Краснейте от стыда, земледельцы, рыдайте, виноградари, о пшенице и ячмене, потому что погибла жатва в поле,
засохла виноградная лоза и смоковница завяла; гранатовое дерево, пальма и яблоня, все дерева в поле посохли; потому и веселье у сынов человеческих исчезло.
Препояшьтесь вретищем и плачьте, священники! рыдайте, служители алтаря! войдите, ночуйте во вретищах, служители Бога моего! ибо не стало в доме Бога вашего хлебного приношения и возлияния.
Назначьте пост, объявите торжественное собрание, созовите старцев и всех жителей страны сей в дом Господа Бога вашего, и взывайте к Господу.
О, какой день! ибо день Господень близок; как опустошение от Всемогущего придет он.
Не пред нашими ли глазами отнимается пища, от дома Бога нашего – веселье и радость?
Истлели зерна под глыбами своими, опустели житницы, разрушены кладовые, ибо не стало хлеба.
Как стонет скот! уныло ходят стада волов, ибо нет для них пажити; томятся и стада овец.
К Тебе, Господи, взываю; ибо огонь пожрал злачные пастбища пустыни, и пламя попалило все дерева в поле.
Даже и животные на поле взывают к Тебе, потому что иссохли потоки вод, и огонь истребил пастбища пустыни.
Петуел уулу Жоелге болгон Тењирдин сљзє.
«Карыялар, муну уккула, бул жердин бардык тургундары, кулак салгыла: силердин тушуњарда же ата-бабањардын тушунда ушундай болду беле?
Муну балдарыњарга айткыла, ал эми балдарыњар љз балдарына айтышсын, алардын балдары болсо кийинки муунга айтышсын:
кырк аяктан калганды чегиртке жеди, чегирткеден калганды курт жеди, ал эми курттан калганды коњуз жеди.
Ойгонгула, ичкичтер, ыйлагыла, шарап ичкендердин баары, жєзєм ширесин жоктоп, боздоп ыйлагыла. Анткени ал силердин оозуњардан тартылып алынды!
Анткени менин жериме кєчтєє, сан жеткис бир эл келди. Анын тиштери арстандын тиштериндей, азуулары ургаачы арстандыкындай.
Ал менин жєзєм сабагымды кыйратты, менин анжыр дарагымды сындырды, аны жылањачтап сыйрып ыргытып жиберди, ошондо анын бутактары агарып калды».
Жаш кезинде тийген кєйљљсєн жоктогон жаш аялдай зумбал жамынып ыйла!
Тењир єйєнљ алып келинєєчє нан курмандыгы менен куюлуучу курмандыктар токтоду. Ыйык кызмат кылуучулар, Тењирдин кызматчылары, ыйлап жатышат.
Талаа ээн калып, жер кайгырып жатат, анткени дан жок болду, жєзєм сабагы куурады, зайтун дарагы соолуду.
Дыйкандар, уяттан бетињер кызарсын, жєзємчєлљр, ыйлагыла, буудай менен арпаны жоктоп ыйлагыла, анткени талаадагы тєшєм жок болду.
Жєзєм сабагы куурады, анжыр дарагы соолуду. Анар, курма жана алма бактары – талаадагы бєт дарактар куурап калды. Ошондуктан адам баласынан кубаныч жоголду.
Ыйык кызмат кылуучулар, белињерди курчагыла, ыйлагыла, курмандык чалынуучу жайдын кызматчылары, боздоп ыйлагыла! Менин Кудайымдын кызматчылары, келгиле, зумбал кийип тєн љткљргєлљ. Анткени силердин Кудайыњардын єйєнљ алып келинєєчє нан курмандыктары менен куюлуучу курмандыктар токтоду.
Орозо белгилегиле, жыйын жарыялагыла, бул љлкљнєн карыяларын, бардык тургундарын Кудай-Тењирињердин єйєнљ чакыргыла, Тењирге жалынгыла.
Оо, эмне деген кєн! Анткени Тењирдин кєнє жакын! Ал Кудуреттєєдљн кыйратуучу катары келет.
Тамак биздин кљз алдыбызда тартылып алынып жаткан жокпу? Шаттык менен кубаныч биздин Кудайдын єйєнљн тартылып алынып жаткан жокпу?
Уруктар топурактын катмарында чирип калды, дан сактагычтар бош калды, кампалар талкаланды, анткени эгин болбой калды.
Мал кандай онтоп жатат! Љгєздљр тентип жєрєшљт, анткени аларга жайыт жок, койлор да жапа чегип жатышат.
Тењир, Сага жалынам, анткени талаадагы оттуу жайыттарды от жалмап салды, талаадагы дарактардын бардыгын жалын куйкалап кетти.
Атєгєл, талаадагы жаныбарлар да Сени чакырып жатышат, анткени агын суулар соолуду, талаадагы жайыттарды от жалмап салды.
Palabra de Jehová que vino a Joel hijo de Petuel.
«Oíd esto, ancianos, y escuchad, todos los moradores de la tierra. ¿Ha acontecido algo semejante en vuestros días o en los días de vuestros padres?
De esto contaréis a vuestros hijos, y vuestros hijos a sus hijos, y sus hijos a la siguiente generación.
Lo que dejó la oruga se lo comió el saltón; lo que dejó el saltón se lo comió el revoltón; y la langosta se comió lo que el revoltón había dejado.
»Despertad, borrachos, y llorad; gemid, todos los que bebéis vino, porque el vino se os ha quitado de vuestra boca.
Porque un pueblo fuerte e innumerable subió a mi tierra; sus dientes son dientes de león, y sus muelas, muelas de león.
Asoló mi vid y descortezó mi higuera; del todo la desnudó y derribó; sus ramas quedaron blancas.
»Llora tú, como joven vestida de ropas ásperas por el marido de su juventud.
Desapareció de la casa de Jehová la ofrenda y la libación; los sacerdotes ministros de Jehová están de duelo.
El campo está asolado y se enlutó la tierra, porque el trigo fue destruido, el mosto está pasado y se perdió el aceite.
»Confundíos, labradores; gemid, viñadores, por el trigo y la cebada, porque se perdió la mies del campo.
La vid está seca y pereció la higuera; también el granado, la palmera y el manzano: Todos los árboles del campo se secaron. Y así se extinguió el gozo de los hijos de los hombres.
»Vestíos de luto y lamentad, sacerdotes; gemid, ministros del altar; venid, dormid con ropas ásperas, ministros de mi Dios; porque quitada es de la casa de vuestro Dios la ofrenda y la libación.
Proclamad ayuno, convocad asamblea, congregad a los ancianos y a todos los moradores de la tierra en la casa de Jehová, vuestro Dios, y clamad a Jehová.
»¡Ay del día!, porque cercano está el día de Jehová; vendrá como destrucción de parte del Todopoderoso.
¿No fue arrebatado el alimento de delante de nuestros ojos, la alegría y el placer de la casa de nuestro Dios?
El grano se pudrió debajo de los terrones; los graneros fueron asolados y los silos destruidos porque se había secado el trigo.
¡Cómo gemían las bestias! ¡Cuán turbados andaban los hatos de los bueyes, porque no tenían pastos! Y fueron también asolados los rebaños de las ovejas.
»A ti, Jehová, clamaré; porque el fuego consumió los pastos del desierto, la llama abrasó los árboles del campo.
Las bestias del campo bramarán también a ti, pues se secaron los arroyos de las aguas, y el fuego consumió las praderas del desierto.