И҆ воста̀ і҆ѡ́на, є҆́же бѣжа́ти въ ѳарсі́съ ѿ лица̀ гдⷭ҇нѧ и҆ сни́де во і҆ѻппі́ю и҆ ѡ҆брѣ́те кора́бль и҆дꙋ́щь въ ѳарсі́съ, и҆ дадѐ нае́мъ сво́й и҆ вни́де во́нь плы́ти съ ни́ми въ ѳарсі́съ ѿ лица̀ гдⷭ҇нѧ.

И҆ гдⷭ҇ь воздви́же вѣ́тръ ве́лїй на мо́ри, и҆ бы́сть бꙋ́рѧ вели́каѧ въ мо́ри, и҆ кора́бль бѣ́дствоваше є҆́же сокрꙋши́тисѧ.

И҆ ᲂу҆боѧ́шасѧ корабе́льницы, и҆ возопи́ша кі́йждо къ бо́гꙋ своемꙋ̀, и҆ и҆змета́нїе сотвори́ша сосꙋ́дѡвъ и҆̀же въ кораблѝ въ мо́ре, є҆́же ѡ҆блегчи́тисѧ ѿ ни́хъ: і҆ѡ́на же сни́де во дно̀ кораблѧ̀ и҆ спа́ше тꙋ̀ и҆ храплѧ́ше.

И҆ прїи́де къ немꙋ̀ ко́рмчїй и҆ речѐ є҆мꙋ̀ что̀ ты̀ хра́плеши; воста́ни и҆ молѝ бг҃а твоего̀, ꙗ҆́кѡ да сп҃се́тъ ны̀ бг҃ъ, да не поги́бнемъ.

И҆ речѐ кі́йждо ко и҆́скреннемꙋ своемꙋ̀: прїиди́те, ве́ржимъ жрє́бїѧ и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́емъ, когѡ̀ ра́ди є҆́сть ѕло̀ сїѐ на на́съ; И҆ ме́тнꙋша жрє́бїѧ, и҆ падѐ жре́бїй на і҆ѡ́нꙋ.

И҆ рѣ́ша къ немꙋ̀: возвѣстѝ на́мъ, когѡ̀ ра́ди сїѐ ѕло̀ на на́съ, и҆ что̀ твоѐ дѣ́ланїе є҆́сть, и҆ ѿкꙋ́дꙋ грѧде́ши и҆ ка́мѡ и҆́деши, и҆ ѿ ко́еѧ страны̀ и҆ ѿ кі́ихъ люді́й є҆сѝ ты̀;

И҆ речѐ къ ни̑мъ: ра́бъ гдⷭ҇ень є҆́смь а҆́зъ и҆ гдⷭ҇а бг҃а нбⷭ҇наго а҆́зъ чтꙋ̀, и҆́же сотворѝ мо́ре и҆ сꙋ́шꙋ.

И҆ ᲂу҆боѧ́шасѧ мꙋ́жїе стра́хомъ вели́кимъ и҆ рѣ́ша къ немꙋ̀: что̀ сїѐ сотвори́лъ є҆сѝ; Занѐ разꙋмѣ́ша мꙋ́жїе, ꙗ҆́кѡ ѿ лица̀ гдⷭ҇нѧ бѣжа́ше, ꙗ҆́кѡ возвѣстѝ и҆̀мъ.

И҆ рѣ́ша къ немꙋ̀: что̀ тебѣ̀ сотвори́мъ, и҆ ᲂу҆толи́тсѧ мо́ре ѿ на́съ; Занѐ мо́ре восхожда́ше и҆ воздвиза́ше па́че волне́нїе.

И҆ речѐ къ ни̑мъ і҆ѡ́на: возми́те мѧ̀ и҆ вве́рзите въ мо́ре, и҆ ᲂу҆толи́тсѧ мо́ре ѿ ва́съ поне́же позна́хъ а҆́зъ, ꙗ҆́кѡ менѐ ра́ди волне́нїе сїѐ вели́кое на вы̀ є҆́сть.

И҆ нꙋжда́хꙋсѧ мꙋ́жїе, возврати́тисѧ къ землѝ, и҆ не можа́хꙋ, ꙗ҆́кѡ мо́ре восхожда́ше и҆ воздвиза́шесѧ па́че на ни́хъ.

И҆ возопи́ша ко гдⷭ҇еви и҆ рѣ́ша: ника́коже, гдⷭ҇и, да не поги́бнемъ дꙋшѝ ра́ди человѣ́ка сегѡ̀, и҆ не да́ждь на на́съ кро́ве првⷣныѧ: занѐ ты̀, гдⷭ҇и, ꙗ҆́коже восхотѣ́лъ, сотвори́лъ є҆сѝ.

И҆ взѧ́ша і҆ѡ́нꙋ и҆ вверго́ша є҆го̀ въ мо́ре, и҆ преста̀ мо́ре ѿ волне́нїѧ своегѡ̀.

И҆ ᲂу҆боѧ́шасѧ мꙋ́жїе стра́хомъ вели́кимъ гдⷭ҇а и҆ пожро́ша же́ртвꙋ гдⷭ҇еви и҆ помоли́шасѧ моли́твами.

Сербский (синод.)

Господ позива Јону. Јона кажњен због непослушности.
Дође ријеч Господња Јони, сину Аматијеву, говорећи:

Устани, иди у Ниневију град велики, и проповиједај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.

А Јона уста да бјежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу, нађе лађу која иђаше у Тарсис, и платив возарину, уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.

Али Господ подиже велик вјетар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.

И лађари уплашивши се призиваху сваки својега бога, и бацаху што бјеше у лађи у море да би била лакша; а Јона бјеше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.

А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога својега не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.

Потом рекоше један другоме: Ходите да бацимо ждријеб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише ждријеб, и паде ждријеб на Јону.

Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа?

А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небескога, који је створио море и суху земљу.

Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Што си учинио? Јер дознаше људи да бјежи од Господа, јер им он каза.

И рекоше му: Што ћемо чинити с тобом да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.

А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура.

А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.

Тада призваше Господа и рекоше: Молимо ти се, Господе, да не погинемо због душе овога човјека, и немој метнути на нас крви праве, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.

Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.

Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завјете.

Синодальный

1 Иона убегает в Фарсис. 4 Он брошен в море, чтобы утишить бурю.

И было слово Господне к Ионе, сыну Амафиину:

встань, иди в Ниневию, город великий, и проповедуй в нем, ибо злодеяния его дошли до Меня.

И встал Иона, чтобы бежать в Фарсис от лица Господня, и пришел в Иоппию, и нашел корабль, отправлявшийся в Фарсис, отдал плату за провоз и вошел в него, чтобы плыть с ними в Фарсис от лица Господа.

Но Господь воздвиг на море крепкий ветер, и сделалась на море великая буря, и корабль готов был разбиться.

И устрашились корабельщики, и взывали каждый к своему богу, и стали бросать в море кладь с корабля, чтобы облегчить его от нее; Иона же спустился во внутренность корабля, лег и крепко заснул.

И пришел к нему начальник корабля и сказал ему: что ты спишь? встань, воззови к Богу твоему; может быть, Бог вспомнит о нас и мы не погибнем.

И сказали друг другу: пойдем, бросим жребии, чтобы узнать, за кого постигает нас эта беда. И бросили жребии, и пал жребий на Иону.

Тогда сказали ему: скажи нам, за кого постигла нас эта беда? какое твое занятие, и откуда идешь ты? где твоя страна, и из какого ты народа?

И он сказал им: я Еврей, чту Господа Бога небес, сотворившего море и сушу.

И устрашились люди страхом великим и сказали ему: для чего ты это сделал? Ибо узнали эти люди, что он бежит от лица Господня, как он сам объявил им.

И сказали ему: что сделать нам с тобою, чтобы море утихло для нас? Ибо море не переставало волноваться.

Тогда он сказал им: возьмите меня и бросьте меня в море, и море утихнет для вас, ибо я знаю, что ради меня постигла вас эта великая буря.

Но эти люди начали усиленно грести, чтобы пристать к земле, но не могли, потому что море все продолжало бушевать против них.

Тогда воззвали они к Господу и сказали: молим Тебя, Господи, да не погибнем за душу человека сего, и да не вменишь нам кровь невинную; ибо Ты, Господи, соделал, что угодно Тебе!

И взяли Иону и бросили его в море, и утихло море от ярости своей.

И устрашились эти люди Господа великим страхом, и принесли Господу жертву, и дали обеты.

Сербский

Языки

Дође реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи:

Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.

А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.

Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.

И лађари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у лађи у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.

А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога свог, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.

Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону.

А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу.

Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза.

И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.

А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.

Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш.

Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.

Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете.