Скрыть

Иуди́ѳъ, Глава 14

Толкования
14:1
14:2
14:3
14:4
14:5
14:6
14:7
14:8
14:9
14:10
14:11
14:12
14:13
14:14
14:15
14:16
14:17
14:18
14:19
Церковнославянский (рус)
И рече́ къ ни́мъ Иуди́ѳъ: послу́шайте у́бо мене́, бра́тiя, и взе́мше главу́ сiю́ повѣ́сите ю́ на забра́лѣ стѣны́ ва́­шея:
и бу́детъ егда́ воз­сiя́етъ утро, и взы́детъ со́лнце на зе́млю, прiимете ко́ждо ору́дiя бра́н­ная ва́ша, и изы́дете вся́къ му́жъ си́льный внѣ́ гра́да, и дади́те во­ево́ду надъ ними, а́ки сходя́ще на по́ле ко пе́рвѣй стра́жи сыно́въ Ассу́ровыхъ, и не сни́дете:
и взе́мше сі́и всеору́жiя своя́, по́йдутъ ко ополче́нiю сво­ему́, и воз­бу́дятъ во­ево́ды си́лы Ассу́ровы, и стеку́т­ся ко шатру́ Олофе́рнову, и не обря́щутъ его́, и нападе́тъ на ни́хъ стра́хъ, и побѣ́гнутъ от­ лица́ ва́­шего:
и воз­слѣ́довав­шiи ва́мъ, и вси́ живу́щiи во все́мъ предѣ́лѣ Изра́илстѣмъ, постила́йте я́ по путе́мъ и́хъ:
пре́жде же е́же сотвори́ти сiя́, при­­зови́те мнѣ́ Ахiо́ра Аммани́тина, да ви́дѣвъ позна́етъ уничтожа́ющаго до́мъ Изра́илевъ, и сего́ я́ко на сме́рть по́слан­наго къ на́мъ.
И при­­зва́ша Ахiо́ра изъ до́му Озі́ина. Егда́ же прiи́де и ви́дѣ главу́ Олофе́рнову въ руцѣ́ му́жа еди́наго въ собра́нiи люді́й, паде́ на лице́, и разсла́бися ду́хъ его́.
Егда́ же подъя́ша его́, при­­паде́ къ нога́ма Иуди́ѳы, и поклони́ся лицу́ ея́, и рече́: благослове́на ты́ во вся́цѣмъ селе́нiи Иу́динѣ и во вся́цѣмъ язы́цѣ, и́же услы́шав­ше и́мя твое́ смяту́т­ся:
и ны́нѣ́ воз­вѣсти́ ми, ели́ка сотвори́ла еси́ во дне́хъ си́хъ. И воз­вѣсти́ ему́ Иуди́ѳъ посредѣ́ люді́и вся́, ели́ка сотвори́, от­ него́же дне́ изы́де, до́ндеже глаго́лаше и́мъ.
Егда́ же преста́ глаго́лющи, воскли́кнуша лю́дiе гла́сомъ вели́кимъ и дадо́ша гла́съ весе́лый во гра́дѣ сво­е́мъ.
Ви́дѣвъ же Ахiо́ръ вся́, ели́ка сотвори́ Бо́гъ Изра́илевъ, вѣ́рова Бо́гу зѣло́, и обрѣ́за пло́ть кра́йнюю свою́, и при­­ложи́ся къ до́му Изра́илеву да́же до дне́ сего́.
Егда́ же ден­ни́ца взы́де, свѣ́сиша главу́ Олофе́рнову со стѣны́: и воспрiя́тъ вся́къ му́жъ Изра́илевъ ору́жiя своя́, и изыдо́ша полка́ми на восхо́ды горы́.
Сы́нове же Ассу́ровы, я́ко уви́дѣша и́хъ, разосла́ша къ вожде́мъ сво­и́мъ: они́ же прiидо́ша къ во­ево́дамъ и ты́сящникомъ и ко вся́кому кня́зю сво­ему́,
и прiидо́ша къ шатру́ Олофе́рнову, и рѣ́ша су́щему надъ всѣми его́: воз­буди́ у́бо господи́на на́­шего, зане́ дерзну́ша раби́ сходи́ти къ на́мъ на бра́нь, да истребя́т­ся въ коне́цъ.
И вни́де ваго́а и толкну́ во дворъ шатра́, мня́ше бо спа́ти его́ со Иуди́ѳою.
Егда́ же никто́же послу́шаше, ра­ст­вори́въ вни́де въ ло́жницу и обрѣ́те его́ при­­ пра́зѣ пове́ржена ме́ртва, и глава́ его́ отъ­я́та бы́сть от­ него́:
и возопи́ гла́сомъ вели́кимъ съ пла́чемъ и стена́нiемъ и во́племъ крѣ́пкимъ, и раздра́ ри́зы своя́:
и вни́де въ шате́ръ, идѣ́же бѣ́ Иуди́ѳъ обита́ющи, и не обрѣ́те ея́, и изскочи́ къ лю́демъ и возопи́:
от­верго́шася раби́, сотвори́ сту́дъ еди́на жена́ Евре́йская на до́мъ царя́ Навуходоно́сора: зане́ се́, Олофе́рнъ до́лу, и главы́ нѣ́сть на не́мъ.
Егда́ же услы́шаша сiя́ глаго́лы кня́зiе си́лы Ассу́ровы, раздра́ша ри́зы своя́, и смяте́ся душа́ и́хъ зѣло́, и бы́сть и́хъ кри́къ и во́пль зѣло́ посредѣ́ полка́.
Синодальный
Иудифь сказала им: послушайте же меня, братья, возьмите эту голову и повесьте на зубцах вашей стены.
Когда же настанет утро и солнце взойдет над землею, возьмите каждый боевое свое оружие, идите все сильные за город и дайте им вождя, как будто намереваясь сойти на равнину против передовой стражи сынов Ассура, но не сходите.
Тогда они, взяв все свое оружие, пойдут в свой стан, разбудят вождей войска Ассирийского, и сбегутся к шатру Олоферна, но не найдут его; оттого нападет на них страх, и они побегут от вас.
А вы и все живущие во всяком пределе Израильском, преследуя их, поражайте их на пути.
Но прежде, чем сделаете это, пригласите ко мне Ахиора Аммонитянина: пусть увидит и узнает он того, кто уничижал дом Израиля и прислал его к нам будто на смерть.
И призвали Ахиора из дома Озии. Когда он пришел и увидел голову Олоферна в руке одного мужа среди собрания народа, то пал на лице свое и ослабел духом.
Когда же подняли его, он припал к ногам Иудифи, поклонился ей и сказал: благословенна ты во всяком селении Иуды и во всяком народе, которые, услышав об имени твоем, изумятся.
Расскажи же мне теперь, что ты делала в эти дни? И Иудифь среди народа рассказала ему все, что она сделала с того дня, как вышла, до того дня, в который говорила с ними.
Когда она перестала говорить, народ громко воскликнул, и радостный крик его раздался в городе.
Ахиор же, видя все, что сделал Бог Израилев, искренно уверовал в Бога, обрезал крайнюю плоть свою и присоединился к дому Израилеву, даже до сего дня.
Когда настало утро, повесили голову Олоферна на стену; каждый муж взял свое оружие, и вышли отрядами на всходы горы.
Сыны Ассура, увидев их, послали к своим начальникам, а они пошли к вождям, к тысяченачальникам и ко всякому предводителю своему.
Придя к шатру Олоферна, они сказали управлявшему всем имением его: разбуди нашего господина, потому что эти рабы осмелились выйти на сражение с нами, чтобы быть совершенно истребленными.
Вагой вошел и постучался в дверь шатра, ибо думал, что он спит с Иудифью.
Когда же никто не отзывался ему, то, отворив, вошел в спальню и нашел, что Олоферн мертвый лежит у порога и голова его снята с него.
И он громко воскликнул с плачем, стоном и крепким воплем, и разорвал свои одежды.
Потом вошел в шатер, в котором пребывала Иудифь, и не нашел ее. Тогда он выскочил к народу и закричал:
рабы поступили вероломно; одна Еврейская жена опозорила дом царя Навуходоносора, ибо вот Олоферн на полу и головы нет на нем.
Когда услышали эти слова начальники войска Ассирийского, то разорвали одежды свои, и душа их сильно смутилась, и раздался у них крик и весьма великий вопль среди стана.
Итальянский
Giuditta rispose loro: "Ascoltatemi, fratelli: prendete questa testa e appendetela sugli spalti delle vostre mura.
Quando apparirà la luce del mattino e il sole sorgerà sulla terra, prenderete ciascuno le vostre armature da guerra e ogni uomo valido uscirà dalla città. Quindi date inizio all'azione contro di loro come se voleste scendere in pianura contro le prime difese degli Assiri, ma non scenderete.
Quelli prenderanno le loro armi e correranno nel loro accampamento a svegliare i capi dell'esercito assiro. Poi si raduneranno insieme davanti alla tenda di Oloferne, ma non lo troveranno e così si lasceranno prendere dal terrore e fuggiranno davanti a voi.
Allora inseguiteli voi e quanti abitano l'intero territorio d'Israele e abbatteteli nella loro fuga.
Ma, prima di far questo, chiamatemi Achiòr l'Ammonita, perché venga a vedere e riconoscere colui che ha disprezzato la casa d'Israele e che lo ha inviato qui tra noi come per destinarlo alla morte".
Chiamarono subito Achiòr dalla casa di Ozia ed egli, appena giunse e vide la testa di Oloferne in mano ad un uomo in mezzo al popolo radunato, cadde a terra e rimase senza respiro.
Quando l'ebbero sollevato, si gettò ai piedi di Giuditta pieno di riverenza per la sua persona e disse: "Benedetta sei tu in ogni tenda di Giuda e tra tutti i popoli: quanti udranno il tuo nome saranno presi da terrore.
Ed ora raccontami tutto quello che hai fatto in questi giorni". E Giuditta in mezzo al popolo gli narrò quanto aveva compiuto dal giorno in cui era partita fino al momento in cui parlava loro.
Quando finì di parlare, il popolo scoppiò in alte grida di giubilo e riempì la città di voci festose.
Allora Achiòr, vedendo quello che il Dio d'Israele aveva fatto, credette fermamente in Dio, si fece circoncidere e fu accolto nella casa d'Israele fino ad oggi.
Quando spuntò il mattino, appesero la testa di Oloferne alle mura; poi ogni uomo prese le sue armi e scesero lungo i sentieri del monte, divisi in manipoli.
Appena li videro, gli Assiri mandarono a informare i loro capi e questi corsero dagli strateghi, dai chiliarchi e da tutti i loro comandanti.
Poi si radunarono davanti alla tenda di Oloferne e dissero al suo attendente: "Sveglia il nostro signore, perché quegli schiavi hanno osato scendere per darci battaglia e così distruggerci completamente".
Bagoa entrò e bussò alla parete della tenda, poiché pensava che egli dormisse con Giuditta.
Ma siccome nessuno rispondeva, aprì ed entrò nella camera da letto e lo trovò morto, steso a terra vicino all'ingresso, con la testa tagliata via dal tronco.
Allora diede in alte grida di dolore e di lamento, urlando con tutte le forze e stracciandosi le vesti.
Poi si precipitò nella tenda dove era alloggiata Giuditta e non la trovò. Allora corse fuori davanti al popolo e gridò:
"Gli schiavi ci hanno traditi! Una sola donna ebrea ha gettato la vergogna sulla casa del re Nabucodònosor! Oloferne eccolo a terra, ed è privo della testa".
I comandanti dell'esercito assiro, appena udirono questo annuncio, si stracciarono i mantelli e rimasero terribilmente sconvolti nel loro animo; entro l'accampamento si elevarono altissime le loro grida e le urla di dolore.
И҆ речѐ къ ни̑мъ і҆ꙋді́ѳъ: послꙋ́шайте ᲂу҆̀бо менѐ, бра́тїѧ, и҆ взе́мше главꙋ̀ сїю̀ повѣ́сите ю҆̀ на забра́лѣ стѣны̀ ва́шеѧ:
и҆ бꙋ́детъ є҆гда̀ возсїѧ́етъ ᲂу҆́тро, и҆ взы́детъ со́лнце на зе́млю, прїи́мете ко́ждо ѻ҆рꙋ̑дїѧ бра̑ннаѧ ва̑ша, и҆ и҆зы́дете всѧ́къ мꙋ́жъ си́льный внѣ̀ гра́да, и҆ дади́те воево́дꙋ над̾ ни́ми, а҆́ки сходѧ́ще на по́ле ко пе́рвѣй стра́жи сынѡ́въ а҆ссꙋ́ровыхъ, и҆ не сни́дете:
и҆ взе́мше сі́и всеѻрꙋ̑жїѧ своѧ̑, по́йдꙋтъ ко ѡ҆полче́нїю своемꙋ̀, и҆ возбꙋ́дѧтъ воевѡ́ды си́лы а҆ссꙋ́ровы, и҆ стекꙋ́тсѧ ко шатрꙋ̀ ѻ҆лофе́рновꙋ, и҆ не ѡ҆брѧ́щꙋтъ є҆гѡ̀, и҆ нападе́тъ на ни́хъ стра́хъ, и҆ побѣ́гнꙋтъ ѿ лица̀ ва́шегѡ:
и҆ возслѣ́довавшїи ва́мъ, и҆ всѝ живꙋ́щїи во все́мъ предѣ́лѣ і҆и҃льстѣмъ, постила́йте ѧ҆̀ по пꙋтє́мъ и҆́хъ:
пре́жде же є҆́же сотвори́ти сїѧ̑, призови́те мнѣ̀ а҆хїѡ́ра а҆ммані́тина, да ви́дѣвъ позна́етъ ᲂу҆ничтожа́ющаго до́мъ і҆и҃левъ, и҆ сего̀ ꙗ҆́кѡ на сме́рть по́сланнаго къ на́мъ.
И҆ призва́ша а҆хїѡ́ра и҆з̾ до́мꙋ ѻ҆зі́ина. Є҆гда́ же прїи́де и҆ ви́дѣ главꙋ̀ ѻ҆лофе́рновꙋ въ рꙋцѣ̀ мꙋ́жа є҆ди́нагѡ въ собра́нїи люді́й, падѐ на лицѐ, и҆ разсла́бисѧ дꙋ́хъ є҆гѡ̀.
Є҆гда́ же под̾ѧ́ша є҆го̀, припадѐ къ нога́ма і҆ꙋді́ѳы, и҆ поклони́сѧ лицꙋ̀ є҆ѧ̀, и҆ речѐ: благослове́на ты̀ во всѧ́цѣмъ селе́нїи і҆ꙋ́динѣ и҆ во всѧ́цѣмъ ꙗ҆зы́цѣ, и҆̀же ᲂу҆слы́шавше и҆́мѧ твоѐ смѧтꙋ́тсѧ:
и҆ нн҃ѣ возвѣсти́ ми, є҆ли̑ка сотвори́ла є҆сѝ во дне́хъ си́хъ. И҆ возвѣстѝ є҆мꙋ̀ і҆ꙋді́ѳъ посредѣ̀ люді́й всѧ̑, є҆ли̑ка сотворѝ, ѿ негѡ́же днѐ и҆зы́де, до́ндеже глаго́лаше и҆̀мъ.
Є҆гда́ же преста̀ глаго́лющи, воскли́кнꙋша лю́дїе гла́сомъ вели́кимъ и҆ дадо́ша гла́съ весе́лый во гра́дѣ свое́мъ.
Ви́дѣвъ же а҆хїѡ́ръ всѧ̑, є҆ли̑ка сотворѝ бг҃ъ і҆и҃левъ, вѣ́рова бг҃ꙋ ѕѣлѡ̀, и҆ ѡ҆брѣ́за пло́ть кра́йнюю свою̀, и҆ приложи́сѧ къ до́мꙋ і҆и҃левꙋ да́же до днѐ сегѡ̀.
Є҆гда́ же денни́ца взы́де, свѣ́сиша главꙋ̀ ѻ҆лофе́рновꙋ со стѣны̀: и҆ воспрїѧ́тъ всѧ́къ мꙋ́жъ і҆и҃левъ ѻ҆рꙋ̑жїѧ своѧ̑, и҆ и҆зыдо́ша полка́ми на восхо́ды горы̀.
Сы́нове же а҆ссꙋ́рѡвы, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆ви́дѣша и҆̀хъ, разосла́ша къ вождє́мъ свои̑мъ: ѻ҆ни́ же прїидо́ша къ воево́дамъ и҆ ты́сѧщникѡмъ и҆ ко всѧ́комꙋ кнѧ́зю своемꙋ̀,
и҆ прїидо́ша къ шатрꙋ̀ ѻ҆лофе́рновꙋ, и҆ рѣ́ша сꙋ́щемꙋ над̾ всѣ́ми є҆гѡ̀: возбꙋдѝ ᲂу҆̀бо господи́на на́шего, занѐ дерзнꙋ́ша рабѝ сходи́ти къ на́мъ на бра́нь, да и҆стребѧ́тсѧ въ коне́цъ.
И҆ вни́де вагѡ́а и҆ толкнꙋ̀ во дво́ръ шатра̀, мнѧ́ше бо спа́ти є҆го̀ со і҆ꙋді́ѳою.
Є҆гда́ же никто́же послꙋ́шаше, раствори́въ вни́де въ ло́жницꙋ и҆ ѡ҆брѣ́те є҆го̀ при пра́зѣ пове́ржена ме́ртва, и҆ глава̀ є҆гѡ̀ ѿѧ́та бы́сть ѿ негѡ̀:
и҆ возопѝ гла́сомъ вели́кимъ съ пла́чемъ и҆ стена́нїемъ и҆ во́племъ крѣ́пкимъ, и҆ раздра̀ ри̑зы своѧ̑:
и҆ вни́де въ шате́ръ, и҆дѣ́же бѣ̀ і҆ꙋді́ѳъ ѡ҆бита́ющи, и҆ не ѡ҆брѣ́те є҆ѧ̀, и҆ и҆зскочѝ къ лю́демъ и҆ возопѝ:
ѿверго́шасѧ рабѝ, сотворѝ стꙋ́дъ є҆ди́на жена̀ є҆вре́йскаѧ на до́мъ царѧ̀ навꙋходоно́сора: занѐ сѐ, ѻ҆лофе́рнъ до́лꙋ, и҆ главы̀ нѣ́сть на не́мъ.
Є҆гда́ же ᲂу҆слы́шаша сїѧ̑ глаго́лы кнѧ́зїе си́лы а҆ссꙋ́ровы, раздра́ша ри̑зы своѧ̑, и҆ смѧте́сѧ дꙋша̀ и҆́хъ ѕѣлѡ̀, и҆ бы́сть и҆́хъ кри́къ и҆ во́пль ѕѣлѡ̀ посредѣ̀ полка̀.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible