Скрыть
4:1
4:4
4:5
4:8
4:9
4:12
4:13
4:18
4:20
4:22
4:24
Глава 5 
5:1
5:2
5:3
5:7
5:9
5:11
5:12
5:13
5:16
5:24
5:27
5:28
5:29
5:30
5:32
Церковнославянский (рус)
И при­­ложи́ша сы́нове Изра́илевы сотвори́ти зло́е предъ Го́сподемъ: и Ао́дъ у́мре.
И от­даде́ и́хъ Госпо́дь въ ру́ку Иави́на царя́ Ханаа́нска, и́же ца́р­ст­вова во Асо́рѣ. И во­ево́да си́лы его́ Сиса́ра, и то́й живя́ше во Арисо́ѳѣ язы́ковъ.
И возопи́ша сы́нове Изра́илевы ко Го́споду, я́ко де́вять со́тъ колесни́цъ желѣ́зныхъ бя́ше ему́: и то́й озло́би Изра́иля зѣло́ лѣ́тъ два́десять.
И Девво́ра, жена́ проро́чица, жена́ лафидо́ѳова, сiя́ судя́ше Изра́илю въ то́ вре́мя:
и сiя́ живя́ше подъ фи́никомъ Девво́ра между́ ра́мою и между́ Веѳи́лемъ, въ горѣ́ Ефре́мли: и восхожда́ху сы́нове Изра́илевы къ не́й та́мо на су́дъ.
И посла́ Девво́ра, и при­­зва́ Вара́ка сы́на Авинее́мля изъ Кеде́са Нефѳали́мова, и рече́ къ нему́: не заповѣ́да ли тебѣ́ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ? и по́йдеши въ го́ру Ѳаво́ръ, и по́ймеши съ собо́ю де́сять ты́сящъ муже́й от­ сыно́въ Нефѳали́млихъ и от­ сыно́въ Завуло́нихъ:
и при­­веду́ къ тебѣ́ въ водоте́чь кисо́нь Сиса́ру во­ево́ду си́лы Иави́ни, и колесни́цы его́, и мно́же­с­т­во [во́й] его́, и преда́мъ его́ въ ру́ки твоя́.
И рече́ къ не́й Вара́къ: а́ще по́йдеши со мно́ю, пойду́, и а́ще не по́йдеши со мно́ю, не пойду́: я́ко не вѣ́мъ дне́, въ о́ньже благо­устро́итъ Госпо́дь а́нгела со мно́ю.
И рече́ Девво́ра къ нему́: иду́щи пойду́ съ тобо́ю: оба́че вѣ́ждь, я́ко не бу́детъ тебѣ́ сла́ва на пути́, въ о́ньже ты́ и́деши: поне́же въ ру́ку же́нску преда́стъ Госпо́дь Сиса́ру. И воста́ Девво́ра и по́йде съ Вара́комъ до Ка́диса.
И воз­зва́ Вара́къ Завуло́на и Нефѳали́ма до Ка́диса, и по­идо́ша вслѣ́дъ его́ де́сять ты́сящъ муже́й, и и́де съ ни́мъ Девво́ра.
И хаве́ръ кине́й от­лучи́ся от­ ке́ны и от­ сыно́въ Иова́ва, у́жика Моисе́ова: и потче́ ку́щу свою́ подъ ду́бомъ почива́ющихъ, и́же е́сть при­­ Кеде́сѣ.
И воз­вѣсти́ша Сиса́рѣ, я́ко взы́де Вара́къ сы́нъ Авинее́мль на го́ру Ѳаво́ръ.
И созва́ Сиса́ра вся́ колесни́цы своя́, де́вять со́тъ колесни́цъ желѣ́зныхъ, и вся́ лю́ди и́же съ ни́мъ, от­ Арисо́ѳа язы́ковъ въ водоте́чь кисо́нь.
И рече́ Девво́ра къ Вара́ку: воста́ни, я́ко се́й де́нь, въ о́ньже предаде́ Госпо́дь Сиса́ру въ ру́ку твою́, зане́ Госпо́дь изы́детъ предъ тобо́ю. И сни́де Вара́къ съ горы́ Ѳаво́ръ, и де́сять ты́сящъ муже́й вслѣ́дъ его́.
И сотре́ Госпо́дь Сиса́ру и вся́ колесни́цы его́ и ве́сь по́лкъ его́ о́стрiемъ меча́ предъ Вара́комъ. И сни́де Сиса́ра съ колесни́цы сво­ея́ и побѣже́ нога́ми сво­и́ми.
И Вара́къ гоня́й вслѣ́дъ колесни́цъ его́ и вслѣ́дъ полка́, да́же до дубра́вы язы́ковъ. И паде́ ве́сь по́лкъ Сиса́ринъ о́стрiемъ меча́: не оста́ся ни еди́нъ.
И Сиса́ра убѣже́ нога́ми сво­и́ми въ ку́щу Иаи́ли, жены́ хаве́ра кине́ева: я́ко ми́ръ бя́ше между́ Иави́номъ царе́мъ Асо́рскимъ и между́ до́момъ хаве́ра кине́ева.
И изы́де Иаи́ль во срѣ́тенiе Сиса́рѣ и рече́ къ нему́: уклони́ся, господи́не мо́й, уклони́ся ко мнѣ́, не бо́йся. И уклони́ся къ не́й въ ку́щу: и покры́ его́ оде́ждею сво­е́ю.
И рече́ Сиса́ра къ не́й: напо́й мя́ ма́ло воды́, я́ко воз­жажда́хъ. И от­рѣши́ мѣ́хъ мле́чный, и напо­и́ его́, и покры́ его́.
И рече́ къ не́й Сиса́ра: ста́ни во две́рехъ ку́щи, и бу́детъ а́ще кто́ прiи́детъ къ тебѣ́, и вопро́ситъ тя́, и рече́тъ: е́сть ли здѣ́ му́жъ? и рече́ши: нѣ́сть.
И взя́ Иаи́ль, жена́ хаве́рова, ко́лъ ку́щный, и взя́ мла́тъ въ ру́ку свою́, и вни́де къ нему́ ти́хо, и водрузи́ ко́лъ во скра́нiи его́, и пронзе́ до земли́: и се́й утру́ждся спа́­ше, и и́здше.
И се́, Вара́къ гоня́й Сиса́ру. И изы́де Иаи́ль во срѣ́тенiе ему́ и рече́ ему́: прiиди́, и покажу́ тебѣ́ му́жа, его́же ты́ и́щеши. И вни́де къ не́й, и се́, Сиса́ра лежа́­ше ме́ртвъ, и ко́лъ во скра́нiи его́.
И покори́ Госпо́дь Бо́гъ въ то́й де́нь Иави́на царя́ Ханаа́ня предъ сы́ны Изра́илевыми:
и хожда́­ше рука́ сыно́въ Изра́илевыхъ ходя́щи, и ожесточи́ся на Иави́на царя́ Ханаа́нска, до́ндеже истреби́ша его́.
И воспѣ́ Девво́ра и Вара́къ сы́нъ Авинее́мовъ въ то́й де́нь, и рече́:
внегда́ нача́ти вождо́мъ во Изра́или, въ про­изволе́нiи люді́й, благослови́те Го́спода.
Услы́шите, ца́рiе, и внуши́те, кня́зи: а́зъ Го́сподеви воспою́ и пою́ Бо́гу Изра́илеву.
Го́споди, во исхо́дѣ тво­е́мъ от­ Сии́ра, внегда́ воз­двиза́тися тебѣ́ от­ села́ Едо́мова, земля́ потрясе́ся, и не́бо воз­мути́ся, и о́блацы иска́паша во́ду:
го́ры подвиго́шася от­ лица́ Го́спода Елои́, та́я Сина́ от­ лица́ Го́спода Бо́га Изра́илева.
Во дни́ самега́ра сы́на ана́ѳова, во дни́ Иаи́ли, оскудѣ́ша путiе́, и идо́ша въ пути́ кри́вы, и идо́ша въ пути́ развраще́н­ны:
оскудѣ́ша живу́щiи во Изра́или, оскудѣ́ша до́ндеже воста́ Девво́ра, до́ндеже воста́ ма́ти во Изра́или:
избра́ша бо́ги но́вы, я́ко хлѣ́бъ я́ченъ, тогда́ во­ева́ша гра́ды князе́й: щи́тъ не яви́ся, ниже́ копiе́ въ четы́редесяти ты́сящахъ во Изра́или.
Се́рдце мое́ на учине́н­ная во Изра́или: си́льнiи люді́й, благослови́те Го́спода.
Ѣ́здящiи на осля́техъ бѣ́лыхъ въ полу́дне, и сѣдя́щiи на суди́щи, и ходя́щiи на пути́ со́нмовъ, провѣща́йте.
Гла́съ пле́щущихъ посредѣ́ веселя́щихся: та́мо дадя́тъ пра́вду. Го́споди, пра́вды укрѣпи́ во Изра́или: тогда́ разыдо́шася во гра́ды своя́ лю́дiе Госпо́дни.
Воста́ни, воста́ни, Девво́ра: воста́ни, воста́ни, глаго́ли съ пѣ́снiю: воста́ни, Вара́че, и плѣни́ плѣ́нъ тво́й, сы́не Авинее́мль.
Тогда́ воз­вели́чися си́ла его́: Госпо́дь смири́ мнѣ́ крѣ́пльшыя мене́.
Лю́дiе Ефре́мли утоми́ша и́хъ въ доли́нѣ: бра́тъ тво́й Венiами́нъ въ лю́дехъ тво­и́хъ: от­ мене́ Махи́ръ снидо́ша взыску́ющiи, и от­ Завуло́на укрѣпля́ющiися въ ски́птрѣ повѣ­ст­вова́нiя пи́смен­ника.
И нача́лницы во Иссаха́рѣ съ Девво́рою и Вара́комъ: та́ко Вара́къ от­пусти́ пѣ́шихъ сво­и́хъ въ доли́ну, въ раздѣле́нiя Руви́мова, вели́ка испыта́нiя се́рдца.
Вску́ю ми́ сѣди́ши посредѣ́ мосфаѳе́мовъ, слы́шати звизда́нiе востава́ющихъ про­ити́ въ раздѣле́нiя Руви́мля? ве́лiя испыта́нiя се́рдца.
Галаа́дъ, объ ону́ страну́ Иорда́на всели́ся: и да́нъ, вску́ю обита́еши въ корабле́хъ? Аси́ръ обита́ при­­ бре́зѣхъ морски́хъ, и въ раздѣле́нiихъ сво­и́хъ всели́ся.
Завуло́нъ, лю́дiе укори́ша ду́шу свою́ на сме́рть: и Нефѳали́мъ на высота́хъ села́.
И прiидо́ша къ нему́ ца́рiе, и ополчи́шася, тогда́ во­ева́ша ца́рiе Ханаа́нстiи во Ѳанаа́хѣ, у воды́ Магеддо́: мно́же­ст­ва сребра́ не взя́ша.
От небесе́ ополчи́шася звѣ́зды, от­ чи́на сво­его́ ополчи́шася съ Сиса́рою.
Водоте́чь кисо́новъ изве́рже и́хъ, водоте́чь кадими́нъ, водоте́чь кисо́новъ: попере́тъ его́ душа́ моя́ си́льная.
Тогда́ от­сѣко́шася копы́та ко́нская от­ топта́нiя си́льныхъ его́.
Проклина́йте Мазо́ра, рече́ а́нгелъ Госпо́день, прокля́тiемъ проклени́те живу́щихъ въ не́мъ, я́ко не прiидо́ша въ по́мощь Госпо́дню, въ по́мощь [Госпо́дню] въ си́льныхъ.
Да благослови́т­ся въ жена́хъ Иаи́ль, жена́ хаве́ра кине́ева, от­ же́нъ въ ку́щи да благослови́т­ся:
воды́ проси́ у нея́, и даде́ ему́ млеко́ въ ча́ши: преиму́щихъ при­­несе́ ма́сло кра́вiе:
ру́ку свою́ лѣ́вую къ колу́ простре́, и десни́цу свою́ ко мла́ту рабо́та­ю­щихъ, и уби́ Сиса́ру: разби́ главу́ его́, и порази́, прободе́ скра́нiя его́:
между́ нога́ма ея́ повали́ся: паде́ утружде́нъ, и у́мре посредѣ́ но́гъ ея́, и та́мо паде́ бѣ́днѣ.
Око́нцемъ взира́­ше ма́ти Сиса́рина, окно́мъ сквоз­ѣ́ реше́тку, что́ заме́дли колесни́ца его́ прiити́? вску́ю уме́длиша стопы́ колесни́цъ его́?
Му́дрiи нача́л­ст­ву­ю­щiи ея́ от­вѣща́ша е́й, и сама́ от­вѣщава́­ше словеса́ своя́ себѣ́:
не обря́щутъ ли его́ раздѣля́юща коры́сти, удружа́юща друго́мъ на главу́ му́жа си́льна? коры́сти ша́ровъ Сиса́рѣ, коры́сти ша́ровъ разли́чiя, ша́ры испещре́н­ныхъ, сiя́ вы́и его́ коры́сти.
Та́ко да поги́бнутъ вси́ врази́ тво­и́, Го́споди: и лю́бящiи его́, я́коже восто́къ со́лнца въ си́лѣ сво­е́й. 32И бы́сть въ поко́и земля́ четы́редесять лѣ́тъ.
Латинский (Nova Vulgata)
Addideruntque filii Israel facere malum in conspectu Domini post mortem Aod,
et tradidit illos Dominus in manu Iabin regis Chanaan, qui regnavit in Asor. Habuitque ducem exercitus sui nomine Sisaram: ipse autem habitabat in Haroseth gentium.
Clamaveruntque filii Israel ad Dominum; nongentos enim habebat falcatos currus et per viginti annos vehementer oppresserat eos.
Erat autem Debora prophetis, uxor Lapidoth, quae iudicabat Israel in illo tempore.
Et sedebat sub palma Deborae inter Rama et Bethel in monte Ephraim; ascendebantque ad eam filii Israel in iudicium.
Quae misit et vocavit Barac filium Abinoem de Cedes Nephthali dixitque ad eum: «Praecepit tibi Dominus, Deus Israel: Vade et duc exercitum in montem Thabor tollesque tecum decem milia pugnatorum de filiis Nephthali et de filiis Zabulon.
Ego autem ducam ad te in loco torrentis Cison Sisaram principem exercitus Iabin et currus eius atque omnem multitudinem et tradam eum in manu tua».
Dixitque ad eam Barac: «Si venis mecum, vadam; si nolueris venire mecum, non pergam».
Quae dixit ad eum: «Ibo quidem tecum; sed in hac via non erit tibi gloria, quia in manu mulieris tradet Dominus Sisaram». Surrexit itaque Debora et perrexit cum Barac in Cedes.
Qui, accitis Zabulon et Nephthali in Cedes, ascendit cum decem milibus pugnatorum habens Deboram in comitatu suo.
Haber autem Cinaeus recesserat a ceteris Cinaeis fratribus suis filiis Hobab cognati Moysi et tetendit tabernaculum usque ad quercum in Saananim iuxta Cedes.
Nuntiatumque est Sisarae quod ascendisset Barac filius Abinoem in montem Thabor,
et congregavit omnes nongentos falcatos currus omnemque exercitum, qui cum eo erat, de Haroseth gentium ad torrentem Cison.
Dixitque Debora ad Barac: «Surge: haec est enim dies, in qua tradidit Dominus Sisaram in manus tuas. En ipse ductor est tuus». Descendit itaque Barac de monte Thabor, et decem milia pugnatorum cum eo.
Perterruitque Dominus Sisaram et omnes currus eius universamque multitudinem in ore gladii ad conspectum Barac, in tantum ut Sisara de curru desiliens pedibus fugeret,
et Barac persequeretur fugientes currus et exercitum usque ad Haroseth gentium, et omnis hostium multitudo usque ad internecionem caderet.
Sisara autem fugiens pervenit ad tentorium Iahel uxoris Haber Cinaei; erat enim pax inter Iabin regem Asor et domum Haber Cinaei.
Egressa igitur Iahel in occursum Sisarae dixit ad eum: «Intra ad me, domine mi; intra, ne timeas». Qui ingressus tabernaculum eius et opertus ab ea panno,
dixit ad eam: «Da mihi, obsecro, paululum aquae, quia sitio». Quae aperuit utrem lactis et dedit ei bibere et operuit illum.
Dixitque Sisara ad eam: «Sta ante ostium tabernaculi et, cum venerit aliquis interrogans te et dicens: "Numquid hic est aliquis?", respondebis: "Nullus est"».
Tulit porro Iahel uxor Haber clavum tabernaculi assumens pariter malleum; et ingressa abscondite et cum silentio, posuit supra tempus capitis eius clavum, percussumque malleo defixit in cerebrum usque ad terram; qui soporem morti socians defecit et mortuus est.
Et ecce Barac sequens Sisaram veniebat; egressaque Iahel in occursum eius dixit ei: «Veni, et ostendam tibi virum, quem quaeris». Qui cum intrasset ad eam, vidit Sisaram iacentem mortuum et clavum infixum in tempore eius.
Humiliavit ergo Deus in die illo Iabin regem Chanaan coram filiis Israel,
qui crescebant cotidie et forti manu opprimebant Iabin regem Chanaan, donec delerent eum.
Cecineruntque Debora et Barac filius Abinoem in die illo dicen tes:
«Quia comae excussae sunt in Israel, cum sponte se obtulit populus, benedicite Domino!
Audite, reges, percipite auribus, principes; ego sum, ego sum, quae Domino canam, psallam Domino, Deo Israel!
Domine, cum exires de Seir, incederes de regione Edom, terra mota est, caelique stillaverunt, ac nubes stillaverunt aquis;
montes fluxerunt a facie Domini Sinai, a facie Domini, Dei Israel.
In diebus Samgar filii Anath, in diebus Iahel quieverunt semitae; et, qui ingrediebantur per eas, ambulaverunt per calles devios.
Cessaverunt fortes in Israel et quieverunt, donec surgeres, Debora, surgeres mater in Israel.
Elegerunt deos novos; tunc erat pugna in portis. Clipeus et hasta non apparuerunt in quadraginta milibus Israel.
Cor meum diligit principes Israel. Qui sponte obtulistis vos in populo, benedicite Domino!
Qui ascenditis super nitentes asinas et sedetis super tapetia et ambulatis in via, loquimini.
Ad vocem eorum, qui distribuunt aquas ad canales, ibi narrant iustitias Domini, iustitias fortitudinis eius in Israel: tunc descendit populus Domini ad portas.
Surge, surge, Debora; surge, surge et loquere canticum! Surge, Barac, et apprehende captivos tuos, fili Abinoem!
Tunc descenderunt reliquiae ad inclitos, populus Domini descendit pro eo in fortibus.
Ex Ephraim venerunt principes in vallem post te, Beniamin, in populis tuis. De Machir principes descenderunt, et de Zabulon, qui tenent sceptrum, praefecti.
Duces Issachar fuere cum Debora; sic Barac in vallem missus cum peditibus suis. In pagis Ruben magna consilia cordis.
Quare sedebas inter caulas, ut audires sibilos tibiae apud greges? Pagis Ruben magnae investigationes cordis.
Galaad trans Iordanem quiescebat; et Dan cur peregrinus vacabat navibus? Aser habitabat in litore maris et in portibus morabatur.
Zabulon vero obtulit animam suam morti, et Nephthali super excelsa regionis.
Venerunt reges et pugnaverunt, pugnaverunt reges Chanaan in Thanach iuxta aquas Mageddo, praedam argenti non tulere!
De caelo dimicaverunt stellae, cursu suo adversus Sisaram pugnaverunt.
Torrens Cison traxit cadavera eorum, torrens proeliorum, torrens Cison; incede, anima mea, fortiter.
Tunc calcaverunt ungulae equorum in cursu praecipiti fortium suorum.
Maledicite, Meroz, dixit angelus Domini, maledicite habitatoribus eius, quia non venerunt ad auxilium Domini, in adiutorium Domini in fortibus.
Benedicta prae mulieribus Iahel uxor Haber Cinaei, prae mulieribus tabernaculi benedicatur!
Aquam petenti lac dedit et in phiala principum obtulit butyrum.
Sinistram manum misit ad clavum et dextram ad fabrorum malleum: percussitque Sisaram quaerens in capite vulneri locum et tempus valide perforans.
Inter pedes eius ruit, cecidit, iacebat; inter pedes eius ruit, cecidit; ubi ruit, ibi iacebat exanimis.
Per fenestram prospiciens eiulabat mater Sisarae per cancellos: "Cur moratur regredi currus eius? Quare tardant rotae quadrigarum illius?".
Una sapientior ceteris uxoribus respondit ei, et ipsa sibi repetit verba illius:
"Certo nunc dividunt inventa spolia, unam, duas feminas singulis viris; duas vestes diversorum colorum Sisarae in praedam; unam, duas texturas discolores collo meo in praedam".
Sic pereant omnes inimici tui, Domine! Qui autem diligunt eum, rutilent, sicut sol in ortu suo splendet».
Quievitque terra per quadraginta annos.
1 Иавин, царь Ханаанский, угнетал блуждающего Израиля двадцать лет; 4 Девора пророчица призвала Варака из колена Неффалимова воевать против Сисары, военачальника Иавинова; 11 Господь поразил Сисару пред Вараком; 17 Сисара убежал и скрылся у Иаили, спрятавшей его и затем поразившей его во сне.
Когда умер Аод, сыны Израилевы стали опять делать злое пред очами Господа.
И предал их Господь в руки Иавина, царя Ханаанского, который царствовал в Асоре; военачальником у него был Сисара, который жил в Харошеф-Гоиме.
И возопили сыны Израилевы к Господу, ибо у него было девятьсот железных колесниц, и он жестоко угнетал сынов Израилевых двадцать лет.
В то время была судьею Израиля Девора пророчица, жена Лапидофова;
она жила под Пальмою Девориною, между Рамою и Вефилем, на горе Ефремовой; и приходили к ней [туда] сыны Израилевы на суд.
[Девора] послала и призвала Варака, сына Авиноамова, из Кедеса Неффалимова, и сказала ему: повелевает [тебе] Господь Бог Израилев: пойди, взойди на гору Фавор и возьми с собою десять тысяч человек из сынов Неффалимовых и сынов Завулоновых;
а Я приведу к тебе, к потоку Киссону, Сисару, военачальника Иавинова, и колесницы его и многолюдное [войско] его, и предам его в руки твои.
Варак сказал ей: если ты пойдешь со мною, пойду; а если не пойдешь со мною, не пойду; [ибо я не знаю дня, в который пошлет Господь Ангела со мною].
Она сказала [ему]: пойти пойду с тобою; только [знай, что] не тебе уже будет слава на сем пути, в который ты идешь; но в руки женщины предаст Господь Сисару. И встала Девора и пошла с Вараком в Кедес.
Варак созвал Завулонян и Неффалимлян в Кедес, и пошли вслед за ним десять тысяч человек, и Девора пошла с ним.
Хевер Кенеянин отделился тогда от Кенеян, сынов Ховава, родственника Моисеева, и раскинул шатер свой у дубравы в Цаанниме близ Кедеса.
И донесли Сисаре, что Варак, сын Авиноамов, взошел на гору Фавор.
Сисара созвал все колесницы свои, девятьсот железных колесниц, и весь народ, который у него, из Харошеф-Гоима к потоку Киссону.
И сказала Девора Вараку: встань, ибо это тот день, в который Господь предаст Сисару в руки твои; Сам Господь пойдет пред тобою. И сошел Варак с горы Фавора, и за ним десять тысяч человек.
Тогда Господь привел в замешательство Сисару и все колесницы его и все ополчение его от меча Варакова, и сошел Сисара с колесницы [своей] и побежал пеший.
Варак преследовал колесницы [его] и ополчение до Харошеф-Гоима, и пало все ополчение Сисарино от меча, не осталось никого.
Сисара же убежал пеший в шатер Иаили, жены Хевера Кенеянина; ибо между Иавином, царем Асорским, и домом Хевера Кенеянина был мир.
И вышла Иаиль навстречу Сисаре и сказала ему: зайди, господин мой, зайди ко мне, не бойся. Он зашел к ней в шатер, и она покрыла его ковром [своим].
[Сисара] сказал ей: дай мне немного воды напиться, я пить хочу. Она развязала мех с молоком, и напоила его и опять покрыла его.
[Сисара] сказал ей: стань у дверей шатра, и если кто придет и спросит у тебя и скажет: «нет ли здесь кого?», ты скажи: «нет».
Иаиль, жена Хеверова, взяла кол от шатра, и взяла молот в руку свою, и подошла к нему тихонько, и вонзила кол в висок его так, что приколола к земле; а он спал от усталости – и умер.
И вот, Варак гонится за Сисарою. Иаиль вышла навстречу ему и сказала ему: войди, я покажу тебе человека, которого ты ищешь. Он вошел к ней, и вот, Сисара лежит мертвый, и кол в виске его.
И смирил [Господь] Бог в тот день Иавина, царя Ханаанского, пред сынами Израилевыми.
Рука сынов Израилевых усиливалась более и более над Иавином, царем Ханаанским, доколе не истребили они Иавина, царя Ханаанского.
Песнь, которую Девора воспела после победы Варака над Иавином.
В тот день воспела Девора и Варак, сын Авиноамов, сими словами:
Израиль отмщен, народ показал рвение; прославьте Господа!
Слушайте, цари, внимайте, вельможи: я Господу, я пою, бряцаю Господу Богу Израилеву.
Когда выходил Ты, Господи, от Сеира, когда шел с поля Едомского, тогда земля тряслась, и небо капало, и облака проливали воду;
горы таяли от лица Господа, даже этот Синай от лица Господа Бога Израилева.
Во дни Самегара, сына Анафова, во дни Иаили, были пусты дороги, и ходившие прежде путями прямыми ходили тогда окольными дорогами.
Не стало обитателей в селениях у Израиля, не стало, доколе не восстала я, Девора, доколе не восстала я, мать в Израиле.
Избрали новых богов, оттого война у ворот. Виден ли был щит и копье у сорока тысяч Израиля?
Сердце мое к вам, начальники Израилевы, к ревнителям в народе; прославьте Господа!
Ездящие на ослицах белых, сидящие на коврах и ходящие по дороге, пойте песнь!
Среди голосов собирающих стада при колодезях, там да воспоют хвалу Господу, хвалу вождям Израиля! Тогда выступил ко вратам народ Господень.
Воспряни, воспряни, Девора! воспряни, воспряни! воспой песнь! Восстань, Варак! и веди пленников твоих, сын Авиноамов!
Тогда немногим из сильных подчинил Он народ; Господь подчинил мне храбрых.
От Ефрема пришли укоренившиеся в земле Амалика; за тобою Вениамин, среди народа твоего; от Махира шли начальники, и от Завулона владеющие тростью писца.
И князья Иссахаровы с Деворою, и Иссахар так же, как Варак, бросился в долину пеший. В племенах Рувимовых большое разногласие.
Что сидишь ты между овчарнями, слушая блеяние стад? В племенах Рувимовых большое разногласие.
Галаад живет спокойно за Иорданом, и Дану чего бояться с кораблями? Асир сидит на берегу моря и у пристаней своих живет спокойно.
Завулон – народ, обрекший душу свою на смерть, и Неффалим – на высотах поля.
Пришли цари, сразились, тогда сразились цари Ханаанские в Фанаахе у вод Мегиддонских, но не получили нимало серебра.
С неба сражались, звезды с путей своих сражались с Сисарою.
Поток Киссон увлек их, поток Кедумим, поток Киссон. Попирай, душа моя, силу!
Тогда ломались копыта конские от побега, от побега сильных его.
Прокляните Мероз, говорит Ангел Господень, прокляните, прокляните жителей его за то, что не пришли на помощь Господу, на помощь Господу с храбрыми.
Да будет благословенна между женами Иаиль, жена Хевера Кенеянина, между женами в шатрах да будет благословенна!
Воды просил он: молока подала она, в чаше вельможеской принесла молока лучшего.
[Левую] руку свою протянула к колу, а правую свою к молоту работников; ударила Сисару, поразила голову его, разбила и пронзила висок его.
К ногам ее склонился, пал и лежал, к ногам ее склонился, пал; где склонился, там и пал сраженный.
В окно выглядывает и вопит мать Сисарина сквозь решетку: что долго не идет конница его, что медлят колеса колесниц его?
Умные из ее женщин отвечают ей, и сама она отвечает на слова свои:
верно, они нашли, делят добычу, по девице, по две девицы на каждого воина, в добычу полученная разноцветная одежда Сисаре, полученная в добычу разноцветная одежда, вышитая с обеих сторон, снятая с плеч пленника.
Так да погибнут все враги Твои, Господи! Любящие же Его да будут как солнце, восходящее во всей силе своей! – И покоилась земля сорок лет.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible