Скрыть
10:1
10:2
10:5
10:8
10:9
10:11
10:12
10:14
10:15
Церковнославянский (рус)
И воста́ по Авимеле́сѣ спасти́ Изра́иля Ѳола́ сы́нъ Фуи́, сы́нъ бра́та отца́ его́, му́жъ от­ Иссаха́ра: и се́й живя́ше въ самíрѣ въ горѣ́ Ефре́мовѣ,
и суди́ Изра́иля лѣ́тъ два́десять три́, и у́мре, и погребе́нъ бы́сть въ самíрѣ.
И воста́ по не́мъ Иаи́ръ Галаади́тинъ, и суди́ Изра́иля лѣ́тъ два́десять два́:
и бы́ша ему́ сы́нове три́десять два́ ѣ́здящiи на три́десяти дву́хъ ослѣ́хъ: и гра́ды и́мъ три́десять два́: и прозыва́ху и́хъ гра́ды Иаи́ровы, да́же до дне́сь, и́же су́ть въ земли́ Галаа́довѣ:
и у́мре Иаи́ръ, и погребе́нъ бы́сть въ камо́нѣ.
И при­­ложи́ша сы́нове Изра́илевы твори́ти зло́е предъ Го́сподемъ и послужи́ша Ваали́мамъ и Астаро́ѳамъ и бого́мъ си́рскимъ и бого́мъ Сидо́нскимъ и бого́мъ Моа́влскимъ и бого́мъ сыно́въ Аммо́нихъ и бого́мъ иноплеме́н­никовъ: и оста́виша Го́спода и не рабо́таша ему́.
И разгнѣ́вася Госпо́дь я́ростiю на Изра́иля и предаде́ и́хъ въ ру́ку Филисти́мску и въ ру́ку сыно́въ Аммо́нихъ.
И озло́биша, и сокруши́ша сыно́въ Изра́илевыхъ въ то́ вре́мя осмь­на́­де­сять лѣ́тъ, всѣ́хъ сыно́въ Изра́илевыхъ, и́же объ ону́ страну́ Иорда́на въ земли́ Аморре́а и́же въ Галаа́дѣ.
И преидо́ша сы́нове Аммо́ни Иорда́нъ во­ева́ти на Иу́ду и Венiами́на и на до́мъ Ефре́мовъ: и оскорбле́ни бы́ша сы́нове Изра́илевы зѣло́.
И возопи́ша сы́нове Изра́илевы ко Го́споду, глаго́люще: согрѣши́хомъ тебѣ́, я́ко оста́вихомъ Бо́га на́­шего и рабо́тахомъ Ваали́му.
И рече́ Госпо́дь къ сыно́мъ Изра́илевымъ: не от­ Еги́пта ли и от­ Аморре́а и от­ сыно́въ Аммо́нихъ и от­ Филисти́ма
и от­ Сидо́нянъ и от­ Амали́ка и от­ Мадiа́ма, и́же стужи́ша ва́мъ, и возопи́сте ко мнѣ́, и спасо́хъ вы́ от­ руки́ и́хъ?
вы́ же оста́висте мене́ и рабо́тасте бого́мъ ины́мъ: сего́ ра́ди не при­­ложу́ спасти́ ва́съ:
иди́те и возопі́йте къ бого́мъ, и́хже избра́сте себѣ́, и ті́и да спасу́тъ вы́ во вре́мя ско́рби ва́­шея.
И рѣ́ша сы́нове Изра́илевы ко Го́споду: согрѣши́хомъ, сотвори́ ты́ на́мъ по всему́, ели́ко уго́дно предъ очи́ма тво­и́ма: то́чiю изба́ви на́съ въ се́й де́нь.
И изверго́ша бо́ги чужды́я от­ среды́ себе́ и послужи́ша Го́сподеви еди́ному: и сжалѣ́ся душа́ его́ о утружде́нiи Изра́илевѣ.
И взыдо́ша сы́нове Аммо́ни, и ополчи́шася въ Галаа́дѣ: и собра́шася и сы́нове Изра́илевы, и ополчи́шася въ Массифѣ́.
И рѣ́ша лю́дiе кня́зи Галаа́дстiи кі́йждо ко бли́жнему сво­ему́: му́жъ, и́же на́чнетъ би́тися съ сынми́ Аммо́новыми, то́й бу́детъ кня́зь всѣ́мъ живу́щымъ въ Галаа́дѣ.
Немецкий (GNB)
Nach dem Tod Abimelechs trat wieder ein Mann auf, um Israel zu retten: Tola, der Sohn Puas und Enkel Dodos aus dem Stamm Issachar. Er wohnte in Schamir im Bergland von Efraïm.
Dreiundzwanzig Jahre lang war er der Richter Israels. Dann starb er und wurde in seinem Heimatort begraben.
Nach ihm trat Jaïr aus der Landschaft Gilead auf und wurde für zweiundzwanzig Jahre der Richter Israels.
Er hatte dreißig Söhne, die auf dreißig Eseln ritten und dreißig Ortschaften besaßen. Diese Ortschaften liegen in Gilead und heißen bis zum heutigen Tag die »Dörfer Jaïrs«.
Als Jaïr starb, wurde er in Kamon begraben.
Die Leute von Israel taten von neuem, was dem HERRN missfällt. Sie verehrten fremde Götter, die Baale und Astarten sowie die Götter der Syrer und Phönizier, der Moabiter, Ammoniter und Philister. Dem HERRN aber kehrten sie den Rücken und ehrten ihn nicht.
Da wurde der HERR zornig auf sie und gab sie den Philistern und den Ammonitern preis.
Achtzehn Jahre lang wurden alle Israeliten, die jenseits des Jordans in Gilead, im ehemaligen Gebiet der Amoriter, wohnten, von den Ammonitern grausam unterdrückt.
Zuletzt überschritten die Ammoniter sogar den Jordan und griffen die Stämme Juda, Benjamin und Efraïm an. So geriet ganz Israel in große Bedrängnis.
Da schrien die Leute von Israel zum HERRN um Hilfe. »Wir haben uns gegen dich vergangen«, sagten sie. »Es war nicht recht, dass wir dir, unserem Gott, den Rücken gekehrt und die Baale verehrt haben.«
Der HERR antwortete: »Habe ich euch nicht vor den Ägyptern, den Amoritern, Ammonitern und Philistern gerettet?
Und als ihr zu mir um Hilfe rieft, weil euch die Phönizier, Amalekiter und Maoniter bedrängten, habe ich euch da nicht vor ihnen beschützt?
Ihr aber habt euch von mir abgewandt und habt anderen Göttern geopfert. Deshalb werde ich euch jetzt nicht mehr helfen.
Geht doch zu den Göttern, die ihr euch ausgesucht habt! Die sollen euch jetzt in der Not beistehen und euch retten!«
Die Leute von Israel sagten: »Wir haben schwere Schuld auf uns geladen. Tu mit uns, was du für richtig hältst, aber lass uns nicht untergehen; rette uns!«
Sie schafften die Bilder der fremden Götter weg und dienten wieder dem HERRN. Da konnte er das Leiden der Israeliten nicht länger mit ansehen.
Die Ammoniter sammelten sich und schlugen ihr Lager bei der Stadt Gilead auf; die Männer Israels aber kamen bei Mizpa zusammen.
Die führenden Männer der Landschaft Gilead fragten sich besorgt: »Wer wird uns im Kampf gegen die Ammoniter anführen?« Und sie beschlossen: »Wer das übernimmt, soll Herrscher über alle Bewohner von Gilead werden.«
Арабский (Arabic Van Dyke)
وَقَامَ بَعْدَ أَبِيمَالِكَ لِتَخْلِيصِ إِسْرَائِيلَ تُولَعُ بْنُ فُوَاةَ بْنِ دُودُو، رَجُلٌ مِنْ يَسَّاكَرَ، كَانَ سَاكِنًا فِي شَامِيرَ فِي جَبَلِ أَفْرَايِمَ.
فَقَضَى لإِسْرَائِيلَ ثَلاَثًا وَعِشْرِينَ سَنَةً وَمَاتَ وَدُفِنَ فِي شَامِيرَ.
ثُمَّ قَامَ بَعْدَهُ يَائِيرُ الْجِلْعَادِيُّ، فَقَضَى لإِسْرَائِيلَ اثْنَتَيْنِ وَعِشْرِينَ سَنَةً.
وَكَانَ لَهُ ثَلاَثُونَ وَلَدًا يَرْكَبُونَ عَلَى ثَلاَثِينَ جَحْشًا، وَلَهُمْ ثَلاَثُونَ مَدِينَةً. مِنْهُمْ يَدْعُونَهَا «حَوُّوثَ يَائِيرَ» إِلَى هذَا الْيَوْمِ. هِيَ فِي أَرْضِ جِلْعَادَ.
وَمَاتَ يَائِيرُ وَدُفِنَ فِي قَامُونَ.
وَعَادَ بَنُو إِسْرَائِيلَ يَعْمَلُونَ الشَّرَّ فِي عَيْنَيِ الرَّبِّ، وَعَبَدُوا الْبَعْلِيمَ وَالْعَشْتَارُوثَ وَآلِهَةَ أَرَامَ وَآلِهَةَ صِيدُونَ وَآلِهَةَ مُوآبَ وَآلِهَةَ بَنِي عَمُّونَ وَآلِهَةَ الْفِلِسْطِينِيِّينَ، وَتَرَكُوا الرَّبَّ وَلَمْ يَعْبُدُوهُ.
فَحَمِيَ غَضَبُ الرَّبِّ عَلَى إِسْرَائِيلَ وَبَاعَهُمْ بِيَدِ الْفِلِسْطِينِيِّينَ وَبِيَدِ بَنِي عَمُّونَ.
فَحَطَّمُوا وَرَضَّضُوا بَنِي إِسْرَائِيلَ فِي تِلْكَ السَّنَةِ. ثَمَانِي عَشَرَةَ سَنَةً. جَمِيعَ بَنِي إِسْرَائِيلَ الَّذِينَ فِي عَبْرِ الأُرْدُنِّ فِي أَرْضِ الأَمُورِيِّينَ الَّذِينَ فِي جِلْعَادَ.
وَعَبَرَ بَنُو عَمُّونَ الأُرْدُنَّ لِيُحَارِبُوا أَيْضًا يَهُوذَا وَبَنْيَامِينَ وَبَيْتَ أَفْرَايِمَ. فَتَضَايَقَ إِسْرَائِيلُ جِدًّا.
فَصَرَخَ بَنُو إِسْرَائِيلَ إِلَى الرَّبِّ قَائِلِينَ: «أَخْطَأْنَا إِلَيْكَ لأَنَّنَا تَرَكْنَا إِلهَنَا وَعَبَدْنَا الْبَعْلِيمَ».
فَقَالَ الرَّبُّ لِبَنِي إِسْرَائِيلَ: «أَلَيْسَ مِنَ الْمِصْرِيِّينَ وَالأَمُورِيِّينَ وَبَنِي عَمُّونَ وَالْفِلِسْطِينِيِّينَ خَلَّصْتُكُمْ؟
وَالصِّيدُونِيُّونَ وَالْعَمَالِقَةُوَالْمَعُونِيُّونَ قَدْ ضَايَقُوكُمْ فَصَرَخْتُمْ إِلَيَّ فَخَلَّصْتُكُمْ مِنْ أَيْدِيهِمْ؟
وَأَنْتُمْ قَدْ تَرَكْتُمُونِي وَعَبَدْتُمْ آلِهَةً أُخْرَى. لِذلِكَ لاَ أَعُودُ أُخَلِّصُكُمْ.
اِمْضُوا وَاصْرُخُوا إِلَى الآلِهَةِ الَّتِي اخْتَرْتُمُوهَا، لِتُخَلِّصَكُمْ هِيَ فِي زَمَانِ ضِيقِكُمْ».
فَقَالَ بَنُو إِسْرَائِيلَ لِلرَّبِّ: «أَخْطَأْنَا، فَافْعَلْ بِنَا كُلَّ مَا يَحْسُنُ فِي عَيْنَيْكَ. إِنَّمَا أَنْقِذْنَا هذَا الْيَوْمَ».
وَأَزَالُوا الآلِهَةَ الْغَرِيبَةَ مِنْ وَسَطِهِمْ وَعَبَدُوا الرَّبَّ، فَضَاقَتْ نَفْسُهُ بِسَبَبِ مَشَقَّةِ إِسْرَائِيلَ.
فَاجْتَمَعَ بَنُو عَمُّونَ وَنَزَلُوا فِي جِلْعَادَ، وَاجْتَمَعَ بَنُو إِسْرَائِيلَ وَنَزَلُوا فِي الْمِصْفَاةِ.
فَقَالَ الشَّعْبُ رُؤَسَاءُ جِلْعَادَ الْوَاحِدُ لِصَاحِبِهِ: «أَيٌّ هُوَ الرَّجُلُ الَّذِي يَبْتَدِئُ بِمُحَارَبَةِ بَنِي عَمُّونَ؟ فَإِنَّهُ يَكُونُ رَأْسًا لِجَمِيعِ سُكَّانِ جِلْعَادَ».
Ва баъд аз Абималик Тӯлоъ ибни Фуоҳ ибни Дӯдӯ, марде аз сибти Иссокор бархост, то ки Исроилро наҷот диҳад; ва ӯ дар Шомир, дар кӯҳи Эфроим сокин буд.
Ва ӯ бар Исроил бисту се сол доварӣ намуд; ва ӯ вафот ёфта, дар Шомир дафн карда шуд.
Ва баъд аз ӯ Ёири ҷилъодӣ бархоста, бар Исроил бисту ду сол доварӣ намуд.
Ва ӯ сӣ писар дошт, ки бар сӣ харкурра савор мешуданд, ва онҳо сӣ шаҳр доштанд; онҳо то имрӯз деҳоти Ёир номида мешаванд, ки дар замини Ҷилъод воқеанд.
Ва Ёир вафот ёфта, дар Қомӯн дафн карда шуд.
Ва аз нав банӣ Исроил он чи дар назари Парвардигор бад буд, ба амал оварданд, ва Баалҳо, ва Аштораҳо, ва худоёни Арам, ва худоёни Сидӯн, ва худоёни Мӯоб, ва худоёни банӣ Аммӯн, ва худоёни фалиштиёнро парастиш мекарданд; ва Парвардигорро тарк намуданд, ва Ӯро парастиш намекарданд.
Ва хашми Парвардигор бар Исроил аланга гирифт, ва Ӯ онҳоро ба дасти фалиштиён ва ба дасти банӣ Аммӯн таслим намуд.
Ва онҳо банӣ Исроилро дар он сол ба танг оварданд ва азият доданд; ҳаждаҳ сол дар ҳаққи тамоми банӣ Исроил, ки дар он тарафи Урдун, дар замини амӯриён, дар Ҷилъод буданд, зулм карданд.
Ва банӣ Аммӯн аз Урдун гузаштанд, то ки ба Яҳудо ва Бинёмин ва хонадони Эфроим низ ҷанг кунанд: ва исроилиён бағоят ба танг омаданд.
Ва банӣ Исроил сӯи Парвардигор додхоҳӣ карда, гуфтанд: «Мо пеши Ту гуноҳкор шудаем, зеро ки Худои худро тарк намуда, Баалҳоро парастиш кардаем».
Ва Парвардигор ба банӣ Исроил гуфт: «Ман, охир, шуморо аз мисриён, ва аз амӯриён, ва аз банӣ Аммӯн, ва аз фалиштиён наҷот додам;
Ва аҳли Сидӯн, ва Амолеқ, ва Моӯн шуморо ба танг оварданд, ва шумо сӯи Ман истиғоса бурдед, ва Ман шуморо аз дасти онҳо наҷот додам.
Ва шумо Маро тарк карда, худоёни дигарро парастиш намудед, бинобар ин Ман шуморо дигар наҷот нахоҳам дод.
Биравед ва сӯи худоёне ки баргузидаед, истиғоса баред; бигзор онҳо шуморо дар вақти тангии шумо наҷот диҳанд».
Ва банӣ Исроил ба Парвардигор гуфтанд: «Мо гуноҳкор шудаем; ҳар он чи дар назари ту писанд ояд, ба мо бикун, фақат имрӯз моро раҳоӣ деҳ».
Ва онҳо худоёни бегонаро аз даруни худ дур карданд, ва Парвардигорро парастиш намуданд; ва дили Ӯ аз боиси азиятҳои Исроил ғамгин шуд.
Ва банӣ Аммӯн ҷамъ шуда, дар Ҷилъод урду заданд; ва банӣ Исроил ҷамъ шуда, дар Мисфо урду заданд.
Ва қавм, сарварони Ҷилъод, ба якдигар гуфтанд: «Он касе ки бар зидди банӣ Аммӯн ба ҷанг шурӯъ намояд, сардори ҳамаи сокинони Ҷилъод хоҳад буд».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible