Скрыть
5:1
5:2
5:3
5:7
5:9
5:11
5:12
5:13
5:16
5:24
5:27
5:28
5:29
5:30
5:32
Церковнославянский (рус)
И воспѣ́ Девво́ра и Вара́къ сы́нъ Авинее́мовъ въ то́й де́нь, и рече́:
внегда́ нача́ти вождо́мъ во Изра́или, въ про­изволе́нiи люді́й, благослови́те Го́спода.
Услы́шите, ца́рiе, и внуши́те, кня́зи: а́зъ Го́сподеви воспою́ и пою́ Бо́гу Изра́илеву.
Го́споди, во исхо́дѣ тво­е́мъ от­ Сии́ра, внегда́ воз­двиза́тися тебѣ́ от­ села́ Едо́мова, земля́ потрясе́ся, и не́бо воз­мути́ся, и о́блацы иска́паша во́ду:
го́ры подвиго́шася от­ лица́ Го́спода Елои́, та́я Сина́ от­ лица́ Го́спода Бо́га Изра́илева.
Во дни́ самега́ра сы́на ана́ѳова, во дни́ Иаи́ли, оскудѣ́ша путiе́, и идо́ша въ пути́ кри́вы, и идо́ша въ пути́ развраще́н­ны:
оскудѣ́ша живу́щiи во Изра́или, оскудѣ́ша до́ндеже воста́ Девво́ра, до́ндеже воста́ ма́ти во Изра́или:
избра́ша бо́ги но́вы, я́ко хлѣ́бъ я́ченъ, тогда́ во­ева́ша гра́ды князе́й: щи́тъ не яви́ся, ниже́ копiе́ въ четы́редесяти ты́сящахъ во Изра́или.
Се́рдце мое́ на учине́н­ная во Изра́или: си́льнiи люді́й, благослови́те Го́спода.
Ѣ́здящiи на осля́техъ бѣ́лыхъ въ полу́дне, и сѣдя́щiи на суди́щи, и ходя́щiи на пути́ со́нмовъ, провѣща́йте.
Гла́съ пле́щущихъ посредѣ́ веселя́щихся: та́мо дадя́тъ пра́вду. Го́споди, пра́вды укрѣпи́ во Изра́или: тогда́ разыдо́шася во гра́ды своя́ лю́дiе Госпо́дни.
Воста́ни, воста́ни, Девво́ра: воста́ни, воста́ни, глаго́ли съ пѣ́снiю: воста́ни, Вара́че, и плѣни́ плѣ́нъ тво́й, сы́не Авинее́мль.
Тогда́ воз­вели́чися си́ла его́: Госпо́дь смири́ мнѣ́ крѣ́пльшыя мене́.
Лю́дiе Ефре́мли утоми́ша и́хъ въ доли́нѣ: бра́тъ тво́й Венiами́нъ въ лю́дехъ тво­и́хъ: от­ мене́ Махи́ръ снидо́ша взыску́ющiи, и от­ Завуло́на укрѣпля́ющiися въ ски́птрѣ повѣ­ст­вова́нiя пи́смен­ника.
И нача́лницы во Иссаха́рѣ съ Девво́рою и Вара́комъ: та́ко Вара́къ от­пусти́ пѣ́шихъ сво­и́хъ въ доли́ну, въ раздѣле́нiя Руви́мова, вели́ка испыта́нiя се́рдца.
Вску́ю ми́ сѣди́ши посредѣ́ мосфаѳе́мовъ, слы́шати звизда́нiе востава́ющихъ про­ити́ въ раздѣле́нiя Руви́мля? ве́лiя испыта́нiя се́рдца.
Галаа́дъ, объ ону́ страну́ Иорда́на всели́ся: и да́нъ, вску́ю обита́еши въ корабле́хъ? Аси́ръ обита́ при­­ бре́зѣхъ морски́хъ, и въ раздѣле́нiихъ сво­и́хъ всели́ся.
Завуло́нъ, лю́дiе укори́ша ду́шу свою́ на сме́рть: и Нефѳали́мъ на высота́хъ села́.
И прiидо́ша къ нему́ ца́рiе, и ополчи́шася, тогда́ во­ева́ша ца́рiе Ханаа́нстiи во Ѳанаа́хѣ, у воды́ Магеддо́: мно́же­ст­ва сребра́ не взя́ша.
От небесе́ ополчи́шася звѣ́зды, от­ чи́на сво­его́ ополчи́шася съ Сиса́рою.
Водоте́чь кисо́новъ изве́рже и́хъ, водоте́чь кадими́нъ, водоте́чь кисо́новъ: попере́тъ его́ душа́ моя́ си́льная.
Тогда́ от­сѣко́шася копы́та ко́нская от­ топта́нiя си́льныхъ его́.
Проклина́йте Мазо́ра, рече́ а́нгелъ Госпо́день, прокля́тiемъ проклени́те живу́щихъ въ не́мъ, я́ко не прiидо́ша въ по́мощь Госпо́дню, въ по́мощь [Госпо́дню] въ си́льныхъ.
Да благослови́т­ся въ жена́хъ Иаи́ль, жена́ хаве́ра кине́ева, от­ же́нъ въ ку́щи да благослови́т­ся:
воды́ проси́ у нея́, и даде́ ему́ млеко́ въ ча́ши: преиму́щихъ при­­несе́ ма́сло кра́вiе:
ру́ку свою́ лѣ́вую къ колу́ простре́, и десни́цу свою́ ко мла́ту рабо́та­ю­щихъ, и уби́ Сиса́ру: разби́ главу́ его́, и порази́, прободе́ скра́нiя его́:
между́ нога́ма ея́ повали́ся: паде́ утружде́нъ, и у́мре посредѣ́ но́гъ ея́, и та́мо паде́ бѣ́днѣ.
Око́нцемъ взира́­ше ма́ти Сиса́рина, окно́мъ сквоз­ѣ́ реше́тку, что́ заме́дли колесни́ца его́ прiити́? вску́ю уме́длиша стопы́ колесни́цъ его́?
Му́дрiи нача́л­ст­ву­ю­щiи ея́ от­вѣща́ша е́й, и сама́ от­вѣщава́­ше словеса́ своя́ себѣ́:
не обря́щутъ ли его́ раздѣля́юща коры́сти, удружа́юща друго́мъ на главу́ му́жа си́льна? коры́сти ша́ровъ Сиса́рѣ, коры́сти ша́ровъ разли́чiя, ша́ры испещре́н­ныхъ, сiя́ вы́и его́ коры́сти.
Та́ко да поги́бнутъ вси́ врази́ тво­и́, Го́споди: и лю́бящiи его́, я́коже восто́къ со́лнца въ си́лѣ сво­е́й. 32И бы́сть въ поко́и земля́ четы́редесять лѣ́тъ.
Синодальный
Песнь, которую Девора воспела после победы Варака над Иавином.
В тот день воспела Девора и Варак, сын Авиноамов, сими словами:
Израиль отмщен, народ показал рвение; прославьте Господа!
Слушайте, цари, внимайте, вельможи: я Господу, я пою, бряцаю Господу Богу Израилеву.
Когда выходил Ты, Господи, от Сеира, когда шел с поля Едомского, тогда земля тряслась, и небо капало, и облака проливали воду;
горы таяли от лица Господа, даже этот Синай от лица Господа Бога Израилева.
Во дни Самегара, сына Анафова, во дни Иаили, были пусты дороги, и ходившие прежде путями прямыми ходили тогда окольными дорогами.
Не стало обитателей в селениях у Израиля, не стало, доколе не восстала я, Девора, доколе не восстала я, мать в Израиле.
Избрали новых богов, оттого война у ворот. Виден ли был щит и копье у сорока тысяч Израиля?
Сердце мое к вам, начальники Израилевы, к ревнителям в народе; прославьте Господа!
Ездящие на ослицах белых, сидящие на коврах и ходящие по дороге, пойте песнь!
Среди голосов собирающих стада при колодезях, там да воспоют хвалу Господу, хвалу вождям Израиля! Тогда выступил ко вратам народ Господень.
Воспряни, воспряни, Девора! воспряни, воспряни! воспой песнь! Восстань, Варак! и веди пленников твоих, сын Авиноамов!
Тогда немногим из сильных подчинил Он народ; Господь подчинил мне храбрых.
От Ефрема пришли укоренившиеся в земле Амалика; за тобою Вениамин, среди народа твоего; от Махира шли начальники, и от Завулона владеющие тростью писца.
И князья Иссахаровы с Деворою, и Иссахар так же, как Варак, бросился в долину пеший. В племенах Рувимовых большое разногласие.
Что сидишь ты между овчарнями, слушая блеяние стад? В племенах Рувимовых большое разногласие.
Галаад живет спокойно за Иорданом, и Дану чего бояться с кораблями? Асир сидит на берегу моря и у пристаней своих живет спокойно.
Завулон – народ, обрекший душу свою на смерть, и Неффалим – на высотах поля.
Пришли цари, сразились, тогда сразились цари Ханаанские в Фанаахе у вод Мегиддонских, но не получили нимало серебра.
С неба сражались, звезды с путей своих сражались с Сисарою.
Поток Киссон увлек их, поток Кедумим, поток Киссон. Попирай, душа моя, силу!
Тогда ломались копыта конские от побега, от побега сильных его.
Прокляните Мероз, говорит Ангел Господень, прокляните, прокляните жителей его за то, что не пришли на помощь Господу, на помощь Господу с храбрыми.
Да будет благословенна между женами Иаиль, жена Хевера Кенеянина, между женами в шатрах да будет благословенна!
Воды просил он: молока подала она, в чаше вельможеской принесла молока лучшего.
[Левую] руку свою протянула к колу, а правую свою к молоту работников; ударила Сисару, поразила голову его, разбила и пронзила висок его.
К ногам ее склонился, пал и лежал, к ногам ее склонился, пал; где склонился, там и пал сраженный.
В окно выглядывает и вопит мать Сисарина сквозь решетку: что долго не идет конница его, что медлят колеса колесниц его?
Умные из ее женщин отвечают ей, и сама она отвечает на слова свои:
верно, они нашли, делят добычу, по девице, по две девицы на каждого воина, в добычу полученная разноцветная одежда Сисаре, полученная в добычу разноцветная одежда, вышитая с обеих сторон, снятая с плеч пленника.
Так да погибнут все враги Твои, Господи! Любящие же Его да будут как солнце, восходящее во всей силе своей! – И покоилась земля сорок лет.
Цр҃ко́внослав
И҆ воспѣ̀ деввѡ́ра и҆ вара́къ сы́нъ а҆вїнее́мовъ въ то́й де́нь, и҆ речѐ:
внегда̀ нача́ти вождѡ́мъ во і҆и҃ли, въ произволе́нїи люді́й, благослови́те гдⷭ҇а.
Оу҆слы́шите, ца́рїе, и҆ внꙋши́те, кнѧ̑зи: а҆́зъ гдⷭ҇еви воспою̀ и҆ пою̀ бг҃ꙋ і҆и҃левꙋ.
Гдⷭ҇и, во и҆схо́дѣ твое́мъ ѿ сиі́ра, внегда̀ воздвиза́тисѧ тебѣ̀ ѿ села̀ є҆дѡ́мова, землѧ̀ потрѧсе́сѧ, и҆ не́бо возмꙋти́сѧ, и҆ ѡ҆́блацы и҆ска́паша во́дꙋ:
го́ры подвиго́шасѧ ѿ лица̀ гдⷭ҇а є҆лѡі̀, та́ѧ сїна̀ ѿ лица̀ гдⷭ҇а бг҃а і҆и҃лева.
Во дни̑ самега́ра сы́на а҆на́ѳова, во дни̑ і҆аи́ли, ѡ҆скꙋдѣ́ша пꙋтїѐ, и҆ и҆до́ша въ пꙋти̑ кри̑вы, и҆ и҆до́ша въ пꙋти̑ развращє́нны:
ѡ҆скꙋдѣ́ша живꙋ́щїи во і҆и҃ли, ѡ҆скꙋдѣ́ша до́ндеже воста̀ деввѡ́ра, до́ндеже воста̀ ма́ти во і҆и҃ли:
и҆збра́ша бо́ги нѡ́вы, ꙗ҆́кѡ хлѣ́бъ ꙗ҆́ченъ, тогда̀ воева́ша гра́ды кнѧзе́й: щи́тъ не ꙗ҆ви́сѧ, нижѐ копїѐ въ четы́редесѧти ты́сѧщахъ во і҆и҃ли.
Се́рдце моѐ на ᲂу҆чинє́ннаѧ во і҆и҃ли: си́льнїи люді́й, благослови́те гдⷭ҇а.
Ѣ҆́здѧщїи на ѻ҆слѧ́техъ бѣ́лыхъ въ полꙋ́дне, и҆ сѣдѧ́щїи на сꙋди́щи, и҆ ходѧ́щїи на пꙋти̑ со́нмѡвъ, провѣща́йте.
Гла́съ пле́щꙋщихъ посредѣ̀ веселѧ́щихсѧ: та́мѡ дадѧ́тъ пра́вдꙋ. Гдⷭ҇и, пра̑вды ᲂу҆крѣпѝ во і҆и҃ли: тогда̀ разыдо́шасѧ во гра́ды своѧ̑ лю́дїе гдⷭ҇ни.
Воста́ни, воста́ни, деввѡ́ра: воста́ни, воста́ни, глаго́ли съ пѣ́снїю: воста́ни, вара́че, и҆ плѣнѝ плѣ́нъ тво́й, сы́не а҆вїнее́мль.
Тогда̀ возвели́чисѧ си́ла є҆гѡ̀: гдⷭ҇ь смирѝ мнѣ̀ крѣ́пльшыѧ менє̀.
Лю́дїе є҆фрє́мли ᲂу҆томи́ша и҆̀хъ въ доли́нѣ: бра́тъ тво́й венїамі́нъ въ лю́дехъ твои́хъ: ѿ менє̀ махі́ръ снидо́ша взыскꙋ́ющїи, и҆ ѿ завꙋлѡ́на ᲂу҆крѣплѧ́ющїисѧ въ ски́птрѣ повѣствова́нїѧ пи́сменника.
И҆ нача̑льницы во і҆ссаха́рѣ съ деввѡ́рою и҆ вара́комъ: та́кѡ вара́къ ѿпꙋстѝ пѣ́шихъ свои́хъ въ доли́нꙋ, въ раздѣлє́нїѧ рꙋви́мѡва, вели̑ка и҆спыта̑нїѧ се́рдца.
Вскꙋ́ю мѝ сѣди́ши посредѣ̀ мосфаѳе́мѡвъ, слы́шати звизда́нїе востава́ющихъ проитѝ въ раздѣлє́нїѧ рꙋви̑млѧ; вє́лїѧ и҆спыта̑нїѧ се́рдца.
Галаа́дъ, ѡ҆б̾ ѻ҆нꙋ̀ странꙋ̀ і҆ѻрда́на всели́сѧ: и҆ да́нъ, вскꙋ́ю ѡ҆бита́еши въ корабле́хъ; а҆си́ръ ѡ҆бита̀ при бре́зѣхъ морски́хъ, и҆ въ раздѣле́нїихъ свои́хъ всели́сѧ.
Завꙋлѡ́нъ, лю́дїе ᲂу҆кори́ша дꙋ́шꙋ свою̀ на сме́рть: и҆ нефѳалі́мъ на высота́хъ села̀.
И҆ прїидо́ша къ немꙋ̀ ца́рїе, и҆ ѡ҆полчи́шасѧ, тогда̀ воева́ша ца́рїе ханаа́нстїи во ѳанаа́хѣ, ᲂу҆ воды̀ магеддѡ̀: мно́жества сребра̀ не взѧ́ша.
Ѿ небесѐ ѡ҆полчи́шасѧ ѕвѣ́зды, ѿ чи́на своегѡ̀ ѡ҆полчи́шасѧ съ сїса́рою.
Водоте́чь кїсѡ́новъ и҆зве́рже и҆̀хъ, водоте́чь кадимі́нъ, водоте́чь кїсѡ́новъ: попере́тъ є҆го̀ дꙋша̀ моѧ̀ си́льнаѧ.
Тогда̀ ѿсѣко́шасѧ кѡпы́та кѡ́нскаѧ ѿ топта́нїѧ си́льныхъ є҆гѡ̀.
Проклина́йте мазѡ́ра, речѐ а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень, проклѧ́тїемъ проклени́те живꙋ́щихъ въ не́мъ, ꙗ҆́кѡ не прїидо́ша въ по́мощь гдⷭ҇ню, въ по́мощь (гдⷭ҇ню) въ си́льныхъ.
Да благослови́тсѧ въ жена́хъ і҆аи́ль, жена̀ хаве́ра кїне́ева, ѿ же́нъ въ кꙋ́щи да благослови́тсѧ:
воды̀ просѝ ᲂу҆ неѧ̀, и҆ дадѐ є҆мꙋ̀ млеко̀ въ ча́ши: преимꙋ́щихъ принесѐ ма́сло кра́вїе:
рꙋ́кꙋ свою̀ лѣ́вꙋю къ колꙋ̀ прострѐ, и҆ десни́цꙋ свою̀ ко мла́тꙋ рабо́тающихъ, и҆ ᲂу҆бѝ сїса́рꙋ: разбѝ главꙋ̀ є҆гѡ̀, и҆ поразѝ, прободѐ скра̑нїѧ є҆гѡ̀:
междꙋ̀ нога́ма є҆ѧ̀ повали́сѧ: падѐ ᲂу҆трꙋжде́нъ, и҆ ᲂу҆́мре посредѣ̀ но́гъ є҆ѧ̀, и҆ та́мѡ падѐ бѣ́днѣ.
Ѻ҆ко́нцемъ взира́ше ма́ти сїса́рина, ѻ҆кно́мъ сквозѣ̀ реше́ткꙋ, что̀ заме́дли колесни́ца є҆гѡ̀ прїитѝ; вскꙋ́ю ᲂу҆ме́длиша стопы̑ колесни́цъ є҆гѡ̀;
Мꙋ́дрїи нача́льствꙋющїи є҆ѧ̀ ѿвѣща́ша є҆́й, и҆ сама̀ ѿвѣщава́ше словеса̀ своѧ̑ себѣ̀:
не ѡ҆брѧ́щꙋтъ ли є҆гѡ̀ раздѣлѧ́юща кѡры́сти, ᲂу҆дрꙋжа́юща дрꙋгѡ́мъ на главꙋ̀ мꙋ́жа си́льна; кѡры́сти ша́рѡвъ сїса́рѣ, кѡры́сти ша́рѡвъ разли́чїѧ, ша́ры и҆спещре́нныхъ, сїѧ̑ вы́и є҆гѡ̀ кѡры́сти.
Та́кѡ да поги́бнꙋтъ всѝ вразѝ твоѝ, гдⷭ҇и: и҆ лю́бѧщїи є҆го̀, ꙗ҆́коже восто́къ со́лнца въ си́лѣ свое́й.
И҆ бы́сть въ поко́и землѧ̀ четы́редесѧть лѣ́тъ.
Aquel día, Débora y Barac hijo de Abinoam cantaron así:
«Por haberse puesto al frente los caudillos en Israel,
por haberse ofrecido voluntariamente el pueblo,
load a Jehová.
¡Oíd, reyes! ¡Escuchad, príncipes!
Yo cantaré a Jehová,
cantaré salmos a Jehová, el Dios de Israel.
»Cuando saliste de Seir, Jehová,
cuando te marchaste de los campos de Edom,
la tierra tembló, se estremecieron los cielos
y las nubes gotearon aguas.
Los montes temblaron delante de Jehová,
tembló el Sinaí delante de Jehová, Dios de Israel.
En los días de Samgar hijo de Anat,
en los días de Jael, quedaron abandonados los caminos,
y los que andaban por las sendas se apartaron por senderos torcidos.
Las aldeas quedaron abandonadas en Israel,
habían decaído,
hasta que yo, Débora, me levanté,
me levanté como madre en Israel.
»Cuando escogían nuevos dioses,
la guerra estaba a las puertas;
¿se veía escudo o lanza
entre cuarenta mil en Israel?
»Mi corazón es para vosotros, jefes de Israel,
para los que voluntariamente os ofrecisteis entre el pueblo.
¡Load a Jehová!
»Vosotros, los que cabalgáis en asnas blancas,
los que presidís en juicio,
y vosotros, los que viajáis, hablad.
Lejos del ruido de los arqueros, en los abrevaderos,
allí se contarán los triunfos de Jehová,
los triunfos de sus aldeas en Israel;
entonces marchará hacia las puertas
el pueblo de Jehová.
»Despierta, despierta, Débora.
Despierta, despierta, entona un cántico.
Levántate, Barac, y lleva tus cautivos,
hijo de Abinoam.
»Entonces marchó el resto de los nobles;
el pueblo de Jehová marchó por él
en contra de los poderosos.
De Efraín vinieron los que habitaban en Amalec,
en pos de ti, Benjamín, entre tus pueblos.
De Maquir descendieron príncipes,
y de Zabulón los que tenían vara de mando.
También los caudillos de Isacar fueron con Débora;
sí, como Barac, también Isacar
se precipitó a pie en el valle.
Entre las familias de Rubén
se tomaron grandes decisiones.
¿Por qué se quedaron entre los rediles,
oyendo los balidos de los rebaños?
¡Entre las familias de Rubén
se hicieron grandes propósitos!
»Galaad se quedó al otro lado del Jordán,
y Dan, ¿por qué se detuvo junto a las naves?
Se quedó Aser a la ribera del mar
y permaneció en sus puertos.
El pueblo de Zabulón expuso su vida a la muerte,
como Neftalí en las alturas de los montes.
»Vinieron reyes y pelearon;
los reyes de Canaán pelearon entonces
en Taanac, junto a las aguas de Meguido,
mas no obtuvieron ganancia alguna de dinero.
Desde los cielos pelearon las estrellas,
desde sus órbitas pelearon contra Sísara.
Los barrió el torrente Cisón,
el antiguo torrente, el torrente Cisón.
¡Marcha, alma mía, con poder!
»Entonces resonaron los cascos de los caballos
por el galopar, por el galopar de sus valientes.
“¡Maldecid a Meroz!”, dijo el ángel de Jehová,
“maldecid severamente a sus moradores”,
porque no vinieron en ayuda de Jehová,
en ayuda de Jehová contra los fuertes.
»Bendita sea entre las mujeres Jael,
mujer de Heber, el ceneo;
entre las mujeres, bendita sea en la tienda.
Él pidió agua y ella le dio leche;
en tazón de nobles le presentó crema.
Tendió su mano a la estaca,
su diestra al mazo de los trabajadores,
y golpeó a Sísara: Hirió su cabeza,
le horadó y atravesó sus sienes.
Cayó encorvado a sus pies, quedó tendido;
a sus pies cayó encorvado;
donde se encorvó, allí cayó muerto.
»La madre de Sísara se asoma a la ventana,
y por entre las celosías dice a voces:
“¿Por qué tarda su carro en venir?
¿Por qué las ruedas de sus carros se detienen?”
Las más avisadas de sus damas le respondían,
y aun ella se respondía a sí misma:
“¿No será que han hallado botín y lo están repartiendo?
A cada uno, una doncella o dos;
las vestiduras de colores para Sísara,
las vestiduras bordadas de colores;
la ropa de color bordada por ambos lados,
para los jefes de los que tomaron el botín.”
Así perezcan todos tus enemigos, Jehová;
mas brillen los que te aman,
como el sol cuando sale en su esplendor.»Y hubo paz en la tierra durante cuarenta años.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible