Скрыть
15:1
15:2
15:4
15:5
15:7
15:8
15:9
15:10
15:11
15:12
15:13
15:15
15:16
15:17
15:18
Церковнославянский (рус)
И бы́сть по дне́хъ во дни́ жа́твы пшени́цы, и посѣти́ сампсо́нъ жену́ свою́, несы́й ко́злище от­ ко́зъ, и рече́: да вни́ду къ женѣ́ мо­е́й въ ло́жницу. И не даде́ ему́ оте́цъ ея́ вни́ти.
И рече́ оте́цъ ея́, глаго́ля: рѣ́хъ, я́ко ненави́дя воз­ненави́дѣлъ еси́ ю́, и от­да́хъ ю́ еди́ному от­ друго́въ тво­и́хъ: не се́ ли сестра́ ея́ ме́ншая добрѣ́йши ея́ е́сть? да бу́детъ тебѣ́ ны́нѣ вмѣ́сто ея́.
И рече́ ему́ сампсо́нъ: чи́стъ е́смь ны́нѣ от­ Филисти́млянъ, я́ко сотворю́ а́зъ съ ни́ми зло́.
И по́йде сампсо́нъ, и я́тъ три́ста лиси́цъ, и взя́ свѣщы́, и связа́ о́шибъ ко о́шибу, и устро́и еди́ну свѣщу́ между́ двѣма́ о́шибома:
и разжже́ о́гнь въ свѣща́хъ, и пусти́ я́ въ ни́вы Филисти́мски: и запали́ ни́вы от­ гуме́нъ и да́же до кла́совъ просты́хъ и до виногра́да и ма́сличiя.
И реко́ша иноплеме́н­ницы: кто́ сотвори́ сiя́? И реко́ша: сампсо́нъ зя́ть Ѳамнаѳе́евъ, я́ко взя́ жену́ его́ и даде́ ю́ еди́ному от­ друго́въ его́. И взыдо́ша иноплеме́н­ницы и сожго́ша ю́ и до́мъ отца́ ея́ огне́мъ.
И рече́ и́мъ сампсо́нъ: а́ще и сотвори́сте вы́ та́ко е́й, а́зъ не благо­изво́лю, но от­мще́нiе мое́ еди́ному кому́ждо ва́съ сотворю́, и посе́мъ почі́ю.
И порази́ и́хъ го́лени до бе́дръ я́звою ве́лiею: и сни́де, и всели́ся у водоте́чи въ пеще́рѣ ка́мене ита́ма.
И изыдо́ша Филисти́мляне, и ополчи́шася во Иу́дѣ, и разсѣ́яшася въ лехи́.
И рече́ и́мъ вся́къ му́жъ Иу́динъ: почто́ прiидо́сте на ны́? И реко́ша иноплеме́н­ницы: связа́ти сампсо́на прiидо́хомъ и сотвори́ти ему́, я́коже сотвори́ на́мъ.
И снидо́ша три́ ты́сящы муже́й от­ Иу́ды къ пеще́рѣ ка́мене ита́ма и реко́ша къ сампсо́ну: не вѣ́си ли, я́ко владѣ́ютъ на́ми Филисти́мляне? и вску́ю сiя́ сотвори́лъ еси́ на́мъ? И рече́ и́мъ сампсо́нъ: я́коже ми́ сотвори́ша, та́ко сотвори́хъ и́мъ.
И реко́ша ему́: связа́ти тебе́ прiидо́хомъ и преда́ти тя́ въ ру́цѣ иноплеме́н­никомъ. И рече́ и́мъ сампсо́нъ: клени́теся мнѣ́, да не убiе́те мене́ вы́.
И реко́ша ему́, глаго́люще: ни́, но то́кмо со­у́зомъ свя́жемъ тя́ и предади́мъ тя́ въ ру́ки и́хъ, сме́ртiю же не умертви́мъ тебе́. И связа́ша его́ двѣма́ у́жы но́выми и изведо́ша его́ от­ ка́мене того́.
И то́й прiи́де до че́люсти: иноплеме́н­ницы же воскли́кнуша и теко́ша проти́ву ему́. И сни́де на него́ Ду́хъ Госпо́день, и бы́ша у́жя на мы́шцахъ его́ я́ко изгре́бiе, егда́ зажже́т­ся огне́мъ: и разрѣши́шася у́зы его́ от­ руку́ его́:
и обрѣ́те че́люсть о́слю пове́ржену, и простре́ ру́ку свою́, и взя́ ю́: и изби́ е́ю ты́сящу муже́й.
И рече́ сампсо́нъ: че́люстiю о́слею потребля́я потреби́хъ и́хъ, я́ко че́люстiю о́слею изби́хъ ты́сящу муже́й.
И бы́сть егда́ преста́ глаго́ля, и пове́рже че́люсть от­ руки́ сво­ея́: и нарече́ мѣ́сто то́е избiе́нiе че́люстно­е.
И воз­жажда́ зѣло́, и возопи́ ко Го́споду, и рече́: ты́ благоволи́лъ еси́ въ ру́цѣ раба́ тво­его́ спасе́нiе вели́кое сiе́, и ны́нѣ умира́ю жа́ждею, и впаду́ въ ру́ки необрѣ́зан­ныхъ.
И разве́рзе Бо́гъ я́зву на че́люсти, и изы́де изъ нея́ вода́, и пи́: и воз­врати́ся ду́хъ его́, и оживе́: сего́ ра́ди прозва́ся и́мя е́й исто́чникъ при­­зыва́ющаго, и́же е́сть въ че́люсти, да́же до дне́ сего́.
И суди́ Изра́илю во дни́ Филисти́млянъ два́десять лѣ́тъ.
Синодальный
1 Самсон с помощью лисиц сжигает жатву Филистимлян и поражает многих из них; 9 жители Иудеи связали Самсона, он разорвал веревки и поразил Филистимлян ослиною челюстью.
Чрез несколько дней, во время жатвы пшеницы, пришел Самсон повидаться с женою своею, принеся с собою козленка; и когда сказал: «войду к жене моей в спальню», отец ее не дал ему войти.
И сказал отец ее: я подумал, что ты возненавидел ее, и я отдал ее другу твоему; вот, меньшая сестра красивее ее; пусть она будет тебе вместо ее.
Но Самсон сказал им: теперь я буду прав пред Филистимлянами, если сделаю им зло.
И пошел Самсон, и поймал триста лисиц, и взял факелы, и связал хвост с хвостом, и привязал по факелу между двумя хвостами;
и зажег факелы, и пустил их на жатву Филистимскую, и выжег и копны и нежатый хлеб, и виноградные сады и масличные.
И говорили Филистимляне: кто это сделал? И сказали: Самсон, зять Фимнафянина, ибо этот взял жену его и отдал другу его. И пошли Филистимляне и сожгли огнем ее и [дом] отца ее.
Самсон сказал им: хотя вы сделали это, но я отмщу вам самим и тогда только успокоюсь.
И перебил он им голени и бедра, и пошел и засел в ущелье скалы Етама.
И пошли Филистимляне, и расположились станом в Иудее, и протянулись до Лехи.
И сказали жители Иудеи: за что вы вышли против нас? Они сказали: мы пришли связать Самсона, чтобы поступить с ним, как он поступил с нами.
И пошли три тысячи человек из Иудеи к ущелью скалы Етама и сказали Самсону: разве ты не знаешь, что Филистимляне господствуют над нами? что ты это сделал нам? Он сказал им: как они со мною поступили, так и я поступил с ними.
И сказали ему: мы пришли связать тебя, чтобы отдать тебя в руки Филистимлянам. И сказал им Самсон: поклянитесь мне, что вы не убьете меня.
И сказали ему: нет, мы только свяжем тебя и отдадим тебя в руки их, а умертвить не умертвим. И связали его двумя новыми веревками и повели его из ущелья.
Когда он подошел к Лехе, Филистимляне с криком встретили его. И сошел на него Дух Господень, и веревки, бывшие на руках его, сделались, как перегоревший лен, и упали узы его с рук его.
Нашел он свежую ослиную челюсть и, протянув руку свою, взял ее, и убил ею тысячу человек.
И сказал Самсон: челюстью ослиною толпу, две толпы, челюстью ослиною убил я тысячу человек.
Сказав это, бросил челюсть из руки своей и назвал то место: Рамаф-Лехи*. //*Брошенная челюсть.
И почувствовал сильную жажду и воззвал к Господу и сказал: Ты соделал рукою раба Твоего великое спасение сие; а теперь умру я от жажды, и попаду в руки необрезанных.
И разверз Бог ямину в Лехе, и потекла из нее вода. Он напился, и возвратился дух его, и он ожил; оттого и наречено имя месту сему: «Источник взывающего», который в Лехе до сего дня.
И был он судьею Израиля во дни Филистимлян двадцать лет.
Киргизский
Бир нече кєндљн кийин, оруу-жыюу убагында, Шимшон бир улак алып, аялын кљргљнє келди. «Аялым жаткан бљлмљгљ кирейин», – дегенде, аялдын атасы киргизбей койду.
Аялынын атасы: «Сени аялыњды жек кљрєп калды деп ойлоп, мен аны кєйљљ жолдошуња алып берип койдум. Мына, сињдиси андан сулуу, анын ордуна сињдисин ал», – деди.
Бирок Шимшон аларга: «Эми пелиштиликтерге жамандык кылсам, кєнљљлєє болбойм», – деди.
Шимшон кетти да, єч жєз тєлкє кармап алып, шаманаларды алып, куйрукка куйрукту байлап, ар бир эки куйруктун ортосуна бирден шамана байлап койду.
Анан шаманаларды кєйгєзєп, тєлкєлљрдє пелиштиликтердин эгинине коё берди. Боолонгон чљмљлљлљр да, орула элек эгиндер да, жєзємзарлар да, зайтун бактар да љрттљнєп кетти.
Пелиштиликтер: «Муну ким кылды?» – дешти. «Тимнатанын кєйљљ баласы Шимшон кылды, анткени анын аялын атасы анын кєйљљ жолдошуна алып берип койгон», – дешти. Ошондо пелиштиликтер жабыла келип, атасын да, кызын да љрттљп жиберишти.
Шимшон аларга: «Ушундай кылганыњарга карабастан, мен силерден љч алам, ошондо гана жаным жай алат», – деди да,
алардын тизелери менен жамбаштарын талкалап, жљнљп кетти. Ал Эйтам аскасынын капчыгайына барып жатып алды.
Пелиштиликтер келип, стандары менен Жєйєт жерине, Лехинин жанына жайланышышты.
Жєйєт жеринин тургундары: «Эмне єчєн бизге келдињер?» – дешти. Алар: «Биз Шимшонду байлап кетели деп келдик, ал бизге кандай кылса, биз да ага ошондой кылабыз», – дешти.
Ошондо жєйєттљрдљн єч мињ адам чыгып, Эйтам аскасынын капчыгайына барып, Шимшонго: «Бизге пелиштиликтер єстљмдєк кылып жатышканын сен билбейсињби? Эмне єчєн мындай кылдыњ?» – дешти. Шимшон аларга: «Алар мага кандай кылса, мен да аларга ошондой кылдым», – деди.
Алар ага: «Биз сени байлап, пелиштиликтердин колуна салып берели деп келдик», – дешти. Шимшон аларга: «Љлтєрбљйбєз деп ант бергиле», – деди.
Алар ага: «Жок, љлтєрбљйбєз, биз сени байлап, алардын колуна салып беребиз», – дешти. Аны эки жањы жип менен байлашты да, капчыгайдан алып чыгышты.
Ал Лехиге жакындаганда, пелиштиликтер кыйкырык менен тосуп алышты. Анын єстєнљ Тењирдин Руху тєштє. Ошондо анын колу байланган жиптер кєйгљн зыгырдай болуп, єзєлєп тєшєп калды.
Ал эшектин астынкы жаак сљљгєн таап алды. Аны менен мињ кишини уруп љлтєрдє.
«Калыњ топту, эки топту эшектин жаак сљљгє менен љлтєрдєм, эшектин жаак сљљгє менен мињ адамды љлтєрдєм», – деди Шимшон.
Ушуну айтып, жаак сљљктє ыргытты да, ал жерди Рамат-Лехи деп атады.
Ал аябай суусап, Тењирге жалынып: «Сен кулуња ушул улуу жењишти бердињ. Эми каным катып, сєннљткљ отургузулбагандардын колуна тєшєп љлљмбє?» – деди.
Ошондо Тењир Лехиден булак чыгарды. Ал суусунун кандырганда, кєч-кубат алып, жанданып калды. Ошондон улам бул жер «Чакыргандын булагы» деп аталып калды, ал Лехиде ушул кєнгљ чейин бар.
Ал пелиштиликтердин убагында Ысрайылга жыйырма жыл башкаруучу болду.
Simsoni pulm ja tema mõistatus
Aga mõne aja pärast, nisulõikuse ajal, tuli Simson oma naist külastama, sikutall kaasas, ja ütles: „Ma tahan minna kambrisse oma naise juurde!” Aga naise isa ei lasknud teda minna.
Ja naise isa ütles: „Ma olen alati mõelnud, et sa teda hoopis vihkad, seepärast ma andsin tema su peiupoisile. Eks ole ta noorem õde temast ilusam? Saagu nüüd see tema asemel sulle!”
Aga Simson vastas neile: „Seekord olen ma vilistite ees süüta, kui ma neile paha teen.”
Ja Simson läks ning püüdis kinni kolmsada rebast; ta võttis tõrvikuid, sidus sabad paarikaupa kokku ja pani iga sabapaari vahele tõrviku.
Siis ta süütas tulega tõrvikud ja laskis rebased lahti vilistite viljapõldudele, süüdates nõnda põlema niihästi nabrad kui lõikamata vilja, viinamäed ja õlipuud.
Kui vilistid küsisid: „Kes seda tegi?”, siis vastati: „Simson, timnalase väimees, sellepärast et äi võttis ära ta naise ja andis tema peiupoisile.” Siis vilistid läksid ja põletasid tulega naise ja tema isa.
Aga Simson ütles neile: „Kui te nõnda teete, siis ma tõesti ei puhka enne, kui olen teile tasunud!”
Ja ta peksis nad puruks suures tapluses „säärtest puusadeni”. Seejärel ta läks ja elas Eetami kaljulõhes.
Simson võidab vilistid Lehhis
Vilistid tulid ja lõid leeri üles Juudasse ning hulkusid Lehhis.
Ja Juuda mehed küsisid: „Miks olete tulnud meie vastu?” Nad vastasid: „Me tulime Simsonit kinni siduma, talitama temaga, nagu tema talitas meiega.”
Siis läks Juudast kolm tuhat meest Eetami kaljulõhe juurde ja nad ütlesid Simsonile: „Kas sa ei tea, et vilistid valitsevad meie üle? Miks sa tegid meile seda?” Aga tema vastas neile: „Nagu nemad minule tegid, nõnda tegin mina neile.”
Ja nad ütlesid temale: „Me tulime, et sind kinni siduda ja vilistite kätte anda.” Simson ütles neile: „Vanduge mulle, et te ise ei taha mulle kallale kippuda!”
Nad ütlesid temale vastates: „Ei, me ainult seome sind ja anname nende kätte ega taha hoopiski mitte surmata.” Siis nad sidusid teda kahe uue köiega ja viisid ta kaljult ära.
Kui ta jõudis Lehhisse, siis hõiskasid vilistid temale vastu; aga Issanda Vaim tuli võimsasti ta peale ja siis olid köied ta käsivartel otsekui tules kõrbevad linased lõngad ja tal sulasid köidikud kätelt.
Ja ta leidis ühe toore eeslilõualuu, sirutas oma käe, võttis selle ja lõi sellega maha tuhat meest.
Ja Simson ütles: „Eesli lõualuuga - hunnik hunniku peale. Eesli lõualuuga ma lõin maha tuhat meest!”
Ja kui ta nõnda oli öelnud, siis ta viskas käest lõualuu ning pani sellele paigale nimeks Raamat-Lehhi.
Ja et tal oli väga suur janu, siis ta hüüdis Issanda poole ning ütles: „Sina andsid oma sulase käe läbi selle suure võidu; nüüd ma pean aga surema janusse ja langema ümberlõikamatute kätte!”
Siis Jumal lõhestas Lehhis oleva õõne, sealt tuli välja vesi ja ta jõi; ta vaim tuli tagasi ja ta elustus. Seepärast pandi sellele nimeks „Hüüdja allikas”, mis on Lehhis tänapäevani.
Ja ta mõistis Iisraelile kohut vilistite ajal kakskümmend aastat.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible