabitants of the land! Has anything like this happened in your days, Or even in the days of your fathers?
Tell your children about it, Let your children tell their children, And their children another generation.
What the chewing locust left, the swarming locust has eaten; What the swarming locust left, the crawling locust has eaten; And what the crawling locust left, the consuming locust has eaten.
Awake, you drunkards, and weep; And wail, all you drinkers of wine, Because of the new wine, For it has been cut off from your mouth.
For a nation has come up against My land, Strong, and without number; His teeth are the teeth of a lion, And he has the fangs of a fierce lion.
He has laid waste My vine, And ruined My fig tree; He has stripped it bare and thrown it away; Its branches are made white.
Lament like a virgin girded with sackcloth For the husband of her youth.
The grain offering and the drink offering Have been cut off from the house of the LORD; The priests mourn, who minister to the LORD.
The field is wasted, The land mourns; For the grain is ruined, The new wine is dried up, The oil fails.
Be ashamed, you farmers, Wail, you vinedressers, For the wheat and the barley; Because the harvest of the field has perished.
The vine has dried up, And the fig tree has withered; The pomegranate tree, The palm tree also, And the apple tree-- All the trees of the field are withered; Surely joy has withered away from the sons of men.
Gird yourselves and lament, you priests; Wail, you who minister before the altar; Come, lie all night in sackcloth, You who minister to my God; For the grain offering and the drink offering Are withheld from the house of your God.
Consecrate a fast, Call a sacred assembly; Gather the elders And all the inhabitants of the land Into the house of the LORD your God, And cry out to the LORD.
Alas for the day! For the day of the LORD is at hand; It shall come as destruction from the Almighty.
Is not the food cut off before our eyes, Joy and gladness from the house of our God?
The seed shrivels under the clods, Storehouses are in shambles; Barns are broken down, For the grain has withered.
How the animals groan! The herds of cattle are restless, Because they have no pasture; Even the flocks of sheep suffer punishment.
O LORD, to You I cry out; For fire has devoured the open pastures, And a flame has burned all the trees of the field.
The beasts of the field also cry out to You, For the water brooks are dried up, And fire has devoured the open pastures.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible