И҆ речѐ і҆ꙋ́да къ сѷмеѡ́нꙋ бра́тꙋ своемꙋ̀: взы́ди со мно́ю въ жре́бїй мо́й, и҆ ѡ҆полчи́мсѧ на ханане́а: и҆ пойдꙋ̀ и҆ а҆́зъ съ тобо́ю въ жре́бїй тво́й. И҆ по́йде съ ни́мъ сѷмеѡ́нъ.

И҆ взы́де і҆ꙋ́да, и҆ предадѐ гдⷭ҇ь ханане́а и҆ ферезе́а въ рꙋ́цѣ и҆́хъ: и҆ и҆зби́ша и҆̀хъ въ везе́цѣ до десѧтѝ ты́сѧщъ мꙋже́й.

И҆ ѡ҆брѣто́ша а҆дѡнївезе́ка въ везе́цѣ, и҆ сѣко́шасѧ съ ни́мъ: и҆ и҆зби́ша ханане́а и҆ ферезе́а.

И҆ побѣжѐ а҆дѡнївезе́къ: и҆ гна́ша в̾слѣ́дъ є҆гѡ̀, и҆ ꙗ҆́ша є҆го̀, и҆ ѿсѣко́ша краи̑ рꙋ́къ є҆гѡ̀ и҆ краи̑ но́гъ є҆гѡ̀.

И҆ речѐ а҆дѡнївезе́къ: седми́десѧти царє́мъ ѡ҆бсѣко́хъ краи̑ рꙋ́къ и҆́хъ и҆ краи̑ но́гъ и҆́хъ, и҆ бы́ша собира́юще (ѿ крꙋпи́цъ) под̾ трапе́зою мое́ю: ꙗ҆́коже ᲂу҆̀бо сотвори́хъ, та́кѡ воздаде́ ми бг҃ъ. И҆ приведо́ша є҆го̀ во і҆ерⷭ҇ли́мъ, и҆ ᲂу҆́мре та́мѡ.

И҆ воева́ша сы́нове і҆ꙋ̑дины на і҆ерⷭ҇ли́мъ, и҆ взѧ́ша є҆го̀, и҆ порази́ша є҆го̀ ѻ҆́стрїемъ меча̀, и҆ гра́дъ сожго́ша ѻ҆гне́мъ.

И҆ по си́хъ снидо́ша сы́нове і҆ꙋ̑дины воева́ти на ханане́а живꙋ́щаго въ го́рнѣй къ ю҆́гꙋ и҆ въ ра́внѣй.

И҆ по́йде і҆ꙋ́да на ханане́а живꙋ́щаго въ хеврѡ́нѣ. И҆ и҆зы́де хеврѡ́нъ со страны̀: и҆́мѧ же бѣ̀ хеврѡ́нꙋ пре́жде карїаѳарво́къ-се́феръ: и҆ ᲂу҆би́ша сесі́на и҆ а҆хїма́на и҆ ѳолмі́а, ро́ды є҆на́кѡвы.

И҆ взыдо́ша ѿтꙋ́дꙋ къ живꙋ́щымъ въ даві́рѣ: и҆́мѧ же даві́рꙋ бѣ̀ пре́жде карїаѳсе́феръ, гра́дъ пи́сменъ.

И҆ речѐ хале́въ: и҆́же а҆́ще порази́тъ гра́дъ пи́сменъ и҆ во́зметъ є҆го̀, да́мъ є҆мꙋ̀ а҆сха́нь дще́рь мою̀ въ женꙋ̀.

И҆ взѧ̀ є҆го̀ гоѳонїи́лъ сы́нъ кене́за бра́та хале́вова ю҆нѣ́йшїй, и҆ дадѐ є҆мꙋ̀ хале́въ а҆сха́нь дще́рь свою̀ въ женꙋ̀.

И҆ бы́сть внегда̀ ѿходи́ти є҆́й, и҆ подви́же ю҆̀ гоѳонїи́лъ проси́ти ᲂу҆ ѻ҆тца̀ своегѡ̀ села̀, и҆ ропта́ше (сѣдѧ́щи) на ѻ҆слѧ́ти, и҆ вопїѧ́ше со ѻ҆слѧ́ти: на зе́млю ю҆́жнꙋю ѿда́лъ мѧ̀ є҆сѝ. И҆ речѐ є҆́й хале́въ: что́ ти є҆́сть;

И҆ речѐ є҆мꙋ̀ а҆сха́нь: да́ждь мѝ благослове́нїе: ꙗ҆́кѡ на зе́млю ю҆́жнꙋю ѿда́лъ є҆сѝ мѧ̀, да да́си мнѣ̀ и҆ и҆схѡ́дища водна̑ѧ. И҆ дадѐ є҆́й хале́въ по се́рдцꙋ є҆ѧ̀ и҆схѡ́дища вы́шнихъ и҆ и҆схѡ́дища ни́жнихъ.

И҆ сы́нове і҆оѳо́ра кїне́ева, ᲂу҆́жика мѡѷсе́ова, взыдо́ша ѿ гра́да фїні́ческа къ сынѡ́мъ і҆ꙋ̑динымъ въ пꙋсты́ню сꙋ́щꙋю на ю҆́гъ і҆ꙋ́ды ко и҆схо́дꙋ а҆редо́вꙋ, и҆ поидо́ша, и҆ всели́шасѧ съ людьмѝ.

И҆ по́йде і҆ꙋ́да съ сѷмеѡ́номъ бра́томъ свои́мъ, и҆ и҆збѝ ханане́а живꙋ́щаго въ сефе́ѳѣ, и҆ потреби́ша є҆го̀: и҆ прозва́ша и҆́мѧ гра́дꙋ потребле́нїе.

И҆ взѧ̀ і҆ꙋ́да га́зꙋ и҆ предѣ́лъ є҆ѧ̀, и҆ а҆скалѡ́на и҆ предѣ́лъ є҆гѡ̀, и҆ а҆ккарѡ́нъ и҆ предѣ́лъ є҆гѡ̀, и҆ а҆зѡ́тъ и҆ ѡ҆крє́стнаѧ є҆гѡ̀.

И҆ бѧ́ше гдⷭ҇ь со і҆ꙋ́дою. И҆ взѧ̀ го́рꙋ, ꙗ҆́кѡ не возмого́ша потреби́ти живꙋ́щихъ во ю҆до́ли, занѐ риха́въ противоста̀ и҆̀мъ, и҆ колесни̑цы желѣ̑зныѧ бѧ́хꙋ ты̑мъ.

И҆ да́ша хале́вꙋ хеврѡ́нъ, ꙗ҆́коже глаго́ла мѡѷсе́й: и҆ наслѣ́дствова та́мѡ трѝ гра́ды сынѡ́въ є҆на́ковыхъ, и҆ и҆згна̀ ѿтꙋ́дꙋ трѝ сы́ны є҆на́кѡвы.

И҆ і҆евꙋсе́а живꙋ́щаго во і҆ерⷭ҇ли́мѣ не и҆згна́ша сы́нове венїамі́нѡвы, и҆ живѧ́ше і҆евꙋсе́й съ сынмѝ венїамі̑ни во і҆ерⷭ҇ли́мѣ да́же до сегѡ̀ днѐ.

И҆ взыдо́ша сы́нове і҆ѡ̑сифли и҆ сі́и въ веѳи́ль: и҆ гдⷭ҇ь бѧ́ше съ ни́ми.

И҆ ѡ҆полчи́шасѧ, и҆ соглѧ́даша (сы́нове і҆ѡ́сифѡвы) веѳи́ль: и҆́мѧ же бѣ̀ пре́жде гра́дꙋ лꙋ́за.

И҆ ви́дѣша стрегꙋ́щїи мꙋ́жа и҆сходѧ́щаго и҆з̾ гра́да, и҆ ꙗ҆́ша є҆го̀ и҆ реко́ша є҆мꙋ̀: покажѝ на́мъ вхо́дъ во гра́дъ, и҆ сотвори́мъ съ тобо́ю ми́лость.

И҆ показа̀ и҆̀мъ вхо́дъ гра́дный: и҆ порази́ша гра́дъ ѻ҆́стрїемъ меча̀, мꙋ́жа же и҆ сро́дство є҆гѡ̀ ѿпꙋсти́ша.

И҆ ѿи́де мꙋ́жъ въ зе́млю хеттїи́мъ, и҆ созда̀ та́мѡ гра́дъ, и҆ прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ лꙋ́за: сїѐ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ да́же до днѐ сегѡ̀.

И҆ не разорѝ манассі́й веѳса́на, и҆́же є҆́сть скѵ́ѳскїй гра́дъ, нижѐ дще́рей є҆гѡ̀, нижѐ ѡ҆кре́стныхъ (предѣ̑лъ) є҆гѡ̀, нижѐ ѳана́ха, нижѐ дще́рей є҆гѡ̀, нижѐ живꙋ́щихъ въ дѡ́рѣ, нижѐ дще́рей є҆гѡ̀, нижѐ живꙋ́щихъ во і҆евла́мѣ, нижѐ ѡ҆кре́стныхъ є҆гѡ̀, нижѐ дще́рей є҆гѡ̀, и҆ живꙋ́щихъ въ магеддѡ́нѣ, нижѐ ѡ҆кре́стныхъ є҆гѡ̀ и҆ дще́рей є҆гѡ̀. И҆ нача̀ ханане́й жи́ти на землѝ се́й.

И҆ бы́сть є҆гда̀ ᲂу҆крѣпи́сѧ і҆и҃ль, и҆ сотворѝ ханане́а да́нника: и҆згна́нїемъ же не и҆згна̀ є҆го̀.

И҆ є҆фре́мъ не и҆згна̀ ханане́а живꙋ́щаго въ газе́рѣ: и҆ живѧ́ше ханане́й средѣ̀ є҆гѡ̀ въ газе́рѣ, и҆ бы́сть є҆мꙋ̀ въ да́нника.

И҆ завꙋлѡ́нъ не и҆згна̀ живꙋ́щихъ въ хеврѡ́нѣ и҆ живꙋ́щихъ во а҆мма́нѣ: и҆ всели́сѧ ханане́й посредѣ̀ и҆́хъ и҆ бы́сть є҆мꙋ̀ да́нникъ.

И҆ а҆си́ръ не и҆згна̀ живꙋ́щихъ во а҆кхѡ́рѣ, (и҆ бы́сть є҆мꙋ̀ да́нникъ,) ни живꙋ́щихъ въ дѡ́рѣ, ни живꙋ́щихъ въ сїдѡ́нѣ, ни живꙋ́щихъ въ дала́фѣ и҆ во а҆хазі́вѣ, и҆ во є҆́лвѣ и҆ во а҆фе́кѣ и҆ въ роѡ́вѣ.

И҆ всели́сѧ а҆си́ръ посредѣ̀ ханане́а живꙋ́щагѡ на землѝ (то́й), занѐ не возмо́же и҆згна́ти є҆го̀.

И҆ нефѳалі́мъ не и҆згна̀ живꙋ́щихъ въ веѳсамѵ́сѣ, нижѐ живꙋ́щихъ въ веѳана́хѣ: и҆ всели́сѧ нефѳалі́мъ средѣ̀ ханане́а живꙋ́щагѡ на землѝ (се́й): живꙋ́щїи же въ веѳсамѵ́сѣ и҆ въ веѳана́хѣ бы́ша є҆мꙋ̀ да́нницы.

И҆ ᲂу҆тѣснѝ а҆морре́й сы́ны да́нѡвы въ горѣ̀, ꙗ҆́кѡ не попꙋстѝ и҆̀мъ низходи́ти во ю҆до́ль.

И҆ нача̀ а҆морре́й жи́ти въ горѣ̀ чре́пнѣй, и҆дѣ́же медвѣ̑ди и҆ лиси̑цы, въ мѷрсїнѡ́нѣ и҆ въ салаві́нѣ: и҆ ѡ҆тѧготѣ̀ рꙋка̀ до́мꙋ і҆ѡ́сифлѧ на а҆морре́а, и҆ бы́сть є҆мꙋ̀ да́нникъ.

И҆ предѣ́лъ а҆морре́йскїй і҆дꙋме́й ѿ восхо́да а҆краві́нѧ, ѿ ка́мене и҆ вы́ше.

Сербский (синод.)

Племе Јудино започиње рат послије Исусове смрти. Сви Хананци су протјерани.
А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?

И Господ рече: Јуда нека иде; ето, дао сам му земљу у руке.

А Јуда рече Симеону, брату својему: Хајде са мном на мој дио да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој дио. И пође Симеон с њим.

И изиде Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет тисућа људи.

Јер нађоше Адони-Везека у Везеку и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.

И побјеже Адони-Везек, а они га потјераше и ухватише га, одсјекоше му палце у руку и у ногу.

Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсјеченијех палаца у руку и у ногу купише што бјеше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и ондје умрије.

Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исјекоше грађане оштријем мачем, а град сажегоше огњем.

Потом изидоше синови Јудини да војују на Хананеје који живљаху у гори и на југу и у равни.

И Јуда изиде на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону бијаше пређе име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.

А одатле отидоше на Давиране, а Давиру прије бјеше име Киријат-Сефер.

И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу, кћер своју за жену.

И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу, кћер своју, за жену.

И кад полажаше, наговараше га да иште у оца њезина поље; па скочи с магарца. А Халев јој рече: Што ти је?

А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао сухе земље, дај ми и извора воденијех. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.

А и синови Кенеја, таста Мојсијева, изидоше из града палмова са синовима Јудинијем у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.

Потом изиде Јуда са Симеоном, братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.

И Газу узе Јуда с међама њезинијем, и Аскалон с међама његовијем, и Акарон с међама његовијем.

Јер Господ бјеше с Јудом, те освоји гору; али не изагна онијех који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.

И дадоше Халеву Хеврон, као што бјеше заповједио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.

А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму, него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовијем до овога дана.

Изидоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ бијаше с њима.

И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду бјеше прије Луз.

И уходе видјеше човјека који иђаше из града и рекоше му: Хајде, покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.

А он им показа куда ће ући у град; и исјекоше у граду све оштријем мачем, а онога човјека пустише са свом породицом његовом.

И отиде онај човјек у земљу Хетејску, и ондје сазида град и прозва га Луз; то му је име до данас.

А Манасија не изагна становника из Вет-Сана и села његовијех, ни из Танаха и села његовијех, ни становника из Дора и села његовијех, ни становника из Ивлеама и села његовијех, ни становника из Мегида и села његовијех; и Хананеји стадоше живјети у тој земљи.

А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.

Ни Јефрем не изагна Хананеја који живљаху у Гезеру, него осташе Хананеји с њим у Гезеру.

Завулон не изагна становника из Китрона, ни становника из Налола, него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.

Асир не изагна становника из Акона, ни становника из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова,

Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.

Нефталим не изагна становника из Вет-Семеса, ни становника из Вет-Аната, него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.

А Амореји притјешњаваху синове Данове у гори, и не дадијаху им слазити у долину.

И Амореји стадоше живјети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифова, плаћаше данак.

А међа Аморејима бјеше од горе Акравимске, од стијене па навише.

Синодальный

1 Война Израиля с Хананеями за овладение наследством каждого колена; Иуда и Симеон изгоняют Хананеев; награда Халева; 21 Вениамин, Манассия, Ефрем, Завулон, Асир, Неффалим и Дан не изгнали их совершенно.

По смерти Иисуса вопрошали сыны Израилевы Господа, говоря: кто из нас прежде пойдет на Хананеев – воевать с ними?

И сказал Господь: Иуда пойдет; вот, Я предаю землю в руки его.

Иуда же сказал Симеону, брату своему: войди со мною в жребий мой, и будем воевать с Хананеями; и я войду с тобою в твой жребий. И пошел с ним Симеон.

И пошел Иуда, и предал Господь Хананеев и Ферезеев в руки их, и побили они из них в Везеке десять тысяч человек.

В Везеке встретились они с Адони-Везеком, сразились с ним и разбили Хананеев и Ферезеев.

Адони-Везек побежал, но они погнались за ним и поймали его и отсекли большие пальцы на руках его и на ногах его.

Тогда сказал Адони-Везек: семьдесят царей с отсеченными на руках и на ногах их большими пальцами собирали [крохи] под столом моим; как делал я, так и мне воздал Бог. И привели его в Иерусалим, и он умер там.

И воевали сыны Иудины против Иерусалима и взяли его, и поразили его мечом и город предали огню.

Потом пошли сыны Иудины воевать с Хананеями, которые жили на горах и на полуденной земле и на низменных местах.

И пошел Иуда на Хананеев, которые жили в Хевроне [имя же Хеврону было прежде Кириаф-Арбы], и поразили Шешая, Ахимана и Фалмая [от рода Енакова].

Оттуда пошел он против жителей Давира; имя Давиру было прежде Кириаф-Сефер.

И сказал Халев: кто поразит Кириаф-Сефер и возьмет его, тому отдам Ахсу, дочь мою, в жену.

И взял его Гофониил, сын Кеназа, младшего брата Халевова, и Халев отдал в жену ему Ахсу, дочь свою.

Когда надлежало ей идти, Гофониил научил ее просить у отца ее поле, и она сошла с осла. Халев сказал ей: что тебе?

[Ахса] сказала ему: дай мне благословение; ты дал мне землю полуденную, дай мне и источники воды. И дал ей [Халев по желанию ее] источники верхние и источники нижние.

И сыны [Иофора] Кенеянина, тестя Моисеева, пошли из города Пальм с сынами Иудиными в пустыню Иудину, которая на юг от Арада, и пришли и поселились среди народа.

И пошел Иуда с Симеоном, братом своим, и поразили Хананеев, живших в Цефафе, и предали его заклятию, и оттого называется город сей Хорма.

Иуда взял также Газу с пределами ее, Аскалон с пределами его, и Екрон с пределами его [и Азот с окрестностями его].

Господь был с Иудою, и он овладел горою; но жителей долины не мог прогнать, потому что у них были железные колесницы.

И отдали Халеву Хеврон, как говорил Моисей, [и получил он там в наследие три города сынов Енаковых] и изгнал оттуда трех сынов Енаковых.

Но Иевусеев, которые жили в Иерусалиме, не изгнали сыны Вениаминовы, и живут Иевусеи с сынами Вениамина в Иерусалиме до сего дня.

И сыны Иосифа пошли также на Вефиль, и Господь был с ними.

[И остановились] и высматривали сыны Иосифовы Вефиль [имя же городу было прежде Луз].

И увидели стражи человека, идущего из города, [и взяли его] и сказали ему: покажи нам вход в город, и сделаем с тобою милость.

Он показал им вход в город, и поразили они город мечом, а человека сего и все родство его отпустили.

Человек сей пошел в землю Хеттеев, и построил [там] город и нарек имя ему Луз. Это имя его до сего дня.

И Манассия не выгнал жителей Бефсана [который есть Скифополь] и зависящих от него городов, Фаанаха и зависящих от него городов, жителей Дора и зависящих от него городов, жителей Ивлеама и зависящих от него городов, жителей Мегиддона и зависящих от него городов; и остались Хананеи жить в земле сей.

Когда Израиль пришел в силу, тогда сделал он Хананеев данниками, но изгнать не изгнал их.

И Ефрем не изгнал Хананеев, живущих в Газере; и жили Хананеи среди их в Газере [и платили им дань].

И Завулон не изгнал жителей Китрона и жителей Наглола, и жили Хананеи среди их и платили им дань.

И Асир не изгнал жителей Акко [которые платили ему дань, и жителей Дора] и жителей Сидона и Ахлава, Ахзива, Хелвы, Афека и Рехова.

И жил Асир среди Хананеев, жителей земли той, ибо не изгнал их.

И Неффалим не изгнал жителей Вефсамиса и жителей Бефанафа и жил среди Хананеев, жителей земли той; жители же Вефсамиса и Бефанафа были его данниками.

И стеснили Аморреи сынов Дановых в горах, ибо не давали им сходить на долину.

И остались Аморреи жить на горе Херес [где медведи и лисицы], в Аиалоне и Шаалвиме; но рука сынов Иосифовых одолела [Аморреев], и сделались они данниками им.

Пределы Аморреев от возвышенности Акравим и от Селы простирались и далее.

Сербский

Языки

А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?

И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.

А Јуда рече Симеуну брату свом: Хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој део. И пође Симеун с њим.

И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет хиљада људи.

Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.

И побеже Адони-Везек, а они га потераше и ухвативши га одсекоше му палце у руку и у ногу.

Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умре.

Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исекоше грађане оштрим мачем, а град сажегоше огњем.

Потом изиђоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.

И Јуда изиђе на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону беше пре име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.

А одатле отидоше на Давиране, а Давиру пре беше име Киријат-Сефер.

И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.

И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.

И кад полажаше, наговараше је да иште у оца њеног поље: Па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је?

А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.

А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.

Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.

И Газу узе Јуда с међама њеним, и Аскалон с међама његовим, и Акарон с међама његовим.

Јер Господ беше с Јудом, те освоји гору; али не изагна оне који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.

И дадоше Халеву Хеврон, као што беше заповедио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.

А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим до овог дана.

Изиђоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ беше с њима.

И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду беше пре Луз.

И уходе видеше човека који иђаше из града и рекоше му: Хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.

А он им показа куда ће ући у град: и исекоше у граду све оштрим мачем, а оног човека пустише са свом породицом његовом.

И отиде онај човек у земљу хетејску, и онде сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас.

А Манасија не изагна становнике из Вет-Сана и села његових, ни из Танаха и села његових, ни становнике из Дора и села његових, ни становнике из Ивлеама и села његових, ни становнике из Мегида и села његових; и Хананеји стадоше живети у тој земљи.

А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.

Ни Јефрем не изагна Хананеје који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру.

Завулон не изагна становнике из Китрона, ни становнике из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.

Асир не изагна становнике из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова;

Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.

Нефталим не изагна становнике из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.

А Амореји притешњаваху синове Данове у гори, и не даваху им силазити у долину.

И Амореји стадоше живети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовог, плаћаше данак.

А међа Аморејима беше од горе акравимске, од стене па навише.