Кни̑ги Ве́тхагѡ Завѣ́та:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
2Езд.
Неем.
Тов.
Иудиф.
Есф.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
3Ездр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
1:1
см.:4Цар.14:25;
1:3
1:5
см.:4Цар.17:29;
1:6
1:7
1:8
1:10
1:11
1:12
1:13
1:14
1:16
И҆ бы́сть сло́во гдⷭ҇не ко і҆ѡ́нѣ сы́нꙋ а҆маѳі́инꙋ, гл҃ѧ:
воста́ни и҆ и҆дѝ въ нїнеѵі́ю гра́дъ вели́кїй и҆ проповѣ́ждь въ не́мъ, ꙗ҆́кѡ взы́де во́пль ѕло́бы є҆гѡ̀ ко мнѣ̀.
И҆ воста̀ і҆ѡ́на, є҆́же бѣжа́ти въ ѳарсі́съ ѿ лица̀ гдⷭ҇нѧ и҆ сни́де во і҆ѻппі́ю и҆ ѡ҆брѣ́те кора́бль и҆дꙋ́щь въ ѳарсі́съ, и҆ дадѐ нае́мъ сво́й и҆ вни́де во́нь плы́ти съ ни́ми въ ѳарсі́съ ѿ лица̀ гдⷭ҇нѧ.
И҆ гдⷭ҇ь воздви́же вѣ́тръ ве́лїй на мо́ри, и҆ бы́сть бꙋ́рѧ вели́каѧ въ мо́ри, и҆ кора́бль бѣ́дствоваше є҆́же сокрꙋши́тисѧ.
И҆ ᲂу҆боѧ́шасѧ корабе́льницы, и҆ возопи́ша кі́йждо къ бо́гꙋ своемꙋ̀, и҆ и҆змета́нїе сотвори́ша сосꙋ́дѡвъ и҆̀же въ кораблѝ въ мо́ре, є҆́же ѡ҆блегчи́тисѧ ѿ ни́хъ: і҆ѡ́на же сни́де во дно̀ кораблѧ̀ и҆ спа́ше тꙋ̀ и҆ храплѧ́ше.
И҆ прїи́де къ немꙋ̀ ко́рмчїй и҆ речѐ є҆мꙋ̀ что̀ ты̀ хра́плеши; воста́ни и҆ молѝ бг҃а твоего̀, ꙗ҆́кѡ да сп҃се́тъ ны̀ бг҃ъ, да не поги́бнемъ.
И҆ речѐ кі́йждо ко и҆́скреннемꙋ своемꙋ̀: прїиди́те, ве́ржимъ жрє́бїѧ и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́емъ, когѡ̀ ра́ди є҆́сть ѕло̀ сїѐ на на́съ; И҆ ме́тнꙋша жрє́бїѧ, и҆ падѐ жре́бїй на і҆ѡ́нꙋ.
И҆ рѣ́ша къ немꙋ̀: возвѣстѝ на́мъ, когѡ̀ ра́ди сїѐ ѕло̀ на на́съ, и҆ что̀ твоѐ дѣ́ланїе є҆́сть, и҆ ѿкꙋ́дꙋ грѧде́ши и҆ ка́мѡ и҆́деши, и҆ ѿ ко́еѧ страны̀ и҆ ѿ кі́ихъ люді́й є҆сѝ ты̀;
И҆ речѐ къ ни̑мъ: ра́бъ гдⷭ҇ень є҆́смь а҆́зъ и҆ гдⷭ҇а бг҃а нбⷭ҇наго а҆́зъ чтꙋ̀, и҆́же сотворѝ мо́ре и҆ сꙋ́шꙋ.
И҆ ᲂу҆боѧ́шасѧ мꙋ́жїе стра́хомъ вели́кимъ и҆ рѣ́ша къ немꙋ̀: что̀ сїѐ сотвори́лъ є҆сѝ; Занѐ разꙋмѣ́ша мꙋ́жїе, ꙗ҆́кѡ ѿ лица̀ гдⷭ҇нѧ бѣжа́ше, ꙗ҆́кѡ возвѣстѝ и҆̀мъ.
И҆ рѣ́ша къ немꙋ̀: что̀ тебѣ̀ сотвори́мъ, и҆ ᲂу҆толи́тсѧ мо́ре ѿ на́съ; Занѐ мо́ре восхожда́ше и҆ воздвиза́ше па́че волне́нїе.
И҆ речѐ къ ни̑мъ і҆ѡ́на: возми́те мѧ̀ и҆ вве́рзите въ мо́ре, и҆ ᲂу҆толи́тсѧ мо́ре ѿ ва́съ поне́же позна́хъ а҆́зъ, ꙗ҆́кѡ менѐ ра́ди волне́нїе сїѐ вели́кое на вы̀ є҆́сть.
И҆ нꙋжда́хꙋсѧ мꙋ́жїе, возврати́тисѧ къ землѝ, и҆ не можа́хꙋ, ꙗ҆́кѡ мо́ре восхожда́ше и҆ воздвиза́шесѧ па́че на ни́хъ.
И҆ возопи́ша ко гдⷭ҇еви и҆ рѣ́ша: ника́коже, гдⷭ҇и, да не поги́бнемъ дꙋшѝ ра́ди человѣ́ка сегѡ̀, и҆ не да́ждь на на́съ кро́ве првⷣныѧ: занѐ ты̀, гдⷭ҇и, ꙗ҆́коже восхотѣ́лъ, сотвори́лъ є҆сѝ.
И҆ взѧ́ша і҆ѡ́нꙋ и҆ вверго́ша є҆го̀ въ мо́ре, и҆ преста̀ мо́ре ѿ волне́нїѧ своегѡ̀.
И҆ ᲂу҆боѧ́шасѧ мꙋ́жїе стра́хомъ вели́кимъ гдⷭ҇а и҆ пожро́ша же́ртвꙋ гдⷭ҇еви и҆ помоли́шасѧ моли́твами.
Дође реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи:
Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.
А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.
Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.
И лађари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у лађи у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.
А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога свог, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.
Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону.
Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа?
А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу.
Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза.
И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.
А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура.
А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.
Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш.
Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.
Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете.
І҆ѡ́на в переводе Греческий [Greek (NT Byz)] отсутствует
Еврейский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. дореф.)
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Рус. (проф. А.С. Десницкий)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- German (Elberfelder [2006])
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Icelandic
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Maltese
- Norwegian (Bokmål [1930])
- Polish
- Romanian
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
וַיְהִי דְּבַר־יְהוָה, אֶל־יוֹנָה בֶן־אֲמִתַּי לֵאמֹר׃
קוּם לֵךְ אֶל־נִינְוֵה הָעִיר הַגְּדוֹלָה וּקְרָא עָלֶיהָ; כִּי־עָלְתָה רָעָתָם לְפָנָי׃
וַיָּקָם יוֹנָה לִבְרֹחַ תַּרְשִׁישָׁה, מִלִּפְנֵי יְהוָה; וַיֵּרֶד יָפוֹ וַיִּמְצָא אֳנִיָּה בָּאָה תַרְשִׁישׁ, וַיִּתֵּן שְׂכָרָהּ וַיֵּרֶד בָּהּ לָבוֹא עִמָּהֶם תַּרְשִׁישָׁה, מִלִּפְנֵי יְהוָה׃
וַיהוָה, הֵטִיל רוּחַ־גְּדוֹלָה אֶל־הַיָּם, וַיְהִי סַעַר־גָּדוֹל בַּיָּם; וְהָאֳנִיָּה, חִשְּׁבָה לְהִשָּׁבֵר׃
וַיִּירְאוּ הַמַּלָּחִים, וַיִּזְעֲקוּ אִישׁ אֶל־אֱלֹהָיו, וַיָּטִלוּ אֶת־הַכֵּלִים אֲשֶׁר בָּאֳנִיָּה אֶל־הַיָּם, לְהָקֵל מֵעֲלֵיהֶם; וְיוֹנָה, יָרַד אֶל־יַרְכְּתֵי הַסְּפִינָה, וַיִּשְׁכַּב וַיֵּרָדַם׃
וַיִּקְרַב אֵלָיו רַב הַחֹבֵל, וַיֹּאמֶר לוֹ מַה־לְּךָ נִרְדָּם; קוּם קְרָא אֶל־אֱלֹהֶיךָ, אוּלַי יִתְעַשֵּׁת הָאֱלֹהִים לָנוּ וְלֹא נֹאבֵד׃
וַיֹּאמְרוּ אִישׁ אֶל־רֵעֵהוּ, לְכוּ וְנַפִּילָה גוֹרָלוֹת, וְנֵדְעָה, בְּשֶׁלְּמִי הָרָעָה הַזֹּאת לָנוּ; וַיַּפִּלוּ גּוֹרָלוֹת, וַיִּפֹּל הַגּוֹרָל עַל־יוֹנָה׃
וַיֹּאמְרוּ אֵלָיו, הַגִּידָה־נָּא לָנוּ, בַּאֲשֶׁר לְמִי־הָרָעָה הַזֹּאת לָנוּ; מַה־מְּלַאכְתְּךָ וּמֵאַיִן תָּבוֹא, מָה אַרְצֶךָ, וְאֵי־מִזֶּה עַם אָתָּה׃
וַיֹּאמֶר אֲלֵיהֶם עִבְרִי אָנֹכִי; וְאֶת־יְהוָה אֱלֹהֵי הַשָּׁמַיִם אֲנִי יָרֵא, אֲשֶׁר־עָשָׂה אֶת־הַיָּם וְאֶת־הַיַּבָּשָׁה׃
וַיִּירְאוּ הָאֲנָשִׁים יִרְאָה גְדוֹלָה, וַיֹּאמְרוּ אֵלָיו מַה־זֹּאת עָשִׂיתָ; כִּי־יָדְעוּ הָאֲנָשִׁים, כִּי־מִלִּפְנֵי יְהוָה הוּא בֹרֵחַ, כִּי הִגִּיד לָהֶם׃
וַיֹּאמְרוּ אֵלָיו מַה־נַּעֲשֶׂה לָּךְ, וְיִשְׁתֹּק הַיָּם מֵעָלֵינוּ; כִּי הַיָּם הוֹלֵךְ וְסֹעֵר׃
וַיֹּאמֶר אֲלֵיהֶם, שָׂאוּנִי וַהֲטִילֻנִי אֶל־הַיָּם, וְיִשְׁתֹּק הַיָּם מֵעֲלֵיכֶם; כִּי יוֹדֵעַ אָנִי, כִּי בְשֶׁלִּי, הַסַּעַר הַגָּדוֹל הַזֶּה עֲלֵיכֶם׃
וַיַּחְתְּרוּ הָאֲנָשִׁים, לְהָשִׁיב אֶל־הַיַּבָּשָׁה וְלֹא יָכֹלוּ; כִּי הַיָּם, הוֹלֵךְ וְסֹעֵר עֲלֵיהֶם׃
וַיִּקְרְאוּ אֶל־יְהוָה וַיֹּאמְרוּ, אָנָּה יְהוָה אַל־נָא נֹאבְדָה, בְּנֶפֶשׁ הָאִישׁ הַזֶּה, וְאַל־תִּתֵּן עָלֵינוּ דָּם נָקִיא; כִּי־אַתָּה יְהוָה, כַּאֲשֶׁר חָפַצְתָּ עָשִׂיתָ׃
וַיִּשְׂאוּ אֶת־יוֹנָה, וַיְטִלֻהוּ אֶל־הַיָּם; וַיַּעֲמֹד הַיָּם מִזַּעְפּוֹ׃
וַיִּירְאוּ הָאֲנָשִׁים יִרְאָה גְדוֹלָה אֶת־יְהוָה; וַיִּזְבְּחוּ־זֶבַח לַיהוָה, וַיִּדְּרוּ נְדָרִים׃