Скрыть
14:1
14:2
14:4
14:5
14:7
14:8
14:9
14:10
14:11
14:13
14:14
14:16
14:18
14:20
Церковнославянский (рус)
И сни́де сампсо́нъ во Ѳамна́ѳу и ви́дѣ жену́ во Ѳамна́ѳѣ от­ дще́рей Филисти́мскихъ, и уго́дна бы́сть предъ ни́мъ.
И взы́де и повѣ́да отцу́ сво­ему́ и ма́тери сво­е́й, и рече́: жену́ ви́дѣхъ во Ѳамна́ѳѣ от­ дще́рей Филисти́мскихъ, и ны́нѣ по­ими́те ю́ мнѣ́ въ жену́.
И рече́ ему́ оте́цъ его́ и ма́ти его́: еда́ нѣ́сть дще́рей от­ бра́тiи тво­ея́ и от­ всѣ́хъ люді́й мо­и́хъ жены́, я́ко ты́ и́деши поя́ти жену́ от­ дще́рей иноплеме́н­никовъ необрѣ́зан­ныхъ? И рече́ сампсо́нъ ко отцу́ сво­ему́: сiю́ по­ими́ мнѣ́, я́ко та́ уго́дна е́сть предъ очи́ма мо­и́ма.
Оте́цъ же его́ и ма́ти его́ не разумѣ́ша, я́ко сiе́ от­ Го́спода е́сть, я́ко от­мще́нiя о́нъ и́щетъ от­ Филисти́млянъ: въ то́ бо вре́мя владя́ху Филисти́мляне сы́ны Изра́илевыми.
И сни́де сампсо́нъ и оте́цъ его́ и ма́ти его́ во Ѳамна́ѳу, и прiидо́ша до виногра́да Ѳамна́ѳа: и се́, льви́чищь рыка́ющь во срѣ́тенiе ему́.
И сни́де на него́ Ду́хъ Госпо́день, и растерза́ его́ я́ко ко́злища от­ ко́зъ, и ничто́же бя́ше въ руку́ его́: и не повѣ́да отцу́ сво­ему́ и ма́тери сво­е́й, е́же сотвори́.
И по­идо́ша и реко́ша женѣ́, и уго́дна бы́сть предъ очи́ма сампсо́на.
И воз­врати́ся по дне́хъ поя́ти ю́, и обрати́ся ви́дѣти тру́пъ льво́въ, и се́, ро́й пче́лъ во устѣ́хъ льво́выхъ и ме́дъ:
и изъя́ его́ от­ у́стъ его́ въ ру́цѣ сво­и́, и идя́ше иды́й и яды́й: и по́йде ко отцу́ сво­ему́ и ма́тери сво­е́й, и даде́ и́мъ, и ядо́ша: и не повѣ́да и́мъ, я́ко от­ у́стъ льво́выхъ изъя́ се́й ме́дъ.
И сни́де оте́цъ его́ къ женѣ́, и сотвори́ сампсо́нъ та́мо пи́ръ се́дмь дні́й, я́ко та́ко творя́тъ ю́ношы:
и бы́сть внегда́ боя́тися и́мъ его́, при­­ста́виша къ нему́ три́десять друго́въ, и бы́ша съ ни́мъ:
и рече́ и́мъ сампсо́нъ: предлага́ю ны́нѣ ва́мъ гада́нiе, и а́ще от­гада́юще повѣ́дите мнѣ́ сiе́ въ се́дмь дні́й пи́ра и обря́щете, да́мъ ва́мъ три́десять поня́въ и три́десять ри́зъ оде́ждъ:
а́ще же не воз­мо́жете сiе́ повѣ́дати мнѣ́, дади́те вы́ мнѣ́ три́десять поня́въ и три́десять ри́зъ измѣ́н­ныхъ. И реко́ша ему́: предложи́ гада́нiе твое́, и услы́шимъ е́.
И глаго́ла и́мъ: от­ яду́щаго ядо́мое изы́де, и от­ крѣ́пкаго изы́де сла́дкое. И не мого́ша повѣ́дати гада́нiя до тре́хъ дні́й.
И бы́сть въ де́нь четве́ртый, и реко́ша женѣ́ сампсо́новѣ: прельсти́ му́жа сво­его́, и да повѣ́сть тебѣ́ гада́нiе, да не сожже́мъ тя́ и до́мъ отца́ тво­его́ огне́мъ: или́ оубо́жити при­­зва́сте ны́?
И пла́кася жена́ сампсо́нова предъ ни́мъ и рече́: ра́звѣ воз­ненави́дѣлъ еси́ мене́ и не воз­люби́лъ еси́ мене́, я́ко гада́нiя, е́же еси́ предложи́лъ сыно́мъ люді́й мо­и́хъ, не повѣ́далъ еси́ его́ мнѣ́. И рече́ е́й сампсо́нъ: се́, отцу́ мо­ему́ и ма́тери мо­е́й не повѣ́дахъ сего́, и тебѣ́ ли повѣ́мъ?
И пла́кася предъ ни́мъ се́дмь дні́й, въ ня́же бѣ́ и́мъ пи́ръ. И бы́сть въ де́нь седмы́й, и повѣ́да е́й, я́ко стужи́ ему́: и та́ повѣ́да сыно́мъ люді́й сво­и́хъ.
И реко́ша ему́ му́жiе гра́дстiи въ де́нь седмы́й пре́жде заше́­ст­вiя со́лнца: что́ сла́ждше ме́да? и что́ крѣ́плѣе льва́? И рече́ и́мъ сампсо́нъ: а́ще не бы́сте ора́ли ю́ницею мо­е́ю, не бы́сте увѣ́дали гада́нiя мо­его́.
И нападе́ на него́ Ду́хъ Госпо́день, и сни́де во Аскало́нъ, и изби́ та́мо три́десять муже́й, и взя́ ри́зы и́хъ, и даде́ ри́зы повѣ́дав­шымъ гада́нiе. И разгнѣ́вася я́ростiю сампсо́нъ, и взы́де въ до́мъ отца́ сво­его́.
Жена́ же сампсо́нова и́де за ина́го му́жа, и́же бы́сть еди́нъ от­ друго́въ его́.
Немецкий (GNB)
Als Simson einmal in das Philisterdorf Timna hinabkam, fiel ihm dort ein Mädchen auf.
Er ging nach Hause und sagte zu seinem Vater und seiner Mutter: »Ich habe in Timna ein Mädchen gesehen, eine Philisterin. Gebt sie mir zur Frau!«
Die beiden erwiderten: »Musst du unbedingt eine Philisterin heiraten, eine aus diesem Volk von Unbeschnittenen? Gibt es in unserem Stamm und in unserem ganzen Volk denn kein Mädchen für dich?«

Aber Simson sagte zu seinem Vater: »Gib mir die! Die gefällt mir!«

Seine Eltern konnten nicht wissen, dass der HERR seine Hand im Spiel hatte. Er wollte einen Anlass haben, um gegen die Philister vorzugehen, die damals über Israel herrschten.
Simson machte sich also mit seinem Vater und seiner Mutter auf den Weg nach Timna. Als sie an die Weinberge von Timna kamen, bog Simson vom Weg ab. Da stand plötzlich ein brüllender Löwe vor ihm.
Der Geist des HERRN nahm Besitz von Simson und er zerriss den Löwen mit bloßen Händen, wie man ein gebratenes Böckchen beim Mahl in Stücke reißt. Seinen Eltern erzählte er nichts davon.
Als er nach Timna kam, sprach er mit der Philisterin und sie gefiel ihm gut.
Nach einiger Zeit ging er wieder nach Timna, um sie zur Frau zu nehmen. Unterwegs bog er vom Weg ab, um nach dem toten Löwen zu sehen. In dem Kadaver hatte sich ein Bienenvolk eingenistet und es war auch schon Honig da.
Er nahm den Honig heraus und aß im Weitergehen davon. Er ging zu seinem Vater und seiner Mutter hin und gab ihnen ebenfalls davon; er sagte ihnen aber nicht, dass er den Honig im Kadaver des Löwen gefunden hatte.
Simsons Vater ging nach Timna, um den Ehevertrag abzuschließen. Simson veranstaltete ein Festgelage, wie es damals bei den jungen Leuten üblich war.
Als die Bewohner von Timna ihn kommen sahen, wählten sie dreißig junge Männer aus, die mit ihm feiern sollten.
Am ersten Tag des Festes sagte Simson zu ihnen: »Ich will euch ein Rätsel aufgeben. Wenn ihr es innerhalb der sieben Festtage lösen könnt, gebe ich jedem von euch ein leinenes Hemd und ein Festkleid.
Könnt ihr es nicht, so muss jeder von euch mir ein Hemd und ein Festkleid geben.«

Sie erwiderten: »Gut, lass uns dein Rätsel hören!« Und

Simson sagte es ihnen:

»Vom Fresser kam Fraß,
vom Starken kam Süßes.«

Drei Tage lang versuchten sie, das Rätsel zu lösen, und konnten es nicht.

Am vierten Tag sagten sie zu Simsons Frau: »Bring doch deinen Mann dazu, dass er dir die Lösung verrät, und sag sie uns! Sonst werden wir dich mit dem ganzen Haus deines Vaters verbrennen. Ihr habt uns wohl eingeladen, um uns arm zu machen?«
Da hängte die Frau sich weinend an Simsons Hals und sagte: »Du liebst mich nicht! Ich bin dir zuwider! Du hast meinen Landsleuten dieses Rätsel aufgegeben und hast mir nicht gesagt, was es bedeutet.«

»Ich habe es nicht einmal meinem Vater und meiner Mutter gesagt«, erwiderte Simson. »Warum sollte ich es dann dir sagen?«

Während der ganzen Festtage hing sie weinend an ihm. Schließlich am siebten Tag sagte er es ihr, weil sie ihm so zusetzte. Sie verriet die Lösung an die jungen Männer aus ihrem Volk,
und die sagten zu Simson, kurz bevor die Sonne am siebten Tag unterging:

»Was ist süßer als Honig,
was stärker als ein Löwe?«

Simson antwortete ihnen: »Hättet ihr nicht mit meiner eigenen Kuh gepflügt, so hättet ihr mein Rätsel nie erraten.«

Der Geist des HERRN nahm Besitz von ihm, und er ging hinunter nach Aschkelon und erschlug dreißig Männer. Er zog ihnen aus, was sie anhatten, und gab es den jungen Männern, die sein Rätsel gelöst hatten.

Voll Zorn kehrte er darauf ins Haus seines Vaters zurück.

Seine Frau aber wurde von ihrem Vater dem Brautführer, einem von den dreißig, gegeben.
Ва Шимшӯн ба Тимно фуруд омад; ва дар Тимно занеро аз духтарони фалиштиён дид.
Ва омада, ба падару модари худ хабар дод ва гуфт: «Дар Тимно занеро аз духтарони фалиштиён дидам; ва акнун вайро барои ман ба занӣ бигиред».
Ва падару модараш ба ӯ гуфтанд: «Магар дар миёни духтарони бародаронат ва дар тамоми қавми мо зане нест, ки ту мехоҳӣ рафта, аз фалиштиёни бехатна зан бигирӣ?» Вале Шимшӯн ба падари худ гуфт: «Вайро барои ман бигир, зеро ки вай дар чашми ман писанд омад».
Валекин падару модараш намедонистанд, ки ин аз ҷониби Парвардигор аст, зеро ки Ӯ мехост баҳонае бар фалиштиён биҷӯяд; ва дар он вақт фалиштиён бар Исроил ҳукмрон буданд.
Ва Шимшӯн бо падару модари худ ба Тимно фуруд омад; ва ҳангоме ки ба токзори Тимно расиданд, инак, шери ҷавоне ба пешвози ӯ наъра зад.
Ва Рӯҳи Парвардигор бар ӯ нозил шуда, онро дупора кард, чунон ки бузғоларо дупора мекунанд, агарчи дар дасташ чизе набуд; ва ба падару модараш он чиро, ки карда буд, хабар надод.
Ва фуруд омада, бо он зан гуфтугӯ кард, ва вай дар чашми ӯ писанд омад.
Ва баъд аз муддате, вақте ки ӯ барои гирифтани вай бармегашт, аз роҳ ба каноре рафт, то лошаи шерро бубинад; ва инак, дар лошаи шер тӯдаи занбӯрҳо ва асал буд.
Ва онро ба кафҳои дасташ гирифта, равона шуд ва дар роҳ мехӯрд; ва чун ба падару модараш расид, ба онҳо низ дод, ва онҳо хӯрданд; вале ба онҳо нагуфт, ки асалро аз лошаи шер гирифтааст.
Ва падараш назди он зан фуруд омад; ва Шимшӯн дар он ҷо базм кард, зеро ки расму одати ҷавонон чунин буд.
Ва чун ӯро диданд, сӣ нафар ёронро баргузиданд, то ки бо ӯ бошанд.
Ва Шимшӯн ба онҳо гуфт: «Чистоне Муаммое барои шумо мегӯям; агар шумо онро барои ман дар ҳафт рӯзи базм ҳал намоед ва ҳалли дурусташро биёбед, ман ба шумо сӣ яктаки катон ва сӣ даста либос хоҳам дод;
Вале агар онро барои ман натавонед ҳал намоед, шумо бояд сӣ ҷомаи катон ва сӣ даста либос ба ман бидиҳед». Ба ӯ гуфтанд: «Муаммои худро бигӯй, то ки онро бишнавем».
Ва ӯ ба онҳо гуфт: «Аз хӯранда хӯрок берун омад, ва аз зӯровар ширинӣ берун омад». Ва онҳо дар се рӯз натавонистанд муамморо ҳал кунанд.
Ва чунин воқеъ шуд, ки дар рӯзи ҳафтум онҳо ба зани Шимшӯн гуфтанд: «Шавҳаратро розӣ намо, то ки ҳалли муамморо ба мо бигӯяд, вагарна туро ва хонаи падаратро оташ дода, бисӯзонем: магар моро барои он таклиф намудаед, ки моро тороҷ кунед?»
Ва зани Шимшӯн пеши ӯ гиря карда, гуфт: «Яқин аст, ки ту аз ман нафрат дорӣ ва маро дӯст намедорӣ; ба писарони қавми ман муаммое гуфтаӣ, вале ҳалли онро ба ман маълум накардаӣ». Ва ӯ ба вай гуфт: «Инак, ба падару модари худ онро маълум накардаам, оё ба ту маълум кунам?»
Ва ҳафт рӯзе ки базми онҳо давом мекард, вай пеши ӯ мегирист; ва дар рӯзи ҳафтум ӯ ба вай маълум кард, зеро ки вай аз ӯ сахт хоҳиш мекард; ва баъд аз ин вай ҳалли муамморо ба писарони қавми худ маълум кард.
Ва дар рӯзи ҳафтум, пеш аз ғуруби офтоб, мардуми он шаҳр ба ӯ гуфтанд: «Чист ширинтар аз асал, ва чист зӯровартар аз шер?» Ва ӯ ба онҳо гуфт: «Агар бо ғуноҷини ман шудгор намекардед, ҳалли муаммои маро намеёфтед».
Ва Рӯҳи Парвардигор ба ӯ нозил шуда, ӯ ба Ашқалӯн фуруд омад, ва аз онҳо сӣ нафарро кушта, либосашонро кашида гирифт, ва дастаҳои либосро ба онҳое ки муамморо ҳал карда буданд, дод. Ва хашмаш аланга гирифта, ӯ ба хонаи падари худ баргашт.
Ва зани Шимшӯн ба рафиқе ки ёри ӯ шуда буд, расид.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible